ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Nicht kubure. Non kubure. Pas kubure.

Ni ja vas ne poznajem, ali mi još uvek nije potrebna kristalna kugla da bih vas pozicionirao unutar male skupine elokventnih i uljudnih – dakle nema kubure na zidu, pa ni potrebe da brojimo činove...

U drugom delu posta nisam bio previše ozbiljan – zapravo nisam bio ozbiljan nimalo; reagovao sam zato što je stavka 'književnog ukusa' najširi skup u koji staje sve što sa književnošću ima imalo veze. Unutar tog ogromnog prostora stoje i smisleni podskupovi (egzaktne analize književnih dela po striktnim i nimalo proizvoljnim vrednosnim kriterijumima) kao i puno manje smislenih podskupova koji se tiču ličnih afiniteta, stravičnih trauma iz prošlosti koji oblikuju ukus nejakog literarnog konzumenta bez njegove sposobnosti da taj mehanizam uoči.
I još mnogo toga drugog.
Dakle, pod vazdušasti pojam 'književnog ukusa' spada gotovo sve.
Posumnjati da se nešto nalazi izvan te kategorije znači posumnjati da postoje van-literarni razlozi koji su me podstakli da napišem nekoliko redova o Pauersu. Recimo: duguje mi neki novac i nema ni najmanju nameru da mi vrati.

Uveravam vas da to nije slučaj.

Ako sam se sa vama pomirio (mada se nadam da za mirenjem nije ni bilo potrebe), hajde da pokušam da se pomirim i sa Pauersom. Da mislim da je minoran i neuk pisac ne bih mu posvetio ni red. A ako pišem taj red, biće i da imam pokoju njegovu knjigu na polici, a to opet znači da sam izgleda smatrao da ih vredi kupiti, pročitati i potom odložiti na tu policu. Pa šta ako sam i bio pomalo razočaran. Pauers nije domaći pisac sa svojim književnim prvencem koga par redova na srpskom forumu može baciti u očaj  – u pitanju je dokazan autor sa ogromnim brojem poštovalaca. Kard, koga sam već naveo kao primer rođenog pripovedača, već decenijama piše hvalospeve Pauersu. Druga je stvar što pravi pravoslavac neće dozvoliti da ga tamo neki mormon tek tako ubedi.

Kod jedne stvari sam ipak pogrešio i to sada uviđam: ne šutira se čovek koji leži – i ne, ne mislim na Pauersa, on itekako dobro stoji - mislim na knjigu u Srbiji. Hajde da se sve te knjige izdaju, kupe i pročitaju - a je se tome radujem isto koliko i vi (dobro, ajde, možda malo manje) - pa da onda pričamo o njima.
I da malo uplašim sivku: o da, o da,  tada ću nastupiti sa jačim i opakijim argumentima nego što su: "ali meni se to ne sviđa previše".
Ovde ide smajli.
Pozdrav i hvala na dobrodošlici.

I sada, na izmaku dana, kao pobednik u porazu, dok padam, upucana bez kubure, hvatam se za reč kao davljenik za slamku: "tada ću nastupiti sa jačim i opakijim argumentima nego što su: "ali meni se to ne sviđa previše".
Volela bih da ispuniš obećanje. Svaki komentar, dopao se on autoru/izdavaču ili ne, jeste važan. Zato postoji forum i zato se pokreću teme. Priznajem, bez protesta, da sam namerno i bezobrazno isprovocirala dijalog/komentar. Ili, kako to Plut reče: "Znamo mi tebe sivka kakva si."
(Eh, da imam tu slobodu i na topicima o domaćoj književnosti koje sam ja pokrenula! Ali ne ide da se tamo mnogo džilitam.)
Hvala petroniuse. Nemoj da odustaneš od ovog topika. Nije obavezno da ti se dopada Pauersovo pisanje da bi učestvovao. Bitno je da se razgovara o književnosti.
A ja imam široka leđa, za neverovati. Mogu da podnesem i teže argumente.
3 t smajlija.
Offtopic: dođi i na deo o domaćoj književnosti.

Da ne bismo prošli bez pucanja imam par pitanja za one koji imaju i original roman:

Šta je trofrtaljka? (zbog konverzije mojih deviznih zaliha)
Šta je mućak? (zbog mojih kulinarskih afiniteta)

Trofrtaljka - valuta za određenu količinu alkohola. Mislim da je petina galona.


mućak # sport - izmetnuti se (biol.)
mućak # sport - izroditi se (biol.)
Određene genetske promene, manifestuju se na različite načine. (Post nuklearna apokalipsa

Uh. Pitaću Sebastiana.

Trofrtaljka je valjda flaša od 0.75L, a mućkovi su ljudi sa mutacijama. Za konzumaciju preporučujem sadržinu trofrtaljke a ne mućkove

Ma, pitao sam kako to piše na engleskom! I ja znam da nagađam.

Quote from: scallop on 15-03-2011, 09:07:53
Ma, pitao sam kako to piše na engleskom! I ja znam da nagađam.

sport
a fifth-one

Onda može trofrtaljka mada je fifth one dobra aluzija na 51. (Trofrtaljka mi vuče na Micu trofrtaljku )Čokanj je valjda shot. A, šta je sad, pa, sport?

Quote from: sivka on 15-03-2011, 01:41:55


mućak # sport - izmetnuti se (biol.)
mućak # sport - izroditi se (biol.)
Određene genetske promene, manifestuju se na različite načine. (Post nuklearna apokalipsa

Sve sam ti napisala
Prevod je zahtevao i znanje i nadahnuće. Kako ti to kažeš: da bude i tačno i tečno

Jel' to znači da piše sport prawns?

Ne, piše se samo "sport".
U svakom slučaju potrebno je da se ne bukvalizuje prevod već da je u skladu sa ostalim izlaganjem. Mislim da je mućak čučnuo baš kako valja.

Nema frke. Ja samo volim da sagledam čitavu sliku. Kad smo kod frke, oduševilo me je ime Frka Meken.

Meni je zanimljiv "pelikan" i "gajtanisanje". Mada su i "sojke" zanimljive.
Dosta neobičnih pojmova.

Sebastian:

Trofrtaljka je "tri frtalja" - 3/4, u ovom slučaju litra, kao prevod za "fifth". Naoko je logično da to bude nešto tipa "petina", i u prvom prolazu sam tako i stavio, pre nego što sam odradio puno istraživanje za sve diskutabilne izraze, gde sam našao da Vikipedija kaže, "A fifth, a common term in the U.S. for 750 mL (26 imp fl oz; 25 US fl oz) of distilled beverage, approximately one fifth of a U.S. gallon". To izađe tačno tri "ha'pints", odnosno "half pints" (cca. 250ml) koje se takođe spominju u istom delu, tako da se sve uklopilo. Frtalj je, inače, naš pomalo arhaični izraz za četvrt - moj deda je tako izražavao sate - "frtalj deset" mu je bilo 9:15, "tri frtalja podne" je 11:45, itd.

"Mućak" je prevod za "sport", izraz koji Pauers koristi za bilo koji mutantski oblik života (ili pak odgovarajući prehrambeni proizvod). U engleskom "sport" nosi kolokvijalno značenje slično našem "batice" (isprva sam u razgovoru sa Montekruzom na početku upotrebio "batice" kada ga Rivas otkači - međutim to nije bilo primenjivo na ostatak priče). Pošto "sport" takođe označava i mutantski ogranak biljke (http://en.wikipedia.org/wiki/Bud_sport), razbijao sam glavu kako da to pretočim u srpski, pa sam se igrao sa rečju "mutant", sve dok nisam naleteo na "mućak" - to mi je delovalo kao moguća, zabavna, a primenjiva izvedenica.

Jes'.

I ne sklanjajte te kubure, trebaće vam za "Plime", u kojima svak' nosi bar po jednu, a neki i po tuce-dva...

... a biće i pomenutih džilita.

Mene su oborili trofrtaljka i Frka Meken, a hemoglobinovo upinjanje da postane Rivas je neprej..ivo

Psograd. he he, Psograd i Beograd, dva bratska grada.

Quote from: sivka on 16-03-2011, 11:56:04
Sebastian:



"Mućak" je prevod za "sport", izraz koji Pauers koristi za bilo koji mutantski oblik života (ili pak odgovarajući prehrambeni proizvod). U engleskom "sport" nosi kolokvijalno značenje slično našem "batice" (isprva sam u razgovoru sa Montekruzom na početku upotrebio "batice" kada ga Rivas otkači - međutim to nije bilo primenjivo na ostatak priče). Pošto "sport" takođe označava i mutantski ogranak biljke (http://en.wikipedia.org/wiki/Bud_sport), razbijao sam glavu kako da to pretočim u srpski, pa sam se igrao sa rečju "mutant", sve dok nisam naleteo na "mućak" - to mi je delovalo kao moguća, zabavna, a primenjiva izvedenica.

I mućak mi je jedan od favorita uostalom, kaže stara narodna - Nek je i mućak, samo da nije sportaš

Quote from: phuzzy on 16-03-2011, 13:15:28
Jes'.

I ne sklanjajte te kubure, trebaće vam za "Plime", u kojima svak' nosi bar po jednu, a neki i po tuce-dva...

... a biće i pomenutih džilita.

Uh, vreme je da obezbedim kvalitetan grog

Quote from: Plut on 16-03-2011, 23:22:00
Mene su oborili trofrtaljka i Frka Meken, a hemoglobinovo upinjanje da postane Rivas je neprej..ivo

Hemo...globin?

Ma... goblin-globin... mani me, danas sam u krvavom fazonu... 

Tako je i nastao hemogoblin, Pauersova žena, koja je u tom trenutku bila u svom najantikrvavijem fazonu ikad, je to ispalila umesto hemoglobin.
Čika Tim Tom je to pažljivo utefterio i sačekao povoljnu priliku da negde udene i... ostalo je legenda. Eto
Sad da javiš Stevi da utefteri negde taj tvoj hemoglobin, možda ispadne dobra horor priča jednog dana.

Završni radovi "Na čudnijim plimama" !!! Prevodilac privodi kraju... i uskoro će u štampu.

 

Izadavačka kuća Sirius B je objavila roman "Na čudnijim plimama" Tima Pauersa. Za prevod je bio zadužen Sebastian Adanko, ilustraciju je uradio Željko Pahek, a pogovor, koji imate priliku ovde da pročitate, napisao je Zoran Jakšić.


Dobro došli među vudu pirate

Kada je Tim Pauers, otišao u bioskop 2003. godine da pogleda film ,,Pirati sa Kariba: Prokletstvo Crnog bisera", shvatio je da maltene gleda scene iz svoje knjige ,,Na čudnijim plimama" objavljene 1987. godine. I jedno i drugo možete prepričati kao avanturističku priču o karipskim piratima sa jakim natprirodnim i okultnim elementima, obe se dešavaju u istom istorijskom periodu, možete prepoznati slične prizore i slična rešenja, a atmosfera i duh dela su gotovo identični. Srešćete se sa posadama mrtvih koje opslužuju brod duhova, pohodićete bukvalno ista mesta i gledaćete slične šarolike družine u vizuelno spektakularnim scenama.

Kao da to nije dovoljno, i u knjizi i u filmu se glavni junaci zovu Džek i Elizabet.

U intervjuu za ,,Bukotron" Rika Klefela Tim Pauers navodi da je tada rekao sebi: ,,Pa ne mogu za ovo baš da ih tužim, ali... da nisu ovi ljudi čitali moju knjigu?" Odgovor je stigao prilično brzo: još pre nego što će biti prikazan drugi deo filmskog serijala, prišli su mu agenti kompanije ,,Volt Dizni" i ponudili da otkupe opciju za njegov roman ,,Na čudnijim plimama". Nekoliko godina kasnije, u autorskim podacima za četvrti deo serijala koji je upravo naslovljen ,,Na čudnijim plimama" navedeno je da je film snimljen prema ideji Tima Pauersa.

Verovatno opisana epizoda bolje od svega prikazuje šta može da očekuje onaj ko počne da čita ovaj roman. U listu Vašington Post objavljena je kritika u kojoj je pisalo: ,,Pauers piše akciju i avanturu o kakvima Indijana Džons može samo da sanja..." Međutim, razlike u odnosu na serijal ,,Pirati sa Kariba" uglavnom idu u korist knjige. Dobrim delom to je posledica slobode koju autor književnog dela ima u poređenju s filmom i koju Tim Pauers kao i u svojim drugim delima neobično spretno koristi. Kroz pisanu reč moguće je preneti pojedinosti koje drugi mediji ne dozvoljavaju. Možemo imati mnogo bolji uvid u likove, saznati pojedinosti koje se teško mogu preneti drugačije nego kroz tekst. Razume se da je Pauers iskoristio sve to na izuzetno vešt način. Razlika je svakako i u tome što je Pauersova knjiga često mračnija i sablasnija od Diznijevih filmova. Jedan od kritičara rekao je da ,,Na čudnijim plimama" možda nije najbolja knjiga Tima Pauersa, ali da svakako sa lakoćom prevazilazi dela mnogih drugih pisaca.
Knjigu ,,Na čudnijim plimama" neki su upoređivali s legendarnim ,,Ostrvom s blagom" Roberta Luisa Stivensona, a slavni pisac Orson Skot Kard je na svome sajtu napisao:

,,Jedna od mojih najdražih knjiga iz mladih dana bio je Kapetan Blad Rafaela Sabatinija. Kasnije sam zavoleo i druge priče o moreplovcima (...) ali avanturistička priča o nevinom irskom doktoru koji je završio kao pirat na Karibima za mene je i dalje čarobna. Nijedan drugi roman nije u moju maštu prizvao istu romantičnu vatru koja potiče iz mešavine slobode mora, drugarstva izgubljenih i lovljenih ljudi i hitre, brutalne opasnosti ispaljivanja topova sa boka, hvatanja kukama i zaposedanja broda na otvorenom moru. Do ovog trenutka, Tim Pauers se ustoličio kao apostol gonzo istorije, a ,,Na čudnijim plimama" je pisana najbolje što se uopšte može pisati (...) Pauers piše čistim, elegantnim stilom koji prosvetljava, a da ne usporava pripovedanje. Priča obećava čudesa i užase i sve vam ih i pruža (...) Jedva čekam da mi deca dovoljno odrastu da im dam ovu knjigu – značiće im ono što je Kapetan Blad značio za mene."

Godina je 1718. i mi upoznajemo glavnog junaka Džona Šandanjaka. Na početku on ne deluje previše upečatljivo – bio je lutkar i živeo od prikazivanja Šekspirovih drama sa marionetama kao likovima, potom je radio kao knjigovođa; svakako čovek na mestu, ali nipošto heroj bez mane. On na brodu za Jamajku upoznaje svoju ljubav, riđokosu Elizabet Hervud. Onda stvari počinju brzo da se odigravaju. Njihov brod napašće pirati i on će biti vrbovan među njih, da bi mu ime bilo promenjeno u Džek Šendi i da bi uleteo u nebrojene avanture.

Punom brzinom uplovljavamo u svet čuda. Kako je sam Tim Pauers to jednom izjavio, natprirodno i pirati se baš dobro uklapaju. Nailazimo na crnu magiju, vudu čarobnjake, zombije i duhove, na spektakularne pomorske bitke u kojima učestvuju kako engleska Kraljevska mornarica i pirati, tako i živi mrtvaci i čarobnjaci. Na Floridi stići ćemo, preko močvare duhova i kroz vilinske predele u kojima nestaje razlika između stvarnosti i priviđenja, pravo do izvora mladosti Huan Pons de Leona. Uz put ćemo naići na brojne stvarne, istorijske ličnosti koje su živele u to vreme, između ostalog na Edvarda Teča, odnosno legendarnog pirata Crnobradog, koji je ovde vudu čarobnjak zaposednut duhovima, srešćemo pukovnika Vilijema Reta, pirata-džentlmena Stida Boneta, Kaliko Džeka i piraticu En Boni, ali ćemo, sasvim neočekivano i do krajnjosti anahronično, naići i na Huan Pons de Leona lično koji je očigledno najzad pronašao svoj izvor. Svi oni će interagovati sa likovima izmišljenim za roman, a čak ćemo se sresti i sa jednim likom koji se pojavljuje u knjizi ,,Ostrvo s blagom". Tim Pauers se doslovce maestralno snalazi u uklapanju fantastičnog i faktografskog. U romanu ,,Na čudnijim plimama" maksimalno koristi ovaj pristup koji je njemu i inače omiljen. On upotrebljava dokumentovane podatke i činjenice iz literature, a onda ih vrlo vešto prepliće sa fantastičnim i natprirodnim tako da je teško naći preciznu granicu između njih, a ono mistično i magijsko koristi se kao zapravo vrlo logično i dosledno objašnjenje motivacija i realnih događaja. Oko same faktografije Pauers se izuzetno mnogo trudi, provodi veoma mnogo vremena oko istraživanja literature i stara se da svaka pojedinost koju navede bude višestruko proverena.

U knjizi ,,Na čudnijim plimama" Pauers je izabrao period oko 1718. godine, vreme kada je legendarni pirat Crnobradi plovio morima i sukobljavao se sa mornaricom kralja Džordža.

Mnogi likovi na koje nailazimo postojali su u stvarnosti, kao i mnogi opisani događaji. Pauers je rekao da je najpre izabrao osnovnu tematiku, koja se kratko može prepričati kao ,,pirati i vudu magija", a onda je krenuo u istraživanja. Osnovna literatura bila mu je jedna pod pseudonimom pisana knjiga Danijela Defoa o Crnobradom i Stidu Bonetu, ali je onda krenuo na istorijske knjige koje su pružile nebrojeno detalja o likovima i događajima i dale autentičnost.

Sledeći su bili izvori o moreplovstvu i, kako je to Pauers rekao: ,,Znao sam više o jedrenju od ikoga na kugli zemaljskoj ko nije stvarno plovio". Među izvorima su bile i brojne knjige o vudu magiji, ali takođe i časopis National Geographic iz koga je izvukao mnogo podataka, od čega se između ostalog veoma korisnim pokazao tekst o zemljotresu u Kingstonu.

Posle detaljnog izučavanja istorije pojedinačnih likova i njihovih postupaka u stvarnosti koji su ponekad delovali nekonzistentno i čak na granici sumanutog, krenulo je preplitanje sa fantazijskim i ono natprirodno poslužilo je kao toliko dobro objašnjenje čak i najsitnijih detalja da je i sam autor bio zapanjen. Ništa nije koincidencija, rekao je on. Sve se uklopilo. Njegov cilj bio je da ide do najsitnijih pojedinosti i da pruži osećaj opipljivosti i realnosti, tako da čitaocu stvar počne da deluje poznato i da kaže sebi: ,,Ma jeste, čuo sam ja za ovo negde."

U knjizi ,,Na čudnijim plimama" naići ćemo na detaljno naučno, ili bar pseudonaučno, objašnjenje fizike i mehanizama iza vudu magije. Prikazana na takav način, magija postaje sasvim logično i zapravo vrlo domišljato objašnjenje motivacije brojnih likova, naročito Crnobradog. Ovaj legendarni pirat bio je poznat po nekim postupcima koji su delovali u najmanju ruku sumanuto, a ipak se jednovremeno pokazivao kao vrlo proračunat čovek. Bio je zastrašujuća figura i dobrano se trudio da to iskoristi da bi prestravio protivnike i pobeđivao uglavnom bez borbe. Poznato je na primer da je kačio sporogoruće fitilje u bradu i palio ih, pa su mu vatra i dim oko glave davali pakleni izgled, ili da je recimo upucao najboljeg prijatelja, Izraela Henda, u nogu.

Iako krajnje promišljen i sabran, poginuo je na krajnje nespretan način i dozvolio da mu bude odsečena glava. U knjizi ćemo naravno saznati zbog čega je bio prinuđen sve to da radi i dobićemo kontekst u kome to ne samo da nije ludo, već je zapravo lukavo i promućurno. Slično važi i za Stida Boneta, pirata-džentlmena koji je bio bogati zemljoposednik, ali je i pored toga odlučio da postane pirat i da plovi sa Crnobradim; knjiga će nam potpuno pojasniti njegovu motivaciju čak i za naizgled najbesmislenije poteze i sve će se na kraju savršeno uklopiti. Bezbroj podataka za razne likove i događaje složiće se u celinu bez greške. Otkrićemo mističnu silu koja je motivisala živote svih istorijskih likova u knjizi, ali istovremeno ćemo saznati kako je ista ta sila bila stvarni uzrok zemljotresa koji je uništio Port Rojal i otkriti zbog čega se takve magijske stvari u današnje vreme više ne događaju. Pri tom će detalji biti toliko precizni da će u knjizi biti recimo upotrebljena realna imena brodova, članova posade, istorijski datumi, sva faktografija do najsitnijih pojedinosti dokumentovanih po raznolikoj literaturi.

Osnovna snaga ovog romana je, razume se, u avanturi i romansi. Osvedočićemo se u istinsku ljubav između dvoje glavnih junaka, toliko jaku da je ni crna magija ne može osujetiti. Upoznaćemo oksfordskog profesora koji je pomerio pameću zbog smrti svoje žene i koji je smislio demonski plan kako da je vrati među žive. Upoznaćemo mahnitog čarobnjaka koji je napravio plan da postane bog. Družićemo se sa Džekom Šendijem, čovekom koji je najpre intelektualac koji drži šekspirovsko pozorište marioneta, da bi jedno za drugim postao piratski kuvar, mačevalac, naučio da koristi crnu magiju, postao piratski kapetan i sve vreme prolazio kroz spektakularne avanture i bizarne akcije u kojima se prepliću realno i natprirodno. Saznaćete da vas mogu istovremeno posednuti brojni duhovi poput nekakvih astralnih parazita i da ih u tom slučaju možete privremeno potisnuti tako što ćete piti tečnu vatru, otkrićete kakva je veza između vudu magije, krvi i hladnog železa i zašto zbog te veze u Evropi nema vudua, saznati kako možete doći do besmrtnosti pod uslovom da prethodno poginete na moru, kako vam magnetna igla kompasa može pomoći u dvoboju protiv svemoćnog čarobnjaka, zašto nikada ne smete baciti mrtvog vudu čarobnjaka bokora u more, vodićete najstrašnije bitke po predelima i kroz događaje koji postoje samo u mislima.

Pauersov stil kroz čitavu knjigu je prepoznatljiv. Istovremeno pitak i vrlo vešt, prepun je složenih detalja koji priči daju miris, boju i ukus, ali takođe i pokazuju veliku načitanost i obaveštenost autora. Ponegde ovi detalji postaju maltene previše precizni, a opisi gotovo specijalistički, kao na primer u prikazivanju finesa plovidbe na jedrenjaku kroz oluju ili prilikom predstavljanja postupaka i motiva vudu (odnosno vodunske) magije. Međutim, upravo takvo opisivanje doprinosi tome da natprirodni i mračni prizori deluju stvarnije i da magijsko postane gotovo opipljivo, bez obzira na to koliko zapravo sve bilo bizarno i pomereno. Istovremeno slike ostaju blistave i prepune jarkih detalja većih od života, a atmosfera zadržava romantični sjaj priča iz detinjstva.

I čitaoci i kritičari umeli su da prepoznaju kvalitete ove knjige. Godine 1988. ona je nominovana za nagradu Lokusa za fantastički roman i za World Fantasy nagradu za roman, a dobila je australijsku Ditmarovu nagradu.

Tim Pauers kaže da je prve ideje da napiše ovakvu knjigu dobio zato što je, živeći u Orandž Kauntiju, imao prilike da često ide u Diznilend u Orlandu, pa tamo bio opčinjen delom posvećenom upravo Piratima sa Kariba. Ideja se krčkala godinama, dok se na kraju nije pretočila u tekst. Na taj način čitava priča napravila je veliki krug, jer je roman najpre nadahnut Diznijevom avanturom iz zabavnog parka, da bi zatim serijal Diznijevih filmova sa svoje strane bio nadahnut tim istim romanom.

http://www.art-anima.com/forumi/index.php?topic=1405.msg13751#msg13751

Ja imam knjigu već... drugi dan. Valjda će da dobije i svoj topik.

u sjajno znaci uskoro stize i u ns 

Quote from: scallop on 22-04-2011, 14:12:20
Ja imam knjigu već... drugi dan.

Isto.

Buckasta knjiga, potrajaće dok pročitam.

Ne bi trebalo. Toliko je "neostavljiva" da se bas brzo cita.

Quote from: angel011 on 23-04-2011, 15:44:26

Quote from: scallop on 22-04-2011, 14:12:20
Ja imam knjigu već... drugi dan.

Isto.

Buckasta knjiga, potrajaće dok pročitam.

koliko ima stranica?

Otprilike koliko i dana u godini.

s obzirom na andjelijin komentar, pomislio sam da ima mnogo vise.

Ja sam ti laik, ali izgleda da je bolje ušivena, deluje drusno, sve u svemu, kao da ima 600 strana.

Knjiga je stigla i u Knjižaru Tardis. Cena je, u Tardisu, 1200,00 dinara. Zvanična cena za sve maloprodaje je 1400,00 dinara.
U Knjižari je cena sa popustom do 30.04.2011. Posle tog datuma moći ćete da je, ili poručite od izdavača, ili se raspitate gde je "otišla" u prodaju, zbog toga što se naša knjižara zatvara.

Knjižara se zatvara ? 

Nažalost.

@Alexdelarge: scallop ti je rekao za broj strana, meni izgleda mnogo jer pre toga treba da pročitam dve debele knjige iz biblioteke, pošto reba da ih vratim u roku.

Quote from: angel011 on 25-04-2011, 13:06:55
Nažalost.

@Alexdelarge: scallop ti je rekao za broj strana, meni izgleda mnogo jer pre toga treba da pročitam dve debele knjige iz biblioteke, pošto reba da ih vratim u roku.

Štivo je pitko, nije predebela knjiga. Sa uživanjem se čita...

Hrvati ovaj roman najavljuju ovako.

Rekao bih da je, tržišno gledano, njihov pristup mnogo bolji.
I ladno može da se desi da oni u Srbiji prodaju ove knjige daleko više nego domaći izdavač, upravo zbog agresivnog vezivanja za filmski megahit.

Na kraju krajeva, Pahekove ilustracije su uvek mnogo više za poster i zid nego za naslovne strane knjiga.
Stavite ova dva naslova jedan pored drugog u knjižari i videćete za šta će ljudi da se vataju; to je naprosto prirodni zakon masovne ponude.

Fančović kuka da je hrvatska naslovnica užasna, i moli ljude da se ne obaziru na nju, već da zamisle knjigu sa Pahekovom naslovnicom.

Moli nekoliko posvećenih fanova da se ne obaziru.
Ali u izlozima tržnih centara koji generišu 65% prodaje knjiga?

Quote from: Boban on 25-04-2011, 16:00:49
Moli nekoliko posvećenih fanova da se ne obaziru.
Ali u izlozima tržnih centara koji generišu 65% prodaje knjiga?

Da li to znači da imamo 65% čitalačke publike koja voli šareniš i ne obazire se na kvalitet, već samo da bude "innn" (sa naglaskom na n". Valjda. Ali, svako od nas prati svoje snove, tako da i ova knjiga izgleda onako kako je to Bane zamislio.

Ma naravno, svako mora da prati svoje snove; samo ne treba sutra da plače kada vidi u autobusu da neko čita hrvatsko izdanje a ne njegovo.

Quote from: Boban on 25-04-2011, 16:33:00
Ma naravno, svako mora da prati svoje snove; samo ne treba sutra da plače kada vidi u autobusu da neko čita hrvatsko izdanje a ne njegovo.

I bre Bobane!
Čak ni ja više ne plačem
A da Pahekove ilustracije nisu za naslovnice, ne bi ga ni hrvati angažovali.

Mnogo bolje funkcionišu kao posteri; zamisli ovo na veličini B0 na zidu umesto tapeta...

Quote from: Boban on 25-04-2011, 17:25:04
Mnogo bolje funkcionišu kao posteri; zamisli ovo na veličini B0 na zidu umesto tapeta...

Ne želim.
Znaš da ne ljubim zombije.
Na zidu bi bolje izgledalo onaj brod-duh u pozadini...

gundj
gundj

ni sliku n'umem da vozdignem

gundj

Pošto uskoro stiže četvrti film Pirati s Kariba ne bi bilo loše napraviti ovojni papir sa reklamom, čak da se vidi ko je distributer kod nas pa da se napravi nekakva zajednička promocija.

Pahekova naslovnica je mnogo, mnogo bolja, ali nisam siguran koliko se uklapa u ciljnu grupu ovih filmova.

Quote from: Boban on 25-04-2011, 17:49:59
Pošto uskoro stiže četvrti film Pirati s Kariba ne bi bilo loše napraviti ovojni papir sa reklamom, čak da se vidi ko je distributer kod nas pa da se napravi nekakva zajednička promocija.

Ovo bi bilo konstruktivno.

Quote from: Boban on 25-04-2011, 17:49:59
Pošto uskoro stiže četvrti film Pirati s Kariba ne bi bilo loše napraviti ovojni papir sa reklamom, čak da se vidi ko je distributer kod nas pa da se napravi nekakva zajednička promocija.

Volim takve akcije, a i u duhu su modernih vremena. Npr, uz knjigu Water for Elephants išao je i kupon za dve bioskopske karte. U Domu sindikata, doduše, ali Taramount ionako najavljuje Pirate za DS. Premijera je 18. maja, tako da bi Džejson mogao da uradi nešto u tom fazonu ako je zainteresovan i ako ima računicu.

@ Džejson

Imam kontakte di treba, a ionako bi trebalo da se čujemo pošto ni Devijanta još nisam uzeo.  

Treba saznati ko je distributer filma i ići direktno na njihovog marketing menadžera ili PR-a kako se to lepše zove.
Ta osoba, ko god da je, biće presrećna da dobije dodatnu informaciju o proizvodu koji treba da reklamira, a uzajamno pominjanje u svakoj prilici ne može da škodi.

http://www.taramountfilm.com/movieDetails.php?movie=1078