ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Lav Tolstoj-Kozaci

Mjuriel Barberi, Otmenost ježa.

Dvanaestogodišnja bogata devojčica i pedesetčetvorogodišnja nastojnica, žive u istoj zgradi, svaka različita od svoje okoline i od onog što se od njih očekuje, obe to kriju. Devojčica planira da se na sledeći rođendan ubije kako bi izbegla da postane kao njena porodica. Kada u zgradu stigne novi stanar, Japanac, život se prilično menja za obe.

Žensko pisanje, pisano za žene. Lepa priča, uz povremene duhovitosti. Ukupno uzev, simpatično.

ПОДРУМИ ВАТИКАНА, Андре Жид - занимљив стил и добар роман, помало пољуљан утисак килавим издањем Народне књиге за Век Политике...имена ликова и места су остављена онако како се пишу на француском, лектор се изгледа није много цимао, па има доста правописних грешака, бар колико ја могу да извалим.

Odlomci iz vinom isflekane beležnice, Čarls Bukovski (neobjavljene priče i eseji, 1944-1990).

Bukovski dobar kao i uvek, prevod najgori prevod Bukovskog koji mi je do sad pao šaka. Deluje kao da je prevodilac neiskusan (mada poznaje engleski kao takav), slabo plaćen i da mu je dat prekratak rok. Prevodilac je Nebojša Todorović, redakturu prevoda je radio Mirko Božić, lektor nije naveden i, sudeći po ovom izdanju, najverovatnije ne postoji, tipfelera i ostalih brljotina ima dosta.

Quote from: angel011 on 23-01-2011, 21:29:03
Odlomci iz vinom isflekane beležnice, Čarls Bukovski (neobjavljene priče i eseji, 1944-1990).

Bukovski dobar kao i uvek, prevod najgori prevod Bukovskog koji mi je do sad pao šaka. Deluje kao da je prevodilac neiskusan (mada poznaje engleski kao takav), slabo plaćen i da mu je dat prekratak rok. Prevodilac je Nebojša Todorović, redakturu prevoda je radio Mirko Božić, lektor nije naveden i, sudeći po ovom izdanju, najverovatnije ne postoji, tipfelera i ostalih brljotina ima dosta.

Ko je izdao, kda je izaslo?

Izdao Algoritam - Beograd, izdanje iz 2010, kupljeno na Sajmu knjiga, mislim da je za Sajam i izašlo.

Karen Armstrong - Buda.
Biografija...meni zanimljivo...

Rekvijem za iskušenicu, Fokner.

Foknerov stil mi postaje zamoran, ili trenutno nisam u tom rapoloženju.

Čitam COCKPIT Jerzy Kosinskog, izdanje August Cesarec. Ovaj roman čitam po preporuci jednog prijatelja, a sa prozom Kosinskog sam se sretao samo u ekranizacijama.

Kosinski unosi nešto američke jasnoće i pynchonovske postmoderne u jednu porpilično istočnoevropski ciničan rukopis, što meni kao čitaocu prija. Ono što je međutim problem jeste neprikrivena epizodičnost romana u kome epizode funkcionišu više kao zaokružene kratke priče iz života jednog junaka, nego kao deo jedne veće celine o tom junaku.

Ipak, sasvim je jasno da je uprkos tim problemima Kosinski imao niz atributa koji su ga činili privlačnim counter-culture piscem.

Efekat njegove proze danas, barem u COCKPITu, umanjen je, to više nije tako sveže kao što je bilo ali je zato vrlo dinamično i prijatno za čitanje.

Svojevremeno je bio hit pisac. U fazi čitanja američke književnosti pročitao sam i gotovo sve od njega. Koliko u tome ima Pinčona, to je za diskusiju...
Sa današnje tačke gledišta pre mi deluje kao preteča Uelbeka...

Ja nisam čitao druge romane, pa ne znam, ali ovde Kosinski ima malo tog kao avangardnog stonerskog odnosa prema žanru, prema kontingentnim događajima raznih vrsta i sl. sa tom dozom apsurda i neke definisane paranoje prema sistemu koji je na mahove kao parafraza realističkog prikaza i totalne izmaštanosti.

Trenutno čitam Importance Of Being Earnest, ponovo. Došlo mi, nisam odavno.

Jao, da znas, mogao bih i ja.
Drzim da je to easily, pace Dorian, Salome i Reading Gaol, najbolje sto je ikad napisao.

Dovršio ''Gospodar muva'' od Goldinga. Dobar portret ljudskog karaktera.

...moja PB  pohvala za novu virtuoznost Adama Hazleta; nakon sjajne zbirke Vi niste ovde stranac , vrlo, vrlo, vrlo dobar roman Union Atlantic (Rende, decembar 2010)...

http://popboks.com/tekst.php?ID=8320

"Upitaj prah", Džon Fante. Mnogo dobro. Ipak sam odlučio da kupim sve što je izdao LOM... Uskoro prikaz na blogu.

Quote from: Perin on 12-02-2011, 22:00:06
"Upitaj prah", Džon Fante. Mnogo dobro. Ipak sam odlučio da kupim sve što je izdao LOM.

Све што је издао Лом од Фантеа (мислим да им фали једно две књиге, па да му обухвате цео опус) или све што је издао ЛОМ уопште? Иначе, знам лика који је претио да ће извршити ово друго...

Od Fantea, a verovatno i Bukovskog; Uzeću i "Putovanje na kraj noći" od Selina; još se razmišljam za Hamsuna... i tako.

добар избор...и чувени Кнут...нисам још увек ништа прочитао од њега, али ми је на магловитој листи.

Pročitao sam "Glad" od Hamsuna, nije loše. "Upitaj prah" me doooosssstaaaa podsetio na "Glad." Baš su dva slična romana. Mada je "Upitaj prah" bolji. Ako ništa, savremeniji je.

Uzmi "Krug se zatvara'' obavezno...

Vid'ću. Baš sam sad uzeo 6 Fanteovih romana...

I ja sam igrom slucaja procitao Ask the Dust nedavno (od Hamsuna jos nista nisam).
Sjajan je. Posebno prva polovina. Nisam ocekivao toliko fokusa na Kamilu i njegov odnos s njom.
Ali da.... prosot mi dodje da sad odma uzmem Glad, a onda nesto od Bukovskog, cisto da bih vezao u celinu.

Možda je samo do mene, ali od Hamsuna do Fantea je... ovaj... podaleko. Mislim, Glad je meni jedini Hamsun koga bezrezervno volim, ali kao i sve drugo njegovo, roman ozbiljan do koske i dosta mračan. Fante (bar ono što sam čitala) i u najcrnjim trenucima ume da se sprda na svoj račun. Dakle, Perine, bi li mi obrazložio svoj stav, čisto da mi zadovoljiš radoznalost? (Ne bih da dobijem po nosu ko onomad zbog Peljevina...)

oduševljen sam Krležinim govorom u Ljubljani. čuvenim Krležinim govorom.
s druge strane, zapanjen sam, kako da to nazovem - plitkošću Mandića. naime, Mandić u svom javnom prebjegu iz(pod) Krležinih skuta (Zbogom dragi Krleža) eksplicitno napada upravo ovaj legendarni govor: kako je to nerazumljivo, enciklopedijska sofisterija, retorika, fraza itsl. sablazni me.
bijah od prve oduševljen govorom; a onda ga pročitah 3 puta (ushićen). Mandić je u pravu samo u tvrdnji kako to nitko od prisutnih nije razumio; zahvatiti to izlaganje u čitavoj širini i dubini, zaista treba pročitati (preko 40 str. iznosi izlaganje). a da jedan intelektualac od formata negira briljantnost izrečenoga jeftinim ironiziranjem, praveći se nemušt - to me pomalo čudi. da Mandić eksplicite kaže kako ne razumije metaforu o Lazaru iz Jajca, pitajući se tko je taj Lazar, dođe mi da se zapitam: što bi Mandiću?
Krležino kompleksno izlaganje natopljeno enciklopedijskim znanjem te bravuroznim stilom, postade mi jedan od najdražih eseja ikada; da, s ove distance gledano, u suštini je teza pogreška, promašaj (nacionalno pitanje se pokazalo nadređeno svim drugim tendencijama, a Krleža se zapravo programatski obrušava na to pitanje i to je ono što on naziva "desnim kontaminacijama" (čemu se Mandić čudom čudi, ne shvativši to Krelžino "desno") denuncirajući nazivima kao "malograđanski", "palanački" mentalitet)
teza je pogreška, ali to je greška sa stilom (pa tko je još ukorporirao u jedan tekst koji bi zapravo trebao biti lagano pitko izlaganje, stotinu slikara kojima sekundiraju političari, partijci, pisci, filozofi itd? tko je ikada metnuo u usta KPJ riječi Veni foras i to u Jajcu?)

Mandiću debeli minus, a Krleži lovorike

...i zvanična pohvala za SAMOUBISTVO NEVINOSTI Džefrija Judžinidisa za potrebe Popboksa...

http://popboks.com/tekst.php?ID=8330

После дугог натезања напокон прочитао Црну књигу од Лоренса Дарела...овде је све помало конфузно, али Дарел има добар стил, мада као да се погуби у одређеним тренутцима и отплови у чисто играње са речима (наизглед), па ми је деловало као малтене хваљење - еј, гледајте шта ја знам! Било је и тренутака кад сам се питао у чему се уопште ради у роману...додуше, у предговору и сам каже да је био млад и фрустиран у време писања. Црна књига захтева добру концентрацију, а то је оно што мени недостаје у последње време.

  Darel


Na Krfu Darel pise cuvenu Crnu knjigu,roman poznat po opsenostima i brutalnostima,nijedan izdavac u Britaniji nije zeleo da je objavi.
Darel je salje Henriju Mileru uz cedulju ''Procitaj pa zavitlaj u Senu''.
Zanimljivo je da je Darela diplomatska sluzba odvela i u Beograd  .  
U Beogradu pise Stisnuta gornja usnica  i Esprit de corps gde mozemo naci detalje o jugoslovenskim prilikama krajem certdesetih godina.
Svasta covek sazna njuskajuci po antikvarnicama

нисам приметио неке специјалне опсености и бруталности, мада једно је ово време, а друго оно у које је он писао свој Black Book...или сам једноставно већ превише изопачен, па ми више ништа није превише брутално и гадно? 

Quote from: Jevtropijevićka on 15-02-2011, 19:54:26
Možda je samo do mene, ali od Hamsuna do Fantea je... ovaj... podaleko. Mislim, Glad je meni jedini Hamsun koga bezrezervno volim, ali kao i sve drugo njegovo, roman ozbiljan do koske i dosta mračan. Fante (bar ono što sam čitala) i u najcrnjim trenucima ume da se sprda na svoj račun. Dakle, Perine, bi li mi obrazložio svoj stav, čisto da mi zadovoljiš radoznalost? (Ne bih da dobijem po nosu ko onomad zbog Peljevina...)

Pa, postavka same priče je skoro ista, zar ne? Mislim, imaš u dva romana dva pisca u pokušaju na rubu egzistencije; obojica gledaju kako da napišu nešto što bi im obezbedilo hleb za stolom; obojica su naizgled zaljubljeni u devojku u kojoj izazivaju oprečna osećanja - ljubav i mržnju. Zar nije dovoljno da povučem paralelu između ova dva romana?

Slažem se da je Hamsun mračan, i da nasuprot tome "Upitaj prah" ima humora, doduše crne varijante. 

Elem, za agotu:

Počeo sam Iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii, roman je... žešći trip. Ali žešći. Kao nabacani utsci, dijalozi, nekakve veze koje je teško prokljuviti. Priča samo skače, baš je... kažem, trip. U bukvalnom smislu.

Tako gledano, ti si zbilja u pravu. Izgleda da je kod mene na činjenicu da te dve knjige držim u potpuno različitim fiokama u glavi više uticao veliki vremenski razmak u čitanju  (10+ godina) kao i njihove, ipak, velike stilske i... ovaj... svetonazorske razlike.

O, ne sporim ja da se stilski razlikuju Ja povukoh (čuj, povukoh, Bože!) paralelu zbog same radnje a ne stila Bio sam nejasan, oprosti

hvala  za info Perine

iskopah na netu pa poslusajte ovu slatku devojcicu

Bebi Dol - Sta citam

Ako nekog zanima skenirala sam profil br 2 iz 1996 posto ne verujem da ovo ima na netu a sta ja mislim o  Bebici - pa dovoljno da cuvam ovaj casopis vec 15 godina .
1 http://postimage.org/image/tfa8d0tg/ 

2 http://postimage.org/image/1xpbqfgf8/

3 http://postimage.org/image/tfngnsro/

Pregršt dobrih intervjua iz arhive Paris Review-a; npr: Ray, Umberto, Kazuo, Mario, J.G., Pablo...

ako netko žarko žei, mogu ovih dana uploadati Matvejević: Razgovori s Krležom, audio zapis

Quote from: PingvinPatuljak on 02-03-2011, 21:26:56
ako netko žarko žei, mogu ovih dana uploadati Matvejević: Razgovori s Krležom, audio zapis

Ne da ću  umreti ako ne uploaduješ, ali bilo bi lepo da se nateraš. Pročitah opet pre nekoliko dana Povratak Filipa Latinovicza u izdanju sarajevske Svjetlosti sve sa posvetom: - Mi čitamo hrvatske pisce, dan posle proglašenja nove Jugoslavije, 28.4.1992.
Tri puta u životu  pročitah Filipa i svaki put me knjiga oduva rečenicom i logikom izlaganja.

evo

http://www.megaupload.com/?d=M1R8J82F

Hvala pp.

Čitam ponovo "Nemačkim slušaocima", Tomasa Mana. Zanimljivih pouka tu ima.

БЕЛА ГАРДА - Булгаков, у почетку помало сморно, али како одмиче све је боље и боље...1918, револуционари се примичу Граду (Кијев, претпостављам, пошто се радња одвија у Украјни), под вођством фамозног Петљуре...добро описан хаос у граду који се налази пред падом, страх, бежанију, параноју, наивно ослањање на друге итд. Где год се у речи помиње град, писано је великим словом, нпр. зГрада, оГрада и сл. Булгаков је крејзи . Није баш МиМ, али ипак добар роман, и даље ме очарава тај неки утисак лакоће писања код већине Руса.

П.С. помињу се и неке српске коморџије, који као обећавају помоћ у виду два српска пука...знате за ону причу о два српска пука који су имали прилику да спасу Романове, али ипак одлучују да се не мешају?

Moderna engleska pripovetka.

Izašlo 1951. 

U principu, izbor iz onoga što je napisano u prvoj polovini dvadesetog veka; počinje Hardijem, završava Bouinovom. I prevod je onako, starinski.

Čitanje ove knjige bila prekinula da bih pročitala Hamvaševih "Sto nkjiga", ali o tome ima na drugom topiku.

Kad smo već tu, ne znam da li si bacila oko na Antologiju britanske kratke priče, u izdanju Bagdale (baš sam je se juče podsećala).
Simpatična knjižica, ali pravi, što se ono kaže 'vrh' su mi dve priče:
Bakinih šest sati - Beti Grin
Služba za telefonsku razonodu - Bernard Mekleverti (dobro, ovo se može naći i na drugim mestima)

Nisam... I ova knjiga mi je pala šaka jer ju je moja majka kupila na ulici... U raskupusanom izdanju. Vrlo raskupusanom.

Kakva je ta antologija, i po čemu su te priče "vrh"?

Pročitala "Lovca na zmajeve" Haleda Hoseinija. Dobro ispričana priča, povremeno teška, a bez trunke patetike.

Čarls Dikens, Naslednik Hardingtona. Dve rane Dikensove priče, Naslednik Hardingtona i Dnevnik Ane Rodvej.

Izdanje iz 1950.

И? Ја сам од Дикенса прочитао само Пиквиков клуб и то баш одавно, те се не сећам тадашњих утисака.

Od te dve priče, pročitala sam prvu i počela drugu. Nije loše.

Od Dikensa sam inače pročitala dosta toga, najdraža mi je Priča o dva grada.

Pikvikov klub mu je jedna od najzabavnijih knjiga.

Kod Dikensa ima dosta priča o bedi, o sirotinji, o nepravednom društvenom sistemu... Mada humor (neretko pogan) preovlađuje nad kritikom društva.

Ono što može da nervira kod Dikensa je što su mu glavni likovi, glavni pozitivci, redovno ljudi dobrog porekla, gospoda, nikako radnička klasa; može i neko iz niže klase da bude pozitivac, kao Sem Veler u Pikvikovom klubu, ili Nensi u Oliveru Tvistu, ali ne može da bude glavni lik, i neretko zagine (što bude baaaš tužno).

Witold Gombrowicz-Ferdydurke

Quote from: sleep on 12-04-2011, 22:32:12
Witold Gombrowicz-Ferdydurke

Profesor: - Kako te to ne oduševljava, Galkjeviču, jesam li ti hiljadu puta objašnjavao da te oduševljava.
Galkjevič (rezignirano): - Ali to mene ne oduševljava.

Upitaj prah, Fante.

Meni se dopalo nešto manje nego Bukovskom  , ali, sve u svemu, i dalje dobro.

procitao sam PROJEKAT LAZARUS od aleksandra hemona po zikinoj & gingerovoj preporuci. i nisam se pokajao, cak sta vise, tako da cu procitati jos nesto sa njihovog spiska preporuka. pre PL sam reprizirao tisminu UPOTREBU COVEKA. proslo je dosta vremena od prvog citanja, sad mi se roman cini jos boljim, nego onomad kad sam ga prvi put citao. kome se ne stegne grlo nakon procitane UC, taj slobodno nek cita ...fantasy. sad sam zapoceo POVRATAK FILIPA LATINOVICZA od krleze.