ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Quote from: "milant"
Pa kad posmatras iz perspektive biologa, to i jeste tako. Jedino sto ja mislim da ugljenicna osnova dva ziva bica nije direktno dokaz da su zivotinje. Sta da recimo dobijes neku zivotinjicu sa Marsa. Jel bi mogla da joj das latinsko ime i svrstas je u isti kos sa nekim vec postojecim, iako se nije razvijala niti nastala kao i ove na zemlji.

Ok. Chovek NIJE samo bioloshko bice, ali je kao zhivo bice nastalo na ovoj planeti podlozhno SVIM osnovnim principima koji vazhe za zhiva bica ovde. Znachi, jeste ugljenichni oblik zhivota sa celijskom strukturom i osnovnim principima funkcionisanja koji vazhe za zhivotinje. Shta je zhivo, a shta nije (tj. definicija "zhivota") zasniva se na jednom jedinom primeru za koji mi znamo. Mozhda postoji i zhivot zasnovan na drugachijim principima, ali NE na ovoj planeti (bar koliko je nama poznato). Kad budu otkriveni prvi primerci ekstraterestrijalnog zhivota, onda mozhemo da raspravljamo o opshtoj definiciji zhivota. Sada, NE.

Quote from: "milant"Pa bas to. Sto biolozi i bioloska nauka znaju...A ono sto ne znaju ili znaju pogresno i dalje stoji....

To shta je istina, a shta je pogreshno je ogranicheno nashim saznanjem. Ono shto ne znamo, ne chini automatski da je ono shto znamo pogreshno, a ono shto cemo saznati, eventualno, ne mora biti manje pogreshno u odnosu na ono shto josh nismo saznali. Uf! Ovo sam trapavo formulisala. Na osnovu nauchnih chinjenica koje sada znamo, zhivi svet evoluira, evoluirao je i evoluirace. Kako, e to je vec pitanje vazhece teorije, koja nije nauchno pobijena. To shto kreacionisti NE VERUJU u nju, sasvim je IRELEVANTNO sa nauchne tachke gledishta. Poenta je da nauka NIKAD ne daje trajna reshenja, niti apsolutnu istinu, ali daje osnovne principe na kojima je svet zasnovan. Ako mene pitash, apsolutna istina i ne postoji. Ko zheli trajna, nepromenljiva reshenja za svet koji se stalno menja, mora da se ma'ne nauke i da se ogranichi na verovanje, tj. religiju (za koju nisu potrebni nikakvi dokazi). U tom smislu, libeat, eksperimentalna nedokazivost kreacionistichkih tvrdnji eliminishe ih iz rasprave sa eksperimentalnom naukom. A nauku eliminishu iz kreacionistichkog nachina razmishljanja upravo eksperimentalni pristup i sveprisutna SUMNJA. Naravno, nije sve u nauci eksperiment, ali u danashnoj biologiji se chak i teorijska razmatranja sluzhe eksperimentalnim podacima i podacima posmatranja. U teoriji evolucije ima i eksperimentalnih podataka i opservacija (upravo zbog ogromne vremenske skale koju ima proces evolucije). To shto mi ne mozhemo da ZAMISLIMO da je zhivot evoluirao, ne znachi da nije, a mala verovatnoca deshavanja ne chini neki proces nemogucim i nije dokaz da se to ne deshava.

Quote from: "milant"

Quote from: "libeat"Daleko od toga da ih nema; nadam se da ne mislis kako unutar gotovo 10 vekova u kojima je hriscanstvo imalo kontrolu i monopol nad intelektualnim doprinosom civilizacije nije bilo niti jednog genija velicine Darvina.

Dosta smela tvrdnja.
Ne vidim zaista cime je to Darvin veci od drugih naucnika, a pogotovu
u kakav je to genije, ako uzmemo u obzir sve ljude koji su davali intelektualni doprinos civilizaciji, cak i ne baveci se naukom.

Inace vernik sam postao tek posle stecenog obrazovanja.

hm. sta znaci "smela" u ovom kontekstu? drska? preterano pouzdana? netacna? koji deo moje izjave je "smeo"? deo o 10-vekovnom monopolu? ako to nije tacno, molim te objasni. ili da unutar tog perioda nije bilo genija? ako to mislis, objasni. ili da sam Darvin nije bio genije?
po jednoj od definicija, genijalnost podrazumeva sposobnost povezivanja  dvaju odvojenih i potpuno nezavisnih matrica podataka. ljudi su i pre arhimeda voleli da se brckaju i primecivali su da svaki put kad sednu u kadu nivo vode se podigne ali fakt jeste da im je promaklo da to povezu sa prakticnom primenom merenja mase uronjenog tela, a njemu nije.  unutar te definicije, Darvin je bio genije a hriscanstvo je takodje imao svoj fair share istih. ako se ne slazes, objasni.

milante, ja sam u svom postu govorila o verskim fanaticima, o ljudima koji zbog religije imaju problema da shvate i prihvate neosporive naucne dokaze. ja nemam nikakvog razloga da tebe smatram fanatikom, niti da dovodim u pitanje tvoje obrazovanje, religiozno ili sekularno.

Quote from: "Unicorn"U tom smislu, libeat, eksperimentalna nedokazivost kreacionistichkih tvrdnji eliminishe ih iz rasprave sa eksperimentalnom naukom. A nauku eliminishu iz kreacionistichkog nachina razmishljanja upravo eksperimentalni pristup i sveprisutna SUMNJA.

ja licno se sa time slazem. slazem se i sa S. kada kaze da nauka i religija ne bi trebalo da egzistiraju u istoj sferi, zbog toga i ne vidim potrebu da se religija zastupa iskljucivo opovrgavanjem naucnih teorija.
to vazi i obratno; nauka ne moze da teorijom evolucije opovrgne religijski koncept dokle god se na drugoj strani ne rascisti fundamentalna razlika izmedju religioznog i naucnog shvatanja sveta koja se, u sustini, svodi na teoriju o nadprirodnom. svadjati se oko ispravnosti pojedinacnih teorija donosi malo koristi obema stranama.
mislim da je glavni i osnovni problem neuskladjen recnik izmedju evolucionista i kreacionista; moras da priznas da je bilo vreme kada je nauka glatko ismejavala alhemicare i transmutaciju materije. danas tu nemas cemu da se smejes, sem arhaicnoj postavci od strane alhemicara koji nisu mogli da znaju za atom.
dakle, problem je uglavnom u komunikaciji.  

Izgleda da, pored engleskog jezika i Darvina, deci ne trebaju ni racunari...


Ministarstvo: Nije naša greška

Beograd -- Ministarstvo prosvete je prvo naručilo knjigu za prvake, a onda je predmet prebacilo u fakultativnu nastavu.

Kako piše Glas javnosti od utorka, u izdavačkoj kući "Nijansa" tvrde da su ih prosvetne vlasti obmanule i naterale na trošak i velika ulaganja u knjigu "Od igračke do računara", namenjenu prvacima, a onda preinačile odluku i taj izborni predmet uoči početka školske godine ukinuli i "preveli" ga u fakultativnu, neobaveznu nastavu.

Knjiga je prvo dobila pozitivno mišljenje od Ministarstva i, uporedo sa odobrenjem stigao je i zahtev da se knjiga odštampa na vreme do početka škole. U međuvremenu stupio na snagu novi nastavni plan i program, u kome nije uopšte bilo predmeta "Od igračke do računara".

Na adresu "Nijanse" 6. septembra stiglo je obaveštenje Ministarstva prosvete sa objašnjenjem o razlozima za preinačenje odluke, uz naznaku da nije njihova greška što su prvo odobreni udžbenici, pa tek onda usvajani nastavni planovi i programi: "Prema ranijem pravilniku predmet "Od igračke do računara" bio je izborni, međutim, mi smo ga svrstali u kategoriju fakultativnih predmeta. Smatramo da je razlog za to više nego opravdan - iz zdravstvenih razloga nije dobro da se deca od sedam godina života zrače putem računara - stoji u dopisu koji je potpisala ministarka prosvete.

"Mi ne želimo da idemo na sud, ali ćemo morati ako se ova odluka ne promeni", kaže urednik u "Nijansi" Slavojka Blečić.

Kako Glas piše, pre više od deset godina uvedeni standardi za zračenja ekran, kojih proizvođači moraju da se pridržavaju. Ova tema je za njih deplasirana još pre petnaestak godina, pošto je od tada tehnologija toliko uznapredovala da su štetni uticaji svedeni na minimum.

da li bog postoji = ne znam
da li bog ne postoji = ne znam

moja teorija

ako postoji...ponaša se kao malo dijete koje nadgleda mravnjak ...dosađuje se i odlazi kući učiti matematiku...

ali za porijeklo čovjeka sam 100 siguran

postoje dva dokaza

1. kada sam vidio Ghoulovu sliku (daljnji dokazi nepotrebni ali eto...)
2. kada sam konačno sebe pogledao u ogledalu>> (dlakavost, volim banane, odmalena se pentram na drveće, ne znam plivati ...)

Quote from: "ivandj"Izgleda da, pored engleskog jezika i Darvina, deci ne trebaju ni racunari...

Kako Glas piše, pre više od deset godina uvedeni standardi za zračenja ekran, kojih proizvođači moraju da se pridržavaju. Ova tema je za njih deplasirana još pre petnaestak godina, pošto je od tada tehnologija toliko uznapredovala da su štetni uticaji svedeni na minimum.

Naravno da deci u prvom razredu osnovne skole racunari ne trebaju. Ima vremena da se nauce racunarima. Ne treba im ni strani jezik, jer ni svoj ne znaju.

Sto se tice tehnologije izrade monitora, oni jesu smanjili zracenje, ali daleko od toga da ne zrace, a i to nije jedina opasnost od sedenja pred racunarom. Postoji ogroman broj parazitnih zracenja, a sem toga, gledanje u ekran samo po sebi je zamorno i stetno (nema vlazenja ocne jabucice, misici ne rade kako treba...), sedenje duze vreme, rad sa misem (ovo pricam iz licnog iskustva, jer se dugo bavim racunarima - zaradjujem hleb)...

Quote from: "milant"Ne treba im ni strani jezik, jer ni svoj ne znaju.

I tend to disagree.

Prvo, znaju svoj (sedam godina, ne tri), a drugo, deca sto su mladja, tim su prijemcivija za ucenje jezika i tim ih prirodnije prihvataju. Manje mora da se uci gramatika napamet, a vise se prica i prirodnim putem "hvata" jezik. Kao kad odrastas u dvojezicnoj sredini - u pocetku ti se jezici mesaju, ali vec sa tri-cetiri godinice tecno govoris i raspoznajes oba, a kasnije nije problem nakalemiti jos poneki jezik.

Tendujem da disagriujem i po pitanju racunara, ali mi se nesto cini da se bunis radi bunjenja, ili ti je pak ministarka neki rod ili tako nesto?

Quote from: "libeat"mislim da je glavni i osnovni problem neuskladjen recnik izmedju evolucionista i kreacionista; moras da priznas da je bilo vreme kada je nauka glatko ismejavala alhemicare i transmutaciju materije. danas tu nemas cemu da se smejes, sem arhaicnoj postavci od strane alhemicara koji nisu mogli da znaju za atom.
dakle, problem je uglavnom u komunikaciji.  

To je i moja poenta. Alhemija se danas sve vishe ponovo pominje, da ne kazhem podizhe iz mrtvih. Mislim da je jedan od problema terminologija. Vecina onog shto su alhemichari zastupali, danas mozhe da se shvati kao suvislo, ali uz adekvatan "prevod" alhemicharskih termina na termine koje koriste savremena fizika i hemija. Kod kreacionista tvrdnja "Bog je stvorio sve shto postoji" ne objashnjava ni KAKO, ni ZASHTO, ni shta je posle bilo, ni ko ili shta je bog. Ja sam panteista po ubedjenju i to me ne sprechava da sa nauchne tachke gledishta podrzhavam evolucionistichki pristup. Mozhda problem imaju samo oni koji veruju da je bog entitet odvojen i nezavisan od sopstvene kreacije.  

e vidis unicorn, ti si tu u prednosti; ja razumem  tvoj dajdzest na ovom sajtu. ja sam upoznata sa terminologijom i ukoliko ne zadjes u neke usko specijalizovane vode mapiranja genoma ili nano-biologije, relativno sam u stanju da te sledim po pitanju generalnih stavova.
na drugoj strani obojka, kreacionista mora da se povinuje ne samo terminologiji nego i sklopu svesti kakav je vec bio u ono doba kada je njegova teorija formulisana. sto ce reci, misaoni sklop judaizma sa rudimentarnim pismom; ja odatle izvucem nekoliko bazicnih definicija 'bozanskog' a ti na mestu crknes od smeja! i gde je tu komunikacija?
reano gledano, kreacionisti uvek sleduje banalizacija kakva je dopala sirotog Darvina sa tim famoznim "covek je nastao od majmuna". kreacionisticka banalizacija glasi "bradat co'ek radio 6 dana i odmarao se sedmi." eto.
sto me vraca na moju opasku pH-u da nam treba tolerancija i dostupnost svih znanja, od kojih ce neka da opstanu a neka nece.
ali kreacionizam nije opovrgnut, njegova baza je zdrava i ne kosi se sa naukom u glavnim principima.

Quote from: "phuzzy"

Quote from: "milant"Ne treba im ni strani jezik, jer ni svoj ne znaju.

I tend to disagree.

Prvo, znaju svoj (sedam godina, ne tri), a drugo, deca sto su mladja, tim su prijemcivija za ucenje jezika i tim ih prirodnije prihvataju. Manje mora da se uci gramatika napamet, a vise se prica i prirodnim putem "hvata" jezik. Kao kad odrastas u dvojezicnoj sredini - u pocetku ti se jezici mesaju, ali vec sa tri-cetiri godinice tecno govoris i raspoznajes oba, a kasnije nije problem nakalemiti jos poneki jezik.

Tendujem da disagriujem i po pitanju racunara, ali mi se nesto cini da se bunis radi bunjenja, ili ti je pak ministarka neki rod ili tako nesto?

Hehe, kakav crni rod. Sto se tice aktuelnih politicara, ja bih ih sve pohvatao i strpao na jedno dobro obezbedjeno mesto, iskopao tri kilometra sirok kanal okolo, naselio pirane i krokodile, na obali kilometar minskog polja, a okolo bodljikava zica, i tenkovi. Hranu biim bacao iz aviona. Pa da nadjemo nekog pametnog.

A sto se tice toga da znaju jezik, ne znam koliko imas veze sa decom trenutno. Ja sem svoga imam i u komsiluku gomilu dece od 2-9 godina od kojih neka sad krecu u skolu. Ni ona od 9 ne znaju svoj jezik pravilno, grese konjugacije, palatalizacije, da ne poverujes. Jeste da se jezik lakse uci kad si mali, ali mislim da nama nista ne fali sto smo poceli (bar ja) da ucim engleski sa 9 i po godina (treci razred osnovne skole).

Ne bunim se radi bunjenja, nego jer sam ocajan, kad vidim kako skole danas izgledaju, a moje dete treba da se tu obrazuje. Bez obzira sto ona sa 4 godine sama pali racunar, pusta divx, igra njoj zanimljive igrice (pa i one na engleskom) - naravno sa strogo ogranicenim vremenom.
Ozbiljno razmisljam da registrujem svoju privatnu skolu, i sam predajem svom detetu (ne znam samo da li moze).

Quote from: "libeat"e vidis unicorn, ti si tu u prednosti; ja razumem  tvoj dajdzest na ovom sajtu. ja sam upoznata sa terminologijom i ukoliko ne zadjes u neke usko specijalizovane vode mapiranja genoma ili nano-biologije, relativno sam u stanju da te sledim po pitanju generalnih stavova....na drugoj strani obojka, kreacionista mora da se povinuje ne samo terminologiji nego i sklopu svesti kakav je vec bio u ono doba kada je njegova teorija formulisana.

E, vidish, libeat, to je pitanje (tvog) opshteg obrazovanja, koje bi i kreacionisti trebalo da poseduju. Da li kreacionizam podrazumeva odbijanje da se nauche fakta o zhivim bicima? Verujem da oni uche Darvinovu teoriju, ne bi li je bolje kritikovali - po sistemu: upoznaj dobro neprijatelja, kako bi se bolje borio protiv njega. Problem je shto se kreacionistichka kritika darvinizma zasniva samo na odabranim podacima, sve ono shto se ne da kritikovati, precutkuje se. Znam pouzdano da je "najzheshci" argument kreacionista protiv Darvina nepostojanje prelaznih oblika (u fosilnim ostacima) dijafragme, krila i sl. A to je banalizacija Darvinove teorije. I to namerna. A striktno drzhanje za Darvinovu teoriju, kao shto se pijan drzhi plota, potpuno je deplasirano, jer su potonji evolucionisti vec kritikovali slabe tachke te teorije. Dalje, postoje biolozi kreacionisti, koji znaju i chinjelice i terminologiju, pa opet ne uspevaju da argumentovano "doakaju" evolucionistima. Prema tome, nepoznavanje terminologije nije dobro objashnjenje za nemogucnost komunikacije. Shto se sklopa svesti tiche, tu se slazhem. Mozhda je to OSNOVNO granichenje.

Quote from: "libeat"ali kreacionizam nije opovrgnut, njegova baza je zdrava i ne kosi se sa naukom u glavnim principima.

A zashto bi bio opovrgavan, kad nije nauchna teorija? Mozhda je njegova religijska baza zdrava, ali nauchnu bazu on danas i ne poseduje. Pre 300 godina mozhda, ali danas ne. Neshto shto pretenduje na naziv nauchne teorije ili stava MORA da se povinuje pravilima NAUCHNOG razmishljanja. A preispitivanje (sopstvenih objashnjenja), koju kreacionizam ne poseduje, a evolucionizam poseduje, je sastavni deo takvog nachina razmishljanja. I da zavrshi josh jednom banalizacijom: bog je stvorio choveka i on nije mogao da nastane iz majmuna, jer je slika stvoritelja.  

Ja mislim da ovde imamo dvostruku banalizaciju. Naime, čista je banalizacija da kreacionisti banalizuju Darvina u smislu "čovjek je postao od majmuna". Naravno, ima i takijeh, ali ne bih rek'o da je to opšti slučaj.

Koje uslove treba da ispuni neka teorija da bi se smatrala naučnom? To sam negdje pročitao ali sam zaboravio  

Dakle Unicorn; kreacionizam je naucna teorija utoliko sto se povinuje zakonima koje i sama nauka podrzava. Ja mislim da ti takodjer malo brkas loncice   i referises se iskljucivo na biblijsku genezu. Kreacionizam jeste sastavni deo religije, ali kreacionizam nije dogma.
Dogma je samo teoloska nadgradnja kojoj je krecionizam osnovna baza; sa druge strane, kreacionizmu dogma nije potrebna i nije mu cak ni vazno kakva je ona u sustini. Kao rezultat, imas mnostvo religija koje se mesdjusobno razlikuju i opovrgavaju, ali sve se baziraju na istom tom kreacionizmu.
Kreacionizam ne opovrgava evoluciju niti biologiju; kreacionizam je svestan fosila, bas kao sto je svestan da je zemlja okrugla, da nije centar univerza, da postoje galaksije vece od mlecnog puta, da u njima verovatno (sigurno!) postoje razumnija bica nego na ovoj konkretno planeti.   Kreacionizam naprosto smatra da je sve to stvoreno bozanskim aktom a biologija to do sada nije opovrgla, bar koliko ja znam.
Slusaj, dijalog izmedju kreacioniste i biologa je vrlo zahtevan. Najpre treba da se uskladi recnik, definisu teorije i precizira literatura za reference. Bez toga, sve se svodi na ispraznu retoriku i insinuacije da je "druga strana" naprosto ili glupa ili neobrazovana, ili oboje.  Za razliku od Milanta (jesjes, milante, sad te vec malo zachikavam. Ali onda nisam.  ) ja se pozivam na tri genija reda velicine Darvina ili Ajnstajna: na Augustina, na Tomu Akvinskog i na Vilijama od Okama. Dakle, kao kontra-argument mozes da mi se suprotstavis bilo kojom jos neoborenom naucnom teorijom i bilo kojom teorijom ove trojice. Ali dogmu ostavi po strani jer kreacionisti imaju isto onoliko zabludelih teorija koliko i vi u nauci. Meni ne pada na pamet da danasnju nauku opovrgavam sirotim Lamarkom po cijoj bi teoriji evolucije copavi ljudi radjali copavu decu; to je naprosto bila zabluda i dokazano je netacna. Isto vazi i za dogmu.
Mozemo se koncentrisati samo na teorije koje nisu dokazano netacne.

Dakle prva: univerzum je posledica i rezultat bozanskog akta. Ako ti imas dokaze da je rezultat neceg drugog – sad mi lepo argumentovano kontriraj. Ako nemas, ja cu da nastavim cim se ti oporavis od soka.  

Quote from: "milant"A sto se tice toga da znaju jezik, ne znam koliko imas veze sa decom trenutno. Ja sem svoga imam i u komsiluku gomilu dece od 2-9 godina od kojih neka sad krecu u skolu. Ni ona od 9 ne znaju svoj jezik pravilno, grese konjugacije, palatalizacije, da ne poverujes. Jeste da se jezik lakse uci kad si mali, ali mislim da nama nista ne fali sto smo poceli (bar ja) da ucim engleski sa 9 i po godina (treci razred osnovne skole).

Tjah, ja sam počeo u zabavištu i isto tako mislim da mi (po tom pitanju) ništa ne fali.

Sa druge strane, činjenica da deca greše u upotrebi maternjeg jezika ne znači da ga ne znaju. Pa čak i da je tako, ideja koja kaže da ne treba da učiš strani jezik ako ni svoj ne znaš mi liči na zamisao po kojoj ne smeš da učiš fiziku dok ne naučiš _svu_ matematiku.

A većina stanovništva i u četrdesetoj greši palatalizacije, konjugacije i ostale cije, kamoli u četvrtoj.

Ja recimo verujem da je bog stvorio čoveka, ali ga nije stvorio od blata, kao po bibliji, već od majmuna. U to nema ama baš nikakve sumlje.
Dokaz?
Razvoj čoveka u utrobi majke.
Svi ste vi negde u trećoj nedelji razvoja u materici imali rep kao daždevnjak. Vaše koščice u srednjem uhu su nastale od ostataka 4. škržnog luka.
E sad, kada bi neko objasnio kako to dolazi do pretvaranja jedne životinjske vrste u drugu, pokupio bi sve nagrade ovog sveta. Darvin je smatrao da se životinje prilagođavaju okolini i da te prilagodbe prenose na potomstvo, ali danas znamo da to nije istina. Današnja biologija je pokušavala da evoluciju objasni slučajno nastalim genetičkim mutacijama koje mogu biti korisne za jedinku, tako da se prenose na dalja pokolenja kroz proces prirodne selekcije (bolje prilagođeni preživljavaju, ostale pojedu vukovi). Ovo po meni ne drži vodu.
Ja lično mislim da postoji viša inteligencija koja upravlja izmenama živih bića.

Ah, to je nešto kao teistička evolucija. Ali meni je taj koncept totalno problematičan. Pretpostavimo da je Bog stvorio samo najprimitivnije oblike života i da je kasnije upravljao razvojem tih oblika sve do nastanka trenutno najsavršenijeg - čovjeka. To pokazuje da je Bog imao NAMJERU da stvori čovjeka, a ako je već imao namjeru zašto je onda čekao nekoliko miliona godina da on evoluira, kad je mogao sam da ga stvori odmah?

Quote from: "Invisible_Man"Koje uslove treba da ispuni neka teorija da bi se smatrala naučnom? To sam negdje pročitao ali sam zaboravio  

Ovo je komplikovano pitanje vishe za filozofe nauke, nego za biologa. Za mene neku teoriju chini nauchnom mogucnost provere (nauchnim metodama) polaznih postavki na kojima se ona zasniva. Ali: da ja ne bih "lupala" i da ne bih bila pogrshno shvacena, evo vam nekoliko citata, pa povezhite sami. Shta ste trazhili, evo vam ga. xe, xe xe  
Enciklopedija JLZ:

"Nauka - sistematizovana i argumentirana suma znanja u odredjenom historijskom razdoblju o objektivnoj stvarnosti, do koje se doshlo svjesnom primjenom odredjenih objektivnih metoda istrazhivanja. ...
Nauka se od svih drugih oblika drushtvene svijesti najvishe razlikuje svojom metodom, koja ima ove temeljne karakteristike: 1. sve shto se u nauci tvrdi mora biti izrazheno jezichkim izrazima chije je znachenje jasno, precizno i drushtveno razumljivo. 2. nauchni stavovi moraju biti obrazlozheni i koherentni s drugim utvrdjenim znanjima. Za nauchnu spoznaju bitna je tendencija da se ova znanja medjusobno povezhu i da se jedni stavovi izvedu iz drugih u skladu s logichkim pravilima...3. jedna od najvazhnijih karakteristika nauchne metode jeste praktichno provjeravanje (verifikacija) svih rezultata nauchnog istrazhivanja. Odredjeni stav dobija nauchnu vrijednost samo pod uvjetom da iz njega mogu biti deducirane konzekvencije koje tachno predvidjaju intersubjektivna iskustva....Stavovi empirijskih nauka (kao shto su fizika, biologija itd.) sadrzhe manje ili vishe opce i direktne tvrdnje o stvarnosti i mogu se verificirati..."
"Teorija - sistem znanjaili shvacanja o nekoj pojavi ili skupini pojava, zasnovan na uochavanju njihove bitne zakonomjernosti; nauchno uopceno objashnjenje, interpretacija odredjenog iskustva iz jednog principa. Svaka nauchna hipoteza, ukoliko se potvrdi novim empirijskim chinjenicama shto ih je ona predvidjela, postaje teorija...."

"Biologija i kreacionizam" Alekseja Tarasjeva:

"Da bi se utvrdilo kakvim se metodama moraju koristiti nauchnici u svojim istrazhivanjima, procenjivano je u chemu se nauka razlikuje od drugih nachina saznanja...Na osnovu filozofije logichkog pozitivizma (neopozitivizma), kao osnova za razlikovanje nauchnih iskaza od metafizichkih (koji su ocenjivani kao besmisleni), uzet je stav da se do nauchnih iskaza dolazi na osnovu empirijskih chinjenica induktivnom metodom, te se oni stoga mogu dokazati. Drugim rechima, kao osnova demarkacije izmedju nauke i metafizike ...uziman je princip verifikacije...Karl Reimond Popper je uochio nedostatke induktivnog metoda na kome se princip verifikacije zasnivao...Stoga, na osnovu svoje filozofije kritichkog racionalizma, Popper kao ispravan nauchni metod predlazhe hipotetichko-deduktivni. U njemu se smelo formulishu razne hipoteze iz kojih se zatim dedukcijom izvode razlichita predvidjanja. Ona se zatim empirijski proveravaju, pri chemu sluchajevi u kojima predvidjanja izvedena na osnovu hipoteze nisu ostvarena omogucavaju njeno opovrgavanje. S druge strane, povoljni ishodi ovih empirijskih provera ne mogu iskljuchiti mogucnost negativnih ishoda nekih buducih provera. Stoga se nauchna hipoteza, po Popper-u, nikada ne mozhe dokazati, ali se mozhe opovrci. Shto je hipoteza izlozhenija mogucnosti opovrgavanja ( shto je "opovrgljivija"), a ipak uspeshno "prolazi" veliki broj takvih pokushaja, ta hipoteza u nauci zasluzhuje vishe poverenja. Popper ovim zapravo kao kriterijum demarkacije nauke i pseudonauke, umesto prethodnog principa verifikacije, uvodi princip falsifikacije (opovrgljivosti). Medjutim, kako je to primetio josh francuski teorijski fizichar i filozof Pjer Dijem, hipoteze se nikada ne testiraju jedna po jedna vec u grupama, ili kako je on to formulisao "u paketima". Stoga se nikada ne mozhe izvesti samo jedan eksperiment koji bi definitivno odbacio neku hipotezu...Za njega su osnovne odlike nauke objektivnost, proverljivost i dostupnost svima bez obzira na njihova metafizichka uverenja...Nakon Karla Popper-a pochinje vreme postpozitivizma u filozofiji nauke...Posebno mesto u ovom periodu pripada...Thomas-u Kuhn-u koji razmatra nauku ne prevashodno kao sistem znanja...vec je vidi kao delatnost nauchne zajednice koja prihvata odredjenu paradigmu. Periode vladavine jedne paradigme Kuhn oznachava kao periode "normalne nauke". U periodu "nauchnih revolucija" jedna paradigma se smenjuje drugom a izmedju tih konkurentskih teorija se ne mozhe uspostaviti logichki odnos, pored ostalog i zbog nepostojanja teorijski neutralnog jezika posmatranja ("chinjenice su opterecene teorijom"). Stoga se, po Kuhn-u, demarkaciona linija, koja odvaja racionalnu nauku od neracionalnih formi intelektualne delatnosti, uspostavlja svaki put sa utvrdjivanjem nove paradigme...U savremenoj filozofiji nauke preovladjuje koncepcija nauchno-istrazhivachkih programa...Razvoj svakog istrazhivachkog programa ima dve faze: progresivnu, u kojoj pomocne hipoteze shire empirijski i teorijski sadrzhaj programa, i degenerativnu, u kojoj narasta broj ad hoc hipoteza, neuskladjenih chinjenica, javljaju se unutrashnje protivurechnosti, paradoksi... Ipak, osnov za odbacivanje jednog programa mozhe biti samo pojava suparnichkog, koji ce, s jedne strane,  objasniti empirijski uspeh prethodnog, a s druge, potisnuti ga sposobnoshcu da teorijski predvidja ranije nepoznate chinjenice. Izbor izmedju programa vrshi se, dakle, na racionalnim osnovama...Po Filipu kicheru, pomocne hipoteze moraju biti takve da postoji mogucnost njihove nezavisne provere. mada se "hipoteze testiraju u paketima" jedna te ista hipoteza  se mozhe testirati u vishe razlichitih "paketa" i tako dobiti nezavisna procena njene validnosti. zatim, uspeshna teorija ne sme izbegavati nereshene probleme iz prethodnog istrazhivachkog programa vec mora biti plodna i generisati nova i proverljiva predvidjanja....To znachi da uspeshna teorija mora biti unificirana, integrisana, a ne samo nepovezani skup ad hoc hipoteza koje su uvedene da bi se reshile anomalije i neuspeshna predvidjanja. istrazhivachki program koji ne zadovoljava ove uslove bi predstavljao "loshu nauku" sve do ekstremnih sluchajeva kada bi izgubio pravo da se naziva naukom..."

"...argument na osnovu dizajna je u proshlom (19.) veku bio nauchna teorija podlozhna proveri koju nije proshla. Koncepcije savremenih "nauchnih" kreacionista predstavljaju, medjutim, ad hoc hipoteze koje imaju za cilj da religioznu dogmu prikazhu kao validnu nauchnu teoriju. One se ne mogu nauchnim metodama proveriti. Glavne odlike kreacionistichkog pristupa chine populistichka epistemologija, nauchna nekompetentnost, neintegrisanost i logichka suprotstavljenost pojedinih delova "teorije", kao i zloupotrebe - od izvrtanja citata, pa do otvorenih prevara i falsifikata.
   Jedna od najupechatljivijih odlika tzv. "nauchnih" kreacionista" je njihov populistichki pristup, koji se odrazhava u shvatanju da u nauchnim raspravama izvanstruchna javnost mozhe biti sudija. Po njima, sasvim je moguce da ljudi koji se nisu shkolovali za bavljenje odredjenom visokospecijalizovanom disciplinom savremene nauke i koji chesto ne poseduju ni elementarno poznavanje osnovnih pojmova i koncepcija date discipline, s punim pravom raspravljaju o validnosti ove ili one nauchne teorije i imaju znachajnu ulogu u njenom prihvatanju ili osporavanju..."

E, mrzi me da dalje prepisujem! Koga interesuje vishe podataka, neka prochita knjigu, a mislim da su citati koje sam dala odgovor na SVA pitanja koja ste mi postavljali. NEMAM nameru da josh raspravljam na istu temu.
O novim glupostima Ministarke - mozhe, ali o kreacionizmu - NE.

Quote from: "Invisible_Man"Koje uslove treba da ispuni neka teorija da bi se smatrala naučnom? To sam negdje pročitao ali sam zaboravio  

Ovo je komplikovano pitanje vishe za filozofe nauke, nego za biologa. Za mene neku teoriju chini nauchnom mogucnost provere (nauchnim metodama) polaznih postavki na kojima se ona zasniva. Ali: da ja ne bih "lupala" i da ne bih bila pogrshno shvacena, evo vam nekoliko citata, pa povezhite sami. Shta ste trazhili, evo vam ga. xe, xe xe  
Enciklopedija JLZ:

"Nauka - sistematizovana i argumentirana suma znanja u odredjenom historijskom razdoblju o objektivnoj stvarnosti, do koje se doshlo svjesnom primjenom odredjenih objektivnih metoda istrazhivanja. ...
Nauka se od svih drugih oblika drushtvene svijesti najvishe razlikuje svojom metodom, koja ima ove temeljne karakteristike: 1. sve shto se u nauci tvrdi mora biti izrazheno jezichkim izrazima chije je znachenje jasno, precizno i drushtveno razumljivo. 2. nauchni stavovi moraju biti obrazlozheni i koherentni s drugim utvrdjenim znanjima. Za nauchnu spoznaju bitna je tendencija da se ova znanja medjusobno povezhu i da se jedni stavovi izvedu iz drugih u skladu s logichkim pravilima...3. jedna od najvazhnijih karakteristika nauchne metode jeste praktichno provjeravanje (verifikacija) svih rezultata nauchnog istrazhivanja. Odredjeni stav dobija nauchnu vrijednost samo pod uvjetom da iz njega mogu biti deducirane konzekvencije koje tachno predvidjaju intersubjektivna iskustva....Stavovi empirijskih nauka (kao shto su fizika, biologija itd.) sadrzhe manje ili vishe opce i direktne tvrdnje o stvarnosti i mogu se verificirati..."
"Teorija - sistem znanjaili shvacanja o nekoj pojavi ili skupini pojava, zasnovan na uochavanju njihove bitne zakonomjernosti; nauchno uopceno objashnjenje, interpretacija odredjenog iskustva iz jednog principa. Svaka nauchna hipoteza, ukoliko se potvrdi novim empirijskim chinjenicama shto ih je ona predvidjela, postaje teorija...."

"Biologija i kreacionizam" Alekseja Tarasjeva:

"Da bi se utvrdilo kakvim se metodama moraju koristiti nauchnici u svojim istrazhivanjima, procenjivano je u chemu se nauka razlikuje od drugih nachina saznanja...Na osnovu filozofije logichkog pozitivizma (neopozitivizma), kao osnova za razlikovanje nauchnih iskaza od metafizichkih (koji su ocenjivani kao besmisleni), uzet je stav da se do nauchnih iskaza dolazi na osnovu empirijskih chinjenica induktivnom metodom, te se oni stoga mogu dokazati. Drugim rechima, kao osnova demarkacije izmedju nauke i metafizike ...uziman je princip verifikacije...Karl Reimond Popper je uochio nedostatke induktivnog metoda na kome se princip verifikacije zasnivao...Stoga, na osnovu svoje filozofije kritichkog racionalizma, Popper kao ispravan nauchni metod predlazhe hipotetichko-deduktivni. U njemu se smelo formulishu razne hipoteze iz kojih se zatim dedukcijom izvode razlichita predvidjanja. Ona se zatim empirijski proveravaju, pri chemu sluchajevi u kojima predvidjanja izvedena na osnovu hipoteze nisu ostvarena omogucavaju njeno opovrgavanje. S druge strane, povoljni ishodi ovih empirijskih provera ne mogu iskljuchiti mogucnost negativnih ishoda nekih buducih provera. Stoga se nauchna hipoteza, po Popper-u, nikada ne mozhe dokazati, ali se mozhe opovrci. Shto je hipoteza izlozhenija mogucnosti opovrgavanja ( shto je "opovrgljivija"), a ipak uspeshno "prolazi" veliki broj takvih pokushaja, ta hipoteza u nauci zasluzhuje vishe poverenja. Popper ovim zapravo kao kriterijum demarkacije nauke i pseudonauke, umesto prethodnog principa verifikacije, uvodi princip falsifikacije (opovrgljivosti). Medjutim, kako je to primetio josh francuski teorijski fizichar i filozof Pjer Dijem, hipoteze se nikada ne testiraju jedna po jedna vec u grupama, ili kako je on to formulisao "u paketima". Stoga se nikada ne mozhe izvesti samo jedan eksperiment koji bi definitivno odbacio neku hipotezu...Za njega su osnovne odlike nauke objektivnost, proverljivost i dostupnost svima bez obzira na njihova metafizichka uverenja...Nakon Karla Popper-a pochinje vreme postpozitivizma u filozofiji nauke...Posebno mesto u ovom periodu pripada...Thomas-u Kuhn-u koji razmatra nauku ne prevashodno kao sistem znanja...vec je vidi kao delatnost nauchne zajednice koja prihvata odredjenu paradigmu. Periode vladavine jedne paradigme Kuhn oznachava kao periode "normalne nauke". U periodu "nauchnih revolucija" jedna paradigma se smenjuje drugom a izmedju tih konkurentskih teorija se ne mozhe uspostaviti logichki odnos, pored ostalog i zbog nepostojanja teorijski neutralnog jezika posmatranja ("chinjenice su opterecene teorijom"). Stoga se, po Kuhn-u, demarkaciona linija, koja odvaja racionalnu nauku od neracionalnih formi intelektualne delatnosti, uspostavlja svaki put sa utvrdjivanjem nove paradigme...U savremenoj filozofiji nauke preovladjuje koncepcija nauchno-istrazhivachkih programa...Razvoj svakog istrazhivachkog programa ima dve faze: progresivnu, u kojoj pomocne hipoteze shire empirijski i teorijski sadrzhaj programa, i degenerativnu, u kojoj narasta broj ad hoc hipoteza, neuskladjenih chinjenica, javljaju se unutrashnje protivurechnosti, paradoksi... Ipak, osnov za odbacivanje jednog programa mozhe biti samo pojava suparnichkog, koji ce, s jedne strane,  objasniti empirijski uspeh prethodnog, a s druge, potisnuti ga sposobnoshcu da teorijski predvidja ranije nepoznate chinjenice. Izbor izmedju programa vrshi se, dakle, na racionalnim osnovama...Po Filipu kicheru, pomocne hipoteze moraju biti takve da postoji mogucnost njihove nezavisne provere. mada se "hipoteze testiraju u paketima" jedna te ista hipoteza  se mozhe testirati u vishe razlichitih "paketa" i tako dobiti nezavisna procena njene validnosti. zatim, uspeshna teorija ne sme izbegavati nereshene probleme iz prethodnog istrazhivachkog programa vec mora biti plodna i generisati nova i proverljiva predvidjanja....To znachi da uspeshna teorija mora biti unificirana, integrisana, a ne samo nepovezani skup ad hoc hipoteza koje su uvedene da bi se reshile anomalije i neuspeshna predvidjanja. istrazhivachki program koji ne zadovoljava ove uslove bi predstavljao "loshu nauku" sve do ekstremnih sluchajeva kada bi izgubio pravo da se naziva naukom..."

"...argument na osnovu dizajna je u proshlom (19.) veku bio nauchna teorija podlozhna proveri koju nije proshla. Koncepcije savremenih "nauchnih" kreacionista predstavljaju, medjutim, ad hoc hipoteze koje imaju za cilj da religioznu dogmu prikazhu kao validnu nauchnu teoriju. One se ne mogu nauchnim metodama proveriti. Glavne odlike kreacionistichkog pristupa chine populistichka epistemologija, nauchna nekompetentnost, neintegrisanost i logichka suprotstavljenost pojedinih delova "teorije", kao i zloupotrebe - od izvrtanja citata, pa do otvorenih prevara i falsifikata.
   Jedna od najupechatljivijih odlika tzv. "nauchnih" kreacionista" je njihov populistichki pristup, koji se odrazhava u shvatanju da u nauchnim raspravama izvanstruchna javnost mozhe biti sudija. Po njima, sasvim je moguce da ljudi koji se nisu shkolovali za bavljenje odredjenom visokospecijalizovanom disciplinom savremene nauke i koji chesto ne poseduju ni elementarno poznavanje osnovnih pojmova i koncepcija date discipline, s punim pravom raspravljaju o validnosti ove ili one nauchne teorije i imaju znachajnu ulogu u njenom prihvatanju ili osporavanju..."

E, mrzi me da dalje prepisujem! Koga interesuje vishe podataka, neka prochita knjigu, a mislim da su citati koje sam dala odgovor na SVA pitanja koja ste mi postavljali. NEMAM nameru da josh raspravljam na istu temu.
O novim glupostima Ministarke - mozhe, ali o kreacionizmu - NE.

Izvinjavam se zbog dupliranog posta  
A povodom velike ministarkine gluposti no. 3 :
Kako su mi objasnili "kompjuterashi" monitori zrache, ali manje od televizora (pred kojim danashni osmogodishnjaci provode dosta vremena) i mobilnih telefona (koji su skoro nezamenljivi deo opreme jednog osnovnoshkolca, kako chujem). U chemu je onda kvaka 22? U shto brzhem vracanju na tradicionalne vrednosti ranog srednjeg veka? OVU ministarku pod hitno treba smeniti, dok nije sasvim urnisala decu.

Quote from: "Unicorn"Izvinjavam se zbog dupliranog posta  
A povodom velike ministarkine gluposti no. 3 :
Kako su mi objasnili "kompjuterashi" monitori zrache, ali manje od televizora (pred kojim danashni osmogodishnjaci provode dosta vremena) i mobilnih telefona (koji su skoro nezamenljivi deo opreme jednog osnovnoshkolca, kako chujem). U chemu je onda kvaka 22? U shto brzhem vracanju na tradicionalne vrednosti ranog srednjeg veka? OVU ministarku pod hitno treba smeniti, dok nije sasvim urnisala decu.

Evo da jedan kompjuteras nesto doda. Zracenje je manje od TVa. medjutim sedis na oko 35-50 cm od monitora, a od TVa najcesce oko 2 i vise metara (Zracenje opada sa kvadratom rastojanja). Ali zracenje nije jedina stvar koja je opasna. Gledanje u ekran samo po sebi steti ocima, jer se ocne jabucice ne osvezavaju treptanjem,kako bi se desavalo u normalnim okolnostima. Dalje pogresno podesena ucestanost osvezavanja slike moze da izazove mucninu (sto sam ja osetio vise puta, a kasnije i nasao tezu coveka koji se time bavi naucnim metodom). A da ne piminjem bol u ramenu koji osecam od desne ruke kojom koristim misa, pa pogrbljenost u stolici..... Bolje za decu je da idu napolje i da trce.
Da svaki dan imaju po jedan cas fizickog. Ostalo ce nauciti....

Stvarno mi nije bila namera da raspravljamo kreacionizam; on je pomenut je samo utoliko sto sam htela da podvucem kako u osnovi nije protivan Darvinovoj teoriji evolucije vrsta, bez obzira sto ga neki religiozni fanatici tako vide.
Pokusaj uklanjanja bilo koje naucne teorije iz formalnog obrazovanja je cist stagnacionizam i kao takav treba da se iskoreni. To nije sporno. Ali mi jednostavno ne mozemo da ignorisemo cinjenicu da je ogroman broj ljudi religiozan i da ti ljudi imaju decu – a to je procenat koji ne moze da se naprosto zanemari. Ja ne znam do koje to mere formalno obrazovanje utice na taj konkretno segment populacije, ali rekla bih da uticaj nije bas velik. Mislim, u zadnjih 50 godina, obrazovanje je bilo iskljucivo sekularne prirode – covek bi ocekivao da ce to procentualno da smanji religioznu populaciju ali ocigledno nije tako. Ocigledno je da religiozno obrazovanje dopire do populacije a da pri tom cak i nije deo formalnog obrazovanja. A to je vec samo po sebi dovoljan razlog da se preispita sistem kao takav i mozda razmisli o kreacionizmu (samo opcionalno, naravno - podvlacim ovo u nadi da cu ziva izaci iz ovog poduhvata) unutar formalnog obrazovanja. Licno ne verujem da bi to rezultiralo povecanjem vernicke populacije a definitivno bi olaksalo ocigledne probleme u komunikaciji i razumevanju.
Kako rece phuzzy, deci je daleko lakse da savladaju strani jezik nego odraslima.

Quote from: "milant"Evo da jedan kompjuteras nesto doda. Zracenje je manje od TVa. medjutim sedis na oko 35-50 cm od monitora, a od TVa najcesce oko 2 i vise metara (Zracenje opada sa kvadratom rastojanja). Ali zracenje nije jedina stvar koja je opasna. Gledanje u ekran samo po sebi steti ocima, jer se ocne jabucice ne osvezavaju treptanjem,kako bi se desavalo u normalnim okolnostima. Dalje pogresno podesena ucestanost osvezavanja slike moze da izazove mucninu (sto sam ja osetio vise puta, a kasnije i nasao tezu coveka koji se time bavi naucnim metodom). A da ne piminjem bol u ramenu koji osecam od desne ruke kojom koristim misa, pa pogrbljenost u stolici..... Bolje za decu je da idu napolje i da trce.
Da svaki dan imaju po jedan cas fizickog. Ostalo ce nauciti....

Hm. Evo da jedan drugi kompjuteras doda nesto drugo.

Kad si klinac, ne sediš na 2 metra od televizora, osim ako roditelji viču na tebe. Ako ne trepćeš, onda si vanzemaljac ili nešto nije u redu sa tobom. Pogrešna podešenost osvežavanja je, kao što joj ime kaže, pogrešna i tih problema nema ako se popravi ili ako se, nedajbobe, koriste LCD ekrani. Bol u ramenu ćeš osećati bilo da koristiš miša, bilo olovku, bilo da pikaš neki sport po ceo dan (osim eventualno plivanja i sl. opšte-telesnih sportova), a pogrbljenost u stolici je životna činjenica za decu koja provode po 7 časova dnevno u školi, u klupama.

O čemu onda pričamo?

Svakako da je za njih fizički bolje da trče po parkovima i igraju se, ali ta deca će odrasti i živeti u prvoj polovini 21. veka i treba ih shodno pripremiti na to, a čemu škola inače treba da služi.

Quote from: "phuzzy"

Hm. Evo da jedan drugi kompjuteras doda nesto drugo.

Kad si klinac, ne sediš na 2 metra od televizora, osim ako roditelji viču na tebe. Ako ne trepćeš, onda si vanzemaljac ili nešto nije u redu sa tobom. Pogrešna podešenost osvežavanja je, kao što joj ime kaže, pogrešna i tih problema nema ako se popravi ili ako se, nedajbobe, koriste LCD ekrani. Bol u ramenu ćeš osećati bilo da koristiš miša, bilo olovku, bilo da pikaš neki sport po ceo dan (osim eventualno plivanja i sl. opšte-telesnih sportova), a pogrbljenost u stolici je životna činjenica za decu koja provode po 7 časova dnevno u školi, u klupama.

O čemu onda pričamo?

Svakako da je za njih fizički bolje da trče po parkovima i igraju se, ali ta deca će odrasti i živeti u prvoj polovini 21. veka i treba ih shodno pripremiti na to, a čemu škola inače treba da služi.

Pa sad zavisi, ako ne vodis racuna o detetu, onda sedi i blize od dva metra. Ali to je do roditelja, ne mora neko da mu natura.
Sto se frekvencije osvezavanja tice, iznenadjujuce je puno korisnika (cak i iskusnih) koji nemaju blage veze o cemu se radi, i kako to podesiti. Sem toga plasim se da je kadar koji ce drzati tu nastavu slican. Takodje, san o lcd monitoru u osnovnoj skoli u srbiji je samo san. Pre ce biti neki donirani monitor koji je u nemackoj banci odsluzo svoje, pa kad su hteli da ga bace, odlucili su da ga poklone Srbima, mesto da zagadjuju svoju okolinu.
Bol u ruci je tacno od misa, i celodnevnog sedenja ispred racunara. Moze da bude i od drugih stvari, ali ovde nije slucaj. A sto se treptanja tice, to nisam izmislio, niti je iz mog iskustva,nego sam procitao medicinski izvestaj - moze da se nadje).

Trebace im obuka za rad na racunarima, ali s obzirom da nece svi da administriraju racunare, i programiraju, a kako se operativni sistemi prave sve vise debil frendly, nece biti problema ni ako pocnu sa 10 godina mesto sa 6-7.

Quote from: "milant"Ali to je do roditelja, ne mora neko da mu natura.

Što je, negde, jedna od mojih poenti.

Sve ovo ostalo stoji, ali si prevideo šta ja pokušavam da kažem - nije nezdravo samo sedeti ispred računara, nezdravo je izaći na ulicu i disati, nezdravo je baviti se tenisom, nezdravo je živeti. Ta deca će, bar u narednih 5-10 godina dok se ne pređe na drugačije tehnologije, biti veoma upućena na računare. Zabrane i preusmeravanje na druge aktivnosti proizvode dvojaki efekat: sa jedne strane ostavljaju dete hendikepirano u odnosu na okruženje, a sa druge strane proizvode efekat zabranjenog voća.

Quote from: "milant"Trebace im obuka za rad na racunarima, ali s obzirom da nece svi da administriraju racunare, i programiraju, a kako se operativni sistemi prave sve vise debil frendly, nece biti problema ni ako pocnu sa 10 godina mesto sa 6-7.

A u čemu je tu tolika razlika? Zašto, realno, ne bi počeli od 6-7, ako će početi sa 10? Teško ćeš me ubediti da su zdravstvene posledice toliko manje tri godine kasnije.

No, to na stranu, deca će sa 6-7, pa i sa manje godinica doći u susret sa računarima i koristiti ih intenzivno. Zabranjivanje i nasilno ograničavanje postiže malo šta, osim da se roditelji koji bi voleli da su ulice pune dečje graje kao kada su oni odrastali osećaju malo bolje. Ipak, svet se promenio.

Quote from: "Invisible_Man"Ah, to je nešto kao teistička evolucija. Ali meni je taj koncept totalno problematičan. Pretpostavimo da je Bog stvorio samo najprimitivnije oblike života i da je kasnije upravljao razvojem tih oblika sve do nastanka trenutno najsavršenijeg - čovjeka. To pokazuje da je Bog imao NAMJERU da stvori čovjeka, a ako je već imao namjeru zašto je onda čekao nekoliko miliona godina da on evoluira, kad je mogao sam da ga stvori odmah?

ne, ne, bog nema sa evolucijom nikakve veze. ti isto postavljas stvari iz perspektive dogme koja boga definise kao "entitet koji deluje".
jos je akvinski odbacio tu tezu, posto je primenjiva samo u prirodnom svetu i pod prirodnim zakonima. ali dogma se jos uvek toga drzi.
dve sfere su jasno odvojene, nevidljivi. u prirodnom svetu vladaju prirodni zakona i tu nema mesta za dalje bozansko delovanje. takvo delovanje bi podrazumevalo kompletnu anihilaciju prirodnog sveta ili kako to dogma zove -  sudnji dan.
dakle, bozanski uticaj se svodi iskljucivo na pocetak i na kraj. u sredini smo mi, amebe, majmuni i uopste, evolucija.

Ja ni dan danas ne gledam TV sa kraja sobe (tj. sa dva metra daljine) - navika iz detinjstva. Sto se treptanja tiche, to je REFLEKS. Malo mi se bljuje od te nazovi brige za dechije zdravlje. Smatra se strashnim shto se deca "zrache" od monitora, a odobrava se teranje dece da treniraju neki sport (3 h dnevno, posle shkole, shto obichno znachi iscrpljenost deteta u razvoju do krajnjih granica).
KO kazhe da ce klinci da sede za rachunarom duzhe od 45 - 90 min? Oni u tim godinama nisu u stanju da odrzhe koncentraciju satima - ne mogu ni 90 min bez prekida, a kamo li satima. Shta mislite zashto shkolski chas traje 45 min?
Postoji valjda neki kompromis izmedju onoga shto mora da se podnese radi kompjuterske pismenosti, s jedne strane, i bezbrizhne, rastrchane nepismenosti em neznanja, s druge. Ako se ne varam, sposobnost korishcenja kompjutera se danas smatra delom pismenosti ili opshte kulture ako vam se vishe svidja. To da li treba pocheti sa uchenjem korishcenja kompjutera sa 7, 8 ili koliko vec godina mozhe da bude predmet rasprave. Medjutim, kao shto je vec neko ranije pomenuo, deca sa 6 ili 7 godina imaju mnooogo vecu sposobnost uchenja nego odrasli. Chinjenica je da poznajem neke "haker-babe", tj. gospodje od 70 godina koje su nauchile da koriste kompjuter pre par godina, ali one su izuzetak. Shto smo stariji, to sporije kapiramo, tezhe uchimo i manje smo sposobni za preshaltovanje sa jednog na drugi nachin razmishlajnja. Shto bismo otezhavali ljudima situaciju sprechavajuci ih da kao mladi brzo i lako nauche i vishe jezika i korishcenje rachunara?

Quote from: "Invisible_Man"Ah, to je nešto kao teistička evolucija. Ali meni je taj koncept totalno problematičan. Pretpostavimo da je Bog stvorio samo najprimitivnije oblike života i da je kasnije upravljao razvojem tih oblika sve do nastanka trenutno najsavršenijeg - čovjeka. To pokazuje da je Bog imao NAMJERU da stvori čovjeka, a ako je već imao namjeru zašto je onda čekao nekoliko miliona godina da on evoluira, kad je mogao sam da ga stvori odmah?

Odlično zapažanje. Mislim da "bog" nije imao pojma šta će na kraju stvoriti. Mislim da je eksperimentisao i isprobavao razne modele, a jedan od tih eksperimenata smo i mi. Ne verujem da je završio sa eksperimentisanjem, a ne verujem ni da smo mi najsavršenija živa bića u prirodi.

Prvo, hvala Jednorogu na obimnim citatima u vezi sa onim što sam pitao.
morbiuse, sad otprilike kontam šta si htio da kažeš, ali čini mi se da si u postu prije ovog spomenuo "inteligenciju koja upravlja promjenama živih bića".
A Lidija je spomenula da se djelovanje više inteligencije odnosi samo na početak i kraj.
Tako da sad opet ništa ne kontam   (ne zamjerite mi, iz Bosne sam   )

hmmm, nevidljivi ovde ces sigurno da nadjes odgovor na svoja pitanja

Nego, evo sta ja mislim, svijet koji nas okruzuje je sigurno vise od plafona, poda i cetiri zida..e sad nama je tesko da vidimo sta ima jos. Kao prvo odmah nas nauce da je nas svijet takav i takav ...
Ponekad mi se cini da smo sami stvorili sebe, misli imaju nevjerovatnu moc.

Ovo nema mnogo veze sa temom ali Unocorn je biolog pa bi htjela da je
pitam ako zna nesto o ovom.

Nedavno gledam dokumentarac o jednoj cudnoj ribi. U jatu riba uvijek postoji jedna debela muska riba (Fat Albert) a sve ostale su zene i tako oni se pare, dobiju mlade itd. Kada Debeli Albert umre jedna od tih zenskih riba se pretvori u muskarca  i nastavlje da bude Fat Albert..jel zna neko kako se ovo desava..neko naucno objasnjenje? nisu rekli da su ribe hermafroditi...

Quote from: "Invisible_Man"Tako da sad opet ništa ne kontam   (ne zamjerite mi, iz Bosne sam   )

nevidljivi, sa strogo evolucionisticke tacke gledista dolazim do zakljucka da o Bosni vredi razmisljati iz cisto imigracijske perspektive.

Quote from: "Plavi Skaut"Kada Debeli Albert umre jedna od tih zenskih riba se pretvori u muskarca  ...

er...jesi li to htela reci muzjaka?
(nemoj da sad svi navale da kupuju sirote alberte k'o hot cakes! )
[/b]

Quote from: "libeat"

er...jesi li to htela reci muzjaka

Siii!  

Quote from: "Plavi Skaut"Nedavno gledam dokumentarac o jednoj cudnoj ribi. U jatu riba uvijek postoji jedna debela muska riba (Fat Albert) a sve ostale su zene i tako oni se pare, dobiju mlade itd. Kada Debeli Albert umre jedna od tih zenskih riba se pretvori u muskarca  i nastavlje da bude Fat Albert..jel zna neko kako se ovo desava..neko naucno objasnjenje? nisu rekli da su ribe hermafroditi...

Eh, problem sa tim nauchno-popularnim emisijama je to shto se prikazuju samo zanimljivi primeri koji nisu pravilo. Ne znam o kojoj se vrsti radi, ali objashnjenje je verovatno slichno onome koje vazhi za pchele (tj. za matice i trutove). Pretpostavljam da pol kod ove vrste nije strogo determinisan vec njegovo ispoljavanje (ekspresija) zavisi od raznih spoljashnih signala. Kad muzhjak umre, jato mora (da bi opstalo) da nekako dodje do njegovog zamenika. O chemu (tj. o kakvom signalu koji proizvodi od zhenke muzhjaka) je rech, ne znam. A mozhda su i hermafroditi - to nije nemoguce. Zhivi stvorovi, narochito oni koji zhive u "chudnim" ili ekstremnim sredinama, veoma chesto razvijaju chudne nachine razmnozhavanja ili ishrane ili nekog drugog aspekta zhivota. Ako mi kazhesh ime vrste mogla bih da pronadjem pravo objashnjenje.

E, da. Malo sam pobrljavila. Kod pchela je caka u tome da li se jedinka razvija iz oplodjenih ili neoplodjenih jajnih celija i kako se larva ishranjuje, pa od toga zavisi da li cesh dobiti radilicu ili maticu ili truta. Imash u prirodi primere da iz neoplodjenih jajnih celija moze da se razvije organizam/jedinka, ali ona je onda uvek zhenskog pola (to je partenogeneza). Kod jedinki koje se razvijaju iz oplodjenih jajnih celija pol (na nivou gena) zavisi od kombinacije polnih hromozoma. Kako se determinishe pol zavisi od vrste. Kod sisara (pa samim tim i choveka) pol odredjuju mushki gameti (tj. to da li gamet nosi X ili Y hromozom oca), a kod ptica zhenski gameti. Strucho recheno, pol potomaka odredjuje onaj pol roditelja koji je kod te vrste heterogametan.
Medjutim, ipak neshto sumnjam da je kod ovih riba rech o oplodjenim i neoplodjenim jajnim celijama.

Quote from: "Unicorn"Ako mi kazhesh ime vrste mogla bih da pronadjem pravo objashnjenje.

Ne znam ime vrste, pomislila sam da mozda ti znas o cemu se radi. Trazila sam na gugle-tu pod Fat Albert ali nista nisam nasla.

Quote from: "Plavi Skaut"
Ne znam ime vrste, pomislila sam da mozda ti znas o cemu se radi. Trazila sam na gugle-tu pod Fat Albert ali nista nisam nasla.

To Fat Albert nishta ne znachi, vec je verovatno ime koje su mu nadenuli od milja oni koji su snimili emisiju (da bi bilo zanimljivije). Isto kao shto biolozi prilikom posmatranja neke grupe majmuna ili lavova ili chega vec nadevaju imena jedinkama kako bi ih bolje razlikovali. Da li znash o kakvim ribama se radi (slatkovodnim ili morskim, kako izgledaju i sl.)?

Quote from: "Unicorn"[
To Fat Albert nishta ne znachi, vec je verovatno ime koje su mu nadenuli od milja oni koji su snimili emisiju (da bi bilo zanimljivije).

Znam da ne znaci nista,(nisam bas toliki glupson ) al sam mislila mozda ipak negdje nadjem neki tekst, ali nista. A ribe zive negdje u Atlantiku i mnogo su velike.

Quote from: Boban on 08-09-2004, 15:20:45Uzgred, uradio sam mnogo posla za Crkvu, poznajem licno gomilu vladika, a direktno sam radio za trojicu: Amfilohija, Pahomija i Artemija... sedeo sa njima za istim stolom, pricao, šalio se...

a zato, dakle, puna sveta gora tvojih KNJIGA KRVI?!

da čujemo detalje tvoje saradnje sa crnomantijašima!
s posebnim osvrtom na pahomija!

@ghoul,

jbt, kad covek cita komentare S. prosto mu dodje da te zatuce zbog onog extra glupog komentara posle kog se ona vise nije pojavila na ZS. 

Upucaj ga sad, upucaj ga sad - sto rece Patak Da

propustio sam taj slucaj koji pominjes, nego, sta bese sa unicorn, je l' i tu nesto ghoul skrivio?

jeste, ja sam kriv za sve koji više nisu na ovom forumu - a inače, ovo je jedan od onih topika na kojima sada vidite grdne neke rip-forumaše, tj. sve same osobe koje više nisu sa nama (ne računam svuda-prisutnog harva + bobana)...

Jel' moze za nas sa jeftinijim ulazicama link ka pomenutom komentaru? 

ma to su bre obične tlapnje.
kakav komentar, kakvo proterivanje...

Quote from: Father Jape on 26-12-2009, 19:23:51
Jel' moze za nas sa jeftinijim ulazicama link ka pomenutom komentaru?  

postavila S. decju fotku, a gul pitao da li dete u ustima ima kondom. sad je pola tog topika na deponiji, a druga polovina u putopisima valjda.

ako ovi sa jeftinim ulaznicima mogu za dž da uđu na deponiju, evo:
http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=5140.0

Odričem se svog posljednjeg komentara, koji je vanredno glup.

Pardon, pretposljednjeg.

Quote from: Harvester on 26-12-2009, 21:07:15
Odričem se svog posljednjeg komentara, koji je vanredno glup.

svi tvoji komentari su glupi: na koji tačno misliš, i na kom topiku?

Quote from: Ghoul on 26-12-2009, 20:26:11
ako ovi sa jeftinim ulaznicima mogu za dž da uđu na deponiju, evo:
http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=5140.0

Ne mogu. Ne da gazda Boban.

Quote from: JasonBezArgonauta on 26-12-2009, 22:17:33
Ne mogu. Ne da gazda Boban.

Pa šta bi ti još? Lilit je sve objasnila...osim što je Harvester posle imao 2 meni duhovita, ali za S. verovatno neumesna komentara. A Ghoul je okačio sličicu nekog  našminkanog deteta na kojoj je pisalo MY FIRST TRIP TO TAILAND...eto.