ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Quote from: SuperSynthetic on 15-03-2011, 16:08:18
Napustila sam mamu.

To ti je bila prva greška koju si napravila.

Quote from: Mims on 15-03-2011, 16:11:27
Trebalo je da oljuštiš šargarepu.

Joooooj Mims, i ti si sve pobrkao. Šargarepa se guli.

Odmah se vidi šta su dobre domaćice i supruge, a koje ženske možeš samo da vodaš po kafanama...

Mislila je na bananu. Ko još vežba na šargarepi?

Sintetik je taj koji je sve pobrkao.

  Banane su skupe. Čuvali smo ih za decu.

Joooooj D. ne teraj me da kvarim ugled...joooooooj ne teraj me...

Quote from: SuperSynthetic on 15-03-2011, 16:27:54
Banane su skupe.

Dovoljna ti je jedna.

Quote from: Plut on 15-03-2011, 16:28:19
Joooooj D. ne teraj me da kvarim ugled...joooooooj ne teraj me...

Ma kakav ugled. Sloboda.

Vidim ja da će ovo polako da se pretvori u masovne orgije gde se neće znati ko kome šta gde i kako...

Pa kada se nekome čini da ženu ne može da predstavi drugačije nego preko štapa i šargarepe.

 Joj. Nisam ja takva.

Nisi. Samo niko ne primećuje kada krvariš.

Eto koliko muškarci znaju o ženama.  

Quote from: Plut on 15-03-2011, 16:21:44

Quote from: SuperSynthetic on 15-03-2011, 16:08:18
Napustila sam mamu.

To ti je bila prva greška koju si napravila.

Quote from: Mims on 15-03-2011, 16:11:27
Trebalo je da oljuštiš šargarepu.

Joooooj Mims, i ti si sve pobrkao. Šargarepa se guli.

Zar se šargarepa ne struže?

Quote from: scallop on 15-03-2011, 16:33:55
Eto koliko muškarci znaju o ženama. 

Pravi znalac. 
Treba samo još dodati "i razumeju".

Quote from: angel011 on 15-03-2011, 16:39:03

Quote from: Plut on 15-03-2011, 16:21:44

Quote from: SuperSynthetic on 15-03-2011, 16:08:18
Napustila sam mamu.

To ti je bila prva greška koju si napravila.

Quote from: Mims on 15-03-2011, 16:11:27
Trebalo je da oljuštiš šargarepu.

Joooooj Mims, i ti si sve pobrkao. Šargarepa se guli.

Zar se šargarepa ne struže?

Po potrebi i nasecka na kolutove. Ili štapiće...

Zabluda je da je zdravo jesti šargarepu prostim grickanjem; šargarepa ima dosta jaku međućelijsku opnu i ukoliko se jede cela iskoristi se svega 2% hranljivih materija. Da bi se šargarepa potpuno iskoristila treba je zapravo što sitnije strugati.

To se onda, valjda, naziva "rendanjem".

 Ha. Nemojte ovo probati kod kuće. Jedna od nas četiri je bila vešta, pa je vadila maramice onima koje to same nisu mogle.
Kasnije me je Bog spasio. Došao mi je mušterija koji je ustvari bio glavni makro u gradu. Radio je kao šef obezbeđenja u glavnom hotelu. Regrutovao je nove radnice. Ja sam mu se svidela.

Neću više. Sorry. E, a u principu jel ovo odgovara na temu ili ne?
Nomad ili uljez.

Quote from: scallop on 15-03-2011, 16:33:55
Eto koliko muškarci znaju o ženama.  

Ni Boban ne zna puno. On misli da se svaka žena definiše kao nečija supruga/domaćica ili žena za vodanje po kafanama. Vreme je da spozna kakav je pogled sa kraja tabele.

E ovako, ja sam započela da pišem roman, ali je to krenulo izuzetno nizbrdo, pa se protagonistkinja (Angelina) smorila i pobegla iz romana. Dok smo je tražili, ona je zapravo otišla u telo mog prijatelja, Svetolika, koji je o tome napisao 3 minijaturice:

Angelina moje mladosti


Ne sećam se tačno redosleda: da li sam prvo obukao pidžamu pa oprao zube i stavio papilotnu na šiške, odmah tu iznad mog visokog čela. Jako sam ponosan na to čelo, visoko je (odraz mudrosti - tako je govorila moja baba Angelina kada sam bio mali, kaže: ''Ovo dete će Vujadine da bude čovek od pera ili će bar da bude prodavac, vid' ga kaki je, pu puu! A ne ko ti Vujadine, ne mož' ni petla da utepaš!...''). Da, jako sam ponosan na to čelo, usekle se tek dve bore a i treća je na pomolu. Nego, kao što rekoh, ne sećam se tačno redosleda, možda sam prvo stavio papilotnu pa obukao pidžamu i oprao zube ili prvo zube... No, sad nije važno. Važno je to da kada sam se probudio i skinuo pidzamu i stao nad ogledalom čelo mi nije bilo više onako visoko već srednje. Reklo bi se žensko. Od bora ni traga! A tek pod papiltnom - lepo se razvile vlati plave, duge kose. Nije moja! Pobogu, licem i stasom pretvorio sam se u žensko! Skroz naskroz žensko. Pipnuo sam se pod podkošulju kad - sise, čoveče! Nije bilo druge no da iskopam iz ormana neku žensku odeću koju je zaboravila Ruskinja. Obukao sam suknjicu od plavog tila i šarenu bluzu. Setio sam se da imam i neki karmin kojim sam ponekad šminkao moje lutke, doduše pomalo drečav za jutro, al' šta sad. Zagledao sam se dobro u tuđi lik u ogledalu. Hm. Lepa sam i još i mlada. Mogao bih da se nazovem Angelina po mojoj babi. Nazuo sam patike, bile mi velike ali sam otrčao u kupovinu!

Angelina, moja druga mladost!

Ja sam pomirljiv čovek. Nisam buntovan. Uostalom, lako prihvatam stvari. Pola svog života proveo sam k'o Svetolik Jozić, čitao novine, radio svoj posao i svakim danom marljivo čekao penziju. Imao sam problema sa strujom, nisam redovni platiša, dva-tri puta su mi je sekli. Tačnije, obustavili dovod električne energije - kako oni to vole da kažu birokratskim jezikom. Imao sam problema sa mačorom Đoletom, ponekad samo kada je u teranju. Moje lutke nisu izvoljevale, samo Lusi, ali ona je ipak posebna. Što se moje intime tiče, imao sam problema sa ženama. O, imao sam itekako, ali sve dođe i prođe. Sve, sem penzije.
I sad, što ja ne bih bio malo žena - i to kakva žena! Pola svog života bio sam muškarac, Svetolik. Sada ću biti malo Angelina, pa koliko potraje. Možda je ovo san, ali to nije bitno- razmišljao sam dok su se šarenili izlozi u Knezu a muškarci gledali (znam taj pogled jako dobro) a poneko, malo odvažniji malo i odzviždukao, kakav prostak!
Uzgred, kupio sam crvene cipele, bile su naprosto divne!

Svetolikovo preobraženje ili I dalje sam Angelina

Dok sam tako lupkao petama po Knezu sa kesama punim nove garderobe, najednom sam osetio čudan osećaj između nogu. Bilo je jako čudno! Zvižduci su bili sve jači i jači, ljudi me gledali malo u čudu, ogledao sam se u izlozima - možda sam ponovo Svetolik?! Pomisliće ljudi- gle, profesora, travestit jedan! Možda me i spale na Trgu! Ali, ne! I dalje sam plavokosa Angelina u suknjici od tila i novim crvenim cipelicama. ''Crvenim kao raj!'' odnekud mi je iznedrio citat, nisam mogao tačno da se setim iz kog romana, možda još nije ni napisan?! Možda sam ja proročica Angelina. Hm. Uostalom, videću kasnije. Sad da vidim šta mi se to dešava između nogu izašto me ljudi tako čudno gledaju.
- Gospođice, probilo vam je malo...
- Molim?
- Mislim da ste dobili pa imate fleku na toj divnoj suknjici...
-Ijuuu! Hvala, dušo.
Brzo sam otrčao do prve kafane. Kolarca. Gde baš tu. Tu naplaćuju 15 dinara malu nuždu. Utrčao u WC.
- Ne taj, to je za gospodu!
- Ah, da, zaboravio sam, mislim, zaboravila sam. Nego je l' imate uložak.
-Ima, 50 dinara je bez krilca a sa krilcima 70.
- Dajte taj sa, molim vas.
Imam utisak da me je baba malo zavidljivo odmerila.
Presvukao sam se u novu zelenu haljinu. Divno mi je stajala, doduše, bradavice mi se baš ocrtavale, znao sam da sam nešto zaboravio - brushalter. Sada ću izgledati kao prostak, još i ovaj karmin. No, šta je tu je. Mogao bih i kafu da popijem. Malo me nažuljale cipele...

Ima još! I ja tek sad videh!

Kad nemaš kome da se vratiš onda dođi k sebi!

Imao sam tu sreću što je posle školskog raspusta počeo štrajk. No, u svome novome telu nisam znao šta ću. Nisam se baš najbolje snašao kao žena. Nisam se čak ni zabavljao. Probao sam da se sam depiliram, i opekao! Hteo sam da budem praktična žena pa sam sam pravio vosak. Čupanje obrva je već bilo tako bolno, oči su mi suzile i bolelo je jače no kada te komarac ujede i satima nervozno svrbi. Bio mi se i zaglavio tampon, nimalo zabavno. A tek da ne pričam o privikavanju sedenja na WC-šolji. I da ne nabrajam, nije mi bilo zabavno da budem žena. Želeo sam moje staro telo. Bolele su me grudi od stalnog pipkanja. Nisam umeo da sedim u suknji. Ali, ako zanemarimo te sitnice, nedostajalo mi je moje lice. Nedostajali mi moji brkovi da ih čupkam dok čitam knjigu ili kada se zamislim duboko... Grudi su me samo dekoncentrisale! Želeo sam da se vratim sebi. Bio sam tužan. Ipak, kada se pogledam izvan ogledala, znao sam da sam Svetolik a ne Angelina.
I tada sam odlučio, moram da nađem svoje telo, da ga vratim.
I dok sam tako razmišljao konačno sam shvatio - čak da se i nije ovo desilo - ja nisam našao sebe!

kad imaš kome da se vratiš a ti odustani

Ne, nisam uspeo kao Angelina, na ivici samoubistva sam. Šetao/la sam tako Knezom u potrazi za što jačim pilulama ili omčom ili tako nešto, i šetao/la sam. Razmišljao/la sam o svemu o čemu nikada i ne bih.
Ne, nisam uspeo kao žena, ali odevao sam se po poslednjoj modi (naravno s ukusom), bio otužan i osećao se jako starim u telu dvejes' petogodišnjakinje, pipkao svoje grudi zaprepašćen svom tom sitnom mrežicom oseta, fino tkanje nerava koje brzinom komete registruje te donji stomak te sive ćelije u glavi. Očima tragao za drvo gde da se besim ili bar pristojno ubijem. Haljinicu mi je bezobrazno podizao vetrić, prvi nagoveštaj proleća.
Umirao sam u sebi postepeno, identitet se brisao, izobličavo poput opekotine na palcu...
Odjenom:
ah, to ste vi, madam!
Da, ja sam - tako zbunjen!
Ima li novih slika? Znate, za vas je naša galerija uvek tu.
Da, da, nova slika. Imate platno? brzo, sad je ovulacija inspiracije, četkicu! Molim, hvala, da da. To, to. Cedi tu plavu, žutu, malo ljubičaste, ne štedi crvenu! To, To! Crvenu, JOš! to!
Da..
Doviđenja, ah da. Pa, znate ja nisam prevarant. Da, to je ta cena.
Da, do viđenja..
I sumrak. Plašim se sumraka, i poneka ptica. Baš je jezivo. Hoću kući! Hoću svome telu. Sise su samo višak. Tehnološki, ako baš 'oćete!

i, kako je do zamene tela došlo?



Ne znam kako je sve to počelo.
Evo sedeo sam baš tu, ne, ovde. Ili možda sam stajao i češkao bradu, hteo negde da krenem, ili možda da sednem. Ne, ušao sam.
Ustvari, ne sećam se kako se to desilo.
Saznanje da sam žena je bilo samo naslućeno, bar u početku. Otada su prošle dve menstruacije a ja ne znam da li dobijam redovno, tako da ni vreme ne mogu sa tačnošću da utvrdim.
Uzgred, sve se brzo desilo. Već sam bila srećno izdepilirana, ovladala veštinu gaženja pod štiklama, uspela da stavim maskaru a da me posle ne svrbi oko, imala tu svest da na vreme zamenim uložak, podnosila nepristojne poglede, prećutala kada su se iznosili mizigoni stavovi - naravno, samo u slučaju kada je sagovornik bio krupniji i gluplji! Podnosila praćenje do kuće iako me je saputnik gledao kao meso. Ostalo, je uglavnom bilo isto. Nema neke razlike između polova osim nekih finesa.
Sedela sam na kauču, i shavatio da čitam roman X.X. i da sam ušao u lik. Možete samo misliti kako mi se dopala knjiga, a tek junakinja - Angelina Z.
Toliko o tome, za sad. Uostalom, pročitaćete sve u mojoj recenziji, naravno kada X.X. završi roman. A sada, samo za vas - Svetolik Jozić kao čovek koji je, nikad bliže penziji!:)

Sviđa. Nisam baš tražio transvestiju, ali OK mi je to trzanje između polova. Formalno, imam samo jednu primedbu, ako sam uopšte u pravu. Smejaćete se, ali duboko sam ubeđen da mačori nemaju teranje.
Zapravo, očekujem, ako sam uopšte išta očekivao, da se sa razumevanjem piše o liku suprotnog pola. Nekako, kad se muškom piscu omakne da mu je važan lik žena, onda po pravilu usrne u stereotipe i uvek mogu da vidim kez ženskog čitaoca kad čita redove u kojima obitava ženski lik. I, suprotno.

Možda ne možemo sasvim da savladamo takve barijere, znam neke koji su pokušavali sa protagonistima koji piju, a sami nikad nisu nikad drmnuli nešto oštro, sa mrgama od glavnih junaka, a sami nisu mrge, takvi pokušaji su uvek na nivou trapavosti. Zato izbegavam mlade likove, jer sam više nisam mlad i polako gubim takve likove iz kontrole, izbegavam unošenje muzike, jer mi nikada nije bila previše u krvi. Pisac mora da bude oprezan kad bira sa kime će da se druži u svom delu. Ili da dobro prostudira nepoznato, ako već nema lakši izbor. Da se sve ne bi pretvorilo u karikaturu, ovoga puta pišite iz trećeg lica, o babi, nekoj tetki, Mims se oprezno uhvatila predpenzionera, ali nemojte o mlađim ženama i muškarcima, nadrljaćete početkom sledećeg meseca.

Slab sam s babama i tetkama. Doduše moja baka, ove godine ako Bog da puni ravno
tri cifre-100 godina, ali teško bih mogao da je ubacim u fantazi priču  .
Nek nadrljamo, nema veze. Ne možemo ni poleteti, ako prethodno malo ne isprljamo krila u blatu, pri početničkim padovima.

Quote from: scallop on 15-03-2011, 18:22:02
Sviđa. Nisam baš tražio transvestiju, ali OK mi je to trzanje između polova. Formalno, imam samo jednu primedbu, ako sam uopšte u pravu. Smejaćete se, ali duboko sam ubeđen da mačori nemaju teranje.
Zapravo, očekujem, ako sam uopšte išta očekivao, da se sa razumevanjem piše o liku suprotnog pola. Nekako, kad se muškom piscu omakne da mu je važan lik žena, onda po pravilu usrne u stereotipe i uvek mogu da vidim kez ženskog čitaoca kad čita redove u kojima obitava ženski lik. I, suprotno.

Možda ne možemo sasvim da savladamo takve barijere, znam neke koji su pokušavali sa protagonistima koji piju, a sami nikad nisu nikad drmnuli nešto oštro, sa mrgama od glavnih junaka, a sami nisu mrge, takvi pokušaji su uvek na nivou trapavosti. Zato izbegavam mlade likove, jer sam više nisam mlad i polako gubim takve likove iz kontrole, izbegavam unošenje muzike, jer mi nikada nije bila previše u krvi. Pisac mora da bude oprezan kad bira sa kime će da se druži u svom delu. Ili da dobro prostudira nepoznato, ako već nema lakši izbor. Da se sve ne bi pretvorilo u karikaturu, ovoga puta pišite iz trećeg lica, o babi, nekoj tetki, Mims se oprezno uhvatila predpenzionera, ali nemojte o mlađim ženama i muškarcima, nadrljaćete početkom sledećeg meseca.

Bojala sam se da će neko da pomisli da sam ja ovo pisala, ali stvarno nisam... Uostalom, pozvala sam i Svetolika da se priključi radionici, pa ako pristane - super

Što se tiče primera o Svetolikovom preobražaju, kapiram da je ovo bolji primer uljeza nego promene vizure.

Počela sam da pišem, i već se sjajno zabavljam. Doduše, dosta priča sam napisala iz muškog lica, ali su mi ovde i za Gulivera rekli da je ženskasto, pa ću se potruditi da to malo usavršim.

Tema mi se dopada - imam 2 ideje, jednu sam sanjala, pa da probam to da iskoristim

Quote from: scallop on 15-03-2011, 18:22:02
znam neke koji su pokušavali sa protagonistima koji piju,

Ех, да си бар овако нешто набацио као тему....  

Quote from: scallop on 15-03-2011, 12:16:45
Nemoj, Džek. Tema nije preuzimanje suprotnog lika, ona je pisanje iz suprotne psihologije naravi. Često kažemo da nečiji likovi u romanu odreda govore ono što pisac nameće. Pisac ne sme da bude puppet master, kad jednom postavi lik, lik je nezavisan i govori i radi ono što on hoće. Pogledaj šta radi Fujto ili niz drugih, a šta rade tri (ili četiri) tupana u uniformi u automobilu (Srboman). Klišei i stereotipi ne funkcionišu.

Scallope, primer (Silverberga) sam naveo kao primer pripreme, tj, što bolje pripreme za, da tako kažem, delikatan zadatak koji si zadao. Dovoljno sam pročitao dela iz ženske ruke, nedovoljno im poznajem mentalni sklop (pa ni svoju tintaru ne poznajem najbolje) da bih sad seo i napisao priču. Mislim, mogu, ali ovaj izazov želim opreznije da (ne)savladam (ups, umalo ne napisah opreznije savladati )

Elem, zašto mi je palo na um Silverbergovo, da kažem tako, eksperimentalno delo i spomenuta scena?

Zadao si da mi, tronogi pripadnici muškog roda, napišemo priču sa ženskog stanovišta. To nije problem, prvi krug radionice bi takav i (polu) uspešno rešen.
Ali sad zahtevaš mnogo jaču karakterizaciju.

Robertovom junaku se svest iznenada seli u partnerku i obratno. On, muško u ženskom telu. Od nas se slično traži. Dobro, ne baš za vreme keksanja ali ipak slično.

Sećam se (to sam čitao pre desetak godina, možda i više) da je imao baš dobre "kontove" dok je obitavao u ženskom telu, spoznavao ga i tako... zato mislim da bi ti pasusi bili lepa osnova (za mene lično, ne želim da preporučujem ili namećem moj pristup zadatku) za građenje karaktera. Naročito ako odlučim da pišem iz prvog lica, prezenta, tj, u real time-u.
Obećavam da neću prepisivati  

 Pametna sam do zla Boga. Doktorirala sam. Zarađujem. Muškarci mi ne trebaju. Idem na vantelesnu oplodnju. Rodiću devojčicu. Živećemo na planeti žena. Preselićemo se.


p.s Dobra sam riba.

E, posle ovakvog opisa stvarno mi je žao što sam i ja... Riba?

  Tema je dobra. Teška. Po meni nedvosmisleno upućuje na to šta treba pisati. Ćutim. Kaži ti Stipane. Očigledno je. Zar ne? Možda i krenem od ovih mojih slika gore ali u potpuno drugoj konotaciji. Opet će me svi prepoznati. Uljez ili nomad suprotnog pola? U telu mom. Alo?
S druge strane ozbiljno razmišljam da odmorim ovaj krug, jer možda nisam dovoljno opušten da odgovorim na temu. Seljak sam. Betonski. Putovao sam ja i živeo koje-gde ali džaba. Ne stidim se. Ima i drugih tema. Opet ko zna šta ću do sutra uraditi? Odlučiti? Do prekosutra?  

p.s Ja mislim da je nemoguće da muškarac piše kao Erica Jong, (Carrie Bradshow), pa čak ni kao Perl Bak. Evo ja sam gore probao, pa vidite kako izgleda. Smešno u svakom slučaju. Možda i zabavno. Groteskno.

Ove dve dole mi oslikavaju muško-žensku različitost. Ne bih rekao suprotnost.

Sloboda je pravo da budeš drugačiji, pravo da budeš svoj.
Ira Eisenstein

Spremnost je sve.
-William Shakespeare

Evo i jednu ženu da citiram:
What is most beautiful in virile men is something feminine; what is most beautiful in feminine women is something masculine.
                                                 - Susan Sontag

Quote from: Stipan on 15-03-2011, 21:03:30
E, posle ovakvog opisa stvarno mi je žao što sam i ja... Riba?

Stipana, ali ti si ono znači top ful riba OK? uvek spremna na lydu akciju
Ne zaboravi, Stipana...

Moj je problem sa ovom temom što ne verujem u suštinske emotivne/intelektualne/duhovne razlike između muškaraca i žena.

Samo se pravim da verujem.

Pa, ja sam u stvari sklopila priču ( zasad u glavi, malo na papiru) bez ikakvih problema. Posle ovoliko nedoumica počinjem da se pitam - da li u stvari ja imam problem? Da nisam previše lako sklopila storiju? Pa dobro, imam još vremena za razmišljanje...
Hmm, Plutone, nevaljalče jedan - ja sam ti riba patrijarhalnog vaspitanja.

Ne brini. I ja sam nabacila 3000k, zasad.

Da, 2862K u mome slučaju... Ali to je manje bitno od toga da li sam pogodila ženske osećaje. U stvari mislim da grešiš kad tvrdiš da ne postoje razlike. One postoje - ne zbog razlike u polu, već zbog razlike u vaspitavanju.

U mojoj glavi, patrijarhat je umro.

To nije dovoljno. Svet i dalje tera po svome.

Samo pazi da ne upadneš u stereotipe (žena), i biće sve ok.

Iako svet tera po svome, one imaju načine da se sa njim izbore...

One?!
Ja sam mislio da si ti do 1.aprila muško.
A ja... Valjda Riba?

@scallop: kako se ove priče uklapaju u ideju za radionicu?

http://ivanamilakovic.blogspot.com/2010/12/price-inspirisu.html

http://ivanamilakovic.blogspot.com/2010/12/pisanje-inspirise.html

Možda i ovo?

http://ivanamilakovic.blogspot.com/2011/02/ljudi-inspirisu.html

 Pa to je to. Mislim, ja bih da kopiram malo lagano koncizan pristup. Čini mi se da je tu tajna perspektive ženskog gledanja na svet. Ne moram da curim. Stavljam maramice. Mokre. Već sam se uplašio.

Zašto mokre maramice?

Ma to je iz onih mojih odlomaka koje sam juče kačio kao ideje za novu temu.

Pročitao sam pričom inspirisanu sa UDNO PALISADE i ostavio komentar. Da, to je to. Ti nemaš problem sa temom.

Iako su već sve rekli, predlog sa verovatno se pre koristi uz subjekat nego uz objekat, ali ja nisam nikakav autoritet za pravopis. Ja više koristim inerciju. (Jel' liči na Mehu?)

Nema tvog komentara.

Uzgred, ne znam da li si pročitao ovu, ako pročitaš, prepoznaćeš šta ju je inspirisalo.

Ili ja ne znam da postavim komentar... Ma, napisao sam da je to - to i da ti nemaš problem sa temom. Dopalo mi se, ali treba to protisnuti i kroz redakciju. Uvek nešto može da bude bolje. Recimo, Lidija je napumpala Udno palisada sa mnoštvom veznika i, a ti si ih propustila na više mesta. Poziv devojčicama može da bude ubedljiviji sa još pola rečenice, mada je i ovako OK.

Da li misliš da bi mnoštvo veznika "i" funkcionisalo i u mojoj priči? U Lidijinoj priči sve ide iz vizure male devojčice, a deca često, kad su uzbuđena, koriste mnoštvo "i". U mojoj priči ide iz vizure odrasle osobe.

Kad sam video da opasno dobro teče, nabrojao sam 83 veznika i. Naravno, ne može se to svuda, ali evidentno dobro utiče na čitanje. Interpunkcija pomaže disanju uz čitanje, a veznici nas, izgleda, ostavljaju bez daha.

Ma slažem se, kod Lidije to super ide, samo nisam sigurna da bi išlo i kod mene, s obzirom na to da ide iz perspektive oca, ne lako uzrujljivog deteta.

Mogu ja da dodam veznike, samo se plašim da bi onda odrastao muški lik delovao kao mala devojčica.

Probaj da negde interpunkciju zameniš veznicima. Ja volim sve da svedem na glasno čitanje. Ovako stoje stvari: Tačka ti je prekid misli, zapeta mesto gde da udahneš, a veznik je tu da čitaš dok ne izgubiš dah. Uvek sam verovao da interpunkcija nije deo gramatike, a ni veznici nisu ništa više od pomoćnog sredstva za čitanje, a ne za ispravno pisanje. Ako je ovo jeretičko - apage satanas!

angel,
nekako mi je mnogo rogobatna ova rečenica posebno sto je poslednja:  "Obe ih je pozvao da večeraju, pa da posle gledaju crtane filmove."

ili da izbaciš potpuno "pa da posle gledaju crtane filmove" ili nekako da preradiš?