ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ko kaže da je ovo loše? Ako si/ste ti/vi srećan/ni onda sam i ja.

Barem meni nije teško da prihvatim, ama baš, sve.

Kaže se, čak i ja ponekad imam loše dane. Ajmo malo poraditi na toj kičmi.

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 05-04-2011, 10:30:05
Ups! Ohne zabune, badabuisao sam na D komentar, ne Stipana.
Izvinjavam se dragim osobama, unapred

Ja sam i shvatila tvoju onomatopeju kao reakciju na moj komentar.

A i ti spadaš u kategoriju dragih osoba (ponekad ), što me ne sprečava da jedva čekam dan za komentarisanje priča iz kruga.  

Vidiš, to mi je ispalo iz kuckanja a hteo sam da pridodam - jedva čekam da čujem na šta ćeš mi se u priči najviše ostrviti. Nakljukao sam je stereotipima do potpune udobnosti

Da skrenem malo misli sa onih grubih horoskopa, evo još nečega, za ubijanje vremena do završetka glasanja.
Evo vam na izvol'te, mog odbačenog čeda, da ga kasapite, ružite i nimalo milosti prema njemu da nemate. A on će šmrckati, trzati ramenima, plakati i početi da piše pesme. Pa eto, ko ima dušu neka krene. A on je samo hteo malo da eksperimentiše sa dijalozima.



,,Dobro, 'ajmo polako. Anđele mali, a kao se ti zoveš?"

,,Pa, ovaj... Anđela."

,,Anđela? Vidi vraga! I koliko puta da ti ponovim? Pa, dobro Anđela, Anđela... hoćeš mi već jednom objasniti kakvo je ovo sranje!?! I prestani da drljaš po toj tastaturi, gledaj me kad ti se obraćam!"

,,Ali, ali... gospodine... molim vas, nemojte opet vikati, kad vas molim."

,,Vikao sam skoro deset godina, i? Je l' me neko čuo? Bolela vas patka. Ima da se derem, 'oću da se derem. Ti ćeš da me ućutkuješ, derište slinavo. Derem se, evo vidi kako se derem, i šta mi možeš?!"

,,Oh bože... nemojte, kad vas molim..."

,,Zašto sam lutao po toj vašoj jebenoj planeti 10 godina? Zašto? Govori!!!"

,,Ali... ovaj... ja vas opet molim, gospodine..."

,,Gospodine?! Da li ja tebi ličim na gospodina. Glupačo, je l' vidiš na šta ličim? Je l' vidiš? Kosu sam izgubio, ne sećam se kad sam se poslednji put okupao, leđa mi se iskrivila, prste ne osećam... Kakav gospodin? Običan klošar. Jeb'o te gospodin!

,,Ali, ali..."

,,Šta, ali, ali?"

,,Ovaj... uh... molim vas... smirite s..."

,,Nemoj da mi govoriš da se smirim! Kako da se smirim? Neću da se smirim!!! Sve ću da vas polomim!"

,,Joj bože... ali kad vas molim... bože, zašto baš večeras... molim vas, siđite s pulta, kad vas molim... joj... šta ću..."

,,Šta ćeš? Da mi daš odgovore. Si čula? Sad kad ste me sjebali, hoću da znam zašto. Pričaj!

,,Ali gospodine..."

,,Šta?!"

,,Molim vas... meni je danas prvi dan, ja ne znam... ovaj... ne razumem..."

,,A meni je deseta godina. DESETA! Zašto ste me deset godina držali u onoj oklopnjači i vukli po prokletoj planeti? Nemoj da mi trepćeš, pričaj. Ma, kome ja govorim, zovi mi šefa!"

,,Ali, gospod..."

,,I samo me još jednom nazovi gospodinom, sasuću ti zube u grlo. Šta me gledaš? Zovi šefa. Odmah! Alo, šefa, odmah!"

,,Pa... ovaj... gosp... noćna je smena, u ovo doba nema putnika, ja samo dežuram... uf... pustite mi kragnu... molim vas."

,,Pa otkud ja ovde? Deset jebenih godina putujem. Šta sam ti, onda, ja?!"

,,Uf... pa ja stvarno... jooj... ali, trebalo je da uživate, ja stvarno ne znam..."

,,Da uživam, kažeš? U čemu da uživam, nesrećo jedna? Trebalo je samo da stignem do hotela. Od šatla do hotela ima dvadeset minuta vožnje, a ne deset godina. Razumeš li ti o čemu ja tebi pričam, razumeš li?"

,,Oh bože, jeste li se udarili? Nemojte, molim vas, ustanite... nije red, evo, sedite na ovu stolicu..."

,,Nemoj da mi pomažeš! Beži, pusti me, sklanjaj se od mene! ...Trebalo je samo da stignem do hotela, do nje. Upropastili ste me, totalno sjebali."

,,..."

,,A znaš šta sam ja radio? Putovao u jebenom taksiju. Deset prokletih godina. Zaključan. Vukao me je po putevima, kroz okeane, iznad slapova i šuma. Na svakom kilometru me je čekala nalickana gola lepotica. Zašto? Meni to nije trebalo."

,,Shvatite, svakome nešto treba, vama su bile potrebne one. One su vaša strast..."

,,Nemoj... pusti... šta ti znaš o strasti? Prošlo je, s njom je sve to prošlo. Smirio sam se."

,,Ne razumete, one ne bi bile tu da je prošlo. Tako to na našoj planeti funkcioniše."

,,Ej, okani me se, i ne gnjavi. Si čula? Pomozi mi da ustanem."

,,Dobro, dobro, uf... nemojte samo opet početi sa vikanjem, molim vas."

,,Ama dete glupo, kako ne shvataš koliko sam besan. Život ste mi upropastili. Trebalo je da je ženim sutradan. Lepoticu sa naslovne strane. Bila bi moja, samo moja. Ali ne, neko je odlučio da se baš dobro poigra sa mnom. Je l' imate vi boga na toj vašoj planeti?"

,,Pa... naša planeta se prilagođava strastima svakog našeg putnika... evo sedite ovde, gosp..."

,,I prestani da mi podilaziš, glupačo. Pričaj! Šta ovde nije u redu? Nokti, vidi kakvi su mi nokti... nema ih, samo krvavi patrljci... grebao sam ga, udarao, razbijao, nije hteo da me pusti, prokletih DESET godina. Zašto? Stani! Nemoj da mi bežiš, ubiću te!"

,,Joj, pustite me, gospodine. Plašite me. Rećiću vam sve što znam. Evo, stala sam. Zar ne vidite? Pustite me, boli... Rećiću vam, sve, ali ne razumem. Stvarno je trebalo da uživate. Za to ste platili, da vam se razbuktaju strasti... ja..."

,,Ma, o čemu ti? Šta platio? Kakve strasti?!"

,,Ja vas, gospod... ovaj, ne razumem vas. Pa znate da svaka naša terapija traje deset godina. Posle nje, vraća vam se strast koju ste izgubili. I posle tih deset godina, vi ste još mlađi i vatreniji. Ne bacajte stvari, molim vas..."

,,Kakve terapije, ženska glavo? Šta se stalno osvrćeš? Čekaš pomoć, a? Oćeš da bežiš? E nećeš, vala. Nećeš dok ne čujem sve odgovore."

,,Ne, verujte mi, neću da bežim... samo sam... ovaj... samo sam gledala... šef treba da stigne... uf... on je tu dugo, može vam sve objasniti, ja... ovaj... stvarno..."

,,Šef, kažeš? Pa dobro, onda ćemo čekati šefa. Sedi lepo pored mene, pa ćemo ga zajedno čekati. Šta okrećeš glavu? Smrdi mi iz usta, a? I tebi bi smrdelo da si ja. Možda i više. Sedi tu i ne mrdaj, si čula? Eto lepo, čekamo šefa."


,,Šefe!"

,,Sedi tu, da nisi mrd'la! Pa gde si ti nama šefe? Čekamo te, evo, već pola noći."

,,Dobvo jutvo, gofpodo. Ima li nekih pvoblema?"

,,Ma jooook, vidi ga samo kako je nalickan. Ti mala, da si ćutala. Nego, da ti, brale moj, meni objasniš zašto ja lutam po ovoj jebenoj planeti zarobljen u vašem glupom taksiju? Zašto ste mi život upropastili? Koga da ubijem sad, a?"

,,Gofpodine, molim vaf da fe fmivite, ovo je ugledna planeta, nafa agentija nikada nije imala pvitudbi."

,,Planeta, ma kakva planeta? Ovo je golo govno, a ne planeta. Čekaj... ti si mi poznat. Jeste! Znam! Pa ti si bio običan vratar, putokaz, razvođačica.... Ti si bio poslednji Zemljanin kojeg sam video. Šta sad uspijaš? Ne vrludaj očima. Znaš me. Sam te pitao gde ide taj šatl? Rekao si mi za planetu Fešn."

,,Ali gospodine... ovo vam nije..."

,,Šta je sad, mala?! Ne prekidaj me."

,,Ovo nije planeta Fešn, ovo je planeta Pešn."

,,Šta pričaš, ludačo? On lično mi je pokazao šatl koji ide na Fešn."

,,Vi nemate pojma fta pvitate. Nifam vaf mogao uputiti na Fefn kad je vaf ifao na Fefn, je l' fhvatate. Ovo je Fefn a ne Fefn."

,,E saću da ga ubijem. Je li, otkad ovaj frflja?"

,,Kažu, oduvek."

Ako na početku priče ništa ne nagovestiš, samo ubaciš takvo rešenje na kraju, mogla si da staviš i da se samo tako pojavio Godzila i sve ih zgazio.

A i zabune jer neko nepravilno govori nisu naročito smešne.

Plus je ideja nategnuta, lik koji frflja je izgovorio samo jednu reč pa ovaj od profrfljane reči nije provalio da je frfljanje?

Zabavno je. Lako se čita (što ti je ogroman plus kod mene).

Imaš male nedoslednosti u radnji (na početku glavni lik kaže "ajmo polako" a onda se dernja i biva nasilan). Bio mi je predugačak deo sa ubeđivanjem devojke i stranca, tu sam malo pogubila koncentraciju jer mi je ličilo na ponavljanje (on napada, ona skoro svaku odbranu počinje sa "ali"). Mnogo bi mi bolje funkcionisalo kao kraća priča, sa ranijim šefovim pojavljivanjem.

Zabuna skroz funkcioniše. Jeste stara ideja, ali je monti-pajtonovska, tako da je to oprošteno. Čak sam se i nasmešila.

"Otkad ovaj frflja" je loš kraj i ubod u oko/dijagnoza. Jasno nam je zašto je došlo do nesporazuma, ne mora da se pojašnjava.

Simpatično.

Fala. Jeste ideja nategnuta, a kad sam počinjala sve mi tako lepo bilo u glavi. Em što je prva verzija priče bez ijednog dijaloga. Nije valjalo, ajd' da obrnem sve na dijaloge, pa opet ne valja. Posle pomešam sve, opet nije dobro. I na kraju ga bacim, ali ovde.
Problem je što sam počela, a nisam imala jasnu sliku gde ću otići, pa probala onu varijantu "o tome ću misliti posle". Očito to ovde ne pije vodu.
@D., priču sam počela u sred njihove rasprave, tako sam bar zamislila. Ma ok, bio je ovo eksperiment.

Moj osnovni osećaj je da je priča neubedljiva i da je razvlačim, ne znajući šta ću s njom.

Ma ne, ne. Dobar je zez. Ubedljivije je nego što se tebi čini, čini mi se.
Međutim, nedostaje neka bizarnost, nešto neobično. Imala si to u dve tačke: kada si pomenula drugu planetu i devojke žrtve. Tu si me zainteresovala, ali višak dijaloga i prepucavanja u beskraj gutaju ove neobičnosti i guše priču. Da je bio još neki bizaran detalj, da je priča sve više oneobičavana kako se primicala kraju, ovakav banalan kraj bio bi mnogo efektniji baš zato što je banalan (ako nas u toku priče nateraš da mislimo svašta drugo, osim da je promašio planetu).

Meni je tu najveća mana to što nas vodiš, a nemaš pojma gde (verovatno zato što ni ti nisi znala u trenutku kada si pisala priču). Oseti se to. Mogla si da zavodiš čitaoca, da ga lažeš, da ga teraš da misli pogrešno, zakomplikuješ do zla boga, a onda bum - jednostavan i prost kraj. Ovako vodaš uzalud... U pravu si.

Mada, priča ima potencijala.

Quote from: D. on 05-04-2011, 16:15:27
Zabavno je. Lako se čita
Simpatično.

Quote from: D. on 05-04-2011, 16:35:11
Dobar je zez.
Međutim, nedostaje  nešto neobično.
Mada, priča ima potencijala.

Agree.

S obzirom na to da dolazi od pravnika, dovoljno je.

Srculence malo, ovo ti je toliko pitka priča da sam zatečen. Na žalost, koliko god da Angela to grubo kaže, ona je u pravu. Izem ti razjašnjenje.
Ipak atmosfera sluđenosti ti je toliko dobro izvedena da se isplati ponovo  napisati kraj.
Hajde unesi malo kreativnosti - toliko je bilo načina da se nađe na pogrešnoj turi.

Još jedna sitnica - smeta mi njegova misao da treba da oženi lepoticu sa naslovne strane.
Ako je to razlog da nekog oženi, onda mu nimalo ne bi smetao desetogodišnji provod sa probranim ženskinjem planete Pešn.

Evo vam priče, Stevo & Suba...


                                                            Vatra i čelik
   
   Artriljerija je još pre one dvodnevne kišurine izrovašila okolinu. Dno kratera je ljigavo i hladno. Ne mislim, ali još uvek postojim. Tupi udarci unaokolo. Prasak iz daljine.

   Uh bre, pa zar tri meseca posle svadbe da zaginem kao budala? Jebem ti ja ovakav medeni mesec! Ovde u ovoj kaljuzi. Ma, jebem li ga...

   Dobro je  valjati se u blatu. Mnogo sigurnije nego izaći i biti heroj. Oni su tamo napolju. Gomile creva i mesa što su kraj puta pronašle mine. Smrdljivi leševi na izmrcvarenom asfaltu.

   Treća nedelja od kad su nas potovarili u kamione i istresli ovamo. Patriote  se ovde baš nisu nešto zapatile. Valjda i dalje ordiniraju po kafićima i na televiziji. Sa biblijom u jednoj, a mačem u drugoj ruci.

   Evo i letećih cirkuzanera. Rasturaju nad glavom već treći put odjutros. Štepanje unaokolo prestaje. Snajper bate ih primetili, pritajili se. Bum - bum. Istovarili tovar i begaju natrag. Beskorisno raketiranje pustih ruševina. Tap - tapa - tap oko mene ponovo počinje. Pauza je okončana.

   Dobro je zvučalo sve to sranje o domovini i jedinstvu. Napaljene patriote po kafićima i TV programima lajali su nešto o bibliji u jednoj i maču u drugoj ruci. Nisam posebno religiozan, al' baš je dobro zvečalo. Detalje preseravanja baš i nisam popamtio. Nešto o tome kako svim tim kakosezvaše poludelim kerovima treba jebati mater. Al' to sa biblijom i mačem... Uh, to je bilo baš onako sudnjedanovski..  Popaljenost me držala sve dok jebena vojna policija nije došla po mene. Zanos je posle toga ekspresno nestao.

   Dve rupe dalje je kapetan Jovanović. Povremeno dobacuje nešto o džukelama i kukavicama, ali odavde ga nikako ne razumem. Šta se tol'ko nadrnd'o? Pa, bar ovde bensedin dele k'o bombone. Šaku danas, šaku sutra. Spereš brljom i herojstvo štrca k'o vatromet. Jel'  on to jutros prebacio dozu? Ko ga jebe, gledam ja svoju guzicu.

   Pomišljao sam već da se prebacim u sledeći krater. Samo da ne slušam više seronju. Noge ne slušaju. Ukočile se odjutros. Ne pokreću se. Valjda bolje od ove zbunjene glave znaju koji su izgledi. Pa čak i da tamo stignem živ, šta će se promeniti? Pogled na krajolik? Ne, Jovanoviću, ostavljam to zadovoljstvo tebi.
Uh, ovo je bilo blizu. Daj bre lakše malo, čvarci su vam onamo u onoj drugoj rupi.  Baš sudnjedanovski...

   
   Jebem li vam majku! Danas vam ga ne izlazim!   

Наравно, много боље од првог испада, ваљда зато што је тај први одрађен брзопотезно. Мени овде силне ономатопеје (бум-бум, тапа-тап, гу-гу), звучи ми помало наивно и инфантилно. Готово. Аврам Израел.

Žuriš Stipane. Gde jurcaš, aman? Nek prenoći barem.

Ааах, тешко да војницима на фронту дају бенседине.

Bože kako sam ja površna. Nigde nisam primetila reč "bensedin".

Pa, dobro, ovo baš i ne spada u moje uobičajene teme, ali eto probao sam, postavio, pa šta bude...

Evo, tu smo pri kraju roka, pa mislim da je većina završila priču. Vreme je da pružim šansu ekipi za napucavanje.
Evo nekih aforizama koje sam pisao za razno-razne konkurse, na nekima dobro prošao, a na nekima baš i ne...



Tata, nekada je postojalo kopno?

***

O, koliko samo priča o zvezdama ima! Najbolja je ipak ona neispričana.

***

Vanzemaljci su došli. Nas više nema. Posmatramo.

***

Kad sam je prvi put poljubio imala je zvezde u očima. Vasiona je zgasla kada sam je ostavio i odleteo. Ka zvezdama.

***

'Bem ti marsovce! Ode zemlja!

***

Ne prilazi zvezdama. Možeš se opeći i zaboraviti kuda si krenuo.

***

Pipci zemljoradnika uklloniše ljudske kosti ispod traktora

***

Prvog dana podigoh pogled na zvezde. Drugog dana zvezdana prašina ispuni mi dušu, Trećeg dana postadoh zvezdotvorac.

***

Kuku Todore, cunami!

***

Devojka iskopanih očiju zvala se Zvezdana. A ja pogledah zvezde njenim očima.

***

Uzbuna! Na vidiku gusari panonskog okeana!

Ovaj cunami nije loš... ni panonski gusari.

Heh, dobro probrano. Samo si trećeplasiranu omašila.
Cunami je zauzeo 27. mesto, a gusari 53., mada su ovde malo modifikovani. (to je bio konkurs sa par stotina učesnika, svaki sa po desetak radova)

Neispričana priča o zvezdama ili pipci zemljoradnika?

Tata, nekada je postojalo kopno?

Taj je sranje. Kliše. I zašto nije mama?

Eto zašto se uvek štrecam kad čitaš moja pisanija! Ali, ovog puta si u pravu.
I ja mislim da se najbolje poziconirao osrednji aforizam.
Žiri je žiri, to je jedini argument koji mogu da iznesem u odbranu svoga čeda.

Mama, nekada je postojalo kopno? - začudi se mali delfin. 

Sad si upala u kategoriju plagijatora-inovatora! 

Pa da, ali ovako nije kliše. 

Na Belegovom konkursu su se i ove dve dobro plasirale, nažalost ne na prva tri mesta:

O, koliko samo priča o zvezdama ima! Najbolja je ipak ona neispričana.

Ne prilazi zvezdama. Možeš se opeći i zaboraviti kuda si krenuo.

Sad su objavili rezultate...

Pa rekoh da ta sa zvezdama i nije toliko loša. 

Има солидних овде, Стипез...ово су афоризми?!

Quote from: D. on 30-07-2011, 11:08:36
Taj je sranje. Kliše. I zašto nije mama?

Мама је у потпалубљу, спрема ручак! 

Pa dete (sin?) može da (uobičajeno) komunicira sa tatom, a da mama sprema ručak u potpalublju, ovde se ne radi o feminizmu već o razmišljanju izvan kutije, koje može, na primer, da se nauči osvešćivanjem odgovora na pitanje "zašto nije mama?". Zašto nije delfin? Zašto je Zemlja? Kapiš?

То је била незлонамерна (без обзира на смајли) фора, шала, гег...неуспела, додуше. Капиш?

Savajate, ja tebe nikada i nisam shvatala drugačije nego nezlonamerno.

Quote from: Stipan on 31-07-2011, 13:28:40
Ne prilazi zvezdama. Možeš se opeći i zaboraviti kuda si krenuo.

Kad bejah mali, čuh vic:
"Mama, idemo da gledamo pomračenje sunca."
"Dobro, samo ne prilazite blizu."

Sf vic. Odličan.

Quote from: D. on 31-07-2011, 13:51:15
Savajate, ja tebe nikada i nisam shvatala drugačije nego nezlonamerno.

Добро је знати да је моја мрежа обмане тако чврсто исплетена.  

Heh Bobane!     Ja nisam čuo taj vic, ali me prokletinja čini plagijatorom. 

Stvarno, na tim konkursima za aforizme rastura neka Leila Samarrai, mada učestvuju i neka vrlo zvučna imena.
Sad se nešto pitam - da nije neka tiha Sagitašica? Ajd' javi se ako si tu! 

Quote from: Stipan on 31-07-2011, 20:35:58
Stvarno, na tim konkursima za aforizme rastura neka Leila Samarrai, mada učestvuju i neka vrlo zvučna imena.
Sad se nešto pitam - da nije neka tiha Sagitašica? Ajd' javi se ako si tu! 

Tok misli kod ljudi ume da bude interesantna stvar. Tvoj je blago receno - fascinantan! Mozes li mi, ako te ne mrzi, poblize objasniti: kako si dosao do ovog zakljucka? 

Quote from: Stipan on 31-07-2011, 20:35:58
Stvarno, na tim konkursima za aforizme rastura neka Leila Samarrai, mada učestvuju i neka vrlo zvučna imena.
Sad se nešto pitam - da nije neka tiha Sagitašica? Ajd' javi se ako si tu! 

pih, ja bih rasturao na tim konkursima, šibni jedan da odmah rasturim

Karlo, ja sam ti pomalo zbrkano stvorenje. Sa tom Leilom se neprestano susrećem na raznim konkursima i najčešće me ostavlja za sobom.
Eto to je referenca koja je moj fascinantni tok misli skrenuo ka Sagiti. Jedino sam još ovde susretao ženska stvorenja sposobna da me ućutkaju.

Bato, manje priče, više rada. Belegov konkurs ti je Boban šibnuo na "Konkursi sa raznih strana". Što bre nisi učestvovao? Juče su delili nagrade...

  Mladi pisac (koji baš i nije bio tako mlad) hrabro se zaputio ka crnim vratima. Iznad šarenila reklama i natpisa izdvaja se zelenim ispisan naziv kuće i pojašnjenje da se tu radi o fantastici. Priču je predao dan ranije i bilo je vreme da čuje mišljenje cenjenih starosedelaca. Ponosan na svoje prethodne radove zakorači pred neobičnu družinu, uglavnom slabo impresioniranu njegovom pojavom.
- Err... Priča... Ja... Ovaj... - zamucao je impresioniran legendarnim pojavama.
- Ah ti si onaj nikogović, kralj patetike. - obrati mu se pozamašni bradonja.
- Pa... Da... - odgovori zbunjeno pisac u pokušaju, shvatajući da se radi o glavnokomandujućem.
- U dobra stara vremena ti ne bi doživeo ni dovde da stigneš! - dobaci lik iz prikrajka i pre no što je stigao da se oglasi, plavooki curetak mu pojasni sopstveno pisanje:
- Kakva konfuzija stilova, žanrova, radnji i opisa! - od tog simpa stvorenja baš i nije očekivao takav udarac i zausti da se pobuni, kadli se opet oglasi onaj što je delovao kao glavni:
- Da si Isidora Bjelica, pa da pišeš o predsednikovoj ljubavnici, to bi možda nekog zainteresovalo, bez obzira što ne umeš da postaviš radnju. Niko ovo neće želeti da čita i voleti na kraju.- pobuna se istopila poput maslaca na tiganju i zakoračio je unatrag kao da je dobio pesnicu u stomak. Međutim bilo je prekasno da stigne do vrata, pa ga sustiže tirada antipatičnog stvora koji je zaseo za čelo stola:
- Vidi, reći ću ti nešto: ti si kao pisac potpuno beznadežan i nikakav konkurs, nikakva kibernetika niti magija ne mogu od tebe učiniti išta vredno pomena. Ako se na ikakvom konkursu tvoja priča nađe bilo gde osim poslednjeg mesta, to samo znači da učestvuju mnogo veći duduci od tebe. - posle ovoga nije imao mnogo izbora osim da pokuša sa izvlačenjem zaključka.
- Pa dobro, imam utisak da priču nećete objaviti... - grohotan smeh ga prekide.
- Za tebe je najbolja opcija da ne budeš izvrgnut javnom ruglu; kakvo bre crno objavljivanje. - dakle ovde nema ništa za njega, pomisli ne baš tako mladi pisac. Htede makar da sazna gde da se obrati nadalje.
- Možda bi mogli da mi kažete gde se predaju radovi za Ferin konkurs pa... - ovo je izazvalo još žešću salvu smeha nego malopre. Odgovor nije zvučao nimalo optimistički.
- Ti bolje da ne saznaš, da nas ne brukaš. - koračanje unazad dovelo ga je do samih vrata. Pokušavajući da spasi ono malo dostojanstva što mu je preostalo, pokušavao je da deluje pribrano, trudeći se da dohvati kvaku. Simpatični curetak se ponovo oglasio.
- Ovaj treba da menja stanje svesti, a sa tim će doći i prihvatanje kritika. Ne vredi mu davati kritike koje mu ne ulaze u glavu. - ona ga je posebno nervirala. Uostalom, više mu nije ni bila toliko simpatična. Ovoga puta je uspeo da izgovori što je naumio.
- Nije tačno! Osluškujem vaše kritike! - bradonja mu se obrati pomirljivim tonom:
- Svako mora da prođe određene faze rogobatnosti, lutanja, polupismenosti i dezorijentisanosti. - Tražeći bilo kakav spas zabuljio se u onu curu, ali to nije promaklo njegovim krvnicima.
- Eh, ponudi se da je malo utešiš. Kad ti već pisanje ne ide, možda možeš da joj masiraš noge, spremaš kafu, šetaš kuče. Batrgaćeš se doživotno u kategoriji beznadežnih slučajeva...
 Najzad je dohvatio kvaku i izleteo je glavom bez obzira.

 Neko vreme društvo za stolom je gotovo zaboravilo na pridošlicu, da bi zatim spontano, razgovarajući o konkursima, opet stigli do neuglednog stvora.
- Pazi, pući na Ferinom konkursu znači biti dva metra ispod teorijski zamislivog dna.
- Ako ih razni glupani poput ovoga od malopre počnu zasipati, to je blamaža...
- Zašto blamaža? Zato što je jednom proturio njušku ovamo?
- Ma pusti te kmetove njihovim igrama. Jednostavno im zabraniš da predaju priče i gotovo.
- Tražiš da branim nepismenima da predaju priče ovde? - tek što je predsedavajući to izgovorio, šuštanje na ulazu ispuni ih jezom. Neprekidna bujica tek je započinjala.
 Kroz dovratak je upadala nepregledna gomila ispisanih papira. Nije im mnogo trebalo da shvate da se gnjavator vratio.
 Šef je očajno zagnjurio lice u šake.  
- Izgleda da nismo dovoljno ubedljivi; čovek nastavlja da piše... - progunđa nezadovoljno.
- Ma, nek piše, bolje to nego da zlostavlja maloletnike. - oglasi se brkica iz ćoška.
- Možda bi pomoglo slati odgovor u pismu natopljenom antraksom. - zaključi nesretnim glasom glavnokomandujući ustajući od stola.  

Quote from: Stipan on 09-09-2011, 11:43:27

Pisac

   - Ah ti si onaj nikogović, kralj patetike. - obrati mu se pozamašni bradonja iz prikrajka.
- Pa... Da... - odgovori zbunjeno pisac u pokušaju, shvatajući da se radi o glavnokomandujućem.
- U dobra stara vremena ti ne bi doživeo ni dovde da stigneš! - dobaci lik iz prikrajka i pre no što je stigao da se oglasi, plavooki curetak iz prikrajka mu pojasni sopstveno pisanje:
(...)- Ma, nek piše, bolje to nego da zlostavlja maloletnike. - oglasi se brkica iz prikrajka.

Daj, Stipane, umesto da se samosažaljevaš, prebroj prikrajke, pa će nešto i biti od tebe...

Kakvo samosažaljevanje?
Ovo je samo priča, svaka sličnost sa stvarnim događajima je potpuno slučajna i nenamerna.

Mda... Prikrajci prepravljeni...

A šta ćemo sa Jevtrinim citatom?

Ostaje za arhivu, naravno...

A možda je pravi naslov priče "Prikrajputaš".

Evo i od mene malo, sa naznakom da je priča gotova a da je ovo samo početak... čisto da prođe vreme do objave moje pobede


Bez naslova


Snevao sam san od strave, tkan od tuge i bola.
Odsnevah ga suzama i znojem, a sećanje postade senka koja me svakom stopom prati.
Želim da me napusti, da se istisne iz mene kao poslednji uzdah umirućeg, ali znam da se moje htenje neće ispuniti za ovog života.
A evo kako beše u mom snu...
Hodim uzanom stazom koja se iz beskraja pruža kao paukova nit u tmini šume. U daljini počinje uzastranu da vijuga, uz planinu tamnu kao čemer i samotnu kao grobnica.
Pogled mi klizi liticom; dole u bezdanu talasaju silne vatre na divljem moru plamena. Sa druge strane, u tom istom ponoru, oči zaslepljuje sjaj hiljadu blesaka sa nepregledne nizije skrhanog leda dok mi dah svetluca u izmaglici hladnoće. Odižem pogled nebu. Umesto sunca ili zvezda vidim ljubičasti svod zastrašujući u svojoj jednoličnosti.
Čudesan bi taj svet iz mog sna.
Koračam smelo ka planini crnog kamena, koja usamljena iznad vatre i leda u vazduhu stoji. Ne osećam vrelinu iz bezdana, ni hladnoću. Ne osećam ni ruke ni noge jer šta su osećaji tela u trenutku ovome, trenutku koji me vodi kraju potrage, gde ću konačno zatražiti ili oteti a ako treba i ubiti, samo da povratim ono što mi je uzeto.

Dok hodim ka usponu planine prizivam sećanja da me preplave. Topli sjaj očiju a u njima iskre, zelenkasto-zlatne, plešu mi po uspomenama kao vilini konjici pokraj reke. I opet, po ko zna koji put, ples iskri mi koleba rešenost da istrajem u svom naumu. Gonim uspomene iz svog razuma i usredsređujem se na put koji će me u život povratiti ili me zanavek ljušturom čoveka ostaviti.
Započinjem uspon planinom, tananom stazom koja krivuda nagore. Iza svake krivine naslućujem postavljenu zamku a njen dah besa osećam svakim otkucajem bila; čarobnica zna da dolazim, sluti moj naum.
Strah koji sam ubio u sebi ubijen ostaje, ne kida razum nit' kičmom gamiže ali oprez se budi i obuzima sva čula.
Izbijam iza okuke i stajem ukopan u mestu. Ni u divljim ludilima se ne bih nadao prizoru ispred sebe.

Bogami, opasno si se bacio u epiku  . Lepo je, fine slike.