ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ja citam. OK.

Senka na sunčaniku
izabrani eseji
Autor: Birs Embrouz
Izdavac: JP Službeni glasnik
prevodilac Miletić Milan

u prodaji, 129 strana, 20 cm, latinica
Tiraž: 500
UDK: 821.111(73)
Beograd 2011.
1. izdanje
ISBN 978-86-519-0271-3

Cena: 572.00 din

Pisma Mileni
Autor: Kafka Franc
prevodilac Aćin Jovica

u prodaji, broširani povez, 353 strana, 20 cm, latinica
Tiraž: 500
UDK: 821.112.2(436)
Beograd 2011.
1. izdanje
ISBN 978-86-519-0672-8
Izdavac: JP Službeni glasnik

Cena: 1188.00 din.


Najpotpunije izdanje do danas! Necenzurisana i po autentičnom redosledu sređena najnapetija ljubavna prepiska na svetu!
U rukama vam je takoreći ljubavni roman koji je i više od svakog romana, napisan u vidu dramatičnog niza Kafkinih pisama Mileni Jesenskoj. To je goli Kafka, mada usred gomile obučenih. Uzbudljiv dokument neuporedive strasti, bezdanosti i bola. Prvi put ovo izvanredno epistolarno delo života imate u danas najcelovitijoj i, po redosledu pisama, verodostojnoj verziji. I tek sad istinski blista, s nikad prevedenim pismima i isključivanim delovima pisama.
U rukama vam je neodoljivo delo života i pisanja u izvornom sjaju, za večnost.

Tristram Šendi
Lorens Stern
Izdavač: Dereta
Format: 14x21cm
ISBN: 978-86-7346-796-2
Povez: tvrd povez
Pismo: latinica
Br. strana: 636
God. izdanja: 2011
Biblioteka: Prevodi Stanislava Vinavera
1.069 DIN

TRISTRAM ŠENDI JE PREMA GOTOVO JEDNOGLASNOM MIŠLJENJU KRITIČARA I ZAHTEVNIH ČITALACA JEDAN OD NAJVEĆIH BRITANSKIH ROMANA SVIH VREMENA...

Da­nas se po­sma­tra i kao pr­vi ve­snik post­mo­der­ni­stič­ke li­te­ra­tu­re i nje­ne pa­ro­dij­ske en­ci­klo­pe­dič­no­sti, ,,Tri­stram Šen­di" je žan­rov­ski slo­je­vit i zna­čenj­ski ne­do­ku­čiv, ali i da­lje ne­u­po­re­div či­ta­lač­ki iza­zov.

Pri­po­ve­da­nje ko­je  ne ide sa­mo u jed­nom prav­cu već nas od­vo­di u mno­go no­vih ru­ka­va­ca ove fan­ta­stič­ne pri­če.Ra­za­ra­ju­ći tra­di­ci­o­nal­ne mo­de­le pri­po­ve­da­nja,  ni­je slu­čaj­no što su Ster­na i Džejms Džojs i Vir­dži­ni­ja Vulf sma­tra­li uzo­rom.

,,od­su­stvo pi­sa­nja sva­ke vr­ste uči­ni­će kraj či­ta­nju sva­ke vr­ste; a to vre­me­nom, Kao što rat ra­đa si­ro­ma­štvo, ta­ko si­ro­ma­štvo ra­đa mir - mo­ra, raz­u­me se, da uči­ni kraj zna­nju sva­ke vr­ste - a on­da - mo­ra­će­mo opet da poč­ne­mo sve iz po­čet­ka..."

Sviđa mi se oprezna formulacija "kritičara i zahtevnih čitalaca". Knjiga je zbilja sjajna a prevod klasično vinaverovski - ne sećam se više  gde sam čitala poređenje nekog nabrajanja u originalu (kržljava tri reda) i kod Vinavera (osam-devet redova). 

Quote from: Alexdelarge on 14-09-2010, 20:51:38
... dobre vesti iz paideia-e, do sajma izlazi PORNOGRAFIJA vitolda gombroviča, a kane da objave i najznacajnije knjige filipa rota, nadam se i PORTNOJEVU BOLJKU.

Portnojeva Boljka je superkul roman, koji bi se mogao i verovatno će, da se pojavi u srpskom izdanju. Za Paideiu ne znam, ali...znam nešto drugo.

Quote from: Perin on 01-05-2011, 21:57:10

Quote from: Alexdelarge on 14-09-2010, 20:51:38
... dobre vesti iz paideia-e, do sajma izlazi PORNOGRAFIJA vitolda gombroviča, a kane da objave i najznacajnije knjige filipa rota, nadam se i PORTNOJEVU BOLJKU.

Portnojeva Boljka je superkul roman, koji bi se mogao i verovatno će, da se pojavi u srpskom izdanju. Za Paideiu ne znam, ali...znam nešto drugo.

čitao sam PB. meni je rvacki prevod straobalan.
http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=1376.msg263033#msg263033

Ma, ne mislim na 'rvatski prevod. Govorim o tome da će se, ako Bog da, pojaviti u srpskom prevodu...Imam neke informacije....

Brisanje. Raspad
Thomas Bernhard

prijevod: Sead Muhamedagić

Meandarmedia
5/2011.

572 str. , meki uvez
ISBN 978-953-735-581-4

cijena: 159,00 kn


Godine 1986. objavljeno je posljednje veliko prozno djelo Thomasa Bernharda: "Brisanje. Raspad". To je "bezuvjetni dar Thomasa Bernharda svjetskoj književnosti" (Frankfurter Allgemeine Zeitung).

Franz-Josef Murau pripovijeda nam o "kompleksu svoga porijekla", što se dade opisati jednim pojmom: dvorac Wolfsegg. Tu je Murau odrastao, tu je donio odluku da će, želi li spasiti sebe i svoju duhovnu egzistenciju, morati napustiti dvorac Wolfsegg. No ipak se još jednom vraća onamo. Njegovi roditelji i brat poginuli su u prometnoj nesreći.

Taj ponovni boravak u Wolfseggu pojašnjava Murauu da se konačno mora odvojiti od toga mjesta. On donosi odluku da će pisati o Wolfseggu s ciljem da sve "opisano izbrišem, da izbrišem sve što podrazumijevam pod Wolfseggom i sve što Wolfsegg jest". Pritom se služi sredstvima što ih je Thomas Bernhard u svojim djelima razvio do perfekcije: pretjerivanjem, komikom, rastaka-njem svih nadiđenih misaonih kategorija.

lepo.

btw, moram da kažem da mene uglavnom nerviraju prevodi bernharda u izdanju meandar medije. mrzi me sad da ustanem i vidim da li je prevodilac uvek isti. posebno me iznervirao prevod vitgenštajnovog nećaka te se nadajmo da je ovaj bolji.

Mene nije mrzelo da odem na sajt.  Nisu isti.
Vidim da je nećaka/sinovca prevela Truda Stamać koja između ostalog prevela kompletnog Celana i već zbog toga upada pravo među magove prevođenja, pa mogu samo da pretpostavim da njen prevod smara hrvatštinom na npr. nivou prevoda Gige Gračan a ne manjkom kvaliteta 

Den Lungenkranken war strengstens verboten, ihr Areal zu verlassen und das der Geisteskranken aufzusuchen, umgekehrt auch. Es war zwar das eine von dem andern durch hohe Gitter abgetrennt, aber diese Gitter waren zum Teil so verrostet, dass sie nicht mehr dicht waren, überall waren große Löcher in den Gittern, durch die man leicht von dem einen Areal in das andere wenigstens kriechen konnte und ich errinere mich, dass jeden Tag Geisteskranke im Areal der Lungenkranken gewesen sind, umgekehrt immer Lungekranke im Areal der Geistekranken, aber damals, als ich zum erstenmal versuchte, vom Pavillon Hermann aus zum Pavillon Ludwig zu kommen, wusste ich noch nichts von diesem alltäglichen Verkehr zwischen dem einen und dem anderen Areal.

Plućnim bolesnicima bilo je najstrože zabranjeno napustiti svoj areal i otići u areal duševnih bolesnika, i obratno. Jedan je od drugoga bio odijeljen visokom rešetkom, ali rešetka je bila dijelom tako zahrđala da više nije bila nepropusna; posvuda su bile velike rupe te se lako moglo barem provući iz jednog u drugi areal i sjećam se da su svakog dana duševni bolesnici dolazili u areal plućnih bolesnika, i obratno, plućnih bolesnika uvijek je bilo u arealu duševnih, ali tada, kad sam po prvi put pokušao stići iz Paviljona Hermann u Paviljon Ludwig, nisam još ništa znao o  tom svakodnevnom prometu između jednog i drugog areala.

Hm, sad, možda preterujem, ali nekako bih progutala "hrđu i zahrđalo" - iako mi je godinama hrvatska varijanta bila bliža od srpske i ne znam nikoga ko je ranije tako govorio a da se nije kvalifikovao u kategoriju nepismenih - ali ako su "areal" uveli kao stanardno korišćenu reč, onda stvarno naopako.
Ima još zanimljivosti, ali me mrzi da prekucavam.

Hm. Pa dobro, jeste neobično, mada u suprotnom smeru od očekivanog. Doduše, meni je i ova upotreba u originalu malo čudna jer reč "areal" vezujem uglavnom za časove biologije u osnovnoj školi... ionako, šta ja tražim u raspravi o Bernhardu i njegovom stilu? 

možda: stara ljubav zaborava nema? 

plus, ona ima 6 areala, a bernhard samo 5!
btw, areal se i danas koristi po starim bolnicama i ustvari označava određeno odeljenje.
no, sasvim moguće da je areal u međuvremenu postao regularna hrvatska reč, samo što nemam rečnik da to i proverim te mi stoga i dalje preostaje only kukanje!

Pornografija
Autor: Gombrovič Vitold;

Cena: 594.00 din.
prevodilac Markić Milica

u prodaji, 173 strana, 21 cm, latinica
Tiraž: 1000
UDK: 821.162.1
Beograd 2011.
1. izdanje
ISBN 978-86-7448-504-0
Izdavac: PAIDEIA

Opis:

Roman ,,Pornografija" prikazuje Poljsku u vreme nacističke okupacije, jake erotske teme, devijantne scene, neočekivane obrte, i govori o iskvarenosti čoveka u samoj srži, koja iznenađuje i samog pojedinca.

O autoru

Kritički osvrti na savremenu misao i umetnost novog vremena učinili su Gombrovića autorom svetskog glasa, i imali veliki uticaj na poljsku i francusku književnost, pogotovo na pisce egzistencijalizma i strukturalizma. Za njegova dela karakteristične su zanimljive fabule, groteskni likovi, crni humor i sasvim nov i neobičan jezik.

Uuu, Gombrovič. Razlog da i apstinenti od proze poput mene, na trenutak prestanu sa apstinencijom.

Galerijeve vatre - Miomir Petrović (2011)



Ovaj istorijski triler o poslednjim danima rimskog imperatora Galerija Maksimijana s početka IV veka, koji se od dačkog govedara uzdigao do carskog dostojanstva, koristi elemente kriminalističkog romana i lirske proze, ali istovremeno secira psihološki profil jednog vladara, njegovo poimanje vlasti i njenog uticaja na čoveka koji je nosi.

U uspeloj romanesknoj rekonstrukciji jednog davno minulog vremena na teritoriji današnjeg Balkana, pred čitaocima se na ubedljiv način oživljava doba širenja hrišćanstva i rađa univerzalna priča o zabludama i krahu preambicioznih ideja o ujedinjenju sveta. Geostrateški položaj centra Istočnog rimskog carstva, šarena demografska karta tadašnje Gornje Mezije, koju su naseljavali Tračani, Dačani, Karpi i Bastarni – čine slikovit milje jednog surovog i teškog vremena, gde se odvija radnja puna preokreta i iznenađujućih peripetija.

U ulozi pripovedača našao se Galerijev ratni drug, legionar Leokrit, koji je došao da zbog lične osvete ubije ovog vladara Istočnog carstva, dok je mesto dešavanja – avgustova letnja rezidencija Felix Romuliana – današnji Gamzigrad u Srbiji. Koristeći se znanjem o progonima hrišćana i malo poznatoj istorijskoj ličnosti Galerijevog sina Kandidijana, te njegovoj paradoksalnoj sudbini, Miomir Petrović napisao je roman koji se čita u jednom dahu.

Ja samo da zahvalim Džindžeru koji mi je juče locirao ne samo Gombroviča nego i Pandžu u haotičnom pejsažu Beopolisa i bez koga bih verovatno praznih ruku izašao odande.

Jesi li ikada probao da pitaš prodavca? Ja moram da priznam da to maksimalno mrzim...

Džindžer je priskočio u pomoć nakon što prodavačica nije umela da pronađe željenu robu.

Strašno 

Prodavačice - smetačice.

Ni prodavci nisu bolji.

Pa ne treba njih ni pitati. Imaju oni kompjutore.
Treba reći ovako: Imate li u kompjuterskoj bazi (naziv knjige ili autora).

Meni se dešavalo da u kompjuterskoj bazi nađu knjigu, ali da posle ne mogu da pronađu gde se nalazi u radnji.

Kad se samo setim knjižara iz osamdesetih. Mladost u SKC-u, u Cetinskoj, i Antikvarnica, i još neke - to su bila stvarno mnogo bolja vremena. Bilo je mnogo kvalitetnih knjiga, a nisu ni bile skupe.

A sad ovaj kapitalizam upropasti sve.

Ono što meni najviše smeta je nemogućnost da se normalnim putem dođe do nekih knjiga.
Ima par knjiga koje me zanimaju, a koji su izdali lokalni izdavači, i kojih nema po knjižarama, a
Narodna biblioteka, naravno, rekonstruiše se već x godina.

moj ujak cesto u svojim napadima nostalgije  pominje tu knjizaru u Cetinjskoj 
ja na primer  nikad nemam  problema da pronadjem knjigu koju trazim, nikad se ne obracam prodavcima i mrzim kad mi se obrate ukoliko ih prva nesto ne pitam

Da ne bude zabune, prodavačica, inače moja poznanica je krenula do kompjutera da vidi imaju li uopšte tražene naslove još uvek ali Džindžer je bio uporniji i brži. Nije u pitanju njena nekompetencija nego zaista ogroman broj naslova u Beopolisu.

Znam. Šalim se. Ekipa iz Beopolisa je sjajna. Govorim uopšteno.

Šta znam, meni se uvek čude na sajmovima kad radim: "Vau! A vi stvarno čitate knjige?"

Ili, rečenica jednog od lokalnih izdavača:

"Ti si jedini čovek koji radi s knjigama i kupuje knjige. A još ih, čak, i pročita."

Biti trgovac knjigama, verujte, danas nije ništa drugačije do trgovca čarapama. Ljudi se čude što čitaš knjige. Mislim! A trgovci u tim knjižarama jesu dus-dibidus mahom kreteni. Ne krivim ja njih, ipak, male su plate pa niko ne ostaje dovoljno dugo da nauči posao; onda dođe neko treći i tako dalje. Primer je bila najveća knjižara u BL. Otišao da kuim neke Pračetove knjige, razgledam po policama s kolegom, kad nailazi žena i pita devojku što radi za pultom:

"Imate Zlatni paviljon od Mišime?"

"Imamo."

Gledam, pokazuje joj "Zlatni grad."

"Nije vam to ta knjiga," komentarišem. Odlazim do odgovarajuće police i izvlačim knjigu.

Mislim, fuck. Ja, koji ne radim tamo, znam gde šta stoji. E sad. Il' sam ja freak, ili one ne znaju raditi

Priče o Narcisu zlostavljaču
zlostavljanje i književnost
Autor: Ahmetagić Jasmina

Cena: 540.00 din

u prodaji, broširani povez, 229 strana, 21 cm, latinica
Tiraž: 500
UDK: 821.09
Beograd 2011.
Edicija: Skladište
1. izdanje
ISBN 978-86-519-0801-2

Izdavac: JP Službeni glasnik

a temu ove studije autorka je uzela fenomen zlostavljanja u književnosti koji je razmatrala u okviru pet celina.
Temu moralnog zlostavljanja ona analizira na primeru junaka Kafkinog Procesa i Pekićevog romana "Kako upokojiti vampira"; ljubavno zlostavljanje traži u Nabokovljevoj "Loliti", "Milevi Ajnštajn" Vide Ognjenović, Pekićevom "Zlatnom runu" i Andrićevoj priči "Zlostavljanje".
Porodično zlostavljanje tretira na osnovu romanima Elfride Jelinek i Bore Stankovića "Pijanistkinja" i "Gazda Mladen," a temu odnosa žrtve i zločinca, odnosno potrebe žrtve za psihološkim prevazilaženjem torture, analizira u dve drame koje se bave logorskim iskustvom "Vojnik i lutka" Đorđa Lebovića i Arijela Dorfmana "Smrt i devojka".
Poslednje i najintrigantnije poglavlje naslovljeno je ,,Zlostavljanje književnosti"u kome se Ahmetagić najpre bavi zlostavljanjem književnog junaka (i, posredno, čitaoca) od strane narcističkog autora na primeru Gombrovičeve "Pornografije". Zatim prelazi na problem zlostavljanja književnosti u našoj sredini, i to od strane kritičara i tumača koji književnost podvrgavaju ideološkom i političkom sudu podobnosti redukujući sadržaj dela na meru sopstvene ideološki motivisane poente.
Autorka analizira tri takva slučaja: tumačenje Njegoševog "Gorskog vijenca" kao inspiratora rata u Bosni i genocida u Srebrenici koje je izveo Esad Bajtal, tumačenje "Opsade crkve sv. Spasa" Gorana Petrovića kao paradigme nacionalističke ideologije savremene srpske kulture, koje je izveo Saša Ilić, kao i način na koji Mirko Kovač u svojoj esejističko-memoarskoj knjizi "Pisanje ili nostalgija" izvodi nacionalistički profil Borislava Pekića.

Dobro, ovo može biti u rasponu od groznog do super, da sad ne nagađam, ali "nacionalistički profil Borislava Pekića"? Zar je moguće? Kapiram ja Kovačevu potrebu da pljune po Pekiću kao boljem od sebe, ali zar nije mogao da nađe nešto iole verodostojnije?

Quote from: Jevtropijevićka on 27-05-2011, 17:52:27
Dobro, ovo može biti u rasponu od groznog do super, da sad ne nagađam, ali "nacionalistički profil Borislava Pekića"? Zar je moguće? Kapiram ja Kovačevu potrebu da pljune po Pekiću kao boljem od sebe, ali zar nije mogao da nađe nešto iole verodostojnije?

... i vidosav stevanovic je u DNEVNIKU SAMOCE, slicno mislio/pisao o pekicu (doduse, citao sam samo delove - feljton u politici).

Tja, ovde pre ili posle svako kome nema šta drugo da se prigovori završi kao nacionalista, šovinista ili mizoginista.

Pekić je bio i mizoginista?!

Ma jok. To za sebe pričam.

A, ta priča mi je poznata!  

Pre mi se čini da ovde pojedinci žive u zabludi da nema šta da im se prigovori.

Svakom ima nešto da se prigovori.

"Mizogin" je reč koju tražite. Ne mizoginista. Kada se već pronalazite u kvalifikaciji i identifikujete se sa Pekićem, makar je pravilno izgovarajte/pišite.

Quote from: Alexdelarge on 27-05-2011, 15:19:53


Priče o Narcisu zlostavljaču
zlostavljanje i književnost
Autor: Ahmetagić Jasmina

Cena: 540.00 din

u prodaji, broširani povez, 229 strana, 21 cm, latinica
Tiraž: 500
UDK: 821.09
Beograd 2011.
Edicija: Skladište
1. izdanje
ISBN 978-86-519-0801-2

Zvuči zanimljivo. Kupujem.

Quote from: Jevtropijevićka on 27-05-2011, 17:52:27
Dobro, ovo može biti u rasponu od groznog do super, da sad ne nagađam, ali "nacionalistički profil Borislava Pekića"? Zar je moguće? Kapiram ja Kovačevu potrebu da pljune po Pekiću kao boljem od sebe, ali zar nije mogao da nađe nešto iole verodostojnije?

Hm, pa to nije samo verodostojno već je i istinito.
Imao je Pekić tu neku isključivost u smislu iracionalne nacionalne demagogije, kao i anti-komunističku ostrašćenost. Ovo sve sam čula & zaključila nakon nekih neformalnih susreta ispred Madere krajem 1990. i početkom 1991. gde sam se nalazila sticajem čudnih okolnosti. Ne sad da mu to uzimam za zlo, niti tvrdim da su mi zaključci neizostavno ispravni, ali bila sam "takvog dojma". Drugačije sam ga zamišljala u svakom slučaju.

Naravno, znam kako se šta piše, ali ako pogledaš rečenicu videćeš da ima nekoliko reči na -ista. Naime, hteo sam da napravim foru, takoreći štos.

I ja sam.

Šta si tražio to si i dobio. Kod nje ti fore ne pale. 

Quote from: Stipan on 27-05-2011, 21:41:36
Šta si tražio to si i dobio. Kod nje ti fore ne pale. 

Pi, bre, Stipane - pa otkud ti to da sam od nje nešto tražio? Imam od koga ne moram da tražim, fala lepo.

Quote from: lilit_depp on 27-05-2011, 21:10:53

Hm, pa to nije samo verodostojno već je i istinito.
Imao je Pekić tu neku isključivost u smislu iracionalne nacionalne demagogije, kao i anti-komunističku ostrašćenost. Ovo sve sam čula & zaključila nakon nekih neformalnih susreta ispred Madere krajem 1990. i početkom 1991. gde sam se nalazila sticajem čudnih okolnosti. Ne sad da mu to uzimam za zlo, niti tvrdim da su mi zaključci neizostavno ispravni, ali bila sam "takvog dojma". Drugačije sam ga zamišljala u svakom slučaju.

Da, za antikomunizam znam, to je nekako datost, ali nacionalizam mi je zbilja teško da povežem sa čovekom, bar na osnovu onoga što sam čitala, a čitala  sam veći deo opusa... naravno, živa reč je živa reč, ali eto, iznenađena sam.

@ADL: Kuku, Vidosav mi je jedan od najmanje dragih domaćih pisaca i zloglasan kao krajnje nepouzdan svedok, obaška što iz detinjstva vučem traume od Testamenta...

Mračna samica / Kad je reč o žeđi
Autor: Janouh Gustav; Kafka Franc

u prodaji, broširani povez, 379 strana, 19 cm, latinica
Tiraž: 500
UDK: 929
Beograd 2011.
1. izdanje
ISBN 978-86-519-0646-9
prevodilac Aćin Jovica

Cena: 1404.00 din.

Razgovori sa Kafkom! Osim ovih, ne postoje drugi. Neuporediv i dramatičan portret književnog genija uživo. Svedočanstvo koje čitamo kao najuzbudljiviji roman.
Od Berlina do umiranja! Poslednja Kafkina pisma, iz sanatorijuma, kad više nije mogao ni da jede ni da pije ni da govori. To su poruke kad nas reči izdaju, poruke iz beskonačne žeđi.

Mogli su da se otvore za tvrdi povez kada je u pitanju takav naslov : )

Kupiću je, ako me ne uvate 

Tužni tropi
Autor: Levi-Stros Klod;
Cena: 1188.00 din.

Izdavac: Zepter Book World


Prema rečima Kliforda Gerca, ovo delo predstavlja jednu od najlepših knjiga koje je ikada napisao jedan antropolog. "Ona ima formu standardne legende o Herojskom traganju... Knjiga je mešavina autobiografije, putopisa, filozofske rasprave, etnografskog izveštaja, kolonijalne istorije i proročkog mita." U naučnoj objektivizaciji neposrednog psiho-fizičkog iskustva istraživača na terenu Levi-Stros vidi pravi smoisao etnografije. Istovremeno, ova knjiga pokazuje koliko je teško zacrtati zakonske odnose u stvarnosti koja, uprkos ogromnim naporima, dubokom ličnom, ponekad i potresnom spoznavanju, ostaje nepoznata i daleka.

Reč je o zabeleškama sa puta Klod Levi Strosa po Amazoniji i još nekim delovima Latinske Amerike. Levi Stros nas upućuje do najsitnijih detalja u život i kulturu urođenika, pre svega, u brazilskoj Amazoniji.