ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

 

Ok.

Nas dvoje po pola tiketa.

Nemoguće.

Quote from: scallop on 08-02-2011, 18:56:09
Plut, izvinjavam se. I u priči "Kralj Ušća" do 5842 karaktera pojma nemamo da su Sima i dojava o bombi ključni za razrešenje priče. Nije tvoja priča jedina sa petlom i klempavim ušima.

@ Hiperhik
Setila sam se tebe danas. Taksista mi je objašnjavao kako je mnogo zdravije, na poslu, jesti kifle nego ručati po restoranima jer tamo pripremaju samo GM hranu pošto hoće sve da nas unište (čitaj: pobiju) 

Quote from: scallop on 08-02-2011, 20:48:27
Nas dvoje po pola tiketa.

Heh.

Iz ovog kruga, samo tvoju priču sam zapamtila nakon prvog čitanja.

Pošto mi se nije dalo da ih iščitavam i drugi put, nisam ni glasala.

A "vrata sa ključem u sebi"?

Quote from: Miljan Markovic on 08-02-2011, 21:09:55
A "vrata sa ključem u sebi"?

Nisam upamtila ni to ni priču nakon čitanja, tek kasnije, kad je pomenuto.

Quote from: Miljan Markovic on 08-02-2011, 21:09:55
A "vrata sa ključem u sebi"?

Nemoj tako, to je personalizacija vrata.

Quote from: Boban on 08-02-2011, 17:30:28

Quote from: D. on 08-02-2011, 17:11:12
Za priču sam glasala jer ispunjava osnovne uslove zadatka, a i pomalo je zabavna.

Odbrana ove priče može da pomogne mladim piscima; ne svima; ali onima koji teže konvencionalnom pripovedanju od tačke A do tačke B svakako.
Sve zamerke stoje: ovo je materijal za novelu i to dobru, svi odnosi u priči moraju da se razrađuju polako, naizgled nepovezani razgovori dokoličara ni o čemu, da se gradi ta uvrnuta atmosfera i da se polako pretapa u potpunu nepoznanicu. Kraj naravno ne treba da bude ni sa avionima ni sa rušenjem, to je iznudica da se nešto što je napisano do trećine na 10000 karaktera smandrlja u zadate okvire.
Ima tu rečenica sa kojima se može zapodenuti i sprdnja... ali...
Ova priča, za one koji to hoće i mogu da vide, ima jedan vrlo zdrav kostur i potpuno je jasno da se može pretvoriti u sjajnu novelu, što ću verovatno i učiniti. Ja kada pišem, prvo osmislim priču od početka do kraja, posle može to da se menja i vitoperi, ali ako uradim tako dobijam solidan kostur za nadogradnju. Pisanje kakvo pojedinci zagovaraju, sedneš i kreneš pa šta ispadne... najobičnije su budalaštine; niko iz takvog pristupa nije stvorio nešto vredno pomena, ne u našem okruženju, ne u širim okvirima, nego u kompletnoj istoriji spisateljstva homo sapiensa.
Kralj Ušća ima taj jasan kostur, unazađen neophodnim intervencijama iz zadatih ograničenja, ali je cela priča smišljena naknadno, a ne kako me Radmilo optužuje da sam imao ideju ranije, sve je smišljeno u nekoliko sati pred pisanje. Ali je smišljeno. Imao sam zadate okvire i uradio sam priču po tome. Priča je odgovorila na zadatak na potpuno originalan način i sve te pozitivne stvari su doprinele da je ljudi prihvate ne kao najbolju stvar, ali kao nešto u vrhu. Takva, smandrljana nije ni mogla da bude prihvaćena bolje.
Ali šta mislite koliko meni treba da je ispišem kako treba i da je zatim uglancam do nivoa neprepoznatljivog sjaja rečenice? Mogu to da uradim lako jer je koncept od početka postavljen dobro; ideja, originalnost, razrada, mogući ishodi... blagodet za pisca.

Ušće se čuva, kaže neko, pa na taj način možemo svaku priču da oborimo; uostalom, ovo je paralelna stvarnost u kojoj se Ušće ne čuva.

Ovo je priča iz koje može mnogo da se nauči o konvencionalnom pristupu pisanju i bez obzira na sve slabosti koje je prate, treba je razložiti na sastavne delove i malo pažljivije zaviriti sa svih strana.

Kratka analiza određenih delova priče "Kralj Ušća" i isticanje postupaka koji su korišćeni prilikom karaterizacije


U prvom pasusu (rečenici) narator nas upoznaje sa protagonistom i njegovim materijalnim stanjem ali i promenom koja će u bitnoj meri uticati na to stanje, kao i na nastatak priče. Na ovaj način je pisac postavio okvir i može dalje da šeta junaka i čitaoca.

Priča je prilično aktuelna, kontrast između odomaćenih ušćana i klošara koji nemaju gde da prespavaju, a kamoli šopinguju, je prilično očigledan. Vidimo kako Žika postepeno, gradativno, postaje prisutan: u prvo vreme nevidljiv za druge ušćane (Nastojao je da ostavi što manje traga, tek tu i tamo pomalo hrane i pića iz otključanih frižidera), zatim se s njima stapa (Nabavio je i pristojno odelo da ne bi odudarao od posetilaca tokom dana), i na kraju, postaje Kralj čitave teritorije, čitavog Ušća (hoću da vas obavestim da se proglašavam za kralja Ušća i odsad da me zovete Žika Kralj.) Gotovo je nebitno da li je on kralj klošara ili ušćana, on je kralj svog  novootkrivenog prostora, sveta, sam je sebe pomerio sa društvene margine i krunisao.

Dijaloški delovi su svedeni, ali vrlo ilustrativni – uglavnom se kroz te dijaloge upoznajemo sa ostalim akterima, a pripovedač je usredsređen na Kralja Žiku. To na trenutak izgleda kao da su sva svetla zaista uperena ka Žiki, i ističu tragikomediju ovog lika. Kada sam rekla da mislim da bi bilo zabavno da bude u prvom licu, mislila sam da bi bilo zabavno posmatrati kroz Žikinu perspektivu. Pogrešila sam. Ovde upravo jeste Žikina perspektiva, a narator je samo naizgled sveznajući pripovedač.

Zanimljiva je promena kod Žike. On je klošar koji nema šta da izgubi do trenutka krunisanja. Njegovi podanici nemaju ni tada šta da izgube, pa prosto koriste bogatstvo koje im je dato. Žika već preuzima neku vrstu odgovornosti – jedino je on zabrinut zbog evakuisanog grada, to će uzdrmati i njegovo kraljevstvo, ne bi baš sada kada je postao Kralj da umre, makar i kao Kralj.

Ovo nije analiza, već prepričavanje priče.

Oš da baciš neku analizu, D.?

Napisala sam - isticanje postupaka koji su korišćeni prilikom karatkerizacije. Trebalo je da dodam: i na koje treba obratiti pažnju. Moraš da ilustruješ primerima ono o čemu pričaš.

Ukratko sam prepričala radnju, ali to je imalo svoju funkciju.

Mims, ne interesuje mene Bobanova priča. Nije ostavila toliki utisak.

Tvoju "analizu" prokomentarisala sam zbog nje same. Imaš školski pristup svemu, pa i pisanju. Ta analiza je previše knjiška, previše u "okvirima poželjnog i naučenog". Analiza, prava analiza, uočava ono što laicima nije na prvi pogled vidljivo, ona proučava dubinu i širinu dela. Ona se oslanja na teoriju književnosti, ali i na ličnu percepciju dela.

Ti se od svega distanciraš, pa i od svojih pisanija. Neutralni si posmatrač u svemu, pa i u svojim pričama. Zato je tvoja priča na mene, bar, ostavila bled utisak. Pitka, lepršava, nežna ali bez jačine, bez harizme. Ne unosiš se, politički si korektna. Ajde da kažemo da je to ok u poželjnim analizama i tekstovima o radionicama, ali u pisanju proze - to ti potpuno razbija upečatljivost.

Zanima me šta je nežno u mojoj priči teoretičarko?

D, što si toliko antiprotivna?
Kao da te je Radmilo grizao za nogu.
Ja sam prethodno i napisao da je moja priča prilično poučna za konvencionalan pristup.
Ti zagovaraš ekspresiju i nadogradnju; daj bre prvo ljudi da nauče da slažu vremena u složenim rečenicama i ispričaju neki jednostavan događaj. Nema nadogradnje bez osnove.
Znaš li ti koliko je Pikaso nacrtao realističnih slika, portreta i prizora pre nego što se okrenuo onome čime je zadužio umetnost?

Quote from: Mims on 08-02-2011, 22:51:49
Zanima me šta je nežno u mojoj priči teoretičarko?

Stil, izraz, mekoća rečenice... Oseti se to. Ti ja počele smo loše, ali ja nemam takvu nameru.

@B
Nećeš me navući na priču o tvojoj priči. Slažem se da treba početi od početka.

Zar nije dil da se kritikuju priče a ne kritike ili nikovi koji su ih pisali?

Iskoristila sam priliku da pojasnim Mims šta mi smeta u njenoj priči. Da se ne ljuti.

Uostalom, B, seti se da sam postovala priču sa svedenom rečenicom i idejom da pišemo tako u narednom krugu.

Nadogradnju i ekspresiju zagovaram tamo gde ima šta da se nadograđuje. Kod Mims ima.

Quote from: Mims on 08-02-2011, 22:22:23
Dijaloški delovi su svedeni, ali vrlo ilustrativni – uglavnom se kroz te dijaloge upoznajemo sa ostalim akterima, a pripovedač je usredsređen na Kralja Žiku. To na trenutak izgleda kao da su sva svetla zaista uperena ka Žiki, i ističu tragikomediju ovog lika. Kada sam rekla da mislim da bi bilo zabavno da bude u prvom licu, mislila sam da bi bilo zabavno posmatrati kroz Žikinu perspektivu. Pogrešila sam. Ovde upravo jeste Žikina perspektiva, a narator je samo naizgled sveznajući pripovedač.

Ok, ovo sam, donekle i sam ukapirao. Ali zanima me jedna stvar. Kako bi izgledalo pripovedanje da je korišten "pravi" sveznajući pripovedač. Ne kapiram zašto mi je to sve konfuzno vezano za te načine pripovedanja... pogotovo kada je u pitanju sveznajući pripocedač... Da li postoji neki slikoviti primer kojim bi se napravila jasna razlika... ili možda da mi preporučiš neko teorisko štivo vezano za tu materiju...
Uglavnom dok pišem neku priču imam problema da odaberem način pripovedanja... čak mi se čini da nesvesno letim iz jednog u drugi... kako to razgraničiti?
Eto ako nije neka preterana gnjavaža, bio bih zahvalan na odgovoru...

I znam, preterao sam sa umetanjem ... na svake tri reči!

A kada me već ti grizeš za nogu, B, reći ću ti da u tvojoj priči valja kostur. On je stabilan, funkcionalan, skladan. To najveća prednost tvoje priče za početnike. Vidi se da si je celu smislio pre nego što si seo da pišeš. Mnogima nedostaje ta osobina.

pa o tome i pričamo ovde.
Da treba naučiti početne korake i školski pristup da bi se eventualno išlo na ekspresiju.
Neki ljudi poput Sintetika i Steve izruguju se mojoj priči, ali njima nedostaje sve to što ta priča ima. OK, meni možda nedostaje to što oni imaju, ali njihovo bez mog ne vredi; moje bez njihovog može.

Da, čoveče, ali ja sam se obratila Mims, a ne tebi.

Ok, dopustićeš mi da se malo zezam na račun tvoje priče. Volim da te peckam.

Quote from: analogdigit on 08-02-2011, 23:09:03

Quote from: Mims on 08-02-2011, 22:22:23
Dijaloški delovi su svedeni, ali vrlo ilustrativni – uglavnom se kroz te dijaloge upoznajemo sa ostalim akterima, a pripovedač je usredsređen na Kralja Žiku. To na trenutak izgleda kao da su sva svetla zaista uperena ka Žiki, i ističu tragikomediju ovog lika. Kada sam rekla da mislim da bi bilo zabavno da bude u prvom licu, mislila sam da bi bilo zabavno posmatrati kroz Žikinu perspektivu. Pogrešila sam. Ovde upravo jeste Žikina perspektiva, a narator je samo naizgled sveznajući pripovedač.

Ok, ovo sam, donekle i sam ukapirao. Ali zanima me jedna stvar. Kako bi izgledalo pripovedanje da je korišten "pravi" sveznajući pripovedač. Ne kapiram zašto mi je to sve konfuzno vezano za te načine pripovedanja... pogotovo kada je u pitanju sveznajući pripocedač... Da li postoji neki slikoviti primer kojim bi se napravila jasna razlika... ili možda da mi preporučiš neko teorisko štivo vezano za tu materiju...
Uglavnom dok pišem neku priču imam problema da odaberem način pripovedanja... čak mi se čini da nesvesno letim iz jednog u drugi... kako to razgraničiti?
Eto ako nije neka preterana gnjavaža, bio bih zahvalan na odgovoru...

I znam, preterao sam sa umetanjem ... na svake tri reči!

"Pravi" sveznajući pripovedač bi se eventualno bavio još nekim usputnim stvarima, ne bi samo "pratio" Žiku. Ovaj je non-stop uz nega, da li je to zbog nedostatka prostora (tj. da li bi tako funkcionisalo u noveli ili romanu), ili je bila t bila namera, ne znam. Volela bih da je ovo drugo. Sveznajući pripovedač zna sve o svim likovima, događajima, on je utkan u delo. Takav pripovedač može recimo da nas obavesti o nečemu što junaci ne znaju (nešto slično se u drami zove dramska ironija).

Ovaj narator je samo naizgled sveznajuć, ali on vidi ono što vidi Žika, doslovce prati sve što on radi. Zato su ostavljeni dijaloški delovi da se predstave drugi likovi, narator je tu radi Žike. I ovaj postupak bi onako slobodno mogao da se nazove 3 u 1.

Pripovedanje u 1. licu je za nijansu intimnije, protagonista nam predstavlja svet kroz jednu perspektivu i mi vidimo samo to što on vidi.

Postoji i epistolarna forma obraćanja, u vidu pisama, kakve su npr. Opasne veze i tu imamo više prvih lica, što je opet zanimljivo - nije sveznajuće, ali nije samo kroz jednu prizmu - imamo nekoliko viđenja stvari iz različitih uglova.

Ne mogu da se setim nekog teorijskog štiva, ali mislim da ti je ovo dovoljno za početak

E sad, mogao bi da vežbaš tako što ćeš, na primer da napišeš kratku priču u prvom licu, pa da je prebaciš u treće ili obrnuto. Pa vidi k,akav je efekat

Naravno da je namera. Prvo, Boban ništa ne radi slučajno, a drugo, ovakav punch-line nema opravdanja kad je u pitanju "pravi" sveznajući pripovedač - uvek bismo se pitali zašto nam pisac to ranije nije rekao kad je već znao.

Quote from: Mims on 08-02-2011, 23:52:05
E sad, mogao bi da vežbaš tako što ćeš, na primer da napišeš kratku priču u prvom licu, pa da je prebaciš u treće ili obrnuto. Pa vidiš kakav je efekat

Ovo je dobra fora, ja sam je nekoliko puta primenjivao; na stranu što volim prvo lice.
Ispišeš priču u prvom licu pa je prebaciš u treće, tako imaš potpunu kontrolu nad informacijama koje stižu do čitaoca, naprosto teraš čitaoca da se poisoveti sa tvojom tačkom gledišta jer mu ne nudiš drugu.
Naravno, ovo je sklizak teren i kod složenijih formi ne funkcioniše dobro. Sećam se Fipinog komentara na verziju romana Poslednji Srbin koju je čitao u rukopisu; rekao je samo jedno: "Ovo ne može da iznese samo jedna tačka gledišta." I bio je to ključni savet; ono što sam predosećao da mora da se uradi, uradio sam.

Ono što me je iznenadilo kod ove priče je zaista veliki broj jezičkih nepreciznosti. Pored toga, imam problem i sa logikom priče - konačno razrešenje je vezano za nasumični postupak sporednog lika u priči. S druge strane, život je pun slučajnosti, pa možda to i nije neka primedba...

Nije bilo prostora; novela od 50 strana bi postupno dovela do svega; pišući priču shvatio sam kakav ludački potencijal ima; za potrebe konkursa izbacivao sam i izbacivao i izbacivao, tako da je to jedva skrpljeno na kraju da ima ikakav kraj.

Ima li tu ikakvog kraja? 

Pa ima kraja. Raznesi sve i ne pitaj zašto.

Ju, ju, ju što volim dobre tipfelere - 'pripocedač'. Nisam upratio ko ima autorska prava, al' plaćam koliko traži!

Ah da, vreme je... GRRR! :@

Quote from: D. on 08-02-2011, 22:50:21
Mims, ne interesuje mene Bobanova priča. Nije ostavila toliki utisak.

Tvoju "analizu" prokomentarisala sam zbog nje same. Imaš školski pristup svemu, pa i pisanju. 

Da ne bude da branim (a braniću), Mims bolje piše od tebe. I ovo je činjenica; pročitao sam tvoje dve priče, a njenu jednu. Bolji je zanatlija, bolje kuje rečenice. Dakle, shvati kako hoćeš (uopšte ne napadam tebe kao ličnost) nego samo govorim svoje utiske. Bezze su ti ti fazoni "ti ne pišeš dobro" kad je priča dobila toliko glasova i lepo su ljudi reagovali na istu.

Ono što želim da kažem je ovo: tebi se ne mogu dokazati neke stvari. U redu je da ti se ne sviđa nešto, ali imam utisak da nisi objektivna (koliko svako treba da bude) u sudu određenog dela i pristupa koji ti se ne sviđaju. Odmah to bacaš i lepiš etiketu: "Loše."

Meni se, recimo, nimalo ne sviđa stil "Dužda", "H25..." ali sam video da u tim pričama autori furaju svoj fazon, pišu drugim stilom i okej je to. Meni se ne sviđa - drugima se može svideti, što da ne? Neću im popljuvati priče jer se meni ne sviđaju; popljuvaću samo one priče koje nisu nimalo pismene i za koje mogu reći: "Okej, ovo je grozno, nemoj više da se baviš pisanjem."

Nadam se da ovo nećeš razumeti kao poziv za svađu (danas mi je toga dosta) nego na skretanje pažnje da tvoj stil i tvoj utisak ne mora biti onaj pravi, najvažniji, jedini koji služi kao merilo. 

Ovaj, Mims bi mogao da muvaš i tako što ćeš mene da zaobiđeš.

Nisam rekla da je loše, rekla sam šta meni lično smeta u njenoj jednoj priči. Istovremeno sam rekla i da je simpatična, pitka, pismena, tečna. Samo joj nedostaje harizma i moć, upečatljivost.

Volela bih da sam pročitala još neku tvoju priču, pa da imamo o čemu ti i ja da pričamo, ovako...

Mims i ja imamo različite stilove. Na stranu "zanatisanje". To nije nikakav argument, samo tvoj ličan utisak. Pozovi je na kafu.

Poslaću ti jednu, ako želiš. Free of charge

Ajd.

Šećerna vuna: ova priča je delo autora čija moć imaginacije daleko prevazilazi njegovo spisateljsko umeće. Očigledno je rani samizdat (čovek ima već objavljen roman) stvorio pogrešnu samopercepciju piscu i umesto da radi na stilu i unapređenju dijaloga, on nemam pojma čime se bavi. Redosled saopštavanja informacija je vrlo slabo mesto.
Ovo je priča koja koncepcijski i pristupu odgovara onome što ja pišem i zato mislim da sam vrlo merodavan da je "procenim".
Katastrofu posmatra iz ugla jedne bizarne situacije i to je vrlo dobro.
Slabe su rečenice, nategnuti pridevi, jeftine metafore.
Ne uspeva da zadrži nivo pisanja, kao kada slikar bojadiše podlogu pa ne uspeva da ravnomerno nanese boju, tako se i ovde smenjuju bolji i slabiji delovi. Povremeno se bavi trivijalijama, recimo, dok ide negde pri početku, posvećen je čitav poveći pasus opisivanju teskobe ulice, ali on je u jurcanju da obavi zadatak pribavljanja slatkiša pre dolaska zveri i potpuno je irelevantno da se toliko pripovedačkog prostora odvaja na nešto što je smešna pretnja u odnosu na onu pravu pretnju. Možda bi bilo logičnije da je tip u protrčavanju zaključio da je tuda uvek prolazio sa strepnjom od natkriljujućih zidova ali da mu je sada to šarena laža. Izuzetne situacije menjaju percepciju ljudi. To se ovde ne oseća, naime, pripovedač mi priča o strašnoj smrti koja dolazi, ali ja ne vidim u ponašanju protagoniste da je svestan toga, da to imalo utiče na njega.

Dakle, ja bih ovu priču počeo sa time da žurno hodam kroz ulice, da su svi otišli pomenuo, da mi predeli grada od kojih mi je inače bio zort sada deluju obično i u toj dinamici žurbe saopštavao podatke o dolasku zveri, ali redosledom da kažem da moja žena hoće šećernu vunu jer tamo gde idemo neće je biti, pa postupno, sve u toj žurbi se saopštava, da nema praznog hoda, statičnog nabrajanja činjenica.

Eksplodiranje broda je možda nepotrebno i ne preterano logično. ljudi su otišli, oni ostaju sa zverima i žive drugačiji život, proizvode šećernu vunu koju zveri vole više od ljudskog mesa i to ih em održava u životu em drži sugrađane na odstojanju i tu je zgodan trenutak da protagonista oseti zadovoljstvo zbog svojevrsne osvete nad sugrađanima koje ne voli i ženom koja ga je izdala.
Šta znam, otprilike tako nekako...

Velika pljačka Dartendala ovo je jedna prepričavajuća priča na nivou onoga što su decenijama objavljivale Večernje Novosti. Krimići sa nabrajanjem situacija i nekakvim zezom na kraju.
Priča nijevredna nekog truda, ali bi možda mogla da se učini dinamičnijom da se postavi od momenta kada tip ulazi u sistem i kroz kretanje i susrete i nadmudrivanje s botom objasni sve što čitalac treba da zna. Mada uopšte nisam siguran kako bi to funkcionisalo, ali ovako mi je potpuno nezanimljivo.

I-zen budizam. Ovde nema priče uopšte. Postoji postavljena situacija i nekakvo kao razrešenje, ali nema pripovedačkih elemenata. Od početka do kraja imamo glas naratora koji nas obaveštava o koječemu, razmišlja dosta, ali meni je bio potreban napor da ovo ispratim. kada nema dramaturgije u priči, onda nema ni motiva da se čita; postoji situacija i onda se trkeljiše do nekakvog razrešenja, ali bez ikakve spontanosti i scenosleda; jednostavno nabrajanje šta je bilo, šta se očekuje i šta se dogodilo... ma hajde.

Quote from: Perin on 09-02-2011, 00:57:36
Meni se, recimo, nimalo ne sviđa stil "Dužda", "H25..." ali sam video da u tim pričama autori furaju svoj fazon, pišu drugim stilom i okej je to. Meni se ne sviđa - drugima se može svideti, što da ne?

Jesi li pod "Dužd" mislio "Dažd"? 

   Sad kad su mi autori poznati, pomalo mi je žao što sam glasao za Bobanovu priču. Bio sam ubeđen da se radi o delu nekog ,,mladog lava" (ili ,,lavice"). U toj varijanti priča bi u mojim očima prošla kao ,,vrlo dobra". Kako je Boban već objašnjavao zašto je priča prepuna rupa, preskočiću ono što mislim da je (slučajno ili namerno) ispod svakog prihvatljivog nivoa za velemajstora poput njega, ali ću reći nešto o pričama za koje zbog njega nisam glasao, a trebao sam.

DZVM i KONKURS – Dve dobro napisane priče koje su me odbile zbog aluzija na forum. Mnogo je bilo sukoba oko ovih radova i  molim te D. da se ne obrušiš na mene.    U prvom krugu si mi se mnogo više svidela.

ŽELJE DAMJANOVE, PETLOVA KRESTA i OKNO – Tri priče koje su mi se veoma svidele, ali nisam glasao za njih jer sam smatrao da se nikako ili samo ovlaš pridržavaju teme. Plut ti si prošla kao i ja - nije loše, aliii... 

I-ZEN BUDIZAM – Opet jedna dobra priča kojoj nisam dao glas, ovog puta jer sam smatrao da u njoj nema nimalo humora.

Quote from: D. on 09-02-2011, 00:14:51
Pa ima kraja. Raznesi sve i ne pitaj zašto.

Opet ću citirati velikog majstora: Ne znam zašto bi sve to meni trebalo.
Mene je više zanimalo "kuda idu divlje svinje", raspredanje šta je trivija a šta ne ostaviću boljima od sebe. Prija mi što je Džek u "Špagetima..." zadovoljio postavljeni zadatak, što sam za trenutak pomislio da je "Okno" napisala Biljana Mateljan i, posebno, što Boki 77 u "I-zenu" ima savršeno postavljenu filozofiju da ni četiri jahača apokalipse ne mogu iz nas isterati narodnjake (D: bi mogla da izvuče pouku).
O onome šta mi se ne sviđa sam gotovo sve napisao, jedino mi od noćas titra pitanje: zašto smeta eksplozija broda, ako ne smeta termonuklerna eksplozija? Quod licet Iovi non licet Bovi?

Quote from: scallop on 09-02-2011, 08:33:55
(D: bi mogla da izvuče pouku).

Kakvu? Ja sam upravo neupečatljiv kraj kritikovala u I-zenu (za razliku od Bobana, mislim da u njoj priča postoji; sasvim je lepo prezentirana iz prvog lica, napetost raste do kraja). Čini mi se da je, objektivno, moja priča zaokruženija.

Sa druge strane, ja sam pisala omaž, svesno sam se igrala sa formom i sadržajem, svesno se obraćala užem broju ljudi (onima u Srbiji). Priča ima nekoliko slojeva, dvosmislenih rečenica, društvenu i filozofsku pouku. Ne podilazi čitaocu. Osvojila je dovoljan broj glasova (u prvoj je trećini) za jedan omaž.

Svakako ću izvući zaključke i pouke, ali kako da izvučem jednu iz ove vaše primedbe kada su to dva različita kraja? U mojoj priči tri zainaćena Srbina odoloveju turbo-folk kulturi. Boki ima tužan kraj.

Da, špageti imaju vrlo zanimljivu postavku...

I Miljan je dobio jako lepu i korisnu kritiku od Bobana.

Stadoh sa kritikama kod 5. price. Pricu sam zaboravio. Pisac ne zna da prenese ono sto zeli da kaze. Nedostatak humora ne zameram toliko, jer ga nema skoro nigde. Ali prica mi je bila teska za pracenje.

6. Glasao sa yadovoljstvom. I eto, niti poznajem ivicu, niti smo isli na pivo, a glasao sam za njegovu, a on za tri moje. Prica ima jako lepu atmosferu, meni licno druga najbolja u februaru. Ne vidim nepismenost koju D. spominje. Ne vidim ni primer istog. Odlicna prica.

7. Damjan nije losa prica, ali me nije toliko privukla ni nasmejala. Dzek lepo pise, ali mu ovde nedostaje jaca ideja.

8. Veselo vreme. Pretpostavljao sam da je skalop. Tekst je dobar, lako se cita i ima smesnih momenata. Najbolja prica u februaru. Uporedicu je kasnije sa Kraljem usca.

9. 6000 k necu komentarisati.

10. Gete. Prica je solidno napisana, ali mi nije smesna, niti vickasta, pa nisam glasao za nju. Vidim da se neki spore da li je to najsmesnija prica u krugu. Ako ista drugo, a ono je bar humor toliko subjektivna stvar da je o tome krajnje izlisno pricati. Sto je smesno jednom nije smesno drugom, pa komentari ova ili ona je najsmesnija prica u februaru je bezvezna.

11. Kreste se ne secam.

12. Moja. Drugi su rekli sta misle, moje je da proucim sve kritike, pozitivne i negativne.

Quote from: D. on 09-02-2011, 11:10:00
[Boki ima tužan kraj.

Kraj nije tuzan. Covek nije ni shvatao budizam, bio je poluucen. Ali doci cu i do toga. Naravno, ako ja moram da objasnjavam pricu, ona nije postigla uspeh, sto rece skalop. Ali doci cu i do toga.

Quote from: Boban on 09-02-2011, 03:03:38
I-zen budizam. ...jednostavno nabrajanje šta je bilo, šta se očekuje i šta se dogodilo... ma hajde.

Istina. Ali Boki to radi umešno i inteligentno. I druge dve priče sadrže tu spretnost u izgradnji priče, jedino što su nekako... besmislene. Kao što rekoh, nije dobro da se punchline zasniva na nedostatku otvarača za pivo ako ono može da se otvori na više načina; a m-efekat je prosto nejasan sa stanovišta motivacije likova. Takođe, zašto vlasnik radnje juri kofer? Ostalo je nejasno i zašto glavnokomandujući u m-efektu ne radi ono što treba da radi? Koji mu je motiv? Isto tako ostalo je nejasno zašto su 4 jahača apokalipse pobegla iz grada? Eto, bokiju je najveća mana to razjašnjenje motivacije, reklo bi se. Inače, dobro piše, pismeno i, nadasve, inteligentno.

Quote from: boki77 on 09-02-2011, 11:27:52
Kraj nije tuzan. Covek nije ni shvatao budizam, bio je poluucen. Ali doci cu i do toga. Naravno, ako ja moram da objasnjavam pricu, ona nije postigla uspeh, sto rece skalop. Ali doci cu i do toga.

Ma ne mislim bukvalno tužan... Uostalom, meni je tužan svaki čovek u zabludi.

13. Okno sam dva puta citao, i nije mi bilo jasno. Prica nije smesna. Ima lepih recenica, ali nema komunikacije.

14. Konkurs. Ljudi dizu frku, ja ne vidim zbog cega. Neka bude da je ybog mene. Autor je dobio dobar broj glasova, ali mene prica nije privukla ni po cemu.

15. Novi Sad ynao sam da je SS. Lose ispisano, puno gram. gresaka...

16. Spageti i nisu losi, umalo ne glasah za ovo. Kraj je brutalan, dobar, ali mu je falila jos jedna crta zabave za moj glas.

17. Kralj usca. Nije smesno, tek dopadljivo. Pisac je isao na sigurno, i prijalo mu je sto se daje pet glasova, jer je njegova prica svima bila tu negde. O ozbiljnim kritikama rekli su iskusniji od mene. Glasao sam za ovu pricu. Uporedicu je sa Veselim vremenom. Kad zavrsim.

18. Mica Srbija. To sto je pisao mica bitno mejna stvari Nisam ovo ocekivao. Nije lose napisana, ali ne volim prekomernu upotrebu psovki u ma kom kontekstu.

19. Guliver. Opet jedna koju ne razyumem. Ipak, dobila je dosta glasova, a to nesto znaci. Cekam narednu radionicu i Mims, da bih je bolje upoznao kao pisca.

20. Moja. Vayi isto kao i za 12.

21. VZNM. Treci izbor. Solidno napisano, bolje od vecine. Slicna je budizmu. Nemam vremena za vise/ dopunim kasnije.

Ok, da skratim, glasala sam za priče 1 i 18. Jedine su me nasmejale, šta mogu. Ionako sam poznata kao neduhovita.
Bilo ih je još lepo napisanih, samo mi nisu bile smešne.
(A Mušet ima od mene ozbiljan minus za "žene kojima količina gneva opada sa kvadratom broja dece" ili kako već beše. Nije to lepo.)

Quote from: Jevtropijevićka on 09-02-2011, 11:36:32
(A Mušet ima od mene ozbiljan minus za "žene kojima količina gneva opada sa kvadratom broja dece" ili kako već beše. Nije to lepo.)

E, o tome sam pričala...

Ne bih se složio da Boki to radi umešno.
Problem sa njegovim pričama je što traže daleko previše od čitaoca u odnosu na ono što nude.
Pri površnom čitanju ne daju ništa; što se više udubljuješ, to više dobijaš, ali to što dobijaš je toliko malo da se sav trud ne isplati.

Da. Tražim manje od tebe. Može biti.