ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ахм...шта? Ма, не, нешто ја то сам са собом, relax.

Quote from: Stipan on 13-04-2011, 17:36:45
Dakle odluka doneta? E Plutice, sad si ti odgovorna za njegovo ponašanje!

Plut zna koga i gde prima, Stipane moj.   Odavno ga merkamo. Proveren je čovek, ima sve kvalitete, menja mišljenje kad treba, lako mu se da sve objasniti, poslušan kad treba, šapuće na znak...

Hmmm... Sad se pitam nismo li olako doneli odluku?
Jel' ti to planiraš puč? Džeeekooonjoooo!!!

Умукни и остани ту где си...и без наглих покрета.

Ništa od članstva dok mi ne nabavi beli kukuruz dugmetarac. Valjda ja ovde mračim i oblačim :@

А, тебе сам чекао...не мрдај!



Плут је била у праву, ово је исувише лако!

Njet koltovi. Samo beli kukuruz dugmetarac pali.

Препозн`о си наган...похвално. Јесам ли ти рекао да останеш ту где си?

Ne utrpavajte mi se u autoritet.

Samo da novi uplate članarinu, meni, blagajniku lobija, prođu inicijaciju pa da završimo formalnosti.

I da, hitan sastanak lala eskadrile da se popriča o autoritetima i ko-je-ko u udruženju... očito, dok mačke nema, mišonje bi da kolo vode...

Pa gde si bre ti?! Ovamo prevrat dok ti planduješ!!! 

Imam problema sa internetom, neverovatne stvari mi se događaju pa ću morati iz net kafea da vas držim na oku.

1. Dogovor - Večeras, kada sam se vratila ovoj priči zarad obećanog komentarisanja, i ona se vratila meni. Scallop i ja smo pričali o uverljivosti starca iz ove priče. I tek sada mi je potpuno jasno zašto sam glasala za nju, iako nije zadovoljila stilske standarde upisane u mojoj glavi. Dala sam joj poen baš zato što ih nije ispunila. Nostalgična priča iz usta jednog starca. Ne mora da bude jezički savršena, ni starčev govor ne bi bio. A mene je ubedio da je starac. Čežnja za Natom i tuga koja provejava u priči, su me opčinile i, zajedno sa mirišljavim laticama, ponele u njegov skučen, priprost, ali samodovoljan svet. Starac pred smrt, starac stranac u sopstvenom životu, pa i u sopstvenoj smrti. I ta igra sa Bogom, razgovor sa njim, je sjajan momenat. On negde podvlači starčevu senilnost u jednom tumačenju; u drugom priči dodaje fantastičarske elemente. I kraj mi je izazvao ambivalentna osećanja. A onda sam shvatila da je to dobro - toliko sam se saživela sa starcem da sam mu i ja poželela ispunjenje želje. A ona je ostala neispunjena. I to me je uznemirilo. Lebdeći osećaj uznemirenja je dobar kraj i mera identifikovanja sa junakom.

Možda malo smanjiti broj zamenica, to je sve. Skladnije rečenice se već uče vežbom, ne može odjednom, ali doći će nam svima.

Plut ima autentično nežan stil. Iz njenih redova izbija osećajnost. Ali ona ne bode oči, nije patetična. Fina je i mirna.

Ko oseti, shvatiće i postaće Plutina verna publika. Ko ne oseti... pa, nemamo svi isti senzibilitet. Mada bih ja volela da svi razumeju Plutine priče.

Nije valjda da se neko setio obećanja?

Stiže i tvoja uskoro.

Ne mogu da verujem!!! Daće Bog, daće bog...

A nešto u vezi sa mojim tripovima?

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 20-04-2011, 18:36:18
A nešto u vezi sa mojim tripovima?

Daće bog, daće bog.

Ali nemoj posle da ispadne da smo ti ja i Steva krivi što ne pišeš priču!!!

@ D., hvala na komentarima, ne bih da ispadne da se ženski svet udružuje i podržava, ali rekla bih da si u suštini shvatila šta sam htela.
Bilo je puno komentara o uverljivosti i kako tako neki starac ne bi rekao to i to ili uradio tako i tako, no... ne znam kako svi znaju šta bi takav jedan starac uradio kada sami nisu starci, ali ok, bez ikakvih problema mogu da prihvatim svako mišljenje. Ja sam ga videla takvog i to je to.
Da, trudila sam se da priča bude spora jer sam i glavnog lika tako doživela, e sad, to što ga drugi nisu tako osetili i što im je bilo dosadno... može biti da sam zaista omanula, a može biti u pitanju i lični afinitet prema ovome ili onome.

Kako ćemo sad? Mladima je bilo smarajuće, a starac ne vidi tako kao što si ti videla. Vidim ja mnogo gore, ali neću da vam kažem. Mogao bih da zaključim da pored mizoginije i mizandrije postoji i mizarhija, ali šta ću kad ja to jedini vidim.

Pa ja vas volim, scallope. I, kako ćemo sad?  

Quote from: Plut on 21-04-2011, 00:06:34
@ D., hvala na komentarima, ne bih da ispadne da se ženski svet udružuje i podržava,

Eh, sad... Ne možeš ni da nahvališ priču više, a da te ne optuže za feminizam.  U stvari, da, sad se sećam, pa ja sam se javno deklarisala kao feministkinja ovde jer smatram da to nije za optuživanje. Dakle, nema bojazni - priča mi se svidela nevezano za moje feminističke afinitete. Više ima veze sa osećajnošću.

Nikako. Ja rekoh da je moj starac skup nekoliko živećih staraca koje sam slušala i malo obradila, pojma nemam šta bi takav jedan rekao kada bi pročitao moju priču, ali takvih ovde nema, tako da... mogu samo da nagađam i nadam se da nije puno promašeno. Učimo se, ne? Možda jesam, možda nisam, videću jednom.

Nisam čitao pomenutu priču (i uključujem se tek sa pročitana dva poslednja posta), ali za dobro odrađenu priču sa starcem, pročitajte storiju "POSETILAC IZ LA MANČE" iz zbirke "JEDAN NA JEDAN" od Ivan Nešića.

Ide prvo Crvendać, ali da se Stipan ne ljuti.

4. Crvendać - Ova priča izgleda kao da se odigrava u nekoliko različitih dimenzija, a ni jedna nema vidljive veze sa nekom drugom, što joj je, ujedno, i najveća mana. Ona je za čitanje iz više puta kako bi postigla cilj, jer se te nevidljive veze otkrivaju tek ponovnim čitanjem.

Dve starice čine jednu stranu "ringa",a devojka i crvendać drugu. Pri tom, svaki par ima specifične unutrašnje veze, predstavlja svet za sebe, i oba para međusobno povezana su krhkom niti koju čini banalan intervju za "Ženski svet".

Dve bake imaju zajedničku prošlost, a devojka i crvendać ambivalentnu vezu. Svetovi se prepliću međusobno, i meni je jasna namera pripovedača. Problem je što se osećam kao da upisujem, tripujem, umesto da hint bude jači. Volela bih jači hint, nešto da me zaintrigira više od golicanja.

Priča počinje neobično, ruši konvencije pisanja kratkih priča. To mi se dopada. Ona kreće od artistkinje koja ima slabu vezu sa devojkom. Devojka priča o baki, ne o artistkinji. Priča je, naizgled, o devojci i baki, ne o crvendaću. Dakle, ravnoteža priče se sve vreme pomera iz jedne tačke u drugu, i to je ok - dok ima meru. Ovde je crvendać, koji ima najslabiju vezu sa oba sveta, dobio previše mesta. On boji priču, ali je bojom i guši.

Scena u kojoj se dve bake pretvaraju u veštice morala je da dobije više mesta, jer to je, po mom osećaju, centar priče, obrt, psihološki preokret za sve. A opet - slabo je opisano. Dobro, bake znaju da su veštice, ali devojka koja ih histerično tera napolje nije ubedljiva. Nije ubedljiv ni njen gest isterivanja crvendaća. Ili sve to opisati u više karaktera, ili opisati motivaciju. Ne može bez nje. Makar ja nisam tip koji veruje pripovedaču. Pogotovo ako mi izmešta ugao gledanja iz pasusa u pasus.

Za ovakve eksperimentalne priče potreban je jak temelj. Moj je osećaj da se on nalazi u motivaciji i psihologiji likova. Negde mora da se postavi težište, makar i suptilno, nevidljivo. Ako sve leluja ni na nebu ni na zemlji, ne ostavlja utisak, nije efektno. Pitanje je da li autor želi efektnost i pamtljivost.

Tebi je, Stevo, po mom osećaju, potrebno više onog što tvoja žena ima, a kod tebe je samo u naznakama, da bi ekperimenti uspeli - lepo, uverljivo opisana suptilna osećanja, motivacija, blaga pozitivna patetika koja izvire iz rečenica, nežnost. Ovako su likovi dosta hladni i kruti, iako ima sjajnih metafora i poređenja ("lupnula šakom po njemu, kao zver da smiruje"), i iako se vidi da voliš svoje junake. Pridaješ pažnju njihovom oslikavanju.

Nemam problem sa ritmom i melodijom ovde. Steva to majstorski radi.

5. Isto popodne, isti dan - Ova priča ima dosta eksploatisanu primarnu ideju, zato sam očekivala neki, bar donekle, originalni momenat, regionalnu specifičnost, detalj iz života cigana čergara koji nisam znala, štagod. Fabula nije ispunila takva očekivanja, pa je, sadržajno, ostala bleda.

Pošto sada znam da je u pitanju Stipan, primetiću njegov najveći napredak: rečenicu. Mnogo manje haotično i neukroćeno, kao ranije. Ozbiljnije, smirenije, opuštenije. Tu i tamo smeta mi red reči u rečenici, jer kod Stipana, koji inače uobičajeno ima naznaka patetike u pričama, to samo pojačava patetiku.

Na primer: "Krovove kuća i dimnjake nazirala je nejasne i daleke" (zamalo pa da ova rečenica izgubi smisao, izgleda skrpljeno na brzaka); "Svi njeni prijatelji odavno su kuće skućili"; tu su i one rečenice sa momcima koji su je kleli jer usne nikom nije davala (??) itd. (ima još, ali nemam vremena).

Čini mi se da znam zašto nikada ne glasam za Stipana - ja inače nemam problem sa patetikom, osim ako je površna. Ova Stipanova baš mi se tako čini. Sve mi je tu, nekako, opisano u klišeima ("baršunast glas", "nežna umiranja" (?)), balaševićevskim rečenicama itd. Prosto not my cup of tea. Vidim da je drugima leglo, pa pretpostavljam da je samo lični ukus u pitanju.

Ne dopada mi se ni to stereotipizovanje žene i svođenje na majku ("sve njene prijateljice su već brinule o deci") i ta Mirjanina jurnjava za ljubavnikom, njeno definisanje kroz Kolju. Mirjana je slab lik, nedovoljno da se identifikujem sa njom, vidi se da je priču pisao muškarac, ona nema harizmu o kojoj pričamo u sledećem krugu. Veoma je bleda, neubedljiva i samo tiho huji kroz priču. Kolja je tu bitniji od nje, kroz njega se definišu likovi, on nosi fabulu, on je jak, on ju je spasio, sklonio.

Dok sam ovo čitala, osećala sam prevaru. Autor je trebalo da piše iz ženskog ugla, a pisao je iz muškog. Žena je samo deklarativno tu, dato joj je ime, i nijedna ubedljiva, neisklišeizirana emocija i osobina.

Nedostaje tu dublje percepcije sveta, iskrenosti, mraka. Sve je nekako plastično, napisano iz pasivnog iskustva, bez prodiranja u suštinu motivacije, osećanja, situacije. Pa se vraćamo na ono što sam Stipanu rekla kada se prvi put pojavio na forumu. Ako se seti i ako mu je bitno. Ili može da razvija ovakav osećaj kroz priču, što meni (i nekima kao meni, nadam se da nas je malo) nikada neće odgovarati.

Struktura priče je dobra. Lepo se prati i čita, tu nemam zamerki. Kraj je predvidiv, priča je bez obrta. Najviše je urađeno na planu čistoće teksta, i to podržavam. Stvaran napredak. Dažd i dalje ostaje najbolja Stipanova priča koju sam čitala do sada.

D, zahvaljujem 

Priču neću braniti, ipak, Crvendać nije eksperiment neg najrazumniji deo mog mozga koji vam se može isporučiti. Nažalost 
Evo ti mjuza, tu si me provalila. Čak sam i boju donekle pogodio

Teenage Fanclub - Sparky's Dream

Fala za mjuzu.

Danke Princezo.