ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ukupan utisak: već viđeno, posezalo se za klišeima i klišeima i klišeima, što može da ne ispadne loše ako se bar simpatično obradi ili donese makar trunku novog. Ponešto je polupismeno, ponešto izgleda kao da autor ili autorka nijednom nisu pročitali priču pre nego što su je poslali, a neke priče mi deluju i kao da njihovi autori ne samo da svoju priču nisu pročitali pre slanja, nego u životu nisu pročitali ni bilo šta drugo.

Davno zagubljen: umalo da odustanem na parku masnom od buke zrikavaca. Tema korišćena mnogo puta, a bez makar jednog detalja koji bi me zainteresovao.

Pipci: politički korektan kliše. Mislim da sam viđala unekoliko slične priče u PZ, negde pre 25 godina (doduše, PZ sam prestala da čitam negde pre 20 godina, pa ni ne znam stvarno na kakvom je sad nivou).

Ali...: retko loš dijalog. Likovi su kliše. Kraj je već viđen.

Oblik Vronka: zamorno pripovedanje, neuverljiv svet (neuspeo pokušaj oneobičavanja koji je svet ostavio ni tamo ni ovamo), predvidljiv kraj, nema unutrašnje logike (što reče Boban, problem je mogao biti rešen i drugačije i ranije) pa se postavlja pitanje čemu sve to.

Kuda odlaze baloni: ideja kao za decu iz vrtića, ali šta će tu onda bordeli?

Princezino zrno bisera: još jedna priča kao za decu iz vrtića. I to negde pre 20 godina.

Vežbe: neuverljiva imitacija govora seljaka (ili je bar meni delovala isforsirano). Kompletna priča više deluje kao isečak nečega nego kao samostalna celina. Mislim da sam nešto malčice nalik na ovo videla u nekom od Tamnih vilajeta, tokom devedesetih.

8R0J3V1: bila bi simpatična fora, da je napisana pre 30 ili više godina. I da nema iživljavanja sa naslovom.

Gde je nestao gospodin Gobecki: udavi me pripovedanje + milion puta viđeno.

Aladin nema nikakve veze sa ovom pričom: ovo mi liči na priču koju neko napiše mortus pijan & urađen, i koja bude super da se pročita pred mortus pijanim & urađenim ortacima koji u takvom stanju gotive baš ovakve priče (i ne smeta im besmislena fraza tipa složio sam se kao složena rečenica). No, sudeći po broju glasova koje je priča dobila, očigledno se dopala još nekome sem tom uskom krugu. Ja ne spadam u grupu onih kojima se dopala.

Put konjanika: već viđeno, ali mi se dopalo pripovedanje, pa je to jedna od dve priče koje su dobile moj glas. Lepo zaokružena celina.

Srbomen u akciji: očigledno nema veze sa PZ. Vidim da ima ljudi koji je gotive; ta vrsta humora nije my cup of tea.

Velika avantura malog robota: nešto slično sam slušala u obliku radio-drame dok sam bila u mlađim danima osnovne. I tada je bilo beznadežno zastarelo. Plus je karakterizacija robota očajno loša - otkud mašini emotivno razmišljanje (potpuno nefunkcionalno u datim okolnostima), a ako ga već ima, đe je objašnjenje za to?

Komisija: bila je jedna predivna priča Ursule Legvin, Lavirinti, o pacovima i ljudima. Čisto sumnjam da su autor ili autorka Komisije pročitali Lavirinte; Komisija mi pre liči na nešto krajnje neinventivno i prevaziđeno i inspirisano Planetom majmuna.

Uljez: ideja komarca koji upadne u svemirski brod je mogla da se iskoristi na interesantan način. Ideja da su svi oni i dalje na Zemlji i da nema nikakvog svemirskog broda mi je bila zanimljivija u varijanti višegeneracijskog svemirskog broda - a i to mi je bilo "Joj, koji crnjak od ideje!" negde u osamdesetim.

Raskršće: čini mi se da je ova priča zamišljena kao nešto što bi trebalo da bude dobra fora. Takođe mi se čini da onaj ko je ovo pisao u životu ama baš ništa nije pročitao, pošto je ova ideja obrađivana do besmisla. Plus je cela stvar na nivou vica, a vicevi bi trebalo da budu kraći.

Nevidljivi i Lanena: ovo je trebalo da bude slatko, za da se pročita deci iz vrtića. Međutim, suvipe mi je nejasna i istumbana, i u nekom trenutku me je izgubila.

Drugi čovek na Mesecu: aaargh! Već viđeno, jedno milion puta, bilo je zastarelo još pre 40 godina, a i tada je bilo na nivou vica; kao ideja može da prođe za teorije zavere (zapravo, nešto slično se u teorijama zavere i koristi), samo što onda mora da bude znatno sumanutije, a i fali mi tin foil hat.

Anđelina pesma: još jedna priča koja je dobila moj glas. Predvidljivo, patetično, hvata na emociju - i mene je uhvatilo. Pripovedanje mi je bilo u redu, a priča simpatična.

Metuzalemova oporuka: dooosadno, predvidljivo, neinventivno, mnogo puta viđeno.

To bi bilo to, ako nekog zanima da čuje nešto detaljnije o svojoj priči, nek' pošalje poruku i pita šta 'oće.

Park mastan od buke zrikavaca je ipak rečenica shvatljiva samo onima sa produbljenom percepcijom sveta.

I onima kojima rečenice sličnog senzibiliteta nisu smetale kada su ih čitali kod Markesa.

1. Davno zagubljeni

Da mi je samo park proći

Da, trebalo je proći ovaj park iz zone sumraka. Kada se pisac konačno iskobeljao iz njegove masnoće potekle od zrikavaca, na sreću, ne okliznuvši se, priča je postala smislenija i bolja.

Glavat, proređene, ali uredno zaglađene, svake jedne dlake na njoj.

Čini mi se da je pisac ispustio jednu reč. Da li je ova gornja, besmislena rečenica, trebala ovako da izgleda:

Glavat, proređene, ali uredno zaglađene kose, sve do jedne dlake na njoj.

2. Pipci

Ovo je politički pamflet. A u pamfletisanju nema umetnosti. Čini mi se da je pisac isuviše bukvalno shvatio zadatak, da se piše lako čitljivo i ne prezahtevno. Sve deluje kao školski pismeni rad.

4. Oblik Vronka

Prva rečenica je predugačka. Ili je trebala biti podeljena u dve tri rečenice, ili rastavljena zapetama. Neka pisac pročita svoju rečenicu glasno, pa neka proceni da li sam u pravu. Neka mi ne zamere ćoškasti dečaci, ovo je sa tehničke strane dobro napisana priča, ali ipak... budimo ozbiljni. Gde je ovde čovek, gde je ovde život?

18. Drugi čovek na Mesecu

Već je govoreno o nekim aspektima ove priče. Njena postavka, naime, podstaknuta teorijama zavere o letu na Mesec, da su se ljudi na njega spustili, ali se nisu vratili sa njega, mogla je biti istinita. Pored toga kako prevazići drugu kosmičku brzinu, planeri leta na Mesec su se susretali sa još jednim velikim problemom: kako se spustiti na mesečevo tle, i kako posadu vratiti na Zemlju.  Pisac upravo to sugeriše, daje jednu alternativnu mogućnost, koja je bila vrlo izlgedna - da se posada nije vratila sa Meseca jer nisu pronadjena tehnička rešenja koja bi to omogućila i da je vlada SADa to zataškala.

20. Metuzalemova oporuka

Nije moja priča kako kruže glasine. Ali je po mom ukusu.

I shvatićete o čemu vam govorim. Jer da sam vlasnik
celoga sveta, danas ne bih više znao šta ću ni sa jednim novčićem. I da
sam znao sve jezike sveta, danas među njima ne bih našao odgovarajuću
reč.

Sve je rečeno.

WALL•E Meets a Fire Hydrant Vignette

Eels - Hey Man (Now You're Really Living)

UMT-Dobar drug.wmv

Gde su otišli moji bodovi:

15. ULJEZ – 3 – svidela mi se pomalo opičena, ali nenametljiva atmosfera i parodičan pogled na klasični zaplet u naučnoj fantastici. Uspešno mi je držala pažnju kroz zakuvavanje i rasplet, a kraj je efektan koliko bi i trebalo da bude.


18. DRUGI ČOVEK NA MESECU – 2 – i ova mi se jako dopala: napisana je jednostavno, tehnička priča deluje autentično, a po strukturi i kraju ličila mi je na stare priče – linearno, jasno, sa obrtom, bez previše eksperimentisanja u bilo kom obliku. Veoma zabavna priča.


20. Metuzalemova oporuka – 1 – ovde mi se svidela melanholična, nekako nežna atmosfera i osećaj pomirenosti koji se vuče kroz naraciju glavnog lika. Pogotovu mi je upečatljivo poređenje sa dužinom života, regularnog i 10 puta dužeg, gde mi priča deluje kao filozofska analiza istog koncepta.

05. KUDA ODLAZE BALONI – 1 – jasno, dinamično, pomalo bajkovito, ali i nekako sumorno u isto vreme. Sve vreme sam očekivao nešto veliko na kraju, ali sam umesto toga bio prijatno iznenađen.

08. 8R0J3V1 – 1 – zaplet i realizacija kao stara epizoda ''Zone sumraka'', što obično nije baš dobro, ali ovde funkcioniše, iako se drži noktima. Za mene, ograničena perspektiva glavnog aktera dosta pomaže ideji i ojačava priču.

"baka je bila vernik, ali je upražnjavala i neke paganske običaje"

AC/DC Let there be rock (1977, Unedited video version)

"Iz gledanja televizijskih emisija saznala je da se takve stvari, iz nekog razloga, dešavaju noću"

[HD] Misfits Die Die My Darling 7" (1984)

KROKODILI DOLAZE - ELEKTRIČNI ORGAZAM (1981)

Koja je svrha ovih videa? Šta traže ovde?

Roky Erickson - If You Have Ghosts

бобане, молим те пребаци ове идиотарије на неки од одговарајућих топика
ево предлога
http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=1408.0

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=4257.0

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=3891.0

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=4402.0

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=7937.0

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=1254.0

да подсетим http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=10370.0

за оне које мрзи да кликну

Quote
Hoću da istog momenta na ovom potforumu prestane oftopikovanje, zajebavanje, podjebavanje, razvodnjavanje i ostale nekonstruktivne stvari.
Imate dosta prostora okolo gde možete da četujete i vojujete, pa ako ne možete da se uzdržite, ja ću vam pomoći u tome.
Nemojte pokušavati da odgovorite na ovaj topik, ne zanima me drugačije mišljenje, a svoje već imam.

Quote from: mac on 11-09-2011, 20:02:23
Koja je svrha ovih videa? Šta traže ovde?

Pa da čujemo bar nešto pametno. U pauzama razbacivanja iste.

U pravu ste. Izvinjavam se. Ako je to neko opravdanje, gadno sam raspoložen.

Stevo, sredi se 

@ ostali
Ama, što vam toliko smeta pa ste zapeli na parku masnom od zrikavaca? Jeste neobičan izbor riječi, ali on opisuje kvalitetu zraka koji je ispunjen zaglušujućom bukom zrikavaca - treba čuti tako nešto da se shvati slika koja se odnosi na gust i ljepljiv zrak.

Što se tiče ove rečenice:

QuoteGlavat, proređene, ali uredno zaglađene, svake jedne dlake na njoj.

zaglađene i proređene su dlake, a ne kosa, pa bi bilo bolje  npr:

Glava(t), proređene, ali uredno zaglađene dlake, sve do jedne.
ili
Glavat, s proređenim, ali uredno zaglađenim dlakama, sve do jedne.

To su stvari koje se lako mogu popraviti, i nastaju zbog brzine i nepažnje, s tim da bih ja pripazila na intervencije da se autoru ne oduzme sve ono što ga izdvaja od drugih.

Gust i lepljiv vazduh u kome lako možeš da se oklizneš?

Ko god da je u vreme sieste bio negde na Mediteranu, u borovoj ili maslinovoj šumi i slušao orkestar cikada, vazduh mu je bio gust i lepljiv, da se "oklizneš na njega". Zapitajte se zašto Biljana i ja branimo pravo na sopstveni senzibilitet. E, pa zato što je kod nas tako redak. Drugo pitanje je što je Steva ispustio priliku da zaokruži priču pa je opet ispalo kao impresija.

Quote from: scallop on 11-09-2011, 21:45:18
Ko god da je u vreme sieste bio negde na Mediteranu, u borovoj ili maslinovoj šumi i slušao orkestar cikada, vazduh mu je bio gust i lepljiv, da se "oklizneš na njega". Zapitajte se zašto Biljana i ja branimo pravo na sopstveni senzibilitet. E, pa zato što je kod nas tako redak. Drugo pitanje je što je Steva ispustio priliku da zaokruži priču pa je opet ispalo kao impresija.

Ok, biće da ne znam jer nisam to doživela.

Onda ostaje to što si rekao, da je Steva (opet odaješ autore pre vremena?  ) ispustio priliku da zaokruži priču; ovako mi ta rečenica stvarno štrči, nije sastavni deo sveta iz priče.

Koje autore, opet? Šta, zapravo, želiš da postigneš?

Kad je već pola autora otkriveno, evo pitanja autoru "Raskršća". Čemu omaž-skoro-pa-plagijat situacije iz Kingove "Tri tarot karte"? Čovek (ima veze s oružjem) puzi prema fantomskim dvodimenzionalnim vratima, malo im se čudi, pa ustane i uhvati se za njih shvativši da su opipljiva. Sve što se kasnije događa nema nikakve veze s Revolverašem i ovo ovako izgleda kao maznuta fora. Ili mi je nešto promaklo?

Pun Mesec je, narode; izađite malo na svež vazduh...

Pa dobro, Scallop je ionako na onom drugom septembarskom topiku rekao da je "raskršće" moje, pa neću prekršiti pravila radionice.
Najverovatnije si u pravu Džone, omaklo mi se. U svakom slučaju nije bio omaž, nego slučajnost.
Ne bežim od toga da sam nešto što sam nekada čitao nesvesno gurnuo u priču kao "svoju" ideju.
Uostalom i od Angel sam dobio nešto slično, ali na temu bircuza...  Jbg.

Evo, sredio sam se  

Glasao sam za:

GDE JE NESTAO... Korektno napisano, od finijih tkanja, sa bezveznim krajem. Jebeš poentu same sebi radi. Nemaštoviti zanatlija. Ziceraš.
OBLIK VRONKA, ima herca, u prvim čitanjima mu nisam dao ni poena. Ako je Savajat, baš ću se obradovati  
BROJEVI, interesantno
ALADIN, da sam čitao priče još koji put, otišla bi verovatno do vrha.
DRUGI ČOVEK... najobičnije namirivanje glasova do 5. Mogao sam glasati za bilo koju drugu.

Quote from: Boban on 11-09-2011, 22:48:33
Pun Mesec je, narode; izađite malo na svež vazduh...

i zavijajte tamo!

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 11-09-2011, 23:11:10
OBLIK VRONKA, ima herca, u prvim čitanjima mu nisam dao ni poena. Ako je Savajat, baš ću se obradovati 

Ја?! Откуд ти таква идеја? Не, моја је мнооого гора...не само да се нећеш обрадовати, него ћеш пожелети да ме ишамараш.

Quote from: angel011 on 11-09-2011, 21:22:15
Gust i lepljiv vazduh u kome lako možeš da se oklizneš?

Shvati to kao hiperbolu.
Sve je u ovoj priči malčice prenaglašeno, sva je u impresijama, ali da je drugačije urađena, to ne bi bila ista priča.
Činjenica je da su nam senzibiliteti različiti. Što je dobro, jer drugi neće preći preko onog što ja propuštam kao nebitno.

Davno zagubljeni -Naivnost pripovedanja i neiskustvo u pisaniji izbijaj svakom rečenicom. Jako loše ,,otvaranje" me nagnulo da priču pročitam do polovine i ostavim, uz najbolju volju.
Neka mi autor ne zameri, ali sve što napisah za sledeću priču važi i ovde, da se ne ponavljam.

Pipci Ne mogu da verujem šta sam pročitao.
Sem što je pokušaj prilično neubedljivo napisan (stvara utisak da 12 godišnja devojčica prepričava neki događaj iz njene imaginacije) priča nema nikakvog smisla (možda sam ja ćorav pa ne vidim drugi sloj koji dah oduzima) nema ni kraja kako valja.
Sve vreme čitanja kao da mi radnja izmiče, okoliša, vreba da bi se pokušaj prekinuo kao presečen nožem.
Roditelji se dogovorili da im se deca druže! Koji tvist i epilog! Koji kraj!; oduševljeno kličem i zapisujem veliki kec u svesku...

Ali... Priča ima veliku logičku grešku, nedopustivu za ovaj pokušaj vica.
Naime, niko pametan (ajd' da govorim u svoje ime), eto ja ne bi stiskao dugmad za tako nešto epohalno a da ne saslušam uputstvo do kraja, naročito glas voljene osobe koju nisam odavno čuo.
Pripovedanje je jasno i precizno, na momente suviše jasno. Opisi mi deluju previše šturo, kao bez duše.

Mnogo bolje zanatski urađeno nego prethodne dve, ali je moglo još bolje. Priča kao priča me nije dojmila, moglo je to i bez logičke greške i bez onolikog uvođenja u običan vic. Deda ovo, deda ono i svi cmizdrimo za dedom...

Oblik Vronka Opa, ovo je jako lepo i pretenciozno napisana priča, i ima naravno moj glas. Tematika me oduševila, karakteri takođe. Rečenice se lepo nižu i lepota su za oko da klizi po njima.
jedino što mi je zasmetalo je prenatrpavanje pojedinih rečenica, kao da se želi odmah i sve da kaže, a to je odlika entuzijasta bez ili sa malo iskustva. Mada, nije toliko evidentno, sem na početku a i ograničenje od 7K karaktera je zipovalo ovaj uradak u takav oblik.
Lepo, nema šta.

Kuda odlaze baloni Ova me priča smorila sve u 16., najviše onaj deo (i najduži) kada lik juri za balonom. Kao da je autoru 7K karaktera bilo previše a on se trudio da ih ispuca. Evidentan je i veliki broj grešaka u tekstu. Takođe, narativni deo je uprskan nekim pokušajem da sa čitateljem napravi cool odnos, ali mrka kapa od toga a dijalozi su mogli i trebali biti mnogo, mnogo bolji, sadržajniji.
Sve u svemu, nije skroz loša. Samo je loša.

Princezino zrno bisera Nemere. Ne ide pa eto. Ovaj pokušaj sam uspeo do pola da pročitam a dalje nisam mogao, neka mi autor i bog oproste. Znam da nije fer ali zaista, onoliko kićenje bez smisla, uglavljeno u još besmisleniji pokušaj izraza me bukvalno odbilo.
Evo primera koji mi se baš usvrdlao u oko:

Принцеза је седела на обали и нечујно плакала. Индиго море запљускивало је њена гола стопала комешајући крупна зрна песка лимун боје, док је стена на којој је седела била заробљена у савршености своје љубичасте нијансе. Свака суза била је зрно бисера које се отето од модрог ока котрљало према разиграним таласима. Лепет крила и тиха сен загрлише њена крхка рамена

Zašto treba da mi bude bitna boja peska i paz' sad: Kako je to stena bila zarobljena u savršenosti i kako to izgleda nesavršenost ljubičaste nijanse?

Slutio sam da mi te odgovore priča neće dati , nego će mi nagomilati još tih pitanja pa rekoh ,,Bež' odavde Džek, nek' ti autor oprosti, al' ako ti budeš odgovarao na sve to, neće bidne dobro...)


Vežbe Ovo uopšte nije loše, sviđa mi se priča iako je mogla biti bolje napisana. Pripovedanje mi nekako deluje bledunjavo.
Elem, završetak mi se nije dopao, mogao se mnogo bolje odraditi.
Kandidat za glas.



8R0J3V1 Lepa zamisao, fino ispripovedano i ništa više. Ne znam zašto mi ova sasvim korektno napisana priča ne izaziva neki kont, neku emociju ili bilo šta drugo.
I otkud kanalizacija na mostu? Valjda i to ima, ne znam, nikad nisam obraćao pažnju...



Gde je nestao gospodin Gobecki Ovo je dosad najbolje što sam pročitao. Uprkos što ne volim priče koje naginju prepričavanju umesto pripovedanju (daleko je ova od prepričavanja, ali nedostatak mnoštva dijaloga me podseti na to) ovu sam progutao sa zadovoljstvom.
Samo jedna rečenica mi je izazvala blago mrštenje; ona ,,sećam se kao da je juče bilo." Ovaj kliše me podseti ne jednu pesmu Zabranjenog Pušenja. Daljnih zamerki nemam, čestitke autoru! Lepo napisano, lepa priča, i naravno, ima moj glas.



Aladin nema nikakve veze sa pričom Šta reči a ostati pametan na ovaj uradak?
Prvo, lepršava i zabavna priča; maštovita. Pomalo smeta izbor sporednih likova, moglo je i bez Diznijevih junaka. Čini mi se da ,,spušta cenu" priči, deluje jeftinije sa predefinisanim i importovanim junacima.
Na pripovedanju nemam zamerki, sem jedne. Nekako mi je, u senci prethodne priče, bezdušna (ako sam izabrao dobar izraz) i može mnogo bolje.
Kandidat za glas.



Put Konjanika  Lepo, lepo , lepo... ali pripovedanje nije. Čini mi se da je autor namerno drndao rečenice da se slože onako naopako. Ili možda nije? Pokušaj arhaičnog izraza, koji je ostao na nespretnom konstruisanju rečenica? Primetio sam i mešanje vremena, ali ništa strašno.
Sve u svemu, lepa priča, arhaičan izraz bi lepo legao kada bi se pravilno uglavio. Da je bolje napisana, bila bi među boljim (zašto mi ovaj iskaz zvuči Alan-Fordovski?) a ovako jeste dobra, ali nije onoliko koliko bi mogla da bude.


Srbomen u akciji! Jebote, Šta ovo bi? Neverovatno...



Velika avantura malog robota  Mali robot, mali robot, mali robot. U glavi mi i dalje odzvenja ,,mali robot."
U priči gde obitava jedan jedini karakter, isti se spominje 21 (ravno) puta. Bode oči i bespotrebno trošenje karaktera. Skontao sam nakon prvog puta da sve odrađuje mali robot, onih ostalih 20 me samo nerviralo.
Inače, priča mi se čini onako, ni gore ni dole. Pripovedanje je srednje, znači, može bolje ali moglo je biti i gore tako da je i ovo dobro. I da, mislim da ima previše objašnjavanja i detaljisanja, što ovaj uradak opasno gura na rub prepričavanja. Da li mi se čini ili se u njojzi probije po koji blesak patetike? Morebit' da mi se čini, ali poslednji čovekov rob, nakon uništenja Tvoraca, sa suzama u očima nastavlja njihov san...



Uljez Lepo, zabavno, fino ispripovedano. Ipak, nekako prosečno, radnja linearna, bez nekog kapitalnog tvist-a.  Kako god, lepa priča... mislim da bi bila mnogo bolja da nije pisana kao dnevnik




Raskršće  Odlična, pomalo fantazmagorična priča, po mom ukusu, ali...
Smandrljana na brzinu, moglo je bolje i to sitnijim intervencijama na tekstu.
Onda, najveća, neoprostiva, falinka priče je –kraj.
Oslikati rečima, uz sve sitne mane, onakvu lepotu od ideje pa na kraju zabrljati debelo, sve u 16, je u najmanju ruku –jeres.  Zaista, za kraj odraditi pokušaj vica, i to hiljadu puta prežvakanog je gnusno. Ja se sada gnusam ove priče, a autora bi lemao Srbomenovom Usranom motkom sve dok ne napravi valjan kraj ove lepe ideje.
Naravno, uprkos što mi se mnogo sviđa (sem kraja) nema moj bod. Eto.



Nevidljivi i Lanena Šta ovo ljudi bi? Priča napisana da izazove češanje po glavi?
Naivan način pripovedanja koji je trebao, kako je autor zamislio, da da bajkovit ton ovoj priči koja me namah podseti na Malog Princa, nije uspeo. Propast sve u full-u. Neke rečenice su toliko rogobatne da se pitam nisu li možda namerno pisane tako, sledeći neki Monti Pajtonovski humor koji konta samo određena grupa ljudi a u kojoj ja nisam?
Ne, rekoh sebi... ovo je priča, bajkica, zamišljena lepo a ispisana skoro bezveze. Ipak, ima nade!  

Drugi čovek na mesecu Ovo je sasvim OK, sviđa mi se priča, uprkos niti morbidnosti.
Nemam zamerki na pripovedanje. Ova mi je definitivni kandidat za glas.



Anđelina pesma U ovoj priči autor se trudio da izazove osećaj tuge kod čitatelja, mislim da je i uspeo. Ipak, lepa priča, maltene priča za decu, mi je nešto posebno pokrenula, a šta ne znam.
Malo preopširno objašnjavanje nekih stvari za moj ukus, ostalo je sve OK. Takođe ima moj glas.



Metuzalemova oporuka Metuzalem mi drži katedru  na 7000K?
Nijedan dijalog, da upoznam karakter. Nijedna iskazana emocija, da sa te strane vidim ko je, šta je i tako. Ništa.
Monolog u ludari pred otezanje papaka.
Istu stvar je mogao ispričati normalan matorac sa burnim životom...
Nix gut, što bi rekao filipinac...


Eto, ako sam izostavio neku priču, (mislim da jesam) neka mi se autor javi ako ga zanima moj kont pa da ispravim odma' (sad sa puta pa ne znam gde su mi svi komentari)

Mnogo si se razmahao, Džek. Biće ti krivo kada saznaš koja je priča čija. Aj polako...

Dobro, ubuduće se neću razmahati, svoje mišljenje ću uredno složiti u svoj mentalni orman. U stvari, i neću. Neću više ni da čitam priče, naredne. Samo komentare na svoju. Tako niko neće biti "prozvan."

Mislio sam da imam prava izneti svoje utiske i mišljenja kako je koja priča delovala na mene.
Hvala ti što si mi ukazala da nije tako.

Sad, pažljivo pročitaj moj potpis, pe nego što repliciraš...

Ај не кењај Џеко, немој слушати њу...зашто би ти било криво кад сазнаш имена аутора? Big deal. И да, испустио си једну причу да искоментаришеш.

popraviću, ne znam gde mi je u Maj Dokjuments...

Mora da sam nagazio njenu priču... a šta ću ovako mlad i naivan, ja fakat ne znam ko je šta pisao, sve što sam saznao bi od prozivki ovđe a komentari behu odavno napisani...

Jes' a mene bi usranom motkom! QQ Džekonjooo...

Ajde bre, šta kukaš... nisam imao pojma ko je šta pisao dok sam pisao komentare. Da sam znao, ili samo slutio, ne bi ih ni pisao.

Ma da, ali može to mnogo lepše da se kaže od "ne mogu da verujem šta sam pročitao", "oduševljeno kličem i upisujem kec u svesku"...

Ali ok, pokušala sam da budem dobronamerna. Znam da sam i sebe hvatala da mi je krivo što sam bila preoštra, ili nisam imala takta ili... svašta nešto.

No hard feelings.

Ma ne kukam, zezam se. Uopšte mi nisi ocrnio priču. 

D, napisala si sranje od priče i ljudi te čereče; ako ne možeš to da podneseš, prošetaj malo, ne zaviruj ovde svaki čas...

Kladila bih se da će mu biti neprijatno kada sazna ko je šta napisao. Nadmeno komentarisanje nikada nije dobra ideja.

I ljudi uopšte ne čereče moju priču, hvala lepo. Ja nikada nisam baš toliko loša, niti pišem baš tolika sranja.

Aj da i ja postujem nekoliko komentara. Dakle, sve uzeti sa rezervom; niti sam ja neki kritičar niti pisac.

DAVNO IZGUBLJENI

- čitajući ovu priču stekao sam utisak da definitivno nije za PZ. Znam, dosta palamuđenja šta je za PZ a šta nije, ali čisto da pomenem kriterij kojim sam se vodio kod ocenjivanja. Ruku na srce, taj kriterij se nakon pete priče promenio te sam samo gledao kako da otaljam ovaj besmisao od septembarskih priča.

Ali...!

Stil mi se sviđa. Haotičnost, kratke rečenice, ludilo. Nešto postoji u ovoj priči koja ustvari nije priča. Imam osećaj da je autor previše uplivao u nesvesno i nije znao kako da se iskobelja te je samo slagao sliku za slikom. Okej je meni to, ali ponavljam, mora postojati neka generalna linija za koju čitalac može da se uhvati a toga u priči nisam našao.

Ne slažem se sa D. da je ovo novi Markes ili šta već. Jednostavno, po mom ličnom & skromnom mišljenju autor mora da se primiri i da počne vezati priču a ne davati ispresecane delove na gomili. Malo rečenice peglati, odmeravati svaku reč. Uglavnom, bod nije dobila ali umalo jeste. Krivim sebe prvenstveno; jednostavno mi je bila muka kad sam priče dokrajčio pa sam, izuzimajući jednu priču, dao bodove ostalim čisto ofrlje, na eci peci pec....

PIPCI

Pomoglo je, u nekoj meri; umesto da čuje samo njihovu viku, čula je mešavinu vike i muzike, i nije više mogla da razazna šta to viču.

Već me kod prvog-drugog pasusa autor izgubio. Ovo je definitivno najlošija priča septembarskog kruga. Ideja je naivna, već viđena, priča mi ne deluje kao priča. Kakvi pipci, došljaci, džidže midže? Alo bolan, pa jel' ovo pisao tinejdžer? Ustvari, zar autor misli da su čitaoci deca sa daunovim sindromom? (naravno pominjanje daunovog sindroma nije na štetu te tužne dece niti sam išta mislio loše o njima).

Previše objašnjavanja u priči.

Pokazalo se da je to veoma nezgodan uspon za decu – bilo je jako strmo, a kamenje im se klizalo pod nogama. Odnosno, bilo je nezgodno za ljudsku decu, Došljacima je građa dopuštala da idu maltene na sve četiri bez ikakvog napora.

Savet piscu - napiši nešto ozbiljno za početak. Poštuj uvod, zaplet i kraj. Nemoj ponavljati iste reči u jednoj rečenici. Recimo, u onoj rečenici što sam gore boldovao. Rogobatno je.

Kad napišeš priču, čitaj je naglas. Izbaci rečenice koje paraju uši ili ih menjaj.

Sve u svemu, loše da lošije ne može biti. Autoru je bolje da malo više čita klasike umesto pisaca kao što su Fajst, Edings i ostali.

ALI...

Već sam autoru priče izneo svoje mišljenje.

Eto. To je to...to be continiued!

Quote from: D. on 12-09-2011, 01:29:31
Ma da, ali može to mnogo lepše da se kaže od "ne mogu da verujem šta sam pročitao", "oduševljeno kličem i upisujem kec u svesku"...

Ali ok, pokušala sam da budem dobronamerna. Znam da sam i sebe hvatala da mi je krivo što sam bila preoštra, ili nisam imala takta ili... svašta nešto.

No hard feelings.

Rekoh, to je moj utisak, moj kont i tako. Datog momenta, odmah nakon čitanja mi je baš to preletelo kroz glavu a ja zapisao, brže bolje.

I jesam bio fin, divim se samom sebi. Mogu ja to i mnogo, mnogo gore a da ostane u granicama pristojnosti , ali ja nisam takav, ja sam fin, mlad i naivan

Quote from: scallop on 11-09-2011, 22:25:56
Koje autore, opet?

Na drugom topiku si rekao koja priča je Stipanova, ovde koja je Stevina.

Samo to.

"Metamorfi po prirodi, jedan broj njih je prilagodio svoje obličje zemaljskim uslovima, tako da mogu da dišu zemaljski vazduh i da im ne smeta zemaljska gravitacija" 

Roky Erickson and the Aliens - Angel baby

Molim Stipana da mi pomogne oko pronalaženja "drugog septembarskog topika" gde sam napisao da je "Raskršće" njegova priča. Dotle ću ostati i uverenju da sam saznao koja je priča njegova, tek kad mi je na nju ukazao preko PM (istovremeno kad sam saznao i za Stevinu.

Kao prvo Scallope - ovo nije zlonamerno, nemoj mi zameriti. Veoma sam zahvalan na vremenu koje si odvojio za analizu moje priče. 

Pa ipak, pitao si i evo odgovora.

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=10440.msg362805#quickreply

Quote from: scallop on 11-09-2011, 14:02:25
Ako sam ranije Stipana odbio, onda se to odnosi na njegovo ignorisanje svih mišljenja o njegovim pričama od 1991 do sada (Mića mu je za tri priče u Meteoru, iz 1991.g, dao respektivno 0; 2,5 i 3,5 poena). To ne znači da neću pročitati "Raskršće" i odgovoriti na PM.

konacno sam se setio koja je moja a bolje da nisam jer ostadoh nem i slep pred vatrenim bljestavilom lepote dela. I kako da ustavim suzu ponosa sto mi niz ledja trag miline i radosti dariva?

Hoćeš da ti i ja kažem koja je?!  

ne zbori mi nista jer nemas sta da mi zboris, setio sam se koja je moja a crne slutnje mi se razvejase, mislio sam da je neka druga..

Quote from: Džek svih zanata on 12-09-2011, 12:18:22
ne zbori mi nista jer nemas sta da mi zboris...

...gnev ljubomore će mojim venama da potekne!

...da ne zborim o raznim smireticima...