ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ја овог пута, на срећу свих, нећу освртати на коментаре...јер углавном сви стоје и нема неких неразумевања и погрешних тумачења...само ово:

Quote from: D. on 15-12-2011, 22:17:37


18. Smrt ne dolazi rekom

Tu su neki muškarci, članovi Veća, očevi i dede, vođe, testosteroni i ostali mačo elementi.

Д., мораш ли баш све да гледаш кроз мушко-женску призму?

Kada je priča ovakva - da. Nikada ne zaboravi publiku. Tu mora da bude ponešto za (uglavnom) svakoga. Nisam mogla da se identifikujem sa likovima iz tvoje priče. Ne zato što su muškarci, nego zato što karakterizacija nije dobra. A kada mi izmakneš karakterizaciju, onda mi se fokus pomera na druge stvari, kao što je pomenuta...

Моја карактеризација kickassује, а ти немаш појма! Шалим се, наравно. 

Evo, upravo sam pročitao Bobamovu priču "Diabologika" u ZS br.5 i to me je ponukalo da se zamislim oko ove naše igrarije.
Ovo što ću sada reći će verovatno na mene navući oluju sa olimpa, ali jednostavno moram, pre svega zbog nekih razočaranih učesnika sa kojima sam kontaktirao.

Bobanova priča, da je učestvovala u ovom krugu i da nisam znao ko ju je napisao, kod mene se baš i ne bi dobro provela,
To može da govori o mojoj nekompetetivnosti da dajem sud o nečijem delu, ali isto tako može značiti i da su kriterijumi ove radionice izuzetno visoki.
Dakle, šta sam ovime hteo da kažem?

Bez obzira gde ste se našli na listi - samo učešće u ovoj igri već je znak da nešto vredite.
Ne bi niko trebalo da se rasplače zbog toga što je olešen u komentarima, ili se našao u donjoj polovini bodovne liste.

Ovde učestvuju samo najbolji. (naravno ako se ja izuzmem iz te klasifikacije)
Ne odustajte - vreme je na Vašoj strani!

Bolje komentariši priče, ili piši, ne znam šta si hteo sa ovim.
Niko ne traži da ti se mora dopasti svaka Bobanova priča. A nismo društvo utešitelja, za plakanje na ramenu. Prošli smo valjda davno tu fazu. Barem mene su Džek i Steva raščerečili na sf timu, pa sam prošao taj dril. A trebalo bi i da su ostali.
Niko nije pao na Sagitu s marsa, i novi koji dolaze otprilike znaju šta se očekuje.

Stipane, daleko bilo da te sad neko leši, samo, ima nešto pogrešno u toj tvojoj logici. Moguće je da Bobanova priča od pre deset - petnaest godina i nije za pamćenje, ja se ne sećam da je tako nešto napisao, ali se ne sećam ni nekih svojih priča, pa bi sad ladno mogao da se pozoveš na neku od njih i uzmeš je kao merku. Nikad se na naleži na klimavo, posebno ako ti je zadatak da dohvatiš prečagu iznad sebe. Još zavidim kako neko ume da napiše neku priču, komad priče, jednu, jedinu rečenicu. Treba gledati napred, a ne osvrtati se.

Upravo pregledam radionice i stigao sam do polovine. Izdvajam one za koje sam glasao, ali i one za koje nisam, a visoko su se plasirale. I, znaš šta? Prve radionice su oštro isticale pobednike (prema glasovima), a sad je to ujednačenije. Pitam se, da li je to stoga što je tada bilo malo dobrih, a sad sve manje loših ili smo sada nekako izmen ili kriterijume, pa u svemu vidimo ponešto? Želim da verujem da smo se popravili. Većine priča koje izdvajam se sećam i to je dobro ne zato što ne moram ponovo da ih čitam, nego zato je dobro ako nešto ostavi trag u sećanju. Hajde, kojih se priča sećaš iz te grupe odmah, kojih kad pročitaš naslove, a koje moraš i da pročitaš da bi se setio? Misliš li o njima i dalje onako kako si mislio kad si glasao? Kad sebi odgovoriš na ta pitanja znaćeš da li se i šta promenilo.

Ode Stipan po konopac... 

Svako ima pravo da iznese mišljenje. Teško je držati se dobro nakon tog čina.

Ta priča Diabologika je omiljena dexi da dokaže kako ja nemam pojma s pisanjem.
A napisana je pre 22 godine i neslavno prošla na jednom od prvih ZS konkursa.
Očigledno ljudi nekako ne vole tu priču, mada ni meni nije omiljena, ne smatram je baš smešnim promašajem kako se implicira.

Znači, napisao si je kada si imao godina koliko i ja sad...

mda... to stvara nadu.

Za tebe?

za vas, sitnu boraniju polupismenih smarača...

Pa dobro, sad je jasno da si i ti iz boranije iznikao...

Ne otimajte mi smaranje!

a, ne, ja sam se naučen rodio...
Vi svi zajedno ovde (izuzimajući radmila) niste zajedno nakucali toliko strana koliko ja do godina koje ti sada imaš.
A pisanje, pored svega (sklonost, talenat, rad na sebi...) traži da se PIŠE neprekidno i mnogo, da postignete da vam pisanje bude lagano, da se rečenice nižu same od sebe, pa onda da se hvatate sa većim problemima.
Ne možeš voziti auto-trke posle 30 časova obuke na vozilu, kada jedva da znaš da ubaciš u brzinu i kreneš bez trzaja.
Pisanje je zanat koji mora da se usavrši da bi onda ideje, osmišljavanje, visprenost, maštovitost... došli do izražaja.
Sve ono što sam negde okolo pisao o neophodnosti scenosleda naprosto podrazumeva da ste već ovladali spisateljstvom u dovoljnoj meri da vam ne predstavlja problem prvo, drugo ili treće lice za izražavanje.

Pa dobro, nisu svi imali luksuz da ništa ne rade osim pisanja...

Ne radi se o luksuzu. Radi se o prioritetima. Ko zaista želi da piše, taj to i radi.

I umire od gladi. Pa mu džaba i pisanje onda. Ponekad se pitam o čijem trošku živite svi vi umišljeni pisci?

Lepo je misliti da je to redovno tako, ako zaista želiš da pišeš naćićeš vreme za to, pa kud puklo da puklo. Nažalost, nije to baš uvek tako.

Naravno da nije. Ko tako priča nikada nije plaćao stan, oblačio se i hranio. Zimi.

Ja sam bio prinuđen da se bavim izdavaštvom i stvaranjem SF scene u kojoj će se ceniti i objavljivati domaći autori i u periodu od 1983. do 1988. napisao sam sveukupno manje od 100 strana.
naredne četiri godine možda 200-300 i onda od 1991 do 1995. preko 1000 strana, pa opet nekoliko godina sa malo pisanja i tako u ciklusima do danas.
Da sam samo pisao, imao bih 30 romana do sada.
Ili bar 20.

Pa ti si, parodije li, stvarao srpsku sf scenu da bi preživeo... A šta rade ovi što dobacuju iza tvog dupeta?

Govorim o pisanju nakon što se završi sa poslom od koga se 'leba jede. To ne ide uvek, ako prevodim od kad ustanem pa dokle god sam u stanju da držim oči otvorene (nećemo sad o kuvanju, nabavci namirnica i sl), naravno da ću nakon toga samo da se skljokam, ali kad mi preostane snage, koristim je za pisanje, pre nego za neke druge stvari.

Kuvanje? Nabavka namirnica? Prevođenje? Draga, ja sam nosila kutije od 12 kilograma u magacinu, kolena sam sjebala... I to samo da bih završila studije.

D, dovedi se u red, idi malo po zimovalištima, nabaci bogatog muža koji će da te izdržava i eto ti prilike da pišeš.
Zar nije bolje pretrpeti hirove bogatog muža nego raditi najteže poslove za mnogo manju korist?

Šta to znači "dovedi se u red"? Da ugradim silikone?

Ne, bolje je da bogati muž pretrpi njenje hirove za mnogo veću korist.


I ne, D., pusti bogatog muža da plati zgodnog fizioterapeuta koji će ti stavljati obloge.

Kao da se ne bi svi bogato udomili...

"dovedi se u red" znači "postani onakva kakvu muškarci žele".
Dakle, promeni praktično sve u svom ponašanju.

Boban me uči da postanem sponzoruša... :) Bogati traže bogate, a ne jadnice poput mene.

Uostalom, obogatiću se sama. Ti ćeš da mi pomogneš.

ma odeš u neki skijaški centar i odglumi nevinašce (ono "usta ima jezik nema") neko će se već zakačiti.
Bogatima je pun kurac bogatih, razmaženih šmizli... treba im nežna duša, koja će ih razumeti.

jeste, ja ću ti pomoći da se obogatiš, kao što sam to sebi učinio... više puta.

Bogatstvo je relativan pojam, ne treba mi mnogo. Mnogo guši inspiraciju. Čovek treba da pati da bi pisao.

Ne, obogatiću se ja u ovom muškom svetu, a onda ću da se udam za nekog ubogog jadnika...

У, јеее... Дванаест кила је данас већа тежина него кад сам их ја последњи пут подигао чим тих нових дванаест кила може сјебати човеку колена.

Pa, ja imam mala kolena...

Ето видиш колико смо супериорни. Не знам мушкарца коме би се колена сјебала од пишљивих дванаест кила.

Ja znam.

Stvarno, D. što se ne zadržiš na području intelekta u dokazivanju da si ravnopravna s muškarcima?

Najviše što sam ja uspeo da pogidnem je 183 kg.
I nisam sjebao ništa.

Не постоји човек, а да није инвалид, ко би сјебао колена с дванаест кила. Јбт, моја ћерка има дванаест кила, подижем ту тежину сваки дан. Како ти провидно и глупо лажеш, Д, па то је смешно.

Quote from: Boban on 18-12-2011, 01:39:51
I nisam sjebao ništa.

Možda više ničega za sjebavanje nije ni ostalo.

Quote from: Boban on 18-12-2011, 01:39:51
Stvarno, D. što se ne zadržiš na području intelekta u dokazivanju da si ravnopravna s muškarcima?

Najviše što sam ja uspeo da pogidnem je 183 kg.
I nisam sjebao ništa.

Pa i držim se. Ovo je bilo davno, za vreme studija. Svašta sam ja tada radila...

Quote from: Джон Рейнольдс on 18-12-2011, 01:41:37
Не постоји човек, а да није инвалид, ко би сјебао колена с дванаест кила. Јбт, моја ћерка има дванаест кила, подижем ту тежину сваки дан. Како ти провидно и глупо лажеш, Д, па то је смешно.

Džone, ne seri. Ja imam 49-50 kila. I izrazito slaba kolena.

Quote from: Plut on 18-12-2011, 01:42:24

Quote from: Boban on 18-12-2011, 01:39:51
I nisam sjebao ništa.

Možda više ničega za sjebavanje nije ni ostalo.

Quote from: Джон Рейнольдс on 18-12-2011, 01:41:37
Не постоји човек, а да није инвалид, ко би сјебао колена с дванаест кила.

Добро, Бобан је мрцина па може да потегне 180+ кила, ал сад се нешто присећам... Кад смо радили плочу на викендици, прихватио сам у једном тренутку два џака од педесет кила сваки - дакле, укупно сто, а тад сам имао око 60 кила. Наравно, ништа нисам сјебао. Није било лако, додуше, јер сам одувек избегавао физичке напоре, али ништа нисам сјебао.

Мада, да сам женско, па још слабо...

Da si žensko, pa još slabo, ne bi opstao.

Ти си пример да се може сасвим лепо опстати и са тим недостацима. Додуше, треба ти анђео заштитник у виду газде (неког форума, рецимо), али није то баш тоооолика срамота. Јесте срамота, није тоооолика.

Ne, TI sa tim karakterom, kao fizički slabo žensko, ne bi opstao. Zato ne kenjaj unaokolo iz muškog tela kenjatora.

Nema ničeg lošeg u posedovanju anđela zaštitinika... Naprotiv.

Како црно лоше! То је супер. Ево ми морамо да се боримо и батргамо, а ти лепо заштићена ко бели медвед, радиш шта хоћеш. Женска је то привилегија, наравно. Свако има своје предности, јелте. Нисмо ИСТИ.

Velika je (ženska, izgleda) privilegija imati tebe na kičmi...

Не на кичми, али о томе не можеш ни да сањаш, тако да - јбг.