ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

                                                KIŠA

   Tijana se promeškoljila u snu i glasno se nasmejala. Smejala se onim zvonkim i veselim smehom devojčice koja, obuvena u gumene čizmice, začuđeno skakuće po proletnjoj kišici, prskajući naokolo blatnjavu vodu barica po kojima njene nožice nestašno gacaju. U snovima je opet bila dete što, zamazujući lice, sa čela sklanja vlažnu kosicu prstićima umrljanim od blatnih kolača koje je upravo zamesila. Haljinica joj je na turiću pozelenela od bujne prolećne trave u kojoj je sedela i možda će mami poneti buket šarenih prolećnih livadskih cvetova. Vesele kapljice padaju posvuda oko nje i vedro raspoloženje prolećnih sokova prirode, potpuno nevino, buja celim njenim bićem...
   Jovan je popravio ćebe koje je naglim pokretom gotovo sasvim zbacila sa sebe.
   Napolju je pljuštalo. Jednim nespretnim pokretom oborio je sa stolice  metalnu šolju koja se otkotrljala neprijatno zazveckavši i Žuća podiže sanjivi pogled, trgnut iz prijatnog dremeža na gomili razbacane odeće. Shvativši da se ništa dramatično nije desilo, pseto je nastavilo sa dremkom. Tijana se nije probudila.
   U polumraku njeno lice je delovalo toliko mladoliko da je Jovan gotovo osećao krupne kapi letnjeg pljuska koji ga je promočio onoga dana kada ju je prvi put ugledao, sakriven ispod tende neke bedne radnjice u predgrađu. Vrelo popodne, sevanje munja, prasci grmljavine i najlepša žena na svetu koja pretrčava ulicu, bežeći pred naglim naletom kiše koja se obrušila iz vedroga neba. Stomak mu se zgrčio od snage uspomene na prizor koji nikada neće izbrisati iz srca  Nedefinisano plavkasta haljina se - onako vlažna - zavodljivo i seksepilno pripila uz Tijanino raskošno telo, budeći nesnosnu želju u njemu. Naravno, tada još nije znao da se zove Tijana.
      Eh, to njeno telo...
   Kao da se sve juče desilo. Tijana je za trenutak u njegovim očima opet bila vižljasta i mlada.
      To popodne... To mokro popodne...
   Sećao se svakog Tijaninog pokreta. Na platnu njegovih sklopljenih kapaka Tijana se živahno izvijala, istovetno kao i onoga davnoga letnjeg dana, uzaludno pokušavajući da izbegne golicanje nezaustavljivih toplih kišnih kapi. Njene ruke bejahu podignute u smešno-neuspešnom pokušaju da zaštite vetrom razvejanu kosu nekim potpuno beskorisnim šarenim  ženskim časopisom.
   Najžešći udarac njegovoj pohoti zadao je njen pogled - pogled bačen iznenada preko njenog oblog ramena. Krupne tamne oči koje su bezobrazno bljesnule u trenutku kada su presrele njegov unezvereni pogled - a onda  se zaustavile da otpočinu na njemu...
   Tu letnju kišu je pamtio po toplini koja mu je dušu ispunila srećom i veseljem. Kao da je baš taj pljusak bio onaj sudbonosni graničnik koji ga je najzad i doveo dovde, skupa sa njegovom voljenom Tijanom.
   Kiša je tog popodneva prestala isto onako naglo kao što je i počela, ostavljajući za sobom jezerca koja su kučići, obasjani jarkim letnjim suncem, oprezno ispitivali svojim prednjim šapama, nesigurni u njihovu dubinu. Kao da ih i dan danas vidi.
      Jasnije no ikada.
     Tijanini pomodreli podočnjaci i duboke bore kao da su iščezli i Jovan je poželeo da to nije samo još jedna varljiva igra sumornoga osvetljenja. Zaludni snovi!
   Možda je sve ovo  bilo privremeno, pomislio je, ali ipak je bilo dom za njih dvoje –  ili troje, ako uračuna i Žuću . Uspomene su ga svakim danom sve snažnije opsedale, i sve su ga više ranjavale. Bili su suviše stari da počnu iznova i previše mladi za smrt. Predaleko su odmakli da bi se kajali ili nadali. Njegove misli su sve češće nepovezano bludele prošlošću.
   Sećao se dugih jesenjih kiša i sivih depresivnih oblaka pod kojima je mokar i promrzao okretao pedale bicikla, žureći da ne promaši vreme posete. Još uvek je osećao ledeno slivanje vode niz vrat i leđa i tešku promočenu odeću na sebi. Sećao se bolnice, mokre i sive zgradurine utonule u korov i travuljinu. Kao da je juče kršio prste nemoćno buljeći u ravnodušno lice bolničarke koja, ubrizgavajući Tijani konjsku dozu bensedina, mirno prognozira da neće dočekati zoru. Sećao se njenoga podsmešljivog prazog pogleda i oluje besa što se uzdiže u njemu.
      Pa ipak, Tijana ih je sve nadživela. Sada se pitao - da li je vredelo?
   Jer Tijanina groznica nije nikako prolazila, a neprekidna bujica jesenje kiše je trajala u nedogled. Došlo je ono užasno vreme kada mu je kiša preplavila dušu. Potmula, olovna kiša koja istrajno izjeda i poslednje ostatke snage. Kiša u srcu – kiša koja nikada ne prestaje!
   I dan danas ga je morilo ono strašno stezanje vilica i udarci pesnica u zid. Sav njegov užas, sav njegov strah, sve ono beznađe.. Onaj njegov jezivi, nemoćni bes izazvan očajničkim Tijaninim zapomaganjem iz susedne sobe, dok on divlja, nemajući načina da joj pomogne.
      I jasno se sećao i onoga što je usledilo posle toga :   
   Vreme boleština i vreme ludila  Napuštena vozila lišena goriva, razbacana poput igračaka po potopljenim putevima, ti nekada statusni simboli, skupoceni automobili koje čak više niko i ne pljačka. Sporadični kratkotrajni dolasci električne energije pre potpunog kolapsa. Bande koje bezobzirno ubijaju za parče hleba...
   Sve se to vrtelo u njegovoj glavi u čudnim kombinacijama i ponekad je želeo da ima moć da zaboravi.
      Kao Tijana...
   Žuća zevnu, pa protegavši se, ustade i priđe mu. Liznuo mu je ruku, a onda, shvativši da od obeda nema ništa, sklupčao mu se kraj nogu. Srce Jovanovo se steglo, jer nije imao ništa što bi mu ponudio. Nije imao ama baš ništa što bi olakšalo patnje tome psetu – ili Tijani. Samo prazne ruke...
   Kroz glavu mu bljesnu sećanje na dan kada su izgubili dom. Na dažd koji je došao niotkud.
   Uznemiren ustade. Dogegao se do ulaza, šepajući onako obogaljen i praćen svojim vernim psetom. Žuća im se pridružio još u vreme dok su se uspinjali, nesvesni onoga što ih čeka.    Odmakavši zastor pogledao je kroz tešku maglu, osluškujući uporno pljuštanje kiše. Pomisli za trenutak da mu je srce okovano ledom.
      Samo momenat kasnije, gotovo se nasmejao zbog te svoje misli.
         Led?
   Led više nigde nije postojao. Nekada, dok je još bilo televizora, posmatrao je direktni prenos topljenja poslednjih ostataka polarnih ledenih kapa i nestanak priobalnih gradova.
   Počešao je Žućin izmršaveli hrbat i ponovo je pogledao u sumorni predeo što je okruživao njihov dom. Taj predeo koji je postajao sve skučeniji i skučeniji. Barem je u jednoj stvari bio u pravu. Sve vreme ovoga sveta je njihovo. Sve vreme ovoga sveta koje je još preostalo.
      Znao je da ovoga puta kiša neće prestati.
   Vrhunac na kome su se nalazili, isti onaj čije ih je osvajanje koštalo života njihovog deteta, neće još dugo biti ostrvo nasred okeana koji je potopio njihov svet. Uskoro će voda stići do njih i podaviće ih poput pacova.
   Ako glad ne bude brža.

Lepo napisano, nabijeno emocijama, setno... Ono što mi se nije svidelo jeste to što radnja nekako stoji, mislim da ima i previše opisa koji opet kao da nisu u funkciji priče, recimo oni delovi u kojima se opisuje mlada Tijana...

Sve u svemu svidelo mi se, ovako u celini...

Meni je zasmetala preterana upotreba deminutiva (i eminutiva). Pretpostavljam da je trebalo da nas ti deminutivi vrate u njeno detinjstvo, ali ima i boljih načina za to.

Kada je u pitanju deskripcija (ovde nije toliko strašno), ona može prilično da zaguši glavni tok pripovedanja, i bolje da je asocijativna (tj. kažeš nešto što će kod čitaoca evocirati neku emociju, atmosferu, bez direktnog opisa te emocije i sličnog) i posredna.

"jednim nespretnim pokretom oborio je sa stolice  metalnu šolju koja se otkotrljala neprijatno zazveckavši i Žuća podiže sanjivi pogled, trgnut iz prijatnog dremeža na gomili razbacane odeće. Shvativši da se ništa dramatično nije desilo, pseto je nastavilo sa dremkom." - u ovoj rečenici je neophodno srediti vremena. Bolje bi zvučalo - Nespretnim pokretom je oborio sa stolice metalnu šolju, koja je svojim zveketom prenula Žuću iz prijatnog dremeža (na gomili razbacane odeće).  

Ali je, u suštini, simpatično.

Ima mnogo prideva, a neki primoravaju čitaoca da vidi stvari onako kako ih pisac vidi; ostavlja se malo slobode čitaocu. Pazi samo ovo - nespretni pokret.. neprijatno zazveckavši.. sanjiv pogled.. prijatni dremež.. razbacana odeća. Imaš gomilu prideva.

Mislim da će te iskusniji odrati zbog toga

Odustala nakon prvog pasusa zbog previše prideva i deminutiva.

Quote from: angel011 on 14-02-2011, 13:58:48
Odustala nakon prvog pasusa zbog previše prideva i deminutiva.

+ patetika.

Stipane, ajde nemoj da smaraš sa svakom rečenicom koju napišeš da stavljaš ovde.
Od prve priče ti isto prigovaramo i ti si i dalje tvrdoglav.
Sedi lepo i napiši jedno 200 strana nečega, pa onda jednu pričicu postiraj da vidimo da li si napredovao.
Nečitljivo amaterski... sve one greške koje ja zovem osnovnoškolsko pisanje devojčica za peticu su ovde.
Moraš da čitaš ozbiljne pisce koji temama pristupaju drugačije. Evo, recimo Harms, može ti se ne dopadati njegov politički i moralni stav, ali pogledaj kako čovek barata rečima, koliko je on evolutivnih stepenika iznad ovakvog pisanja; pazi, ne kažem iznad tebe, nego tvoje filozofije. Ako nastaviš da drljaš isto ovo, samo ćeš jednog dana biti ispisaniji i ništa više. Nečitljiv bilo kome ko ima 2 grama čitalačkog staža.
Moraš kompletno da promeniš svoj pristup pisanju.

A šta mislite zašto ga ja maltretiram tako patetičnog? Izvlačim mu mračnu stranu, ali on se ne popravlja. Još opet baci patetiku ovde... Doduše, pred kraj priča stilski postaje neznatno bolja.

O, da, Harms...

Quote from: angel011 on 14-02-2011, 13:58:48
Odustala nakon prvog pasusa zbog previše prideva i deminutiva.

mene je ovo malo sto procitah uzbudilo...

Quote from: Josipovitch Broznjev on 14-02-2011, 14:22:22
mene je ovo malo sto procitah uzbudilo...

Stipan tako zamišlja seksipilnost. Vlažno, blatnjavo, zeleno od trave, flert sa pedofilijom, patetično...

možda se samo priseća svojih prvih doživljaja na tu temu...

Možda. Ali je vreme da počne da opisuje i doživljaje odraslog, seksualno zrelog, muškarca.

Stipane, nemoj da te opet teram da napišeš morbidnu priču.

... ili porno priču, što da ne?

Sofronije Leghorn - On voli ženske

Koliko vidim, on samo objasnjava sta je to dazd.
Kroz omaz.

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 14-02-2011, 14:30:54
Sofronije Leghorn - On voli ženske

O tome ti pričam... 

Quote from: Hiperhik on 14-02-2011, 14:57:54
Koliko vidim, on samo objasnjava sta je to dazd.
Kroz omaz

Naravno da pojašnjava dažd, zar je to bilo potrebno istaći u rečenici? Omaž nije. Još ako usput izbaci višak, a ubaci manjak... Ima on potencijala, samo da prestane da se druži sa osnovnoškolkama.

Svi mi imamo potencijala, tako da ni to ne mora da se napominje.

E, to već nije istina.

Jeste istina.

A argument vam je sama tvrdnja?

...ma ovo bi citale sekretarice...iste one sto slusaju Madonu...like a virgin...touched for the very first time...sta fali pedofiliji?...da je ima vise u prici ne bi bila samo za sekretarice...cak ima i ekolosko angazovani deo...prava bljuzga sa pedigreom...ti Stipane gubis vreme na ovome forumu...the world is yours...

Argument je da tek rođena beba ne zna ni da sisa. Ali, ima potencijal. Ko ovde koga uči? 

Dalo bi se sada razglabati o bukvalnoj primenjivosti vašeg argumenta na pisanje, ali nemam vremena.

A pogrešno ste razumeli - ne učim ja Stipana pisanju...

SuperSynthetic, nebitno je o čemu je priča niti kako je napisana ako će imati publiku; OK, ima je i Isidora Bjelica pa je elementarno nepismena. Ako ti je pristup takav, šta ćeš onda ovde; nemamo te mi čemu naučiti, ti već sve znaš, samo rokaj... uvek će se naći neko da bude oduševljen.

Quote from: SuperSynthetic on 14-02-2011, 15:17:02
...sta fali pedofiliji?...

Mislim da je ovo hit dana.

...eh sad Bobane...a Miljan ladno vadi iz konteksta...samo pricamo...shto bi rekli Shiptari...

Quote from: Miljan Markovic on 14-02-2011, 15:27:40

Quote from: SuperSynthetic on 14-02-2011, 15:17:02
...sta fali pedofiliji?...

Mislim da je ovo hit dana.

Hoće li i ovde biti postova o tome kako nekog uzbuđuju trogodišnje devojčice?

Sintetik, a kako bi trebalo da se shvati?
Angel, na žalost, sve ukazuje na to da će biti takvih postova.

...pa ne znam...mozda vise duhovno...krenes od sebe...kad vec pitas...ne sudis odmah...

Quote from: scallop on 14-02-2011, 15:18:59
Argument je da tek rođena beba ne zna ni da sisa. Ali, ima potencijal. 

Quote from: D. on 14-02-2011, 15:20:48
Dalo bi se sada razglabati o bukvalnoj primenjivosti vašeg argumenta na pisanje, ali nemam vremena.

A pogrešno ste razumeli - ne učim ja Stipana pisanju...

Ajde, majke ti, nauči me nečemu da više ne grešim.

Nam et ipsa scientia potestas est. (Frensis Bekon)

Svim svojim sadašnjim i bivšim đacima želim da saopštim da sam u svemu čemu sam vas učio i čemu vas učim bio u pravu, sve što sam govorio na svojim časovima sada naglašavam i stojim iza svega toga svojom strukom, savešću i celokupnom egzistencijom. Svoj posao sam nekada radio za tridesetak maraka (petnaestak evra), nekada za nešto više od pet stotina, radim ga za nešto manje od četiri stotine, a radiću ga za više hiljada ili besplatno sa istom predanošću.
Kad bih imao priliku da ponovo biram profesiju izabrao bih ovu istu – možda ne u istoj zemlji ili sa istim uzrastom – ali bih se svakako opredelio da podučavam (kao što jednom reče Herodot da bi svako narod kada bi mogao da bira bogove izabrao svoje, tako bih i ja izabrao svog ,,boga" ). Ne kajem se nizašta i ne osećam se krivim, sve sam uradio smišljeno i preuzimam odgovornost za svoje postupke.
Naravno, ima prostora za izvinjenje. Ako sam nekada u trenutku slabosti tvrdio da se znanje ne isplati, ako sam dao ocenu višu od one koju ste zaslužili, ako je na nekom od mojih časova bilo dosadno (ja znam da je bilo dosta takvih časova), ako nekome od vas nisam posvetio dovoljno pažnje zbog svog neznanja ili manjka iskustva i stručnosti, ako nisam uspevao da vas motivišem ili da vam objasnim gradivo – onda se izvinjavam.
Znam da mnogi nastavnici posustaju u svojim ubeđenjima i idejama i to mogu da razumem. Pre više od dvadeset godina jedna pevaljka upravo pristigla na državnu televiziju sa Ibarske magistrale je izjavila: ,,Škola je za one koji ne umeju da se snađu u životu". Danas se ta ideja odomaćila, a prosvetni radnici su postali oni koji ometaju učenike koji su došli u školu da uzmu svedočanstva sa visokim ocenama i diplome. Zato su počeli da se otvaraju fakulteti čija imena više liče na nazive supermarketa i sportskih saveza nego na nazive obrazovnih institucija, a uskoro će se to dogoditi i sa srednjim školama. U škole se dakle, ne dolazi po znanje, već po ocene.
Naravno, pomislićete, normalno je da se u škole dolazi radi znanja. Grešite! U škole se dolazilo po znanje do kraja prve polovine dvadesetog veka. Danas škole treba da kod učenika razvijaju veštine, kreativnost, društvenost, slobodu mišljenja, empatiju. Škole danas moraju da deluju svim svojim snagama kao zdrava zajednica koja u saradnji sa državom, lokalnom samoupravom, učenicima i roditeljima ojačava učenike u svakom pogledu.
Nije nezdrav odnos prema obrazovanju nastao pre deset ili dvadeset godina. Kult nepismenosti u Srbiji razvija se vekovima. Naši najobrazovaniji sunarodnici su bili ili progonjeni ili su sami napustili Srbiju. Dositej je u Srbiji proveo četiri godine (i dan danas ga pominju kao ,,kugu koju treba iskoreniti"), Vuk je uglavnom živeo u Beču, Tesla je izdržao trideset šest sati, Milankovićev kalendar kao izmenjen julijanski kalendar prihvatila je većina pravoslavnih crkava, ali ne srpska. Imena ovih naučnika znamo, imena progonitelja su nestala... Komunistička ideja ,,dobrih partijskih drugara" samo je stigla na plodno tle, pa je omogućila svršenom mašinbravaru i nesvršenom agronomu da postanu članovi Srpske akadekmije nauka i umetnosti. U ovom ludilu se izgubila veza sa realnošću – potomci ,,partijsko-drugarske" elite počeli su da umišljaju kako su zaista veliki intelektualci. Lažovi su počeli da veruju u svoje laži, naravno zahvaljujući onima koji su odlučili da im veruju, jer prijatno je imati elitu blizu sebe koja deli tvoje ideje – posebno ako su fašističke. Umišljeni intelektualci poveli su umišljenu naciju. Kuda? Pokušajte sami da se setite kuda mogu da stignu, a ako ne možete prisetite se sjajne Domanovićeve pripovetke ,,Vođa" (hmmm, naslov ove pripovetke na nemačkom je ,,Firer"). Nije Domanović bio toliko genijalan koliko se mi ne menjamo...
Obrazovanje nije ni jednostavno ni lako, a ponajmanje je vredno uverenje o obrazovanju. Zamislite da su vam dali uverenje o završenom alpinističkom kursu koji niste pohađali. Da li biste se usudili da se penjete po vertikalnoj steni? Poslušajte me sada: neka se alpinisti sa lažnim uverenjima penju po toj steni i čekajte. Ne gubite u tom čekanju vreme, učite se alplinizmu, vežbajte makar i ne dobili nikakav sertifikat. Posle izvesnog vremena popećete se tamo gde lažnjaci pokušavaju. Ne brinite za njih, neće biti njihovih leševa oko stena, samo vrhunski alpinisti ginu od pada sa velike visine. Lažnjaci nemaju odakle da padnu. Videćete ih kako komično skakuću oko dna stene sa čijeg vrha ćete im se smejati...
Dakle, ne bojte se obrazovanja. Obrazujte se, onda nećete morati da se snalazite u životu. Obrazovanje je snaga, snalažljivost je iluzija. Iluzija je efektna, ali ne traje i lažna je. Otkriću vam tajnu uspeha u tri reči: rad, upornost i vera. Šta ste očekivali? Tarot karte? Kristalne kugle? Leteće ćilime? Partijske knjižice? Čarobne lampe?

(Miloš Jeremić)

Стипане, врати се писању о старим временима. Мислим да ти то боље иде.

Quote from: D. on 14-02-2011, 15:04:18
Ima on potencijala, samo da prestane da se druži sa osnovnoškolkama.

Što, bre D.? Pa šta tebi fali?

Quote from: Suba on 14-02-2011, 17:38:32
Стипане, врати се писању о старим временима. Мислим да ти то боље иде.

Di smem Suba, bre, da postujem nešto u sledećih šest meseci? Odraće me ovi živog.

Angel, Miljan, Boban, Steva.
Verovatno ste u pravu.
Možda vam se moja sledeća rukotvorina više bude svidela.

Svi ostali koji su obratili pažnju na ovo i komentarisali.
HVALA!

Јебо кожу, израшће ти нова. Нисам стручњак, али извуци најбоље из њихових критика.

Na tome radim, Suba. Na tome radim...

Quote from: Stipan on 14-02-2011, 17:41:41

Quote from: D. on 14-02-2011, 15:04:18
Ima on potencijala, samo da prestane da se druži sa osnovnoškolkama.

Što, bre D.? Pa šta tebi fali?

E vidiš, tako Stipane, dušo. Pokaži zube.

Quote from: scallop on 14-02-2011, 16:07:49
Ajde, majke ti, nauči me nečemu da više ne grešim.

Ne grešite vi mnogo. Samo kada sam ja u pitanju.

Imaš dobre i jasne kritike, Stipe, posebno od boba i ange. Use 'em wisely.

Stipan treba da menja stanje svesti, a sa tim će doći i prihvatanje kritika. Ne vredi mu davati kritike koje mu ne ulaze u glavu.

Quote from: D. on 14-02-2011, 18:07:14
Stipan treba da menja stanje svesti, a sa tim će doći i prihvatanje kritika. Ne vredi mu davati kritike koje mu ne ulaze u glavu.

Kao što ni tebi ne vredi govoriti da si davež. 

Ni tebi da si dosadna i suva, nezabavna.

Quote from: Mims on 14-02-2011, 15:53:14

Quote from: scallop on 14-02-2011, 15:18:59
Argument je da tek rođena beba ne zna ni da sisa. Ali, ima potencijal. 

U stvari, tek rođena beba zna da sisa, ima urođeni refleks.

Neki imaju urođeni refleks, a neki potencijal. Sisaju samo oni kojima daju sisu. Sa mlekom.

A u koju grupu spadam ja? Hajde, recite do kraja sad.

Spadaš u sisare. Definitivno.
Uzgred, ima ovde urođenih refleksa i potencijala koliko voliš.
Nedostaje obrazovanje.
Mislite o tome...