ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

To za hrabrost VQ sam verovatno napisao ja.

Mislio sam pre svega na umetniču hrabrost, kombinaciju motiva, odmeravanja humora nasuprot očajanju itd. Ne mislim da je u socijalnom smislu Miike išta promenio tim filmom, ta to je ionako bio deo većeg projekta u kome su razni autori stvarali jeftine (do 100.000 dolara, ako se ne varam) filmove na temu "ljubavi"...

http://ljudska_splacina.com/2011/08/kyofu-aka-sylvian-experiments-2010.html

Ovo zvuči SJA-JNO! A trojka od tebe = petica u realnosti!

a petica obično bude trojka

Da, trojka ili nešto gore.

http://ljudska_splacina.com/2011/08/wall-man-aka-kabe-otoko-2006.html

TOMIE: UNLIMITED (2011)

http://ljudska_splacina.com/2012/03/tomie-unlimited-2011.html

Odgovor na ovo pitanje je jednostavan. Japanci znaju da dočaraju tu jezivu atmosferu i da smisle priču, dok Ameri jedino znaju da u film dodaju efekte i dosadili su i bogu i narodu.

Нонсенсе.

Quote from: Харвестер on 24-03-2012, 23:28:01
Нонсенсе.

Ti u ime boga ili naroda?

kad već nemamo topik za korejske horore, ili ga barem srč ne nalazi, nek ovaj korejac legne ovde - ionako u njemu ima i japanaca 

EPITAPH (2007)



http://ljudska_splacina.com/2012/09/epitaph-2007.html

Корејски хорор, зар то није оксиморон?

Quote from: Harvester on 02-09-2012, 23:37:35
Корејски хорор, зар то није оксиморон?

nije.

http://templeofghoul.blogspot.com/2012/09/pray-2006.html

tvič javlja:

Nakata Hideo Returns To Classic Horror With THE COMPLEX

Nakata Hideo has proven reluctant to repeat himself, the director of The Ring and Dark Water staying away from the genre of horror that he helped define and launch over the past decade, choosing to explore different styles and genres over his past several works. But no more.

Japan's Nikkatsu studios are showing a ten minute reel of Nakata's latest effort, titled The Complex, at the American Film Market and it is arresting stuff, instantly reminiscent of the director's best known work. The long shots, dark atmosphere and sense of isolation that undergirded much of The Ring and Dark Water are very much present here and while you can never be sure that the mood of a promo will translate to a complete film the footage feels very much like a homecoming for Nakata - the first time the director has felt like himself in a very long time.

            Nursing student Asuka (Atsuko Maeda) has just moved into a row of aging apartment buildings with her parents and younger brother. On the first night in her new room, she is awakened by a strange scratching sound coming from the apartment of her neighbor, a reclusive old man who has refused all attempts at communication. Concerned over his well-being, Asuka enters his home, only to find him dead from malnutrition. Worse, it looks as if he had been trying to claw his way into her room. When the late-night scratching returns, she nervously ventures back next door, only to come face to face with an apparition of the old man.

            Asuka soon learns that there have been many strange deaths in the complex over the years. Hoping to rid herself of the evil surrounding her, she seeks help from a spiritualist, and signs soon point to the danger being rooted in events in a past as tragic as the one Asuka lives in denial of.

OCCULT (aka OKARUTO, 2009)



http://ljudska_splacina.com/2012/12/blog-post.html

DEAD SUSHI (2012)



http://ljudska_splacina.com/2013/01/dead-sushi-2012.html

PRAYER BEADS (2004)



http://templeofghoul.blogspot.com/2013/03/prayer-beads-2004.html

NAJOČEKIVANIJI AZIJSKI HORORI 2013-te



http://ljudska_splacina.com/2013/04/najocekivaniji-azijski-horori-2013-te.html

ja nisam japanca pogledao ima 3 godine
sve se pregledalo u prvom naletu što je vrijedilo
kasnije me nije zanimalo
ali eto možda bude valjalo šta s ovog spiska

japanski monstrum:

HENGE aka METAMORPHOSIS (2012)



http://ljudska_splacina.com/2013/04/henge-aka-metamorphosis-2012.html

Погледао сам неко вече ВАМПИРЕ ГИРЛ ВС ФРАНКЕНСТЕИН ГИРЛ, филм неког лика по неком стрипу, а оно што је нама најзначајније јесте да је генијални Јошихиро Нишимура учествовао као ко-директор и аутор специјалних ефеката. Ипак, ово по много чему слиједи путању других Нишимуриних радова, тако да ко воли да слуша како весела поп/рок музика свира док на екрану пљуште фонтане крви и одсјечени дијелови тијела лете у слоу моушну, биће врло задовољан.

Quote from: Shozo Hirono on 27-12-2008, 14:53:21
Tokyo Gore Police (2008) Yoshihiro Nishimura ****

Ovako,na prvu loptu,publika se naizgled zasitila japanskog besomucnog mlataranja macetama i krvopljusijom merenom tonama prolivene crvene farbe i raznoraznih tecnosti pod snaznim pritiskom.Ali o cemu mi ovde zaista iskreno raspravljamo.Pa ovo je umetnost zabave u najcistijem prociscenom smislu reci,a filmovi kao Wild Zero,Suicide Club,The Machine Girl,Meatball Machine ili Versus,vec polako imaju status nepremostivih i nezaobilaznih cinioca moderne pop kulture savremenog japanskog horor filma.
I kao takav Tokyo Gore Police zahteva ogroman respekt i paznju,a cinjenica je da izolovano moze da funkcionise i kao Nishimurin workshop za specijalne efekte.
Za razliku od The Machine Girl,koji predstavlja pompezan,crnohumorni,ali prosecan spaltter film,Nishimurin samostalni projekat cini dubioznija razrada tematike,sa jakom osloncem na slicne filmove svojih sunarodnika iz proslosti.
Ne zeleci da koketira sa fanovima ovogodisnje Masinistice,Nishimura nalazi jaku potporu u cyber-flesh organic stilu koji je patentira niko drugi do Tsukamoto naravno.Kombinujuci ga hrabro i kroz soundtrack sa punkrock explozivnoscu Sogo Ishiijevih uradaka od pre tridesetak godina,Nishimura kreira atmosferu koju cini postapokalipticna tama modernog Japana,reflektovana u liku savremene privatizovane policije,predvodjene nemanima sa psihofetisistickim devijacijama.
Mozda na momente malo dosadan,i nekako bi lakse funkcionisao da je dvadesetak minuta kraci,ali negativni elementi su zanemarljivi u odnosu na krajnji efekat.

Нишимура је апсолутни геније.

http://ljudska_splacina.com/2013/10/kaidan-2007.html

Kiyoshi Kurosawa's LOFT (2005)







http://ljudska_splacina.com/2013/12/kiyoshi-kurosawas-loft-2005.html

Kiyoshi Kurosawa's RETRIBUTION (2006)





http://ljudska_splacina.com/2014/01/kiyoshi-kurosawas-retribution-2006.html

Quote from: Ghoul on 01-06-2007, 16:48:22
zašto su japanski horori strašniji od američkih?


evo genijalne teorije koju nađoh na AICN forumu:
"I agree this has a lot to do with subtitles. Especially in horror films i think it's easier to have things you'd see coming a mile off in an American film sneak up on you in a subtitled film because half your concentration is on following the dialogue lines."

ha ha ha ha ha ha haaaaaa!

znači, ko među vama ovde sporije čita, lakše se i (stranih) horora plaši!
nespa?

Ameri i titlovi. "Reading movies" hahaha.

Samo su drugaciji. Na americki stil smo navikli, previse su predvidivi. Japanci, atmosfera, slow burn, ti kripi duhovi, druga kultura, drugacija gluma, i da, atmosfera.  Uopste Azijski horori su prica za sebe, meni je Shutter (2004) Tajlandski horor jedan od strasnijih koje sam pogledala, dalje, Dark Waters uzasno tuzan, kripi film, i Ring (ali za nijansu preferiram rimejk - ne desava se cesto, ali u ovom jednom slucaju da) Noroi je bio dobar, ali predug za faund futidz. Marebito, Audition, naravno, vrlo dobri. Hipnosis isto.
Mnogo mi se svidja sta radi Shion Sono (Noriko's Dinner Table, Suicide Club, Cold Fish) a Tsukamotov A Snake of June je remek delo.

Sad, jedno priznanje, nisam neki ljubitelj japanskog supernatural stila u globalu, (ucenice, dugokosi duhovi) iz prostog razloga sto su toliko razvuceni, spori i cesto konfuzni, da izgubim volju za gledanjem, a kad je nesto dosadno, nekako i nije strasno, zar ne? Probala sam sa Korejskim serijalom Whispering Corridors koji ko da su radile njihove komsije, na teskim mukama sam bila da uopste razlikujem face tih klinki, imena, naravno zaboravi, i tako zakomplikuju radnju da stvarno izgubim volju. Ovo zvuci ignorant, uvidjam da se ne razlikuje mnogo od gorenavedene mudrosti, ali sta da se radi. Hvaljeni Kairo (Pulse) bokte, koji smor! Rinne (Reincarnation) takodje. Tako, nesto mi lezi, nesto ne. Gledam ih povremeno, ne mogu da kazem da sam totalni fan.

Ali zato Korejske tabu drame, i rivendz trilere...derem.