ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ej, nisam pratio ovaj topik, ali vidim ovde neke silne uvrede koje normalnim ljudima ne priliče i neophodno izbacivanje.

I kakve su to Budalaštine o odvajanju Vojvodine? Podizanje novih granica? Zar postoji iko toliko glup da mašta o tome? Zar ne težimo rušenju granica, ujedinjenju sveta i srećnoj budućnosti nalik onoj u Zvezdanim Stazama, gde će biti nebitno ko je odakle, sve dok je stanovnik Zemlje (a i šire)?

Vojvođani treba da budu srećni što žive na tako bogatoj teritoriji, jer što više imaš više možeš da podeliš sa siromašnima, koji nisu imali tu sreću da se rode na plodnom tlu, nego na pesku ili kamenu. Samo kroz nesebično davanje ljudi postaju pravi ljudi, a ne sebična gamad.

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 24-02-2011, 19:42:42
O da, AnalBedo, familija će ti kod mene uvek biti sa metom na čelu! Dokle gođ se mećeš u teme koje sa tobom veze nemaju. Nešto drugo je preosvešteni Boki, njemu rena rendam za svaku jednu priliku, sa il bez junetine.

Zašto ova tema nema veze sa mnom? Stvarno me zanima, mislim ako preskočimo da mi je prababa iz Kikinde, a i danas imam u Novom Sadu rodbine, dakle da preskočimo to i zapitamo se za nekog tipa koji nema nikoga na sjeveru Srbije (koji ovdje neki pogrešno nazivaju Vojvodinom), npr neki Leskovčanin 200 kilometara daleko, po kom to osnovu debil kao što si ti zaključuje da ovo nije tema za nekog Leskovčanina?

Jer da si neki faktor, tipa u Vladi Srbije, i da počneš da lupetaš takve gluposti, trebalo bi te uhapsiti. Ali si samo zatupasti fićfirić.

Ne postoji nikakva ograničena teritorija koja pripada nekom ograničenom stanovništvu Srbije, već sjever Srbije (koji neki debili nazivaju Vojvodinom) pripada svim građanima Srbije, a ne samo onima koji žive na toj teritoriji (ili kako ih neki debili nazviaju - Vojvođanima).

U protivnom, hapisti, hapsiti i samo hapsiti. Što bi rekao Branislav Lečić - udri milicijo.

Quote from: Alex on 24-02-2011, 20:27:40
... jer što više imaš više možeš da podeliš sa siromašnima, koji nisu imali tu sreću da se rode na plodnom tlu, nego na pesku ili kamenu.

Je l' mi se čini ili si mislio na Beograd? 

Izvini bato, jel' ti to mene nazivaš debilom? Ja svoju postojbinu nazivam Vojvodinom, a svoje sapatnike Vojvođanima? Predlažeš li ti to ozbiljno za nas hapšenja i miliciju?

Quote from: Stipan on 24-02-2011, 20:46:48
Izvini bato, jel' ti to mene nazivaš debilom? Ja svoju postojbinu nazivam Vojvodinom, a svoje sapatnike Vojvođanima? Predlažeš li ti to ozbiljno za nas hapšenja i miliciju?

Opusti se, Bata se malo zaneo - svi mi Vojvodinu nazivamo Vojvodinom. A hapšenje je predložio za one koji pokušavaju da unište državu. A Vojvodina "pripada" i ne-Vojvođanima, jer i Vojvođanima "pripada" (ma šta to značilo) i ostatak Srbije.

Quote from: Alex on 24-02-2011, 20:27:40
Vojvođani treba da budu srećni što žive na tako bogatoj teritoriji, jer što više imaš više možeš da podeliš sa siromašnima, koji nisu imali tu sreću da se rode na plodnom tlu, nego na pesku ili kamenu. Samo kroz nesebično davanje ljudi postaju pravi ljudi, a ne sebična gamad.

Svakako. Ne mogu da se složim više. Ali samo u situaciji kada onaj koji ima, poseduje i mogućnost da bira kada i koliko će da daje siromašnima i manje srećnima.

U ovom slučaju situacija je obrnuta - onom koji ima se otima i to ne da bi se dalo siromašnima, već da bi se zadržalo za sebe (mislim na Beograd). Potpuna autonomija je lepo rešenje za Vojvodinu. Sloboda da se upravlja sopstvenom imovinom je svačije pravo. Dođavola, sloboda je svačije pravo.

A da mi neko pokaže šta je to u Beogradu napravljeno od vojvođanskog novca? Lepa je to tlapnja, "sve se sliva u Beograd", baš bih voleo da čujem i vidim - konkretno - gde, šta, ko...

Uzgred, lepo je videti da različito mišljenje čini da ljudi ne reaguju na prozivanje porodice od strane ovog histeričnog idiota Steve, već nastavljaju da teraju svoje kao da ničeg nije bilo.

Quote from: Anomander Rejk on 24-02-2011, 19:17:49... Stevo, izvini, ali-ne govoriš istinu. Ja sigurno znam više od tebe onih koji  su ovamo došli 91-95. 90 posto njih je protiv nezavisnosti. ...

zar ne mislis da bi se oni mogli vratiti doma, sad kad je rat prosao, i pomoci u obnovi svoje zemlje. a ne divljati po vojvodini, crpiti njezin socijalni sistem i zlorabiti gostoprimstvo, t.j. "praviti reda" u tudjoj kuci?

Твоје питање, Јосиповичу, треба да заврши на столу за обдукцију, а не да се на њ одговара.

Quote from: Stipan on 24-02-2011, 20:46:48
Izvini bato, jel' ti to mene nazivaš debilom? Ja svoju postojbinu nazivam Vojvodinom, a svoje sapatnike Vojvođanima? Predlažeš li ti to ozbiljno za nas hapšenja i miliciju?

nazivam debilom svakoga ko ne shvata ono što je Alex objasnio: ''Vojvodina "pripada" i ne-Vojvođanima, jer i Vojvođanima "pripada" (ma šta to značilo) i ostatak Srbije.''

glupo je traziti argumente protiv samostalne vojvodine. iz cijele zlocinacke tvorevine bivse srbske jugoslavije oslobodise se svi osim vojvodjana. kosovo drzava, crna gora drzava, cak i bosanski srbi osudjeni za genocid imaju svoju zemlju. srbija jos samo iz vojvodine crpi zadnje kapi infuzije sve dok je ne isise.
u tu svrhu nastanise tamo najgori olos koji je preostao iz srbske agresije devedesetih a nije zavrsio u australiji.

Quote from: John Reynolds on 24-02-2011, 21:02:38
A da mi neko pokaže šta je to u Beogradu napravljeno od vojvođanskog novca? Lepa je to tlapnja, "sve se sliva u Beograd", baš bih voleo da čujem i vidim - konkretno - gde, šta, ko...

Raspodela budžeta RS je već d(r)uga priča. Da ne govorimo o zloupotrebama, proneverama i manipulacijama novcem koji stiže iz Vojvodine. U stvari, upravo je navedeno tužan razlog moje podrške slobodi Vojvodine čak i da nisam tamo rođena. Zašto bi gomila korumpiranih bilmeza i svinjogojaca koji nikada neće izaći iz okvira sitnih, ličnih, svinjogojskih interesa, imala moć da raspolaže tuđim novcem?

Vojvodina jeste deo Srbije. Vojvodina pripada i ne-Vojvođanima, da.  Ali više pripada Vojvođanima.

Beograd reketira celu Srbiju. To je tako prosto. Koštunica se zalagao za "decentralizaciju". Šta je učinio povodom toga? Čovek je jednostavno ukapirao da ako prestonica oseti muku, eto ti nemira i vlast pada. Ovi posle njega mudro drže jezik za zubima jer znaju da ako bude došlo do "decentralizacije" neće biti potrebni provincijalci da ruše Beograd onog milicajca-heroja već će ga sami beograđani pojesti sa sve kostima.

QuoteVojvodina pripada i ne-Vojvođanima, da.  Ali više pripada Vojvođanima.

Nema to više-manje, postoji nešto što se zove zakon, a Vojvođani (kao i svi Srbi uostalom) pate od nepostojanja građanske svijesti, što između ostalog znači i poštovanje zakona.


dakle postoji

1. nivo koji sadrži privatnu svojinu ljudi i naravno da ona pripada samo Stevi, Lazi, Stipanu itd.

2. nivo je privredni i on više ne pripada samo ''Vojvođanima'' već pripada čitavoj državi, i organizuje se u skladu sa interesima čitave države, i stvarno ako budem morao da biram između dibidus lošeg beogradskog centra i nekakvog možda efikasnije, možda i poštenijeg vojvođanskog privređivanja, uvijek ću izabrati onog prvog dibidusa, jer građanstvo i pare ne idu baš uvijek zajedno, ako uopšte i idu zajedno.
To što sebe kao građane ovdje neki svode na pare je druga priča.

3. nivo je administrativni, i ni on ne pripada nekakvim ''Vojvođanima'' već građanima Srbije.

Problem, i to PSIHOPATOLOŠKI problem je što neko 3. i 2. nivo doživljava kao 1.

Onda treba menjati zakon. O tome se ovde, uostalom, i priča.

Quote from: Stipan on 24-02-2011, 20:13:41
Suba ne lupetaj! Nastaviš li tako počeću i ja Stevinom stilu!
Vojvodina pripada Vojvođanima.
Okupatorima se smatraju svi koji otimaju više nego što možemo da podnesemo!
Svejedno nam je da li su na jugu ili severu.
Što više pritiskate, otpor će više rasti i to je fakat!

Lupetaš, a osim floskula i svog ličnog doživljaja ne nudiš ništa. Vojvođani, gospodaru ravnice, nisu narod, da bi im nešto pripadalo, već stanovnici te oblasti.
"Okupatorima se smatraju svi..." - Ko to smatra koga okupatorom? Ti? Ko šta otima, i to mi objasni. Gde odnosi? Kako zlouotrebljava? Je l postoji nešto što Vojvodina dobija ili odvozi od drugog?

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 24-02-2011, 19:42:42
Nešto drugo je preosvešteni Boki, njemu rena rendam za svaku jednu priliku, sa il bez junetine.

Kako ti, jadan, nisi smešan. Drago mi je da vidim da se trudiš, uprkos učinku. Hajde, narendaj još. Da se makar smejemo tebi, kad već ne možemo tvojim rečima.

Quote from: D. on 24-02-2011, 21:37:45
Onda treba menjati zakon. O tome se ovde, uostalom, i priča.

jeste, hajde da mijenjamo SVJETSKU PRAVNU I POLITIČKU LIBERALNU PRAKSU I TEORIJU zbog Vojvodine.

Upravo kao što rekoh, Srbi imaju kompjutere, internet, ipodove, gprs mobilne, a ne znaju temelje sopstvene CIVILIZACIJE.

Eh, pa sad. Menjao si i ti teoriju kada si implicirao da su tvoje tri tačke aposlutno razdvojive i nezavisne jedna od druge, pa ti nisam spočitavala. Ali zato sad hoću.

Prvi nivo jeste nivo privatne svojine. Trebalo bi da bude ovako: pojedinac odvaja od svojih prihoda da bi dao za zajednicu, ili privredu, što je tvoj drugi nivo. Privreda i njeni tokovi regulišu se administracijom. Privreda utiče na pojedinca, a kroz privredu i njena administracija. Pojedinac utiče na privredne tokove i administraciju. Administracija utiče na privredu, a privreda na administraciju (zamisli to kao jednu kružnicu).

U Vojvodini je ovako: pojedinac ne utiče ni na šta, on daje pare. Neko izvan njegovog salaša (famozna Administracija) reguliše tokove privrede od kojih on zavisi. On nema uticaja na to. Ali zato daje pare, i zavisi od tuđih odluka.

Niko ne doživljava 1. nivo kao 2. i 3., već prosto vidi njihovu međuzavisnost i međusobni uticaj.

Drugim rečima, ako će privredni tokovi koje reguliše administracija da imaju uticaja na moje lično privređivanje, onda i ja hoću da imam uticaja na privredne tokove i administraciju.

Hajde prvo svako da se dogovori sam sa sobom šta podrazumeva pod "Beograd" - Beograd kao grad ili Beograd kao glavni grad, pa samim tim i mesto gde se nalazi vlada, gro državnog aparata, parlament, političari, itd.

Evo i zašto. Često postoji zla namera iza priča tipa "novac ide u Beograd", jer implicira da se mi Beograđani bahatimo s novcem ostatka zemlje. A oni, jadni, grcaju. Naročito ovi iz... Voše (*). Poenta je da je razbojništvo i lopovluk na nivou SISTEMA, čitav politički sistem je usaglašen s interesima kapitala, te se i vlastodršci ponašaju shodno tome, a sam Beograd ima veoma malo veze s time. Na kraju krajeva, procenat Beograđana među političarima, tajkunima, lopovima i ostalima od te fele izrazito je nevelik.

(*) Voša je, inače, codeword. "Slovenija moja dežela" all over again.

Nisam baš uveren da ću u srce žučne rasprave uspeti da unesem malo razuma, ali moram da pokušam. Moram, bestraga mu glava!

Moj je stav (verovatno i Marksov, ne znam, nisam čitao) da se društvene mase gibaju, i da to gibanje ima svoje zakonitosti, i da te zakonitosti u svojoj osnovi nemaju ni religiozni ni politički, pa ni ekonomski karakter (ako se ekonomija svodi samo na novac), nego nešto što bismo mogli nazvati "pogonom na neravnopravno bogatstvo". U prirodi svake mase je da se iz nje odvajaju delovi koji su nadrasli početnu strukturu, i koji mogu da postanu samodovoljni jer su akumulirali dovoljno bogatstva. Amebe se dele, a deca odlaze od roditelja (u normalnom svetu). To je normalno, ako ima dovoljno bogatstva za sve. Ali ako je resurs ograničen onda ove deobe proizvode neke druge probleme. Recimo da imamo izolovanu grupu ljudi koja trguje međusobno. Ako je neko od njih sposobniji (ili makar tako smatra) on će pokušati da uveća svoj kapital. Zapravo ne mora ni da smatra, dovoljno je da je genetski sklon gomilanju. U pitanju je neformalna grupa, nema tu neke regulacije, i normalno neko će vremenom postati bogatiji, a neko siromašniji. Onaj ko postane bogatiji će koristiti višak svojih resursa da zadrži svoju povlašćenu poziciju. Ovde sad ne mogu lepo da objasnim šta imam u glavi, pa ćete morati prosto da mi verujete. Ono što se dešava je da od jedne homogene grupe sa podjednako raspoređenim bogatstvom dobijamo dve, u kojoj manja grupa ima više, a veća grupa ima manje. Ova veća grupa je zbog svoje veličine porediva sa početnom grupom, ali je siromašnija od nje. Proces raslojavanja se nastavlja koliko je god fizički moguće. Na kraju imamo situaciju grupa više ne može da se deli jer nema više šta da se podeli. Bogatstvo je otišlo. Ti što nemaju bogatsvo više ne mogu ni da trguju (nemaju čime), i sasvim je logično što će biti odbačeni kao nepotrebni balast od ostatka grupe. Mogu da izumru, ili šta god, tek oni više nisu interesantni. I tako smo od početne idilične situacije sa homogenom grupom došli do racionalizacije za genocid. Ili šta god. A sve je to u stvari obična matematika. Nema veze s autonomijom u Vojvodini. Nisam ovde pričao konkretno o novcu. Mogli smo da pričamo o bilo čemu što je traženo, a ograničeno. Mogli smo da pričamo i o medijskoj eksponiranosti (to jest o popularnosti), i o tome kako nepopularni bivaju odbačeni, jer nisu od koristi popularnima.

Dakle, kad neko iz Vojvodine traži ekonomsku autonomiju, to je zato što je stekao višak kapitala koji ne želi više da deli sa ostatkom Srbije. Početni višak je stekao svojim radom i srećom što je u plodnoj sredini, ali taj početni višak je onda uvećao koristeći slabosti u postojećem sistemu raspodele bogatstva. Ostatak Srbije je kupovao ono što Vojvodina prodaje, i to je Vojvodinu učinilo još bogatijom. Ako Vojvodina dobije ekonomsku autonomiju, onda će prestati da deo svog bogatstva ulaže tamo odakle ga je dobila. Jer to je poenta autonomije, da sam biraš šta ćeš sa svojim bogatstvom, a niko nije lud da prosto poklanja ono što ima. I tako dobijamo ostatak Srbije koji je ranije imao manje, a sad neće imati ni to.

Da li je to naš krajnji cilj?

Svako može da dođe u Vojvodinu da obrađuje zemlju i time stekne uslov da "ima sreću da bude u plodnoj sredini". Problem je što malo ljudi to želi. Svi žele da žive u Beogradu. Odgovor na pitanje zašto svi žele da žive u Beogradu, je odgovor na pitanje zašto Vojvođani žele (veću) autonomiju.

Ako ćemo pravo, nije nimalo lako obrađivati tu zemlju, a još je teže živeti od nje.

Quote from: Plut on 24-02-2011, 22:57:00
Ako ćemo pravo, nije nimalo lako obrađivati tu zemlju, a još je teže živeti od nje.

Naravno. To je zato što jedan prost paor nema kontrolu nad privrednim tokovima.

Mene posle posla boli glava od mentalnog napora. Da li bi prost paor želeo da se menja sa mnom? Ovo sa "prostim paorom" je demagogija. Sve izgleda prosto kroz takva stakla.

Ti možeš da odeš do prve apoteke na 300m i kupiš aspirin. Paor teško. Osim toga, njega bole i ruke i noge i glava... koju ponekad može i da izgubi u mašinama za krunjenje kukuruza, na primer. Verujem da bi se menjao sa tobom.

Poželeo bi i to bi trajalo neko vreme, kao što bi i ti neko vreme želeo da šetaš uzoranim njivama, diviš se prirodi, pokreneš malo mišiće. Na kraju, svako se vrne na svoje (ti rađe nego on) i niko opet nije zadovoljan, jer od silnog mučnog rada ne vidi rezultate pa mu i želja za tolikim i takvim radom opada. I opet isti krug.
Samo što je paoru teže.

postoje narodi stvoreni za rad, i narodi stovreni da vladaju. srbi nisu stvoreni za rad!

Hoćeš reći da su stvoreni da vladaju? To misliš?

srbi su stvoreni da vladaju stadom i cuvaju ga od svih zala. tu i tamo prikolju koju ovcu sve dok je stada, no to je cijena zastite, a onda nadju sljedece. srbi su rodjeni fureri...



kojem pravom srbinu ne laskaju ove budalastine?

Balavurde ustaški, stalno provociraš ovde i zloupotrebljavaš slobodu foruma. U Vojvodini niko ne divlja, ljudi se druže i ne mrze jedni druge. Pusti ti Vojvodinu i Srbiju. Brini se za tvoju Kroaciju. Eno tvoji vredni sunarodnici kukaju na sav glas kako loše žive. Pljuju i vlast i EU. I njih stotinjak bije policija, pročitaj malo vesti.
Što se tiče toga ko gde živi, ja živim u Srbiji, po Ustavu ovo je zemlja srpskog naroda i ostalih koji tu žive, a ti ćeš u Nemačkoj uvek biti stranac-do god si živ, i to te boli, pa ovde lečiš frustracije...

ipak su bili u pravu oni koji su '95. tvrdili kako treba pustiti srbske zlocince u vojvodinu a ne ih zatuci u bijegu. tvrdise to uz argument da ce oni prije ili poslije pljackati "svoje" jer drugo ne znaju.

Druže, ignore...

Čovek kao da je na drogama. Takvog trola i spamera na netu još nisam video.

istina boli? pa sta mislis zasto vam uspjese bijeg? pustilo vas se da malo harate i po srbiji...

Quote from: mac on 24-02-2011, 22:45:59Dakle, kad neko iz Vojvodine traži ekonomsku autonomiju, to je zato što je stekao višak kapitala koji ne želi više da deli sa ostatkom Srbije. Početni višak je stekao svojim radom i srećom što je u plodnoj sredini, ali taj početni višak je onda uvećao koristeći slabosti u postojećem sistemu raspodele bogatstva. Ostatak Srbije je kupovao ono što Vojvodina prodaje, i to je Vojvodinu učinilo još bogatijom. Ako Vojvodina dobije ekonomsku autonomiju, onda će prestati da deo svog bogatstva ulaže tamo odakle ga je dobila. Jer to je poenta autonomije, da sam biraš šta ćeš sa svojim bogatstvom, a niko nije lud da prosto poklanja ono što ima. I tako dobijamo ostatak Srbije koji je ranije imao manje, a sad neće imati ni to.

Da li je to naš krajnji cilj?

Plus što još nisam čuo nijednog Vojvođanina da prokomentariše činjenicu da je Vital Vrbas nastao tako što su komunisti izbrisali leskovačku uljaru i njene mašine premjestili u Vojvodinu, a to je samo jedan primjer, ko zna koliko ih je bilo, tako da je stvar još komplikovanija.

Hoće sada nezavisnost, ekonomsku i političku?

Izvolite račun za uljaru koju ste koristili 70 godina, akumulaciju, profit itd beneficije koje bi građani i grad i region na jugu mogli imati da je uljara ostala u Leskovcu a vi se i dalje jebali sa poljoprivrednim sirovinama.

Dakle, ČIST RAČUN, duga ljubav!


To važi i kao odgovor za D. koja je mene našla da uči o međuzavisnost i međusobnom uticaju.

Prava istina je da bi Leskovčani trebali da se zapitaju di su njihovi novci!

A kao što rekoh, to je samo jedan primjer, kada bi malo više prošešljali period 1945-1950 ko zna kakav bi sve ''početni višak'' našli, a koji je direktno isisan iz nekog drugog regiona.

Quote from: mac on 24-02-2011, 22:45:59
Dakle, kad neko iz Vojvodine traži ekonomsku autonomiju, to je zato što je stekao višak kapitala koji ne želi više da deli sa ostatkom Srbije. Početni višak je stekao svojim radom i srećom što je u plodnoj sredini, ali taj početni višak je onda uvećao koristeći slabosti u postojećem sistemu raspodele bogatstva. Ostatak Srbije je kupovao ono što Vojvodina prodaje, i to je Vojvodinu učinilo još bogatijom. Ako Vojvodina dobije ekonomsku autonomiju, onda će prestati da deo svog bogatstva ulaže tamo odakle ga je dobila. Jer to je poenta autonomije, da sam biraš šta ćeš sa svojim bogatstvom, a niko nije lud da prosto poklanja ono što ima. I tako dobijamo ostatak Srbije koji je ranije imao manje, a sad neće imati ni to.

Lepo rečeno. Pozdrav za Marksa.

Quote from: D. on 24-02-2011, 22:55:48
Svako može da dođe u Vojvodinu da obrađuje zemlju i time stekne uslov da "ima sreću da bude u plodnoj sredini". Problem je što malo ljudi to želi. Svi žele da žive u Beogradu. Odgovor na pitanje zašto svi žele da žive u Beogradu, je odgovor na pitanje zašto Vojvođani žele (veću) autonomiju.

I ovo je tačno.
Dodajem da je i u vojvodini i u Srbiji sve više napuštenih sela. Sa ovakvim natalitetom, u vojvodini neće biti koga da radi zemlju. A zemlja ko zemlja - ne vredi mnogo bez ljudi, je l...

Quote from: Bata Životinja on 24-02-2011, 23:56:03
To važi i kao odgovor za D. koja je mene našla da uči o međuzavisnost i međusobnom uticaju.

D. tebe ne uči ničemu. Ne bavi se ona društveno korisnim radom. Niti zagovara otcepljenje. Niti za ozbiljan argument uzima jedan izolovani primer (makar stajao uz nedokazanu konstataciju da takvih primera ima još).

Evo šta kaže nauka... Barem neka nauka:

Dimitrije Boarov:
EKONOMSKI ASPEKTI
AUTONOMIJE VOJVODINE

Quote1. Glavna ekonomska specifičnost Vojvodine danas – to je da je ona regija u Srbiji
koja je značajno razvijenija od proseka Srbije, što zahteva da se u njoj određena
ekonomska pitanja rešavaju na drugačiji način nego u Beogradu i centralnim
delovima Srbije – i da ta rešenja budu mnogo bliža evropskim rešenjima. To je prvi
razlog što je Vojvodini potrebna funkcionalna autonomija. Vojvodina u Srbiji, bez
Kosova i Metohije, ima 27 odsto stanovništva, a ostvaruje oko 35 odsto društvenog
proizvoda. Mada ne raspolažemo podatkom o sadašnjem učešću Vojvodine u bruto
domaćem proizvodu Srbije, može se poći od pretpostavke da je učešće Vojvodine i u
tom pokazatelju najmanje 35 odsto, a logika nalaže zaključak da je ono veće za
najmanje 5 procentna poena.
Služeći se navedenom aproksimacijom može se proceniti da je 2004. godine u
Vojvodini ostvaren bruto domaći produkt (BDP) od najmanje 7,7 milijardi dolara (po
tekućem kursu dolara), a prema tom pokazatelju to bi značilo da smo u Vojvodini te
godine imali BDP per capita od 3.850 dolara, dok u ostalom delu Srbije imamo oko
2600 dolara per capita. Čak i po ovoj najskromnijoj računici ispada da je
Vojvodina najmanje za blizu 50 odsto razvijenija od ostatka Srbije – mada i ona
danas producira samo oko 60 odsto društvenog proizvoda u odnosu na onaj koji je
ostvarivala pre 15 godina. Dakle i Vojvodina je temeljno propala pod Miloševićem
režimom – čak i više nego Centralna Srbija, ali se nakon 2000. godine stalno
razvija po stopama rasta BDP nešto višim od proseka Srbije, što rezultira
postepenim rastom učešća Vojvodine u BDP Srbije.
Vojvodina u pukom ekonomskom pogledu ima više nego dovoljnu snagu da snosi
troškove funkcionalne autonomije, jer će oni veoma brzo, takoreći automatski –
rezultirati takvim dodatnim ekonomskim razvojem I kapitalnim prinosom koji će
višestruko nadmašiti predujmljene troškove.

2. Platforma Izvršnog veća Skupštine Vojvodine tačno uočava da Autonomna Vojvodina
ne može ostvarivati svoje bitne funkcije ukoliko nije načelni titular svojinskih
prava nad državnom svojinom koja se nalazi na njenoj teritoriji, sa izuzetkom onog
dela državne svojine koja je u funkciji onih centralnih državnih organa koji vode
poslove u oblastima u kojima centralna vlast rezerviše puna ovlašćenja u cilju
zaštite javnog interesa od republičkog značaja. Zato što je upravljanje državnom
svojinom koju su stvorili građani Vojvodine nerazdvojivo od borbe za poboljšanje
njihove ekonomske pozicije. U tom smislu se traži eksplicitno, ustavno
proširivanje nadležnosti Pokrajine na neke ekonomske oblasti od vitalnog značaja
za građane u Pokrajini, koje su do sada bile definisane kao oblasti od javnog
interesa republičkog značaja, a koje se objektivno mogu bolje zaštititi i
unaprediti na pokrajinskom nivou (šume, vode, putevi, poljoprivreda, prirodna
bogatstva, javna bezbednost i slične oblasti od javnog regionalnog interesa).
Kao posebno značajno za funkcionalnu autonomiju u Vojvođanskoj platformi se ističe
da Pokrajina većinu svojih nadležnosti treba da finansira iz izvornih prihoda, te
da se, u okviru danas opšteprihvaćenog evropskog načela "fiskalne
decentralizacije", na primer, najmanje polovina fiskalnih prihoda sakupljenih na
njenoj teritoriji mora raspoređivati u samoj Pokrajini, odlukama samih
pokrajinskih organa; za proporciju ravnopravne deobe zajedničkih fiskalnih prihoda
sakupljenih na teritoriji autonomne pokrajine ili za pravila po kojima se dele ti
zajednički prihodi – potrebna je ustavna garancija.

3. Autonomija Vojvodine, potrebna zbog ekonomskih karakteristika regije, ne može
se graditi na starim osnovama pošto je u poslednje dve decenije došlo do bitnih
društveno-ekonomske promene i u Vojvodini, a te promene nalažu promenu koncepcije
autonomne pokrajine. Posle istorijskog sloma socijalizma u svetskim razmerama,
početkom devedesetih godina XX veka, i nakon rušenja Miloševićevog
autoritarističkog sistema "produženog socijalizma u Srbiji", oktobra 2000. godine,

kao i posle raspada Jugoslavije (koji je okončan ove godine), u novom sistemu
parlamentarne, pluralne demokratije i tržišnog privrednog sistema u Srbiji – I
sama Vojvodina je doživela temeljne političke, socijalne i ekonomske promene, pa
mora biti izmenjena i koncepcija njene autonomne pozicije u Srbiji. Sistem
"ekonomske redistribucije" koji je bio jedan od stubova socijalizma više nema
oslonac u starim ideološkim dogmama,
"redistribuciju" ne može više voditi preko birokratskih političkih institucija, u
ime i za račun "kolektivne privrede" na teritoriji "društveno-političke
zajednice". Privreda u Vojvodini je u velikoj meri privatizovana (oko 50 odsto
ukupnog kapitala je u rukama privatnih preduzetnika), a privredni system Srbije je
delimično liberalizovan, pa je glavni interes Vojvodine da se očuva jedinstvo
tržišta u Srbiji. To je najbolje ilustrovati vladajućom taktikom privlačenja
stranih investitora u Vojvodinu, jer se uvek ističe da oni imaju potpuni pristup
celom tržištu Srbije. U tom smislu je funkcionalna autonomija Vojvodine daleko
bolje rešenje od stare autarkičnosti socijalističke autonomne pokrajine.

4. U Vojvodini su objektivno promenjeni parametri za populacioni politiku i
probleme preterane imigracije može uskoro postati problem nedovoljne imigracije.
Iz Vojvodine se u proteklih 15 godina iselilo oko 100.000 pripadnika nacionalnih
manjina i oko 100.000 ranijih starosedelaca – što sugerira zaključak da u
Vojvodini više nema 54,6 odsto stanovništva koje je rođeno na teritoriji
Pokrajine, a što je rezultat migracione slike iz popisa 1991. godine – slike koju
ne možemo da uporedimo sa popisom iz 2002. godine, jer ona tim popisom nije
snimljena.
Vojvodina ipak, po popisu iz 2002. godine ima 60.000 stanovnika više nego u vreme
predhodnog popisa. To znači da je deficit stanovništva više nego popunjen
imigracijom. Ipak, postoje procene da će se imigracija stišavati u narednim
decenijama i da broj stanovnika u Vojvodini može početi rapidno da opada. To sa
ekonomskog stanovišta nije poželjno, jer je gustina naseljenosti (94,5 stanovnika
po kvadratnom kilometru) i dalje najmanja na području Srbije.

5. U prilog autonomije Vojvodine indirektno govore i posledice protekle
centralizacije Srbije.
-Centralizacija i gašenje stvarne autonomije Vojvodine nisu ojačali državni
autoritet i doveli do pozitivnih posledica jedinstva pravnog prostora, nego je
kredibilitet države kod građana bitno smanjen, a u Vojvodini
naročito.
- U ekonomskoj sferi transfer finansijske moći u centar državnog aparata ne samo
da nije racionalizovao upotrebu oskudne akumulacije, nego je doveo do rasipanja
kapitala, besmislenih investicija, velike korupcije, prevelike javne potrošnje u
neproduktivnim domenima i katastrofalnog procesa dezinvestiranja, sa ogromnom
nezaposlenošću kao glavnom socijalnom posledicom.
- Navodna politika brzog "ujednačavanja razvijenosti" u Srbiji putem posredovanje
državnog vrha, s kojom su opravdavani transferi kapitala iz Vojvodine u druge
krajeve, ne samo da nije dovela da bržeg privrednog rasta u nerazvijenim krajevima
Srbije – nego je dovela do širenja razlika u razvijenosti, jer je zbog procesa
opšteg osiromašenja, prirodno, pokrenula ljude i preostali kapital iz
najsiromašnijih, ka nešto manje
osiromašenim krajevima.
- Centralizacija javnih fondova zakonito je vodila nenamenskoj upotrebi njihovih
sredstava i slabljenju mehanizma prikupljanja njihovih prihoda – što je zbirno
delovalo u pravcu njihove potpune degradacije, pa je finansiranje javnih potreba
došlo do kolapsa ne samo u Vojvodini, nego i u celoj Srbiji.
- Birokratska "nacionalizacija" društvene svojine na teritoriji cele Srbije, pa
dakle i na teritoriji Vojvodine i lokalnih samouprava, te najstroža centralizacija
odlučivanja o raspolaganju i korišćenju državne svojine (Zakon o svojini RS),
navodno radi njene zaštite i bolje upotrebe – nužno su doveli do suprotnih
posledica neracionalnog korišćenja državne svojine i, sledstveno tome, do

radikalnog smanjenja njene vrednosti.
- Ukidanje gotovo svih oblika "fiskalnog federalizma" ne samo da nije povećalo
racionalnost budžetske potrošnje i ne samo da nije dovelo do pravednijeg
prikupljanja fiskalnih prihoda – nego je izazvalo upravo suprotne posledice.
Budžetska potrošnja i dalje favorizuje nepodnošljivi opstanak starog stanja I
zamrzavanje neracionalne matrice odlučivanja o fiskalnim troškovima, a
prikupljanje fiskalnih prihoda ide nasuprot razvojnoj politici i širi nepravde, to
jest, preko sistema pretežno indirektnog oporezivanja (pretežno najšire potrošnje)
sve više opterećuje ekonomski najslabije društvene slojeve, a štiti interese uskog
kruga moćnih finansijskih centara.
- Vojvodina je zbog takve centralizacije finansijske moći u vrhu državnog aparata
u nemogućnosti da izvrši bilo kakav značajniji uticaj na poželjnu alokaciju
akumulacije u regionalnom javnom interesu i na distribuciju javnih troškova u
skladu sa konkretnom poreskom snagom pojedinih slojeva i lokalnih teritorija, što
bitno usporava njen regionalni razvoj, a ne donosi nikakvu korist drugim krajevima
Srbije.
- Prema podacima koje je objavila nevladina organizacija Forum V-21 (Novi Sad,
2002), oslanjajući se na podatke Saveznog zavoda za statistiku u Beogradu,
godišnji društveni proizvod u Vojvodini 1989. godine je bio 6.095 miliona dolara,
a 1999. tek 2.534 miliona dolara. Eksperti V-21 su izračunali da je Vojvodina u
tom razdoblju izgubila 27.679 miliona dolara društvenog proizvoda, samo u
poređenju sa fiksiranim društvenim proizvodom iz 1989. godine. U istom vremenskom
segmentu, godišnji društveni proizvod Srbije bez AP opao je sa 12.169 miliona
dolara na 5.089 miliona dolara, a ukupno je centralno područje republike izgubilo
54.516 miliona dolara. Kad se, međutim, ovi gubici podele sa brojem stanovnika,
vidi se da je svaki Vojvođanin u Miloševićevih 11 godina izgubio 13.578 dolara
proizvoda (ili oko oko 30.000 tadašnjih nemačkih maraka), a svaki stanovnik
centralne Srbije 10.642 dolara (ili oko 24.000 tadašnjih nemačkih maraka).
Izgubili su, ponavljamo, mnogo više i Vojvodina i Srbija, jer ova računica polazi
od zamrznutog stanja iz 1989. godine, dakle polazi od pretpostavke decenije bez
razvoja. Kad bi se pošlo od pretpostavke da bi Vojvodina i centralna Srbija u toj
poslednjoj deceniji XX veka imale normalnu stopu rasta za nerazvijene zemlje, od,
recimo, 5 odsto godišnje, zajednički gubitak proizvoda bio bi verovatno dvostruko
veći, znači najmanje oko 150 milijardi dolara.
- Centralizacija je u Vojvodini ostavila najteže posledice na kapitalnim objektima
javne i privredne infrastrukture i bez revitalizacije autonomnih nadležnosti
Vojvodine u ovoj oblasti, ugrožena je nekada ključna komparativna prednost
Pokrajine u razvojnoj perspektivi.
- Nekada sa znatnim kapacitetima saobraćajne infrastrukture, Vojvodina je u
proteklih 15 godina potpuno izgubila korak u njihovoj modernizaciji i povećanju
protočnosti – što je u domenu željezničkog transporta, telekomunikacija, vazdušnog
i vodenog prevoza, pa i drumskog
saobraćaja – postalo zabrinjavajuće i objektivno usporava investicionu aktivnost i
pozicioniranje Vojvodine na evropskom tržištu.
- Željeznička mreža je u celini zapuštena, a čak i jedan od dva glavna željeznička
pravca (onaj na pravcu sever-jug) tek u 2005. godini doživljava elementarnu
rekonstrukciju. Željeznička veza sa zapadom, preko
mosta kod Bogojeva bila je u prekidu duže od decenije. Veza sa istokom ima
protočnost iz XIX veka. Veze sa Republikom Srpskom su neadekvatne izvanredno
povećanim potrebama. Gradnja željezničkih terminala u Subotici i Novom Sadu je
blokirana nestašicom finansijskih sredstava i niskim nivom stručnog vođstva.
Centralizovano željezničko preduzeće u državnoj svojini je nedovoljno stručno i
aktivno u potrazi za međunarodnom finansijskom potporom, niti ima dovoljnu podršku
nadležnog republičkog ministarstva;
vojvođanska administracija nema nikakav uticaj ni u pogledu revitalizacije
željezničke mreže i staničnih postrojenja i terminala na teritoriji Pokrajine, ni
u pogledu modernizacije samog željezničkog transportnog preduzeća, što u krajnjoj
konsekvenci blokira inplementaciju savremenog sistema integralnog transporta.

- U oblasti poštanskog saobraćaja i telekomunikacija tek poslednjih godina dolazi
do elementarnih investicija u modernizaciju fiksne telefonske mreže – a taj
zaostatak je, srećom, umanjen snažnim razvojem mobilne telefonije. Ipak, te
komunikacije ostaju usko grlo bržeg razvoja informatičkih usluga i stvaranja
sistema obaveštavanja u realnom vremenu.
- Uprkos dovršetka jedne trake autoputa između Novog Sada I Subotice i dogradnje
druge trake autoputa između Beograda i Novog Sada (koja još nije okončana), na
evropskom koridoru E-75, Vojvodina u
drumskom saobraćaju zaostaje za potrebama razvoja drumskog prevoza na njenoj
teritoriji, a istovremeno se odlukama o izdavanju pod koncesiju čitavog osnovnog
pravca (Subotica-Beograd) ekonomski i finansijski obesmišljava eventualno buduće
pravo Vojvodine da vodi politiku izgradnje i
održavanja drumske mreže na sopstvenoj teritoriji.
- U energetskoj oblasti, samo zahvaljujući naporima Izvršnog veća Vojvodine očuvan
je (u domenu nafte i gasa) princip da javna preduzeća u energetici, koja posluju
resursima i industrijskim kapacitetima na tlu
Vojvodine, imaju sedište na tlu Vojvodine. Očuvanje sedišta JP "Transnafta" na tlu
Vojvodine veoma je bitno s obzirom da postoji evropski interes da se izgradi
naftovod Konstanca-Trst, te ova odluka obezbeđuje i institucionalno učešće AP
Vojvodine u koordinaciji energetske zajednice jugoistočne Evrope u domenu nafte i
gasa, pa i u domenu elektroenergije (s obzirom da distribucioni sistem u
elektroprivredi Srbije neće biti privatizovan, a očuvan je subjektivitet
"Elektrovojvodine").
- Rekonstituisanjem JP "Vojvodina vode", posle promena 2000. godine, stvoren je
elementarni preduslov da Pokrajina oživi vodoprivredne objekte u Vojvodini koji su
tokom razdoblja centralizacije vodnih doprinosa doveli ceo vodoprivredni sistem na
tlu Vojvodine do ivice kolapsa. Ostaje problem da ovaj sistem stekne samostalne,
izdašnije prihode, kako bi se jedna od ključnih komparativnih prednosti Vojvodine,
bogatstvo vodom, valorizovala.
- Rekonstituisanje JP "Vojvodina šume", takođe je preduslov da se ovaj resurs
Pokrajine unapredi i stavi u funkciju hemijske i drvne industrije, kao i u
funkciju bolje ekološke zaštite.

6. Za ekonomski razvoj Vojvodine jedno od ključnih pitanja je pitanje fiskalne
decentralizacije, kojoj se nije pristupilo ni posle 5. oktobra 2000. godine.
Zadržani stepen centralizacije odlučivanja u javnoj potrošnji, i posle
demokratskih promena nakon 5. oktobra 2000. godine, moguće je ilustrovati na razne
načine. Na primer, prema izveštaju Ministarstva finansija Vlade Srbije za period
januar 2001. godine – februar 2003. godine (Beograd, 2004), na dan 31. decembra
2003. godine u registru imalaca računa korisnika budžetskih sredstava bilo je u
funkciji 22.758 računa, preko kojih su poslovala 9.392 korisnika – od čega je, na
nivou Republike 3.517 korisnika (37,4 odsto) sa 10.207 računa (44,8 odsto), na
nivou državne zajednice Srbija i Crna Gora 53 korisnika sa 86 računa, a na nivou
lokalne samouprave 5.822 korisnika (61,9 odsto) sa 12.456 računa (54,7 odsto).
Kada se ovim podacima, međutim, dodaju konkretni podaci o obimu sredstava koja se
transferišu preko tih računa, tek tada se uočava veoma visoka koncentracija
faktičke moći odlučivanja na uskom, najvišem republičkom nivou državne
administracije.
Pri svemu tome treba imati u vidu da se preko propisa o obezbeđivanju prihoda
opštinama, gradovima i gradu Beogradu iz budžeta Srbije ovim korisnicima
transferiše samo nešto više od 11 odsto republičkih
budžetskih prihoda. U politici određivanja dela poreza na zarade i poreza na
promet koji će Republika vratiti opštinama i gradovima mnogi analitičari vide
velike međuregionalne nepravde koje se ne ispravljaju ni posle propasti
Miloševićevog režima. Uporedimo, na primer, Novi Sad (300.000 stanovnika)
i Niš (250.000 stanovnika), gradove slične veličine. U 2002. godini procenjeno je
da se iz poreza na promet i poreza na zarade u Novom Sadu sakupi oko 7 milijardi
dinara, a u Nišu 3,1 milijarda dinara, dakle duplo manje. Od tog prikupljenog

prihoda Novom Sadu se vraća 6,2 odsto, a Nišu 12,5 odsto, dakle duplo više. Ova
razmera ima tendenciju učvršćenja pa je u zakonu o povraćaju sredstava u 2003.
godini bilo predviđeno da se u Novom Sadu skupi 14,3 milijarde dinara, a u Nišu 6
milijardi dinara – s tim da se Novom Sadu vrati 4,9 odsto prihoda, a Nišu 10,6
odsto, itd. Pri tome, generalno treba imati u vidu da su u Vojvodini, na primer,
2001. godine, u više od 75 odsto opština naplaćeni natprosečni iznosi poreza na
dobit preduzeća, na prihode od samostalnih delatnosti i na imovinu, dok se
natprosečlna naplata ovih poreza utvrđuje samo u 34,7 odsto opština centralne
Srbije. Da bi se ilustrovao pravi raspored moći u Srbiji i patuljasta ovlašćenja
organa autonomne Vojvodine u fiskalnoj oblasti može se navesti primer iz
2003. godine, jer je to godina za koju su objavljeni potpuni podaci. Te 2003.
godine, ukupni rashodi republičkog budžeta Srbije bili su 354 milijardi dinara – a
o njima je generalno odlučivala Skupština Srbije. Iz tog budžeta transferisano je
tek stvorenoj državnoj zajednici Srbija i Crna Gora 41 milijarda dinara. Ukupni
rashodi AP Vojvodine te 2003. godine bili su samo 13 milijardi dinara, a Skupština
Vojvodine nije mogla odlučivati o 10 milijardi dinara od tih sredstava, jer je reč
o transfernim sredstvima čija upotreba je predhodno određena republičkim zakonomi
i državnim budžetom. Dakle Skupština Vojvodine je odlučivala o 3 milijarde dinara,
a Skupština Srbije o 354 milijarde dinara budžetskih rashoda. Pojednostavljeno, u
Vojvodini se odlučuje o oko 1 odsto budžetskih prihoda Srbije, mada se u njoj
stvara trećina proizvoda Republike. Ogromna razlika u kapacitetu odlučivanja
između Skupštine Srbije I Skupštine Vojvodine u velikoj je diskrepanci sa
činjenicom da se na teritoriji AP Vojvodine, sudeći po učešću u BDP Srbije od 35
odsto, sakupi najmanje 35 odsto ukupnih fiskalnih prihoda (a sigurno i daleko
više) – a to znači da se od ukupnih fiskalnih prihoda Srbije od oko 5 milijarde
eura, u Vojvodini ubere najmanje 2 milijarde eura, a, verovatno i znatno više, dok
se u Skupštini Vojvodine stvarno odlučuje o 50-60 miliona eura tih prihoda.
Zbog svega toga je neodrživa današnja praksa da AP Vojvodina sada institucionalno,
osim prava da samostalno prikuplja neke takse, ima samo još regulisano pravo na
42,7 odsto poreza na dobit preduzeća na njenoj teritoriji I 18 odsto poreza na
zarade. Ako se, međutim, ne smetne s uma da je ukupan porez na dobit u Srbiji 10
odsto, a porez na zarade 14 odsto, ispada, kolokvijalno rečeno, da sama Vojvodina,
u svoju korist, oporezuje dobit po stopi od samo 4,27 odsto, a zarade po stopi od
samo 2,5 odsto. Znači ni po
ova dva tanka institucionalizovana stalna prihoda, Vojvodini ne pripada ni pola od
tih prihoda.

7. S obzirom na značaj poljoprivrede za privredu Vojvodine, pošto ona daje blizu
25 odsto društvenog proizvoda Pokrajine (a proizvodnja prehrambenih proizvoda i
pića sa 35 odsto učestvuju u društvenom
proizvodu ukupne industrije u Pokrajini), treba se prevashodno raspraviti oko tipa
ekonomske politike koja toj strukturi odgovara, a s tim u vezi je I pitanje da li
funkcionalna autonomija podrazumeva i formiranje samostalnog agrarnog budžeta
Vojvodine; Ako se, pojednostavljeno govoreći, zagovara onaj tip ekonomske politike
koji u državi ili autonomnoj pokrajini vidi vodećeg koordinatora ekonomije,
organizovanu silu koja mehanizmima zaštite unutrašnjeg tržišta I koncentracije
kapitala može uplivisati i ubrzavati tehnološki i opšteprivredni razvoj, onda se u
teorijskom ishodištu javlja upravo onaj tip države kakvu danas zagovaraju vodeće
političke snage u Srbiji. U takvom slučaju ekonomska autonomija doseže samo do
pitanja preraspodele političke moći u centru države, koja bi, dakle, trebalo da
vodi proagrarnu politiku beneficiranih agrarnih kredita i raznih drugih regresa i
premija, zaštitnu politiku zasnovanu na iskustvima agrarnog protekcionizma i
izvoznu politiku podržanu podsticajima i potpunim poreskim olakšicama; Smatramo da
funkcionalna autonomija u uslovima privatizovane poljoprivrede ne podrazumeva to
da se na vojvođanskom nivou konstituše neodržavna dirižistička ekonomska, pa ni
agrarna politika, jer Pokrajina ne može koncetrisati kritičnu masu kapitala preko
koje se mogu nivelisati finansijske potrebe aktivne agrarne politike i razvojne
politike u celini. Uostalom, ceo instrumentarij agrarne politike u Srbiji moraće
se harmonizovati sa agrarnim sistemom unutar Evropske unije. Uticaj Vojvodine na agrarnu politiku

Nažalost, nije celo, ali, slagali se ne slagali, ovo su bar sistematski izložene teze na koje se može diskutovati. Pa probajte.

Quote from: boki77 on 25-02-2011, 00:00:21

Quote from: D. on 24-02-2011, 22:55:48
Svako može da dođe u Vojvodinu da obrađuje zemlju i time stekne uslov da "ima sreću da bude u plodnoj sredini". Problem je što malo ljudi to želi. Svi žele da žive u Beogradu. Odgovor na pitanje zašto svi žele da žive u Beogradu, je odgovor na pitanje zašto Vojvođani žele (veću) autonomiju.

I ovo je tačno.
Dodajem da je i u vojvodini i u Srbiji sve više napuštenih sela. Sa ovakvim natalitetom, u vojvodini neće biti koga da radi zemlju. A zemlja ko zemlja - ne vredi mnogo bez ljudi, je l...

Eto, s jeseni nam je stiglo
i prvo zito
a nije s proljecem
kao sto to neki tvrde, nije

Jer, ko drugome jamu kopa
ne cini proljece
i da vam kazem
nikad ga nece cinit nikad

A zito nama treba
da narod ima 'ljeba
ili ko sto je to divno jedan
nas pjesnik rekao

Ajd' zivio
sta se zuti na beskrajnom polju
a ako te ko bude pit'o
s ponosom mu odgovori to je nase zito

Jer mi buducnost
ne zacrtavamo planovima
nego brazdama traktora
a ako imas traktor, vrati kombajn

A ne ko neki koji imaju
i traktor i kombajn
i onaj, onaj
kako se zove cirkulator

A jos imaju vremena da se bave horom
u kulturno umjetnickom drustvu
jel' tako, pa jasno, jasno da jeste
i zato, sto mozemo pozel'ti
mozemo pozel'ti da nam rodi zito

I nek nam rodi zito i iduce godine
i nek nam uvijek rodi zito, hvala

Quote from: Meho Krljic on 25-02-2011, 00:02:54...

Dimitrije Boarov:
EKONOMSKI ASPEKTI
AUTONOMIJE VOJVODINE

Quote4. ... Iz Vojvodine se u proteklih 15 godina iselilo oko 100.000 pripadnika nacionalnih manjina i oko 100.000 ranijih starosedelaca – što sugerira zaključak da u Vojvodini više nema 54,6 odsto stanovništva koje je rođeno na teritoriji Pokrajine, a što je rezultat migracione slike iz popisa 1991. godine ...
Vojvodina ipak, po popisu iz 2002. godine ima 60.000 stanovnika više nego u vreme predhodnog popisa. To znači da je deficit stanovništva više nego popunjen imigracijom. ...

Nažalost, nije celo, ali, slagali se ne slagali, ovo su bar sistematski izložene teze na koje se može diskutovati. Pa probajte.

evo i tu pise. rastjerali radisne ljude i naselili bandite.

Quote from: Bata Životinja on 24-02-2011, 23:56:03
Dakle, ČIST RAČUN, duga ljubav!

Okej, moram i ovde da se ubacim. Kada bi Vojvodina i ostatak Srbije bili izolovani od ostatka sveta onda bi ostatak Srbije takođe imao neku kontrolu nad protokom dobara, i logika sa čistim računima i dugim ljubavima bi bila validna. Problem je što imamo i ostatak sveta, a priroda svetske ekonomije je takva da jak opstaje a slab propada. Ako trenutnu Srbiju razdvojimo na Vojvodinu i ostatak Srbije (makar samo autonomno-ekonomski) onda sve što smo dobili su dva slabija igrača. Ostatak sveta će obojicu lakše potčiniti svojim ekonomskim potrebama. U takvoj konstelaciji onaj prosti paor bi morao da radi i još jače i duže, za manje pare, dok na kraju njegovu zemlju ne bi vrlo povoljno kupio internacionalni konglomerat. To se već dešava, jer Srbija nije dovoljno jaka, ali ako umesto Srbije stvorimo dva manja entiteta to će se prosto dešavati brže.

To je između ostalog bio i kontra-argument za razbijanje Jugoslavije, ali Slovenija je imala jači argument u svoju korist. Jebiga.

Treba i slušati Mitu kad priča. Pametan čovek.

Quote from: Meho Krljic on 25-02-2011, 00:02:54Nažalost, nije celo, ali, slagali se ne slagali, ovo su bar sistematski izložene teze na koje se može diskutovati. Pa probajte.

Ovo je upadanje u bunar detalja. Podseća me na dokazivanje Tome Akvinskog da postoji Bog. Stvar je prosta, ili veruješ u zajedničku državu, ili ne veruješ.

Evo da napravimo misaoni eksperiment. Recimo da Vojvodina dobije autonomiju, i recimo da je Vojvodini lepo. O ostatku Srbije ne moramo ni da pričamo. I recimo da se desi nešto sistemski strašno u Južnom Banatu. Nešto do te mere strašno, da ljudi tamo ne mogu da žive od svog rada, i ako im neko ne uliva pare sve vreme, oni će prosto propasti. I recimo da se tom ulivanju para prosto ne vidi kraj. I recimo da je to prosto neka lagana propast, a ne trenutna tragedija. Da li centrala u Novom Sadu ipak treba da uliva pare u Južni Banat, ili treba da regionalizuje Vojvodinu, jer svako treba da živi od svog rada, a ne da Sremac plaća za Banaćanina neradnika? Šta je logično, a šta je ispravno?

Da je cepkanje dobro, onda bi to uradila Nemačka. Ili italija. Obe ove države imaju strahovite razlike od teritorije do teritorije; posebno Italija. Nemac iz kelna će se podsmevati južnjaku iz Minhena na svim zamislivim nivoima, ali mu neće pasti na pamet da treba da žive u dve države jer zna kuda to vodi. Samo veliki uspevaju. Jugoslavija je morala da se ukloni jer je postojala mogućnost da postane prejaka u okruženju, i ekonomski i politički... Da bi Nemačka bila jaka, svi oko nje treba da budu što sitniji, pa to je elementarna stvar.
Evropa je trenutno po diktatu Nemačke, tkz. Četvrti rajh koji će konačno ujediniti sve nemce u jednoj državi. EU je za Nemačku ono što je Jugoslavija bila za Srbiju 1918, s tom razlikom da sam siguran da će Nemci izvući mnogo više iz EU nego Srbija iz YU.

Kad u svojoj kući hoćeš nešto da uradiš pa se odmah glava kuće javi i kaže "e ne može", ok pa onda hoćeš nešto drugo "ni to", radiš ko magarac, donosiš i hoćeš da uložiš u nešto, opet glava viče "daj meni, ne možeš ti", kreneš tamo "ne može", kreneš vamo "ne može", počneš da se raspravljaš "šta je? nije ti dobro? šta ti znaš? sve si više nervozan, buniš se "e ma nemoj? ostavi to, daj, pusti to, da nećeš možda da odeš? e ne može..." A ti sve vreme gledaš drugu kuću kako se fino dogovaraju, pa napreduju, rasprave su konsktruktivne, pa opet napreduju, idu...
I ti jednom popizdiš i oteraš sve u tri lepe...

mda, ali taj problem ne rešava autonomija nego pravilna raspodela dobara; ko više doprinosi, treba da dobija više; niko ne dobija sve i niko ne dobija ništa. Nije u redu način na koji se Beograd razvija, trenutno je 80% srpskih para u Beogradu, ali ako Vojvodina misli da će prosperirati bez Beograda i Srbije, grdno se vara... šta, neko im je obećao da će pre ući u EU ako se ocepe od Srbije, pa vidiš da je predviđeno da Srbija, Bosna i Hrvatska uđu zajedno u EU. Ne očekuje valjda neko da će ući samo Hrvatska i doneti 1600 km granice između EU i ne-EU koje treba obezbediti i braniti ne od ratnih upada, već pilićarskih pohoda.