ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Quote from: Stipan on 05-09-2011, 12:35:24

Quote from: БATA ЖИВОТИЊА on 05-09-2011, 12:31:09
Ti ništa od mene nisi čitala. Toliko o tome...

Kako nije? A priče sa radionice?

Blog nije. Neka dokaže ako jeste.

Mims, Gul je u rasturanju tvog teksta uradio najbolju stvar, napao je pre svega tvoj princip i tvoj pristup i pokazao koliko su oni pogrešni, i da su ti omaške u zaključcima naprosto posledica svega pogrešnog pre toga. Veličanstvena studija protiv besmislenog trabunjanja i treba imati snage i priznati to. Ovog trena si na prekretnici, možeš da priznaš Gulu da je u pravu i sačuvaš kakav-takav kredibilitet pred ovim ljudima okolo za sebe u budućnosti ili možeš da nastaviš da se batrgaš s mišlju da je Znak sagite nevažna gomila gubitnika i da je bitno šta ti o tekstu kažu klinkice-pesnikinje u pokušaju i dobronamerne bakice kojima je sve slatko.

Ko da gledam da je u pripremi nova saradnja između Bobana i Ghoula...

Quote from: Harvester on 05-09-2011, 12:44:31
Ko da gledam da je u pripremi nova saradnja između Bobana i Ghoula...

Quote from: Harvester on 05-09-2011, 12:44:31
Ko da gledam da je u pripremi nova saradnja između Bobana i Ghoula...

Ne, brate, nego ja razdvajam emocije od posla, dopadanje od pravde.
Da mogu da biram, Gula bih ispekao na ražnju i bacio svinjama, a Mims svakako ne... ali profesionalno gledano, Gul je u ovom slučaju apsolutno u pravu, ali doslovno do koske.

Mims, da li ti zaista misliš da ja mislim da je Po živeo u XVII veku pa mi to naturaš na nos više puta?
Da li si čula nekada da stilsku figuru blagog preterivanja? Ja to stalno radim. Ali čak i da nisam i da zaista verujem da je pre 200 godina bio XVII vek, dakle, da sam toliko glup da ne znam koji je to vek, da ne mogu da izračunam ili potražim na netu, da naprosto nemam pojma kada je živeo moj omiljeni pisac iz mladosti, čak i da je sve tako, to ne može spasti tvoj tekst, niti jednu jedinu njegovu rečenicu.

Blagog preterivanja?!    Oh, kako to divno zvuči! 

pa to je ono kada nekome kažeš "Šest puta sam ti rekao", a rekao si mu samo četiri puta.
I onda se neko uhvati za to i dokazuje da nije tačno i da nemaš pojma šta pričaš. Jebiga...

u stvari, kaže se blagog bobanivanja

Pa sad, žalosno po Mims je što se potpuno slažem sa onim što je Gul rekao onamo na blogu.
Koliko god da su mi i ona i D. simpatične - nisu u pravu što se ovoga tiče.
I bilo bi im pametnije da ne izazivaju mnogo Gulovu pažnju...

Dobar tekst. Ovaj Ghoulov. Mada, meni su uvek zanimljiva i ta alternativna čitanja (ili učitavanja) kao što je Mimsin tekst, ali Ghoul je u ovom slučaju meni ubedljiviji.

Quote from: Perin on 05-09-2011, 01:19:18
Ja sam mimsin tekst shvatio kao špekulaciju tipa "šta bi bilo da je..." a ne kao master tezu ili nekakav ozbiljan rad. Shvatio sam to kao njeno razmišljanje naglas i mislim da bi svima bilo lakše da isti tekst tako i shvate.

Dakle, Gul bio bio u pravu kada bih ja birao tekst koji je više zasnovan na pravoj analizi i teorijom književnosti; ali ne, Mims nije imala nameru da napiše tu master tezu ili štagod, a pomenutim citatom od ranije sam na to skrenuo pažnju.

Vivisekcija njenog teksta na tom nivou je neprimerena, ako se uzme u obzir ovo gore navedeno što sam kazao. Ali,  izgleda da sam samo ja tako shvatio tekst: kao špekulaciju, kao razmišljanje naglas koje ne mora da bude činjenički potkovano i koje najpre ne mora da bude istinito niti pravo.

Ali dobro, to sam samo ja.

Hoćeš da kažeš da Mims ne treba shvatati ozbiljno i da ne zavređuje propisnu analizu?    Pa to nije OK!!!!!!!!!!!!!! I siguran sam da niko ne objavljuje svoj tekst u javnosti misleći "Ja u stvari i ne mislim ovo što pišem, al ajde, neka se objavi".

Mims se potrudila da dokaže da nije plavuša i nije uspjela u tome, šta da se radi...

Pa, da se pokuša ponovo, naravno.

(Mada zaista sumnjam da su to bili njeni pravi motivi)

@meho: Naravno da nije ok i naravno da tekst zavređuje analizu, ali govorim, ne zavređuje (ili pre ne treba mu) analizu sa teorijsko književnog stanovišta koju Gul nudi, kao vrsan poznavalac iste. Kažem, tekst je sa moje strane shvaćen kao teza, kao špekulacija, kao "da, ja ovo mislim, ali verovatno nisam u pravu" ili "Hm, a možda bi valjalo sagledati priču iz ovog ugla" dakle, kao špekulacija, kao kont, kao predlog - jedino što bi valjalo reći jeste da li je predlog prošao ili ne. Nije prošao - u redu, šibaj dalje. Ok je što se Gul potrudio da pruži kritiku kritike i ja bih mu zahvalio na tome da sam na Mimsinom mestu, ali opet je, po meni, previše drvlja i kamenja bačeno za jednu običnu opasku ili razmišljanje naglas.

Možda je gore što ja ovo govorim i što nisam mimsin tekst shvatio kao ozbiljan rad, ali jebiga, takav je moj utisak...mada on (utisak) ništa ne vredi

Quote from: Boban on 05-09-2011, 12:43:12
Mims, Gul je u rasturanju tvog teksta uradio najbolju stvar, napao je pre svega tvoj princip i tvoj pristup i pokazao koliko su oni pogrešni, i da su ti omaške u zaključcima naprosto posledica svega pogrešnog pre toga. Veličanstvena studija protiv besmislenog trabunjanja i treba imati snage i priznati to. Ovog trena si na prekretnici, možeš da priznaš Gulu da je u pravu i sačuvaš kakav-takav kredibilitet pred ovim ljudima okolo za sebe u budućnosti ili možeš da nastaviš da se batrgaš s mišlju da je Znak sagite nevažna gomila gubitnika i da je bitno šta ti o tekstu kažu klinkice-pesnikinje u pokušaju i dobronamerne bakice kojima je sve slatko.

Drvlje i kamenje je The Sagita way i tu izgleda nema pomoći. No, mislim da je Gul i pored standardne količine omalovažavajućih opaski napisao koristan tekst i za Mims i za nas. Što je više nego što se desilo u vezi sa mojim tekstom o Gombroviču  

Gulov tekst jeste koristan, ne sporim; sporim samo preveliko drvlje i kamenje i gungulu što se digla oko nekoliko rečenica. Zar moramo uvek biti u pravu, zar nije divno čuti i pročitati ponekad i nekakvu čudnu analizu ili mišljenje? Barem na to (mišljenje) imamo pravo, koliko god ono bilo pogrešno (ako jeste).

Ma, ja sam o drvlju & kamenju unapred dao negativan iskaz još juče.

I nije stvar u tome da li se može dati "čudno mišljenje" nego da li možeš da ga argumentima podržiš, naravno.

Bogme, kako vidim po najavama, sledeći Gulov diss će ipak biti pun omaložavavajućih opaski koje volimo onoliko koliko nas zasmejavaju!  

Quote from: John Reynolds on 05-09-2011, 15:51:12
Bogme, kako vidim po najavama, sledeći Gulov diss će ipak biti pun omaložavavajućih opaski koje volimo onoliko koliko nas zasmejavaju!  

dnevnikov dodatak.

Quote from: Perin on 05-09-2011, 15:39:51Ok je što se Gul potrudio da pruži kritiku kritike i ja bih mu zahvalio na tome da sam na Mimsinom mestu, ali opet je, po meni, previše drvlja i kamenja bačeno za jednu običnu opasku ili razmišljanje naglas.

Da je Mimsin tekst počeo u stilu: "Dragi dnevniče, evo na šta me je asocirala Poova priča...", shvatila bih ga kao razmišljanje naglas. Pošto nije tako počeo, mislim da je Ghoulova analiza na mestu.

ma nije da Mims nije onto something, samo njenoj ''teoriji književnosti'' nedostaje mnogo teorije.

Mislim, ako ćemo da ''skrnavimo'' priču teorijom, jasno je čemu je služio incest u starim porodicama. To se vezuje za zadržavanje bogatstva na jednom mjestu, sprečavanje rasipanja, i posljedica je produžavanje loze bez grana. U slučaju buržoazije, jer Ašerovi nisu plemstvo, više ne postoji stvarni incest, ali postoji pozivanje na rodosrkrvljenje, bar prema (Jevtromraženom) Fukou; buržoaska pedagogija poziva na prisnost članova porodice koja nije seksualna, ali nije ni zdrava. Unutar kuće tako se razvija jedna čudna atmosfera koja nema veze sa porodičnim bogatstvom, koje je spoljašnje u odnosu na kuću. Oni su zatvoreni u kući zato što samo tu nisu ograničeni ekonomskim, političkim i društvenim faktorima, pa mogu ugoditi svakoj želji do bolesnih granica.

Zatvoreni su u kući kao što je sama loza zatvorena u kući. analno-zgrtački karakter koji je želio da spriječi rasipanje bogatstva sprečava i bilo kakvo drugo otvaranje kuće (kuća kao loza, preduzeće, dom). Ašer je samo došao do shvatanja da je sve to odavno mrtvački sanduk, on u suštini zatvaranjem sestre zatvara samog sebe, jer oni su jedno, ''jednojajčani blizanci''. To je konačno zatvaranje čitave kuće koja onda ''implodira'', vraća se u tamni ribnjak. Nema tu silovanja, to je pad prouzrokovan degeneracijom.

Ali nije li silovanje ovde jedan širi termin za kontrolu koja potiče iz seksualnog nagona? Bar sam ja to video u tekstu.

"To stoji u tekstu"

ali kontrola ne potiče iz seksualnog nagona, incest je motivisan ekonomskim razlozima

Seks je suprotstavljen lozi. Loza je ograničavanje seksa.

To je tvoje učitavanje. Sasvim legitimno, dodaću. Ali meni je legitimno i ovo što tekst originalno želi da kaže. Doduše, ja jesam štivalac BDSM pornografije pa je možda vidim i tamo gde je nema pa su mi takva tumačenja bliska.

Eh, sad, učitavanje. Pa jasno je da je loza stvorena incestom, to nisam učitao. Takođe, naučno je dokazano zašto se incest uopšte događa u civilizovanim društvima, ne događa se iz nekih frojdovskih razloga već zbog imovine. Da bi se kontrolisala imovine zatvara se seksualni život jedne porodice. Dakle, kontroliše se seks, dakle kontrola ne proizlazi iz nagona već služi gušenju nagona.

To nije moje tumačenje među tumačenjima, ja ću da insistiram da je to jedino moguće tumačenje

Quote from: БATA ЖИВОТИЊА on 05-09-2011, 18:13:01
To nije moje tumačenje među tumačenjima, ja ću da insistiram da je to jedino moguće tumačenje

Za razliku od autorke originalnog teksta koja to nije tvrdila bavila se elementima. Bar ja to tako vidim.

Jbt, na svakoj strani moram da okačinjem isto.

Quote from: Edgar Alan PoJa sam ipak saznao da je njegova veoma stara porodica bila poznata od davnina po preterano osetljivoj naravi, koja se ogledala kroz niz stoleća u mnogim delima uzvišene i neobične umetnosti, a u poslednje vreme pokazala se u ponovljenim delima štedrog ali nenametljivog milosrđa, a isto tako i u strasnoj naklonosti za muziku, i to više za njena zapletena pitanja nego za njene obične i lako shvatljive lepote. Doznao sam, takođe, i veoma značajnu činjenicu da stablo Ušerovog roda, ma koliko starinsko i slavno bilo, nije nikad dalo nijednu dugotrajnu sporednu granu, bolje rečeno, da je cela porodica bila u neposrednoj liniji nasleđa, a takva je sa veoma neznatnim i veoma prolaznim razlikama uvek bila. Taj nedostatak, razmišljao sam, dok sam preturao u mislima kako se savršeno održala nedeljivost poseda kao i naročite karakterne crte kod ljudi, i dok sam mudrovao o mogućem uticaju koji je u dugom toku stoleća jedna od te dve stvari mogla imati na drugu – bio je to nedostatak, to odsustvo, možda, sporednog potomstva i stoga dosledno neskrenuto prenošenje od oca na sina kako imanja tako i imena, i to se polako slilo jedno u drugo i tako izjednačilo, da se prvobitni naziv poseda utopio u čudnom i dvosmislenom nazivu "Kuće Ušer" – nazivu koji je, izgledalo je, sadržao po mišljenju seljaka koji su ga upotrebljavali, kako porodicu tako i porodičnu kuću.

Bata je u pravu, ovde sve piše.

Edit: Ne samo što prenose jedni drugima imanje, nego i "osobine". Dakle, nije Roderik slab kao pojedinac, to je osobenost cele porodice, loze. Tu je kao pojedinac od nevažan, jer porodica incestom i degeneracijom prenosi nesavršenost, nekompletnost s ljudske strane i kompletnost imovine s druge. A onda sve to počne da puca i dođe ne silovanje nego kraj kuće Ašerovih.

Pa, tko poriče incest kao bitan motiv?

Incest, slatki incest, dodao bih. Bar iz pozicije Srbalja kojima je ovo apsolutno dominantan seksualni fetiš.

Pa Mims. Ne spominje ga nigde, dakle...

PS Ali izmišlja lance da bi potkrepila svoje BDSM učitavanje.

Quote from: Meho Krljic on 05-09-2011, 18:16:14

Quote from: БATA ЖИВОТИЊА on 05-09-2011, 18:13:01
To nije moje tumačenje među tumačenjima, ja ću da insistiram da je to jedino moguće tumačenje

Za razliku od autorke originalnog teksta koja to nije tvrdila bavila se elementima. Bar ja to tako vidim.

pa zato je prsata plavuša

Quote from: Ghoul on 05-09-2011, 08:36:32


http://ljudska_splacina.com/2011/09/ea-po-pad-kuce-aser-silovanje.html

Dobro, predloženo mi je da se povinujem pred velikim autoritetom Gula i njegovom analizom mog ,,esejčića i trabunjanja u njemu". Ali, eto...

Prvo, Gul se ograđuje od komentarisanja samog teksta, što je sasvim legitimno i kaže da je praksa istrzanja iz konteksta zarad  ilustrovanja neke ideološke postavke i umetanja u unapred umišljene okvire (i okove, kad smo već tu) osuđena na silovanje, jer književnoumetnička dela nisu sredstvo već cilj književne analize. S tim se apsolutno slažem.

Kada je u pitanju esejčić o silovanju kuće, on na prvi pogled deluje kao način da se upravo, zbog tematskog porno broja, sama priča siluje i postavi u okvire nečega što ima pornografski (ili makar seksualni) prizvuk. Ali, da li je zaista sve neutemeljeno?
Slažem se da je možda trebalo da ekspliciram da ovo nije jedino tumačenje Pada Kuće Ašer, možda je čak i najneubedljivije, ali je, eto, ipak iz primera i citata vidi da nije potpuno neutemeljeno.

Velek i Voren su svakako bog i batina i njihovo ,,samo ako je u službi egzegeze" nas navodi da konkretnu priču tumačimo kao celinu, a ne da joj kopamo delove i seciramo da bismo svoju prljavu maštu na još prljaviji način potkrepili. Ali, ko kaže da priča nije prethodno tumačena sa datih stanovišta?

Kad Gul kaže: ,,Šta je ovo? Od čega je načinjeno? Koji su njegovi konstitutivni, definišući elementi? Kako su organizovani? Zašto su baš tako organizovani? Koji se smisao / značenje / učinak proizvodi odabirom baš ovih elemenata i njihovim raspoređivanjem baš na ovaj način? U kakvoj su vezi sa poetikom autora i žanra / žanrova kojima tekst pripada? Kakva je sličnost/razlika u odnosu na tradiciju ranije uspostavljenu tj. na onu koja se kasnije razvila (if any)?" Trebalo bi da zna da je baš sve u vezi sa svim i da silovanje (koje se ovde, nažalost, bukvalno shvata) ima veze i sa ostalim elementima priče.

Kada je u pitanju seksualni podtekst, Gul problematizuje ,,silovateljsku praksu", iako je njihova incestuozna veza neminovna.

Tekst o silovanju kuće naizgled zvuči pretenciozno u nameri da sve smesti u kalup silovanja silovatelja, ali se ne radi samo o tome. Gul kaže - da je autorka čitala i druga Poova dela pitamo se u kojoj meri bi i njih silovala (ili bi možda nešto shvatila). Da li je moguće da previđa tendencije u Poovoj prozi ka kontrolisanju prostora i volje? Da li je moguće da ne vidi potrebu za smenom dominacije, a poziva se na ,,close reading".

Dobro, hajde da bliže pročitamo određene delove određenih dela. Odnosno GDE se dešava nametanje kontrole i dominacije i zašto.

Kada je u pitanju izolacija radi sigurnosti, možemo uočiti da je reč o neodrživoj ambiciji, budući da akteri koji ograničavaju prostor radi sigurnosti, bilo sebi, bilo drugima, bilo da neko njima ograničava taj prostor – na kraju ne budu spašeni i zaista osigurani. Zidovi nikada nisu dovoljno jaki, kontrola je nemoguća.
,,Od radoznalosti sveta sakrio sam stvorenje koje mi je sudbina prisilila da obožavam, i u strogoj povučenosti svoga doma, sa zebnjom koja me je izjedala, bdio sam nad svime što je bilo u vezi sa mojom ljubljenom." (Morela) Narator svoju novorođenu ćerku krije od sveta do te mere da neće ni da je imenuje, kao da tim neimenovanjem, želi da joj još više ograniči prostor i zove je ,,dete moje", ,,ljubavi moja", i na taj način, prisvojnim zamenicama, kao da joj još više ograničava prostor posesivno je čuvajući uz sebe.
Na poseban vid izolovanosti nailazimo i u priči Eleonora: ,,Tako smo, eto, živeli sami, ne znajući ništa o svetu izvan doline – ja, moja rođaka i njena majka." Ovo je primer prijatno sigurnog prostora. Dolina u ovoj priči ima svoj pun semantički i simbolički potencijal, uprkos izolaciji. Dolina može da simbolizuje rani razvoj civilizacije, potencijal stvaranja i plodnost, čija je simbolika podstaknuta i opisima bujne vegetacije. Ona reflektuje prirodu njihove mlade ljubavi. Jezik je bogat i čak kitnjast u nameri da istakne silinu potencijala te ljubavi. Tim pre, preokret koji izaziva Eleonorina smrt je efektiniji – očekivalo se stvaranje novog života na tom plodonosnom tlu, a nasuprot tome, dobili smo smrt potencijala. Interesantno je da nakon njene smrti narator počinje da se kreće, i nailazi na novu ljubav koja bi bila onemogućena da je Eleonora ostala u životu, ruši dato obećanje i ženi se Ermengardom. Eleonora na samrti kaže da bi volela da živi, samo da se njen voljeni ne bi oženio drugom ženom, što implicira da je ona želela da ga kontroliše svojim životom, da ga izoluje od sveta i sačuva samo za sebe.
Prostor u priči Vilijam Vilson je takođe zatvoren. Naime, reč je o školi u kojoj su učenici gotovo zarobljeni, ,,zaštićeni" zidinama. I ovde je prostor zatvoren u jednom svom delu, tj. učenicima je zabranjeno da napuste školsko imanje, pa je dečački period Vilsonovog života bio ,,opasan visokim i debelim zidom od cigala..."
U nekoliko priča nailazimo na izolaciju zbog velikih epidemija kolere (Sfinga) i kuge (Senka, Maska Crvene Smrti). U Senci vidimo da uprkos što ne postoji ulaz u prostoriju, uprkos činjenici da se vrata otvaraju samo iznutra, i da crne draperije iako zatvaraju ,,pogled na Mesec, zlokobne zvezde i prezne ulice" ne mogu isključiti slutnju ,,i nagoveštaj zla", ali ni njegov ulaz u sobu, ulaz Senke, koja će ih na kraju ubiti.
Slično je i sa Maskom crvene smrti, koja, poput okvirne priče u Dekameronu, kao glavnu temu ima zaklon od kuge, slavljenje života i potreba da se život, ne samo nastavi unutar zatvorenog prostora, već da se hipertrofira. Reč je o životu, koji zbog konstantnog podsećanja na smrt biva življi, i u tom zatvorenom ima više mogućnosti za njegov razvoj. U ovoj priči imamo tri nivoa zatvaranja – jedan je taj, okvirni – sigurnosno zatvaranje u dvor, drugi je zatvaranje pod maskom (ako uzmemo u obzir da maska ima fiksnu formu i ne dozvoljava nikakava spoljašnja previranja), i konačno – zatvaranje u smrti (i to ne bilo koje smrti, već smrti od koje žrtva izdahne ,,u očajničkom stavu u kome pade.") Na kraju imamo represivnu strukturu, uprkos prvobitnoj Prosperovoj zamisli da drži ljude podalje od bolesti.
Iz navedenih primera je jasno da nam Po sugeriše da je kontrola iluzija, i koliko god ograničavali prostor, on nikada neće biti garancija sigurnosti. To je trenutak kada se zatvoreni prostor na trenutak otvara kako bi se opet zatvorio, ili urušio u sebe.
U Padu kuće Ašer, vidimo pukotinu na početku priče, koja ne otvara prostor, čak i ne aludira na kasnije rušenje kuće, ali ipak donekle sugeriše moguću nesigurnost zdanja. Roderik za vreme oluje otvara prozor u naratorovoj sobi. Primećuje da se ribnjak ispred kuće presijava u mraku, a taj sjaj je blizak sjaju na slikama Roderika Ašera, iako ne vidimo izvor svetla. Dakle, bilo da je pozicija u kojoj se nalazi izvor svetlosti vidljiv ili nevidljiv, nama je nevidljiv i neprijemčiv. Mi vidimo samo ono što nam Roderik i narator dozvoljavaju, i taj kratak pogled kroz prozor ima upravo tu funkciju – da pokaže kako je percepcija ograničena kako akterima priče, tako i čitaocima.

Naravno, ovo nisu jedini primeri kontrole prostora i nametanja kontrole – u koliko se, zapravo Poovih priča, ponavlja motiv živog zakopavanja ili drugačijeg prostornog ograničavanja? Šta je to ako ne nametanje kontrole? A šta je, opet, nametanje kontrole, ako ne želja da se nametne dominacija?

Gul se pita u gde je to toliko izražena ženska dominacija, a ne seća se Berenise, Morele i Ligeje, koje možda, obitavaju poput nekih duhova, iako su zapravo, vrlo vrlo pažljivo osmišljeni karakteri (za razliku od muških likova koji možda čvrstije stoje na zemlji, ali im je percepcija labilnija, afekti izraženiji itd).

Dakle, šta kaže sam tekst? ,,Treba li, dakle da kažem da sam istinski i žarko žudeo za časom Moreline smrti?" Ali, zašto? Zašto je problematičan ,,eruditivan plan" i ženska dominacija na istom kada vidimo junakinje koje se, da, raspadaju, ali u su u nekom domenu ipak jače. Otud i opaska vezana za Madelin i njenu ,,poslednju reč". Ona pada, poput kuće, na Roderika i urušava se zajedno sa njim i njom. Evo, opet ponavljam ono što sam već kačila, ali:

Postavlja se pitanje: da li je i ovde reč o nemogućnosti individuacije subjekta dokle god taj dominantni drugi (u ovom, i mnogim drugim, slučajevima – druga) postoji? Da li je fiksacija za Berenisine zube i fetišizacija istih simbolizuje želju da se Berenisa zaista apstahuje, da se odvoji od smrtnosti i telesnosti (bilo da zube posmatramo kao simbol smrtnosti ili seksualnosti). On je živu zakopava, ali joj vadi zube, i na taj način je dematerijalizuje i pretvara u ideju, u ono što je voleo i pre njene smrti, ali što moglo da se na taj način konkretizuje jedino u smrti.
Person ističe da su Poove junakinje (Morele, Berenisa, Ligeja, Eleonora, supruge u Crnoj mački i Ovalnom portretu) zaista zatvorene u ,,sferu doma", ali da ove pripovetke istovremeno ,,parodiraju željene efekte ideologije udvojenih sfera." Ona razlikuje dve vrste žena – ,,invalidne" (pasivne žrtve) i one koje pre nalikuju ,,Novoj Ženi koju je Frensis Kogan postavila kao legitimnu alternativu Istinskoj Ženstvenosti."

U navedenom eseju, Liland S. Peson navodi da bi Ligeja mogla da se čita i kao parodija ,,domaćih vrednosti i pozitivnih uticaja odvojenih sfera." Između ostalog, navodi različita čitanja ove pripovetke, ističući kao posebno interesantno čitanje Sintije Džordan koja u Ligeji prepoznaje sukob odvojenih sfera i borbu za vlast. Naime, Poove junakinje su neretko eruditivno superiornije od junaka. One se na taj način udaljavaju od ideala Prave Žene (kojoj je mesto u kuhinji) i zauzimaju drugačiju poziciju u ,,domaćoj sferi". Berenisa je voljena kao duh, kao apstraktna forma postojanja. Morela, poput Ligeje, predstavlja eruditivno moćniju, i na taj način superiorniju figuru, u poređenju sa voljenim muškarcem. Pripovedač priželjkuje smrt svoje drage, jer dokle god ona ima verbalnu moć nad njim, on ne može da potpuno živi; on tek nakon njene smrti može da postane svestan svog postojanja. Slično je i sa Eleonorom, koja je svom ljubljenom omogućila kretanje svojom smrću. Morela, ipak, nastavlja da živi kroz neimenovanu devojčicu, kojoj narator možda baš zato ne daje ime – da bi joj na neki način uskratio pravo na individualnost i da bi, donekle, sebi osigurao dominantnu ulogu.

U Padu kuće Ašer i Ovalnom portretu, žene uopšte ne govore. Madelin, bi, donekle, mogla da se percipira kao deo Roderikovog bića, koga on mora da se oslobodi da bi spoznao onaj drugi, muževniji deo svog bića. Roderik, zapravo, ima prilično nežne karakterne odrednice – preosetljivost čula, plašljivost, za razliku od Madelin, čija je karakterizacija svedena na gotovo gostujući fizički opis (i to ne detaljan, već kao konstatacija velike sličnosti sa Roderikom). Ipak, mi vidimo ženu na kraju scene, koja nakon nedelju-dve dana izlazi iz grobnice (dakle, neminovno prisustvo fizičke snage) i pada na Roderika, usmrćujući ih oboje na taj način. U poslednjoj sceni, imamo Madelin koja ipak dela, ipak dominira, njegov plan je bio bezuspešan, on mora da umre zajedno sa kućom i sestrom, kada već nije uspeo da se od njih odvoji.

Dama iz Ovalnog portreta predstavlja istovremeno i pasivni i aktivni princip, i život i smrt, slobodu i neslobodu. Umetnik svoju dragu ubija i istovremeno stvara. To je hiperrealnost realnosti. Kao što su ruski formalisti naglašavali da u umetnosti kamen zaista postaje kamen, tako i ovde život postaje život u umetnosti, uprkos činjenici da je taj život posledica smrti. Ali, da bi je stvorio, onako kako on želi (jer, ipak, koliko god to hiperrealno bilo, prolazi kroz njegovu vizuru), mora da je ubije i deemancipuje, da je živu zakopa u okvire rama.

I, ako već vidimo da je ipak, sužavanje prostora bitan segment Poovog stvaralaštava, nametanje kontrole i promena dominantnog u potčinjeno, zašto onda ne bi moglo da se pročita kroz tu BDSM prizmu?

Zapravo, čitajući svoj tekst ponovo, rekla bih da on nije fer, ne prema Pou, nego prema BDSM praksi u kojoj je sve lepo određeno i uređeno. Kod Poa nema samovoljnog davanja volje i moći, već naprotiv – u pokušaju da se moć nametne, osuđena je na nemoć i otud teza da onaj koji pokušava da nametne kontrolu, na kraju postaje i sam kontrolisan, žrtva sopstvene nemoći.

Pročitala sam i deo Gulovog magistarskog rada, koji je zaista dobar, ali, očigledno je da su nam teze u startu različite – u Gulovom radu je reč o potrebi za spajanjem individua (i mogućnosti da se to desi jedino u smrti), ja bih rekla da je ipak, njima potrebno da se razdvoje, ali da je to, često onemogućeno (i to je upravo njihovo prokletstvo). Kod Poa je često i udvajanje koje donekle sugeriše nemogućnost konačnog razdvajanja (što ne znači da potrebe za njom nema – Potreba da se Berenisini zubi (zubi, zubi!!!) odvoje od njenog tela, žudnja za Morelinom smrću, potreba da se Madelin zakopa uprkos svesti o tome da pati od katalepsije itd. )

Što se tiče rada o silovanju, trebalo bi pomenuti da silovanje, penetracija kuće u vaginalizovan ribnjak nisu krljučne stvari kojima se tekst bavi, već su tu radi, doduše  slobodnije, ilustracije nekog seksualnog podteksta; ali oni, zaista nisu srž samog teksta.  

Bogami, pošteno.

(I (uz rizik da me optuže da ljubim u dupe urednika), (ali nije li to normalno?) mislim da je kul da Mims ne potpada pod generalni prozivački ton ovog foruma.  Ne da će joj to doneti previše koristi na forumu ali možda hoće u životu.)

Quote from: Meho Krljic on 05-09-2011, 18:49:49(uz rizik da me optuže da ljubim u dupe urednika), (ali nije li to normalno?)

Misliš uredniCE? ccc

Mislim da govorim u ime svih, osim Perina, kada kažem da podržavam to cjelivanje.

Mislim da su tvoje seksualne fantazije simpatične. 

Pa, nije da nisam pokušao da je odgovorim. Bojim se da je sad Gul na potezu...

Quote from: Meho Krljic on 05-09-2011, 19:02:14
Mislim da su tvoje seksualne fantazije simpatične.  

Mislim da se ispod ove šaljive kao-mims-nezainteresovane rečenice krije želja za kontrolom koja potiče iz seksualnog nagona

Quote from: Mims on 05-09-2011, 18:28:19
Kada je u pitanju seksualni podtekst, Gul problematizuje ,,silovateljsku praksu", iako je njihova incestuozna veza neminovna.

Meni je promaklo da si u originalnom tekstu spominjala neminovnost incestuozne veze, a mnogo je reči potrošeno na neke druge prakse, mnogo manje očigledne u Poovoj priči.

Vidim da su lanci ispali iz ove verzije. Lepo.

Sad mi stiže SMS od Gula da je trenutno internetski odsečen od sveta, ali verujem da će ovo pročitati čim bude mogao.

Ovo je vrlo uzbudljivo sada   (U neseksualnom smislu). Mislim, ozbiljno, dobro je da na Sagiti rasprave ipak oće da se povedu i o književnosti.

Quote from: БATA ЖИВОТИЊА on 05-09-2011, 19:09:41

Quote from: Meho Krljic on 05-09-2011, 19:02:14
Mislim da su tvoje seksualne fantazije simpatične.  

Mislim da se ispod ove šaljive kao-mims-nezainteresovane rečenice krije želja za kontrolom koja potiče iz seksualnog nagona

Meni često pripisuju želju za kontrolom, ali istina je da sam ja suviše lenj da bih tako nešto želeo.

Quote from: Stipan on 05-09-2011, 19:07:26
Pa, nije da nisam pokušao da je odgovorim. Bojim se da je sad Gul na potezu...

A što da je odgovoriš? Misliš da je bolje da se pokrije ušima & ćuti jer je ipak žensko i šta kurac može da zna o Pou? Eh, da samo žene hoće da slušaju takve savete... I da shvataju da mi od njih želimo samo da nam operu noge kad dođemo kući umorni od lova i sakupljanja...

Quote from: John Reynolds on 05-09-2011, 19:16:18

Quote from: Mims on 05-09-2011, 18:28:19
Kada je u pitanju seksualni podtekst, Gul problematizuje ,,silovateljsku praksu", iako je njihova incestuozna veza neminovna.

Meni je promaklo da si u originalnom tekstu spominjala neminovnost incestuozne veze, a mnogo je reči potrošeno na neke druge prakse, mnogo manje očigledne u Poovoj priči.

Da, da, to stoji. Ali, ne mislim da jedno isključuje drugo, samo sam se skoncentrisala na dominantne i potčinjene odnose (incest je, svakako, dobrodošao u smenama moći i nemoći). Ipak, možda je trebalo to negde i naglasiti, slažem se.

Ovolika uljudnost i uvažavanje mi se GADE!!!!!!!!!!!!!!!!!!1111 Gde su krv, iznutrice, drama???!!! Zar tako da pričate o gotskoj prozi i pornografiji?

I gde je Jevtropijevićka? I gde je Lilit da proziva iz publike? GDE?

Quote from: Meho Krljic on 05-09-2011, 19:23:36
Eh, da samo žene hoće da slušaju takve savete... I da shvataju da mi od njih želimo samo da nam operu noge kad dođemo kući umorni od lova i sakupljanja...

E da smo te sreće svet bi bio ugodno i života vredno mesto...

Ali nije svaki muškarac dorastao da mu se peru noge posle lova i sakupljanja. Kenjkavci i submisivci su verovatno viđeniji da oni budu ti koji peru. No, dobro, i to je neka društvena uloga.

Quote from: Meho Krljic on 05-09-2011, 19:32:47
Ovolika uljudnost i uvažavanje mi se GADE!!!!!!!!!!!!!!!!!!1111 Gde su krv, iznutrice, drama???!!! Zar tako da pričate o gotskoj prozi i pornografiji?

I gde je Jevtropijevićka? I gde je Lilit da proziva iz publike? GDE?

Pa podtekstualno, Meho!!!!!!!!!

Ovaj ton je samo u svom prvom sloju uljudan, u svakom sledećem ima sve više krvi i iznutrica!!!!!!!22222222

Ne znam ja imam li intelektualnih kapaciteta da prodrem u te slojeve...

(Ovo sad nabacujem zicere znamo-već-kome)

Quote from: Meho Krljic on 05-09-2011, 19:35:34
Ali nije svaki muškarac dorastao da mu se peru noge posle lova i sakupljanja. Kenjkavci i submisivci su verovatno viđeniji da oni budu ti koji peru. No, dobro, i to je neka društvena uloga.

Hmmm... Nadam se da sam žaoku pogrešno shvatio. Ne bi valjalo da je ono na šta sam prvo pomislio.