ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

U pauzi do završetka glasanja u radioničarskim krugovima (a duga je pauza), ova tema zamišljena je za postovanje priča koje nisu otišle u krug (ako već nema takvih, poželjne su bilo kakve).

_______________________________________________________________________

Evo, da ne bude da samo kritikujem druge, nego da i drugima dam šansu da mi vrate.



   Pomirisao je jednu od odabranih. Mirisala je na mešavinu soli i pepela rasutu po zamrznutom kolovozu ispred prozora. Zadržao je dah, zatvorenih očiju. Često je to radio ako bi mu se primerak posebno dopao. Tako je imao osećanje bliskosti sa svojim devojkama, kako je voleo da ih zove. A voleo je i da im ugađa. Zato je podrum pretvorio u hladnjaču. Nije bilo drugog načina da očuva njihovu posmrtnu lepotu.

   Odavno je primetio da je svaka jedinstvena. Traženje sličnosti među njima postalo mu je hobi. I više od toga. Prilikom proučavanja njihovih, gotovo prozirnih, tela osećao je strast. Nailazila je silinom lavine, a gasila se uz potmulu tutnjavu. Voleo je da ih posmatra i nadeva im imena. Nakon izvesnog vremena njihov broj počeo je da mu zadaje muke u smišljanju nadimaka. To ga nije sprečilo da ih i dalje dovlači kući.

   One koje su ličile jedna na drugu čuvao je zajedno, u jednoj staklenoj kutiji. Ostale je raspoređivao zasebno. Sve ih je držao u tečnom amonijaku. Povremeno ih je vadio i uživao u ledenim poljupcima i pogledima. Često je mislio o tome šta bi im rekao da su žive. Voleo je da ih dodiruje i da im šapuće. Ponekad bi zaspao kraj njih, budeći se promrzao i prehlađen.

   Radi hobija razmišljao je da se preseli. Ovde ih je bilo malo i to samo u određeno doba godine. Ostatak vremena uglavnom je sputavao žudnju. Sprečila ga je činjenica da zbirku nikada ne bi uspeo da prenese bez oštećenja i opasnosti. Zato je ćutao, maštao o udaljenim predelima i čekao trenutak za kopanje.


   Upravo je završavao tromesečnu proveru očuvanosti devojaka kada je radio-stanica prenela vest. Nasmešio se. Poučen ranijim iskustvom znao je da bi trebalo da sačeka nekoliko dana. Iz ugla je izvadio lopatu i očistio je od prašine. Isto je uradio i sa gumenim čizmama. Kombinezon je već bio hemijski očišćen. Nakon završenih priprema pomislio je kako se strpljenje uvek isplati.

   Sakupljač pahuljica je bio spreman za pohod.

Lepo. Leži ti kratka forma.

Znala sam da priča nije o nekrofiliji ali nisam pogodila kako će da se završi. Sviđa mi se.

ženska solidarnost na delu...

Nije solidarnost, već je dobra priča (znam da si provocirao). 

Meni je fina. Da ne bude sasvim bez primedbi, sa rečenicom - Ovde ih je bilo malo i to samo u određeno doba godine. - si delimično provalila poentu. Možda je rečenica, negde na početku, tipa - Zbog njih volim zimu. mogla da očuva diskretnost. Da ne tuljim, baš je lepa.

Lepa je 

spojlovao sam sam sebi, posto sam u'vatio poslednju recenicu dok sam skrolovao. inace, simpaticna je pricica.

Lepe su ti rečenice.

Eto, naučih i ja ponešto na radionicama...

Ko ima priču koju nije poslao u rad.krug postujte ovde da ispunimo vreme (ako imate volju i želju, naravno)...

Ova ti je priča stvarno dobra.
Po meni ti ovo više leži nego ono što obično furaš.
A što ti nisi komentarisala moj FFK, ako smem da pitam Princezo. A?
Prebaciću je ovamo da ti bode oči, pa ćeš bolje da je popljuješ!

   Šumo, šumo, crna šumo, šta sam tebi kriv? Svega tri dana. Samo toliko je proteklo. Bio sam veselo i zaljubljeno stvorenje. Prepun života i radosti. Sad drhturim ovde u dubokim senkama.          Osluškujem.
   Na prvi pogled sve su devojke iste. Dok ih ne upoznate. Dok ne saznate njihove male tajne. Dok ne otkrijete lice bez šminke. Sa naličja, sve su karte iste, ali tek kad ih okrenete upoznate prave boje. I ponekad sudbina zavisi od lica izvučene karte.
   Kako sam uopšte ovamo dospeo? Nasmejao bih se. Zabrinuo. Zaplakao.
   Vraćam se ponovo i ponovo u onaj čudesni dan. Nebo bez oblačka, popločana ulica, belina zidova, znoj niz leđa. Zvuk tika-taka iza mene; štikle;  žensko. Odsečno, kratko; zvuk koji nagoni na oprez. Zvuk što izaziva zatezanje u pantalonama. Ne okrećem se. Usporavam. Obilazi me. Visoka, tanana, otmena. Letnja haljina, gole noge. Ramena otkrivena, preduga crna kosa. Zatezanje u pantalonama postaje nesnošljivo. Svaka oblina je na svome mestu; svaki njen pokret je svrsishodan. Roba je na tezgi;
Izvinite, gospođice, možete li mi pomoći? Pomalo sam izgubljen u ovim uličicama.
   Okreće se. Lice je ogledalo. Vidim svoju požudu u njenim ogromnim očima. Kupujem!
Tek sam stigao. Tražim pansion ,,Marija". Znate li gde se nalazi?
   Zna! Ima boga. Odvešće me. Stanuje u blizini. Hodam kraj nje. Brbljam. Smeši se. Odgovara kratko. Ostavlja me pred pansionom. Nasmešila se. Nisam dobio ništa. Nema sastanka, nema telefona nema adrese. Uzimam sobu. Gledam kroz prozor. Spremam se. Odlazim do plaže.
   Mnogo lepih žena. Minimalni kostimi, ponegde sevaju gole dojke. Posmatram. Nešto mi nedostaje. Tražim. Zar ona ne izlazi na plažu? Nema je. Tražim i dalje . Obilazim obalu, guram se između dušeka, peškira i telesa. Mnogo lepih žena. Nema je!
   Veče u gradu. Obilazim konobe. Kafiće. Restorane. Disko klub. Mnogo lepih žena. Neke mi se nametljivo osmehuju. Nje nema! Razočaran sam.
   Noć je odmakla. Sedim na rivi. Parovi prolaze. Ovo je besmisleno. Ustanem, zakoračim.
   Vraćam se u pansion. Mrak. Ulično osvetljenje ne postoji, ili je u kvaru. Zvuk tika-taka iza mene; štikle;  žensko. Odsečno, kratko; zvuk koji izaziva zatezanje u pantalonama. Okrećem se. Ona. Sustiže me. Hvata me pod ruku. Ćuti. Nastavljamo do pansiona. Ulazi ispred mene. Tek u sobi podiže pogled.U njenim očima vidim svoje suze. Svoje tuge. Svoju požudu. Grabim je. Steže me. Usne na usnama, telo na telu. Padamo na ležaj. Spadaju omotači i nastavljamo. Umiremo. Ponovo se rađamo. Svet nestaje i ponovo se uzdiže. Ruke, usne, požuda. Premoren sam. Kad je završeno? Gubim se u snu.
   Budim se. Dan je odmakao. Nema je. Nemam ime, telefon, adresu, sastanak. Samo njen miris na posteljini.  Čim sam se rodio bio sam osuđen na smrt. Ono što ne znam je vreme izvršenja.
   Još jedan dan. Plaža. Veče. Kafići, restorani. Kasnije riva. Duboka noć. Mračna ulica. Tika-taka iza mene; štikle; zvuk koji izaziva zatezanje u pantalonama. Hvata me pod ruku. Ćuti. Ulazimo. Dohvatamo se. Gruba je. Grize. Prodirem u nju. Kida me. Kidam je. Pitam je za ime. Ništa. Pitam je za adresu. Smeje se. Ustaje, odlazi. Buljim u plafon.
   Jutro. Posteljina je krvava. Gledam u ogledalo. Rana na vratu. Previjam ugrize. Strahujem. Ostajem u sobi.
   Dan ističe. Provirujem kroz prozor. Ulica, crkveni toranj u daljini. Sa druge strane šuma  Obalu samo slutim. Do mraka očajavam. Veče pada. Legao sam. Oči otvorene. Ne mislim.
   Noć odmiče. Tak-tak na vratima. Odsečno, kratko; zvuk koji izaziva bol u preponama. Otvaram. Njeno lice nije njeno. Uvek je tamo neko drugi.  Prodirem u nju. Kida me. Kidam je.    Odlazi pred zoru kao i svaki put. Vraćam zavoj koji sam uklonio pred njenim čeljustima.  Pitao sam za ime. Ništa. Pitao za adresu. Smejala se.
   Iza pansiona je staro groblje. Prolazim kraj njega i pitam se. Zadrhtim.Ne želim da znam.
   U produžetku je borova šuma. Osećam mekani miris četinara i smole. Magnetična aroma. Privlači me. Trzam se. Žurno odlazim.
   Čudna devojka. Kad god bih susreo njen pogled video bih svoje suze. Kad god bih je dodirnuo osetio bih svoj bol. Zašto ta šuma podseća na nju? Tamna, mirisna; preteća...
   Sad se pitam da li sam ikada o nečemu odlučivao? Da li sam bio marioneta koja pleše na koncima sudbine? Sudbine koja je odavno iscrtana.
   Neće mi dozvoliti da odem. Sad drhturim ovde u dubokim senkama. Osluškujem.  Šumo, šumo, crna šumo, šta sam tebi kriv?
   Zvuk krckanja pod nežnim stopalima;  žensko; zvuk koji izaziva zatezanje u pantalonama. Okrećem se. Ona je. Hvata me pod ruku. Ćuti. Polazimo...

Quote from: Stipan on 04-04-2011, 04:38:39
A što ti nisi komentarisala moj FFK, ako smem da pitam Princezo. A?
Prebaciću je ovamo da ti bode oči, pa ćeš bolje da je popljuješ!

Kada si je bacio nisam imala vremena. Onda sam je pročitala ne preskoke i čitala tuđe komentare, pomislivši kako ću da je pročitam u neko vreme. Kada si je već prebacio ovde da bode oči, pročitaću. Mada, ne znam šta će ti moj komentar...

A ja obično furam ovaj stil. Kratka rečenica (a ako je još ukomponujem sa morbidnom atmosferom, horor žanrom) mi oduvek najviše leži. Ali eksperimentišem ponekad, da vidim šta se tu može, šta (ne) prolazi itd.

Nisam ja govorio o stilu koji ti želiš da furaš, nego o onome što si realno uradila u ovoj priči.
Jedno je želeti, a nešto sasvim drugo to i postići.
Priča mi se dopada, eto ti... Ali nemoj sad odmah da pomisliš da si savršenstvo, samo neću da ti nabijam svaku sitnicu na nos. Imaš ovde mnogo dobru atmosferu i to je otprilike sve. Možeš ti to i bolje! O napretku u pripovedanju od vremena "poštara" ne vredi ni da pričam.

Šta će mi tvoj komentar? Ne pravi se glupava, kad znaš da nisi, please!   

Iskreno, Stipane, nemam pojma šta bih ovde suvislo napisala.

Neko pametan je jednom (ili više puta) rekao da priča mora da ima cilj. On može da bude čista zabava, dosetka, poruka itd. U tvojoj priči mi najviše nedostaje taj cilj. Dobro, ti si opisao devojku, žudnju, strast... ali šta sa tim?

A patetika ti opstaje i ne mrda sa mrtve tačke. Daću ti i konkretne primere:

"Zna! Ima boga. Odvešće me."

"Tek u sobi podiže pogled.U njenim očima vidim svoje suze. Svoje tuge."

"Čudna devojka. Kad god bih susreo njen pogled video bih svoje suze. Kad god bih je dodirnuo osetio bih svoj bol. Zašto ta šuma podseća na nju? Tamna, mirisna; preteća..."

"Sad se pitam da li sam ikada o nečemu odlučivao? Da li sam bio marioneta koja pleše na koncima sudbine? Sudbine koja je odavno iscrtana."

U suštini, ovo se svodi na kliše fraze koje ne prenose emociju jer su otrcane (iako se prozire tvoja namera da preneseš osećanje). Deo sa kartama i njihovim naličjem i robom na tezgi su tek otrcani opisi.

Traži neobične opise i metafore, budi originalan. Batali suze, tuge i bol. To sve može da se pokaže/ispiše na drugačiji, suptilniji, nepatetičan način. Tada tek dobija na jačini - kada ne bodeš čitaoca u oči.

U kratkim rečenicama si, inače, uspeo da preneseš morsku atmosferu. To mi se dopalo. I bolje su ti kraće rečenice, nego beskrajno duge, koje koristiš u odlomcima iz romana...

Eto, možda je bolje da nisam iskomentarisala...

Badabum!

Pa sad... Reko, bolje da budem iskrena. Ako ne budem - provaliće me.

A možda treba da fura svoj fazon i ne traži moje mišljenje, jer svako ima neki svoj trip i ne znači da drugi treba da rade po tom tripu.

... ako već nisam odmah iskomentarisala.

Nadam se da je ovaj drugi post namenjen Stevi. Meni ne treba da se opravdavaš.
Tražio sam komentar - dobio sam ga i hvala ti. Istražujem i potrebna su mi mišljenja čitaoca da vidim gde menjati pristup, a gde nastaviti onako kako pišem.

 

Ma ja to samo unosim razdor u vojvođanski lobi
Big badabum!

Знао сам да ће се инвестирање у тебе као backstabera исплатити

Hi hi hi

Иначе, добра причица, добар твист, помислио сам таман да је у питању неки серијски убица-скупљач, кад оно...једино ми је ова реченица некако празна и наивна:

"Prilikom proučavanja njihovih, gotovo prozirnih, tela osećao je strast"

Али, шта ја знам, имам много горе испаде у свом покушају за април.

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 04-04-2011, 22:03:46
Ma ja to samo unosim razdor u vojvođanski lobi
Big badabum!

Ma ne radi to, Stevo. Zajebani su ti komentari na tuđe priče... Pogotovo na priče dragih ljudi.

Quote from: Savajat Erp on 05-04-2011, 02:27:28
једино ми је ова реченица некако празна и наивна:

"Prilikom proučavanja njihovih, gotovo prozirnih, tela osećao je strast"

Biće toga još. :]

Stevo Judo! Sram da te bude!

Pa on je škorpija u podznaku, šta si očekivao?

Jarčevi, škorpije... Sve sami đavolski znakovi.

Господару равнице, ја изгледа никад нећу дочекати да испишеш неки древни масакр на бојном пољу. Стрпљиво чекам.  Апсолутно навијам да се упустиш у то.

Jah, i za april sam opet naris'o neku patetiku. Šta ćeš, to je jače od mene...

Ali da te ne ostavim sasvim razočaranog, evo ti par rečenica.


   Artriljerija je još pre one dvodnevne kišurine izrovašila okolinu. Dno kratera je ljigavo i hladno. Blatnjavo. Ne mislim, ali još uvek postojim. Tupi udarci unaokolo. Prasak iz daljine.

   Hah! Dobro je  valjati se u blatu. Mnogo sigurnije nego izaći i biti heroj. Oni su tamo napolju. Gomile creva i mesa što su kraj puta pronašle mine. Smrdljivi leševi na izmrcvarenom asfaltu.

   Evo i letećih cirkuzanera. Zuje nad glavom već treći put odjutros. Štepanje unaokolo prestaje. Snajper bate ih primetili, pritajili se. Bum - bum. Istovarili su tovar i zuje natrag. Beskorisno raketiranje pustih ruševina. Tap - tapa - tap oko mene ponovo počinje. Pauza je okončana.

   Dve rupe dalje je kapetan Jovanović. Povremeno dobacuje nešto o džukelama i kukavicama, ali odavde ga nikako ne razumem. Pomišljao sam već da se prebacim u sledeći jarak, ali noge ne slušaju. Ukočile se odjutros. Ne pokreću se. Valjda bolje od ove histerične glave znaju koji su izgledi. Pa čak i da tamo stignem živ, šta će se promeniti? Ambijent? Ne, Jovanoviću, ostavljam to zadovoljstvo tebi.
   
   Jebem li vam majku! Danas vam ga ne izlazim!   

   Е то ти велим. 

Ups! Ohne zabune, badabuisao sam na D komentar, ne Stipana. Mala šega na račun njihove intime

D, jbg, ponekad se baš iznerviram čitajući okačene priče, pa nek se onda malo nerviraju i autori. Od trt mrt komentara slaba vajda, kad krcne koje rebro zaboli na pravom mestu. Meni su jedino pomogla (ako je kod mene pomaka uopšte bilo) kvalitetna šamaranja. Ako ćemo pravo, kome moje mišljenje pa znači nešto, mogu se zajebavam. Izvinjavam se dragim osobama, unapred

Kad smo kod Stipana...

Ajd' kaži, ako smeš!

Evo, ja cu da reknem.

Dakle, neko, nekad, negde na ovom forumu je napisao, otprilike - 'Ako se nikad nisi napio, mani se prica o pijanstvu'.

Stipane, man' se prica o ratovanju.

Ovo pise onaj drugi Blizanac, da se zna.

...sviđa mi se što pokušavaš da eksperimentišeš Sintetičnim rafalima. Oseti se da ti godi preciznije pisanje. Ali, 'ratatata-ta!' pali kod SS jer destilovao urbano, tebe Stipane vidim kao čoveka od epike, pazi da se ne 'poništiš'. Ovo ratno što si usput šutnuo mi se sviđa, volim takve izmrcvareno neodlučne antiratne likove. Ali ovo može biti samo kostur, eventualno žgoljavi pubertetlija, fali mesa da se nalepi. Zasmetao mi je izbor reči, tipa 'zuje nad glavom' (znam da u Voši sve 'zuji', od sirene do...

Ma Hiperhik ovo je samo zbog Sube, ja ti ne pišem o ratovima...
Ček da čujem Stevu do kraja.

...satnog gonga, tačnije sve što pravi buku zuji. Ovde može da zuji samo u ušima posle eksplozije, avion u naletu je prava gomila od buke, nikako ne zuji). 'Histerična glava', ja nisam primetio ništa zašto bi ona bila histerična. 'Ambijent', mi nekako štrči, ne diše sa ostalim korišćenim rečima. 'Krater-jarak', odluči se za pravu reč, a jarak nije. Za kraj, rekao si da je padala kiša, da je krater ljigav i hladan. Dodaješ kao zasebno i blatnjav. Mićinim rečima, zašto?

Voleo bih da pročitam ovo kad završiš.

Ma, jesi li ti to mene upravo pohvalio!?
Hvala ti, od tebe sam očekivao udarac u stomak i ne mogu reći da me nisi obradovao.
Ovo nisam zamislio kao priču, nego sam na brzinu sklepao, ali sada si me napalio.
O.K. - poradiću na tome i okačiću kad bude gotovo.
Hvala ti ponovo - ti si jedan od retkih do čijeg mi je mišljenja stvarno stalo, a nikad nisi komentarisao ni jednu moju priču.

Ово си написао с лакоћом, ето то сам само желео да видим. Све мане што је навео Стева-кажем амин, али очигледно је да кад се опустиш и распиштољиш много боље иде. Плус шорка као инспирација, понављам(више осећајем но разумом), може бити твој терен.

Suba, ovo sam stvarno napisao kao odgovor na tvoj post - za +- 5 minuta. Naravno da je prepuno grešaka, ali sad me je Steva baš popalio - za par dana ću vam postovati komplet.
Nadam se da neću baš mnogo zasrati...

Па добро, немој баш много. 

Ako si ovo sklepao na brzinu, ne razmišljaj mnogo, probaj da setiš kako si se osećao pišući pa razgazi dalje. Subi kaži hvala, meni se još jednom zahvali i dobićeš taj i toliko željeni otisak đona podno želuc. Još ti nisam oprostio onu bezočnu pljačku režanja

Dobro Judo, dobro... 

Quote from: Stipan on 05-04-2011, 11:15:12
..ali sada si me napalio.

Quote from: Stipan on 05-04-2011, 11:32:23
...ali sad me je Steva baš popalio...

Опуштен, распиштољен, попаљен...прави ратни извештач.

Ah, zaboravih na Pluticu. Obožava da mi se vaća za svaku reč...

Misliš, Dlutica?

Počinjem da ih mešam pomalo. Smiluj se bože meni grešnom!

"Napalio", "popalio", "vaća"...

Booooooooooože Stipane.

Pa i ja ponekad imam loše dane. Zar je to tako teško prihvatiti? A?