ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Da vas sada vidim... Nije broj rečenica, nego manje-više 6-7 redova teksta...

1.
Prošlo je mnogo godina od čudesnog i strahovitog događaja sa vukovima. Mlada žena i njena beba vodili su u dolini jedan tih i miran život skoro bez ikakvih poseta sa strane. Opkoljen planinskim visovima koji su u svojim ogromnim podnožjima bili prekriveni nepreglednim šumama i neprolaznim klancima po kojima su stalno krstarili vukovi, zamak u kojem su oni živeli bio je praktično nedostupan. U njega su mogli ući samo oni koje bi vukovi propuštali, a takvih skoro da nije bilo.

2.
Neraspoložen što na vreme nisam rezervisao kartu za avion, ušao sam u kupe i promrmljao nešto što je trebalo da bude pozdrav. Ugurao sam putnu torbu u prostor za prtljag, još jednom proverio broj rezervacije i seo.
Voz za Kanzas je krenuo lagano napuštajući maglom i kišom obavijeni Njujork. Klopot točkova podsetio me je na vreme sa početka karijere, kad sam kao mlad novinar isključivo putovao vozom.

3.
Anadoliju, pored mnogobrojnih kulturno-istorijskih spomenika, krasi i bogata, raznobojna priroda koja je u punoj svojoj lepoti promicala pored malog turističkog minibusa, dovoljno velikog i komotnog da primi dvanaest putnika u dobrom, avanturističkom raspoloženju.
Monika nije bila mnogo pričljiva, ali je njena uznemirenost, kao i nesigurnost, nestala. Mirna i opuštena, prvi put posle nekoliko dana nije reagovala na Lidijine opaske o ženama odevenim u duge svetloplave haljine i bele marame, što su sigurnim hodom hodale prašnjavom ivicom puta i nosile korpe na glavi, prepune tek ubranih plodova.

4.
Gospođa Olga nije, u stvari, volela rasprodaje. Smetali su joj gužva u radnjama i držanje kupaca. Kao da je bilo nečeg lešinarskog u njihovoj želji da jedino zbog niske cene nabavljaju stvari koje im najčešće nisu bile potrebne. Pa ipak, tek je retko uspevala da odoli zovu napadnih objava na izlozima, iako je uglavnom uspevala da ne poglegne porivu kupovine radi kupovine. Najčešće je napuštala rasprodaje praznih ruku i ljuta na sebe što nije bila čvršćeg karatkera.

5.
Sutradan, posle prve, ne baš tako ushićujuće šetnje po okolini vlažnoj od noćne kiše – najavljenom snegu još nije bilo ni traga – i beskrajnog probanja kajmaka na maloj pijaci, uz guranje između vrednih pletilja koje su uporno pokušavale da mi uvale ,,sirogojno" džempere, prsluke, tunike, kape, pri čemu nijedna nije imala ono što mi je zaista trebalo i za šta bih možda odvojila koju desetinu dinara – šal! – naišli smo, potpuno neočekivano, na napumpanu drečavo crvenu ,,mont" jaknu od mikrovlakana kojoj je o rukav bila okačena nešto manje i nešto drečavija žuta ,,toperka" od istog materijala.

6.
Kao tane.
U jednoj sekundi osetio se kao zaustavljen u svemu, u kratkom vremenskom rasponu u kome se um skupio. I opet ga sisaljka ispusti na pravom spratu. Detektorsko polje ga skenira, sila ga gurnu napred i Danton krenu hodnikom. Esmeraldino obezbeđenje ništa nije prepuštalo slučaju.
Svetlost je blago zračila iz zidova (još jedan mineral donešen sa Marsa, Braminog mu pupka) stvarajući komešajuće senke.
7.
Te večeri baš i nije znao treba li da izađe. Bilo je leto, društvo već uveliko rasejano, na ,,velikim putevima", uglavnom sa roditeljima na moru, po radničkim odmaralištima ili, u najgorem slučaju, kod rođaka na selu. Ostao je poslednji, još uvek neodlučan treba li i on negde da otputuje, ili da se tih nekoliko nedelja zatvori u kuću, čita, sluša muziku i sačeka prag jeseni, kada će se sve opet vratiti u kolotečinu. Padala je kišica i u jednom sudbonosnom trenu navukao je laki duks sa kapuljačom i izašao.

8.
Isidora je, ako se ne varam, umirala dva puta tokom godine: početkom feburara i krajem leta. Obično je, imitirajući nežne i krhke engleske vojvotkinje s filmskog platna ili Brodveja, padala u laku nesvesticu, obazrivo i uz obavezan uzdah. Potom bi, narednih desetak dana, provodila u krevetu koji je zauzimao više od polovine spavaće sobe na spratu, okružena parfemima, mirišljavim bočicama i kremama. Katkad bi me pozivala u njene odaje i dugo propitivala: da li  misliš da sam još uvek privlačna,  mogu li ovakva kakva uistinu jesam, bolesna i melanholična i ne više tako mlada, zavesti kakvog gospodina dostojnog moje ljubavi?

9.
U brazilskim planinama, na nadmorskoj visini od oko hiljadu metara, u šumi koja je ostala od nekdašnje džungle, sa čijih se visokih krošnji vidi gotovo cela Brazilija, leži ogromna vila od belog mermera. Sagrađena je krajem prošlog veka. Njen vlasnik, što se da zaključiti posmatranjem njene prelepe fasade, sa velikim portalom iznad troja ulazna vrata koji se oslanja na četiri duga korintska stuba, nije štedeo novac dok ju je gradio. Dvorište vile uređeno je u francuskom stilu, sa cvetnim alejama, živim ogradama raznih oblika i stazama za šetnju, velikom rimskom fontanom u sredini i retkim drvećem koje je sve gušće kako se približava kamenoj ogradi; sa druge strane, gde je prilaz za automobile, nalazi se veliki lepo uređeni bazen, nalik na kakvo omanje jezero.

10.
Prvi put kad sam čula za Nju, bio je težak kišan dan, a napolju je mrak brzo dolazio. Ne sećam se tačnog datuma, ali sigurna sam da su sat već pomerili unapred i da je svetlo naglo postalo kraće, a tama duža. Bilo je to jedno od onih odvratnih poslepodneva koja pripadaju samo jeseni i nijednom drugom godišnjem dobu, jer, proleće je uvek sveže, leto je bezbrižno, zima je bolesnik koji je saznao da će uskoro ozdraviti, samo je jesen potmula i spora.

PS: Molim vas da se u sledećih tri sata uzdržite od "ofiranja" priča.
Samo glasanje i, ako hoćete, brojevi priča za koje glasate.

ово је теже за одлучивање од претходног...али ево мојих бројева:
5, 7 и 8.

Jeste teže.

4, 6, 8 (i 7)

Odustajem. Ja ništa od ovoga ne bih čitao.

7, 8 i 10. Bez ofiranja, ali 10 sam prepoznala.

Sledeći put ću, obećavam, da stavim i jednu tvoju, da imaš za koga da glasaš  

Budi čovek.

I NEED YOUR VOTE!

Težak izbor. Na osnovu datih pasusa svakoj priči bih dao šansu. Glasah za 1, 5 i 6.

I da. Prepoznao sam 5!

1.4.6.

10,7,4

8, 10, 3

2 (al' ako bi i treći pasus istog poglavlja bio "on the road" fazon, prešla bih na priču 3), 5, 8

Isto kao boban.

izvinjavam se sto narusavam koncepciju, ali ne mogu da izdvojim tri vec samo dve price - 10 i 8

ima ovde kojecega.... omiljeno mi je "...iznad troja ulazna vrata", mada i u jednom od odlomaka za koje sam glasao stoji "Katkad bi me pozivala u njene odaje..."

loši prevodi, nepismeni pisci, toga imaš na svakom koraku...

Quote from: Mica Milovanovic on 09-02-2011, 22:29:48
Sledeći put ću, obećavam, da stavim i jednu tvoju, da imaš za koga da glasaš 

Budi čovek.

I NEED YOUR VOTE!

Uzalud. Ja vidim pisanje potpuno različito. Lupetam šta mi padne na um i nadam se da će se dogoditi da ima smisla.

A glasao sam za tebe u duelu. To mi je hvala. 

Eto, složiću se s Bobanom. Ovoga puta. U pasusima koje je označio nešto se događa, informacije utiču sa svih strana.

10 i 8

2, 4, 7

1, 2, 7

10 и 8. Гласаћу још за 2, само због Њујорка (реченице ми из неког разлога не пријају).

Nema još dovoljno glasova. Pustiću vas do sutra da glasate...

Mnogo je teksta. Juče je bilo manje pa išlo lakše...

Znam. Težak je put do spoznaje...

Quote from: Plut on 10-02-2011, 01:15:49
Mnogo je teksta. Juče je bilo manje pa išlo lakše...

Плут, да си ову врсту хумора употребила за фебруарску радионицу, данас би све другачије изгледало.  

U meni postoje dve ja i uvek, ali uvek, upotrebim pogrešnu. 

onda biraj bacanjem kockice; nećeš biti ništa gora nego kad razmišljaš.

Sviđa mi se samo 6, ali eto eksperimenta radi glasao sam dodatno za 7 i 10... Sedam bih možda čitao, 10 verovatno ne...

Cenzurisano! Izvinjavam se.

Ne. Ne. Ne. 

Quote from: Boban on 10-02-2011, 01:19:58
onda biraj bacanjem kockice; nećeš biti ništa gora nego kad razmišljaš.

Ma, fora je što sam svaka sebi dobra.

7 i 10

Quote from: Mica Milovanovic on 10-02-2011, 01:22:33
Ne. Ne. Ne. 

ма тај сирогојно опис ме вазда нервирао.  могао си нешто лепше да извучеш.

Jutarnji posetioci - molio bih vas da obratite pažnju na glasanje i ispunite svoju građansku dužnost.

1, 8, 10.

Dobro Mico, naređenje- izvršenje  .
2,5,6.

7,8,10.

1, 2, 8.

Vrlo interesantno; ja sam jedini glasao za 3, a još dvoje je reklo da se slaže sa mnom, ali taj pasus ima samo dva glasa ukupno.

Šta ono beše izdvojio Boban? Moram da vidim. Frak!!! On može da vidi rezultate!

Ja mogu mnogo toga, ne samo da vidim nego i da razmeštam; šta misliš zašto uvek pobeđujem?

Da boban ne bi bio privilegovan, evo mogucnosti da se vide rezultati

Kasnije cu da postujem ko je sta napisao

Jbt, ovo 8 mi je totalno promaklo! Glasao sam za 2, 4 i 10, ali jedno od prva dva bi moralo da leti da sam bolje obratio pažnju.

Prva dva potrefio!

1.   Željko Fajfrić – Tajanstveni vitez
2.   Vojislav Stojković - Summa cum laude
3.   Jasminka Vulićević - Boja ljubavi
4.   Zoran Živković – Most
5.   Goran Skrobonja – Supernova
6.   Slobodan Ćurčić – Orgulje uma
7.   Đorđe Pisarev – Ponoć u sobi uspomena
8.   Savo Stijepović – Mahagoni hol
9.   Jovo Ilukić Švabić – Trostruka zavera
10.   Mirjana Novaković – Jevanđelje po žednoj

Neke sam naslove pisao po sećanju, pa da se ne ljutite ako neka reč nije na svom mestu. U svakom slučaju to su ti pisci.

Bobanu se mnogo šta može zameriti, ali nipošto ne i nedoslednost. U oba slučajeva glasao je za Mirjanu Novaković i Jasminku Vulićević.


http://jasminkavulicevic.com/o-jasminki/

Pre nekog vremena smo Boban i ja ukazali na roman Mahagoni hol, ali nikako da se neko nakani da ga pročita. Deluje mi da čovek ima značajnog potencijala i to se pokazalo i prilikom ovog glasanja.

Zanimljiva knjiga je i


VOJISLAV STOJKOVIĆ Summa cum laude



Stravičan zločin dogodio se u Vestroudu, malom planinskom mestu u Severnoj Dakoti. Sa pravnog stanovišta sve je bilo jasno- osumnjičeni su priznali svoje delo, materijalni dokazi su bili neoborivi, a istraga je vršena po zakonskoj proceduri. Ipak, federalni tužilac SAD nije podigao optužnicu, suđenje nikad nije održano, a FBI je stavio embargo na sve informacije u vezi sa tim slučajem!
Desetak godina kasnije pisac traga za uzrocima zločina do tada nezabeleženog u istoriji američkog pravosuđa. Dolazi do neverovatnih dokaza i saznanja koja bi mogla uneti kopernikanski obrt u neke od temeljnih postulata fizike, filozofije i religije.
U raspletu dostojnim velikih majstora žanra, pisac je ponudio rešenje velike enigme. Međutim, pažljivijim čitanjem moguće je otkriti i druge slojeve romana o kojima će čitalac razmišljati i kad sklopi korice ove neverovatne knjige...


Naučni radnik i pisac. Objavio je više naučnih radova, kratkih priča (Književne novine, Književni list, Politika, Beležnica...) i romane "Summa cum laude" (Narodna knjiga-Alfa, Beograd, 2007) i "Dokaz" (Narodna knjiga - Alfa, Beograd, 2009).
U romanima traga za odgovorima na ključna pitanja filozofije, religije i nauke - u "Summa cum laude" za uzrocima i poreklom zla, a u "Dokazu", za istinom o Bogu. Književna traganja obavija uverljivom pričom punom iznenađenja i obrta i tako prisiljava čitaoce da njegove romane čitaju u jednom dahu. Međutim, kada sklope korice, pred čitaocima se otvaraju skriveni slojevi o kojima još dugo razmišljaju.
Nagrađivan je i za naučni i za književni rad.
Živi, radi, čita i piše u Beograd.


Ja sam knjigu pročitao i nije tako loša, ako čovek može da prenebregne relativno skromno spisateljsko umeće pisca. Knjiga ima vrlo zanimljivu ideju koja bi se, na primer, bobanu i radmilu svidela.

Da li je iko pročitao Mahagoni hol?

Ja sam pročitao nešto malo i smorio sam se.
U razgovoru s izdavačem dobio sam informaciju da je knjiga neujednačenog kvaliteta i da ima izvanrednih ali i dosadnih delova. U svakom slučaju, ja ovo teško da ću iščitati.

Nisam stigao da glasam, ali 8 kao kuća.