ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Hajde da probamo da smislimo temu za jun, pa da vidimo dokle ćemo da dospemo.

Svemir! Zvezde smrti, startroopers, deep space...

Quote from: Stipan on 15-05-2011, 19:12:00
Svemir! Zvezde smrti, startroopers, deep space...

Da se zaustavimo na svemiru npr. Svemirske teme su generalno presušile, bar kad je reč o domaćim pisanijima, pa čisto kao neki eksperiment da se vidi da li bi neko bio kadar da smisli nešto sveže i zanimljivo na tu temu...

Ja sam mislila da obradimo virtuelnu stvarnost, internet.

Edit: mada se slažem sa Milošem. Svežini treba težiti...

Pa da - o tome već odavno nisam video neku priču vrednu pomena (izuzev Mićinog "bika").
Iskreno rečeno ni ja se nikad nisam oprobao u tome, ali me jako privlači.

Mogli bismo da pišemo sf naslovljen po svačijoj omiljenoj pesmi. Naravno, priča mora da ima veze sa naslovom.

To sa pesmama već je bilo u Komarčiću, ali bilo je to pre mog vremena pa ne znam detalje, ali ako se ne varam tako je napisana Otova Baterija (pesma Metalike)? U tom slučaju, mislim da bi bilo bolje da se uvede makar neki okvir (konkretni bend ili još uže album), jer ako bi svako mogao da bira bilo koju pesmu onda se to suštinski ne razlikuje previše od slobodne teme (pazi da neću nekome da verujem da mu je baš to omiljena pesma i da je nije izabrao zato što se uklapa u neku ideju koju već ima, a uostalom neki ljudi i nemaju omiljene pesme ili imaju više njih...)

Bilo, a? Al sam inventivna...

Neka bude slobod(njikav)a tema, ali da bude sf, po naslovu pesme. Nek ide život.

Šta kažu ostali?

Дефинитивно СФ. Писаћу латиницом, и обећавам-ко ме препозна има килу домаће јабуковаче.

Quote from: Milosh on 15-05-2011, 19:21:06
Da se zaustavimo na svemiru npr.

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 15-05-2011, 23:37:09

Quote from: Milosh on 15-05-2011, 19:21:06
Da se zaustavimo na svemiru npr.

Pa da, ali nam treba konkretna tema. Mislila sam da se, konačno, svi malo opustimo i pišemo slobodnjikave teme... Sf u svemiru, sa naslovom neke (omiljene) pesme. To je predlog...

Bojao sam se da će kad tad i to stići na dnevni red, tanak sam sa tehnologijom i sf.
Može, šta god. Sigurno ima koristi ogledati se i u onom što čoveku ne leži.

Quote from: D. on 15-05-2011, 23:44:58

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 15-05-2011, 23:37:09

Quote from: Milosh on 15-05-2011, 19:21:06
Da se zaustavimo na svemiru npr.

Pa da, ali nam treba konkretna tema. Mislila sam da se, konačno, svi malo opustimo i pišemo slobodnjikave teme... Sf u svemiru, sa naslovom neke (omiljene) pesme. To je predlog...

Ja sam rođen u cveću livada 

3N 

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 15-05-2011, 23:55:31

Quote from: D. on 15-05-2011, 23:44:58

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 15-05-2011, 23:37:09

Quote from: Milosh on 15-05-2011, 19:21:06
Da se zaustavimo na svemiru npr.

Pa da, ali nam treba konkretna tema. Mislila sam da se, konačno, svi malo opustimo i pišemo slobodnjikave teme... Sf u svemiru, sa naslovom neke (omiljene) pesme. To je predlog...

Ja sam rođen u cveću livada 

Hahahahahahah  

Volela bih to da čitam...  

Е, јеби га сад...слушам претежно хип хоп...како уклопити све те bitches, guns, ghetto, MC форе у класични свемирски СФ? Свемирски пимп? Тежак живот у гету на планети Небулон 9?  

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 15-05-2011, 23:55:31
Ja sam rođen u cveću livada  

То је добра ствар, ако ћемо право...

Quote from: Savajat Erp on 16-05-2011, 00:00:51
Е, јеби га сад...слушам претежно хип хоп...како уклопити све те bitches, guns, ghetto, MC форе у класични свемирски СФ? Свемирски пимп? Тежак живот у гету на планети Небулон 9? 

U tome je stvar... Izazov i tako to. Biće veselo. Vraćamo se sf-u.

SF je kad u priči pokušavaš da nešto saznaš, a da to nije ko je u koga zaljubljen ili ko je koga ubio.
Recimo, ima li u radio-aparatu malih ljudi ili nema

"Човече, ја сам их видео својим очима!" 

Goran Hudec

SVE VRIJEME SVEMIRA

(Jedna za Micka Jaggera)

     Imali su sve vrijeme svemira. Nije bilo dovoljno.
     Uskoro, vremena neće više biti. Svemir je umirao.
     Kako preživjeti smrt svemira? Imali su sve vrijeme svemira da riješe taj problem, ali nije bilo dovoljno.
     Sve je bilo jasno još na početku. I prije početka! Još ranije! Da, sve je bilo određeno u trenutku nastajanja svemira. Veliki prasak je odredio Sve.
     Kakav je to bio praznik! Veliki prasak! Sva materija svemira stvorena je u trenutku, a zatim je počela popunjavati volumene tek rođenog prostora. Slapovi energije, kvazara, jedre mlade nakupine galaksija okićene crvenim gigantima, bljeskovi super-nova, iskrice nova!
     Veliki prasak je odredio Sve. Bio je određen trenutak kada će ugasnuti posljednja zvijezda, kada će svemir zastati u svom širenju i krenuti nazad, sve brže i brže.
     Svi pogrebi su mračni. Pogreb svemira je najmračniji od svih: suluda trka crnih rupa, jer u svemiru odavno nije preostalo ništa drugo osim crnih rupa, veliko sažimanje u jednu točku, dok se sva materija svemira ponovo ne sažme u ništa, u prajaje novog Velikog praska.
     A Civilizacija?
     Veliki prasak je odredio Sve: rođenje svemira, njegovu burnu mladost i njegovu mračnu starost — jurnjavu crnih rupa do konačnog kraja. Kraj. I ponovno rođenje.
     Tko zna kakva je igra slučaja dovela do toga da se na nekim planetima svemira rodi život, inteligencija. Neka od njih bila su dovoljno vitalna da prežive sve metamorfoze svemira, da postanu korijeni Civilizacije svemira. Zašto? Da bi okovana svemirom Civilizacija imala na raspolaganju sve vrijeme svemira. I samo jedan problem. Kako preživjeti smrt svemira.
     Nije bilo dovoljno.
     Koliko puta je gledano u prošlost, u svaki trenutak od početka Civilizacije. Svaki je detalj bezbroj puta sagledan sa svih strana, sve se znalo. Od onog trenutka u noći, a vječna je noć zavladala svemirom još davno prije toga — kad je umrla posljednja zvijezda, kad je u jednom času rođena Civilizacija. Poput mladog leptira zalepršala je svojim krilima iskušavajući svoje tek probuđene moći. Dosta je bilo puzanja — svemir je bio njen. Ona je bila dio svemira, do kraja, do zajedničke smrti.
     Civilizacija je tražila sve dublje u prošlost, prije svog početka, u najranije faze razvoja svemira, kad su tek nastale iskrice inteligencije. Zvijezde su nestajale i preselile se oko crnih rupa. Kakav je to samo bio korak za te larve civilizacije! Trebalo je savladati crne rupe, naučiti kako se crpe energije iz njih. Civilizacija je zavirila i u ona teška vremena kada su gusjenice shvatile da im dolazi kraj, da se ruši atomska struktura od koje su stvorene. Bilo je to vrijeme umiranja protona. Gotovo je sva masa svemira bila koncentrirana u crnim rupama, a onaj više nego skromni ostatak, svakim je časom naprosto kopnio. I tada, žrtvujući same sebe, te iskrice inteligencije su pronašle jedino moguće rješenje — stvorile su složene pozitronsko-elektroske strukture. Udahnule život Civilizaciji.
     A sada svemir je umirao. Civilizacija će umrijeti kad se svemir toliko smanji da valna dužina zračenja, preostalog od Velikog praska, dostigne energetske nivoe razorne za njenu osnovu — pozitronsko-elektronske nadomjestke protonskih atoma.
     Civilizacija je znala rješenje. Kad bi samo bilo moguće na trenutak napustiti svemir, dok on, nakon ponovne eksplozije, novog Velikog praska, ne naraste dovoljno! Samo na trenutak napustiti prostor, ili vrijeme.
     Imali su sve preostalo vrijeme svemira. Nije bilo dovoljno.
     Tada, da li je to bio početak kraja ili nešto drugo, Civilizacija je krenula još dublje u prošlost. Tragala je za nekom iluzornom nadom da se u svojim prakorijenima, u onim klicama života što su se upravo pojavile oko zvijezda, na sistnim grudicama one prastare protonske materije — planetima, pronaći kakav trag neke pracivilizacije preostale iz vremena prije Velikog praska.
     Da li je takav pokušaj uopće imao smisla? Sada kada je vrijeme isticalo, kada je već sve pokušano, kada su posljednje nade potonule, jedva da je bilo važno razmišljati o svrsishodnosti takvih pokušaja. I taj jedan jedini tračak nade je izgledao besmislen.
     Ali što je besmisleno kada se približava konačni kraj? Svojim ustima bez usana, svojim grlima bez glasnica, bez ušiju koje bi čule, neuku, prvi puta od kada postoji Civilizacija je zapjevala.
     Svemir se smanjivao. Crne rupe su bile sve bliže i bliže. Samo za trenutak napustiti prostor. Ili vrijeme.
     Svemir je ječao. Grlima bez zvuka, plućima bez zraka. Materija se mrvila, prostor je drhtao, vrijeme je pucalo.
     Baby, baby, baby, you're out of time.
     Out of time.
     I tada...


(Dobitnik SFere 1981.)

Uh, sjajan kraj.

Hvala ygg za ovu priču.

Priča je iz Siriusa br. 121/122.

The Rolling Stones - Out Of Time

Auf... svemir baš nikako nije moja tema...
Ali ajde, obećala sam da ću učestvovati, pa ću da pokušam da napišem i takvu priču.
E sad pesma... ja sam veliki ljubitelj muzike, biće teško izabrati omiljenu pesmu.

Za svaki slučaj imam sada o čemu da razmišljam . Hvala!

Skoro sve od Pink Floyd. Wish you were here, Shine on you crazy diamond, Dark side of the Moon.... Ima kolko oćeš.

Eh, Lorde, ne otkrivajte sad moje teme...

Može i Moody Blues: Voices in the sky, Nights in white satin

Lorde, vaše prisustvo na radionici me je baš obradovalo.

Ja sam stari Treki.
Starry Starry Night...

Quote from: Lord Kufer on 16-05-2011, 00:58:01
Može i Moody Blues: Voices in the sky, Nights in white satin

Ili Gypsy (Of A Strange and Distant Time)!

 malo klubske scene. Gradske.

he's a tramp

Ako se pojavi priča s naslovom neke Bajagine pesme znajte da je Harvester najzad napisao priču...

 

Travis | Side (Official Video)

Ehehe, ovo sam danas slušala...

Travis je za nas AOR matore, štaš ti tu?!

Volim da znam šta radite vi matori...

Teško...

'Ajde da malo oftopikujem, ali treba mi pomoć.
Može li neko da mi prevede u karaktere pojam "kartica"?

Iz kog ti je ova kartica konteksta?
Obično znači isto što i "šlajfna" - 28 do 30 redova, s 60 znakova u redu (to je dupli prored). 1800 slovnih znakova (karaktera). Jedna strana teksta.

Konkurs u kome se kao uslov postavlja " 5 - 10 Kartica teksta".

To je odgovor koji mi je trebao. Hvala Lorde! 

Ako još nekoga zanima, evo i celog konkursa:

Festival fantastične književnosti Zecon i Muzej grada Zenice raspisali su novi godišnji konkurs u okviru ciklusa "Tragovima bosanskog kraljevstva".
Konkurs pod nazivom "Baton" raspisan je za kratke priče iz domena fantastike o drevnim Ilirima na području današnje Bosne i Hercegovine, a poželjno je da priče budu inspirisane Batonovim ustankom.

Na konkurs se primaju prozni radovi dužine od 5 do 10 kartica, a autori su u obavezi da, zajedno sa pričama, na mejl adresu organizatora zemuzej@bih.net.ba dostave kratku biografiju i bibliografiju objavljenih tekstova i knjiga. Rok za slanje priča ističe 29. januara 2012. godine.

Odabrana prozna ostvarenja biće objavljena u godišnjoj festivalskoj zbirci "Baton".

Dobro jutro, Stipane. Ne znam da li mi jutros kafa ne prija ili mi ne prijaju ideje koje su vas napale.

Ah, da, najpre me je dojmila priča Gorana Hudeca. On mi je bio primer za "šta ne volim u SF". Evo rečenice koja bi me uvek oterala u horor raspoloženje: Civilizacija će umrijeti kad se svemir toliko smanji da valna dužina zračenja... Dalje nisam mogao.

To je ono na šta je hteo da ukaže Kufer. Naravno, nije hteo da ukaže da je to dobra strana u SF. Kad smo već kod Kufera, kartica se razlikuje u zavisnosti šta je na njoj napisano. Formalno je to tih 30x60 znakova maksimalnog ispisanog prostora po strani, ali Boban, recimo, računa sa 1650 slovnih mesta, ja sam, pre za 1600 jer više volim dijaloge. Postmodernisti će uterati svih 1800 znakova, A. Dima otac je to rešavao sa ispod 1000 jer je duvao dijalog ko nezdrav. Ne znam da li sam jasan, ali to nije ni važno.

Ako ćete da pišete na osnovu pesama trebaće vam DJ (tu bi vam bio najbolji Joca Ristić), a ja ću na cvetnu livadu. Meni pada na pamet jedino "Go pratile dedo vo planina, mečinja da go izedat'" kao iskonska balkanska Narajama.

Dobro jutro Scallope.
Kad sam rekao "svemir" (iako sam načeo ideju) nisam baš mislio na "...kad se svemir toliko smanji da valna dužina zračenja...", nego na malo slobodnije interpretacije.
Hvala za dodatno objašnjenje "kartice".

Quote from: scallop on 16-05-2011, 09:26:47
Dobro jutro, Stipane. Ne znam da li mi jutros kafa ne prija ili mi ne prijaju ideje koje su vas napale.

Dajte predlog koji će prijati svima?

Predlog koji svima prija se zove utopija i neizvediv je van fantastične književnosti.

Upravo moja poenta.

Znam te Princezo, dok si još Dragana bila...

 Utopija je interesantna tema samo što bi pre mogla da konkuriše za granu filozofije nego li za priču od 6 k.
Godina nulta. Sve je postalo konstanta. Bolje ne može. Niti treba. Utopija.

p.s Ne znam zašto ali mene sam pomen utopije uvek inspiriše na raspravu i dokazivanje da je to nemoguće.
Možda bi stvarno to bila dobra tema.

SF je jedno osećanje, a kao što znate, mi nemamo precizna unutarnja čula kojima bismo precizno izrazili osećanja, pa moramo da pribegavamo raznolikim umetničkim metodama (uključiv tu i one prljave i najprljavije) kako bismo u drugima replikovali isto takvo osećanje, a sve zbog tipično jalove nade da ćemo ostvariti "komunikaciju".

Tako će na kraju prevladati mašinska civilizacija, pošto mašine nemaju problem s komunikacijom ukoliko koriste iste protokole i tu nema više mesta fantastici...

Ko ne veruje, nek malo prouči filozofiju istorije

Mašine će se baviti futurologijom. To može da se podvede pod SF.