ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Мислим да је полемика није о квалитету неког текста, или песме, него је питање да ли писац/песник обавезно прво мора припремити концепт, некакав план, сценослед, па тек онда приступити писању свог чеда, или може написати, причу, песму, роман, шта већ, онако, из главе, без сценоследа, ако не одједном, а оно из неколико пута, за врло кратко време.

Све се врти око тога да ли неко пише квалитетне текстове, песме, шта већ, или осредње, или лоше. Као што рекох, сумњам да ће побољшати квалитет неко ко пише без припреме, ако почне прво радити припреме, па онда писати.  Човек или има таленат или нема, а временом научи занат.

kako da ne, sonetni venac se može napisati bez koncepta... pesmice od dve strofe da; ili neka moderna apstraktna poezija naravno.
Pesme jesu stvar nadahnuća ali čim se krene dalje od nekoliko strofa, mora da postoji koncept.
Složene pesničke forme su čak osetljivije od romana na strukturu.

Џабе кречимо, изгледа.

Quote from: Boban on 17-12-2011, 00:54:02

Kada kažem planiranje, ne mislim da prikupljaš građu za to o čemu pišeš, već da napraviš scenosled.
Kada jednom budeš radio po scenosledu, doživećeš prosvetljenje... ili ćeš spoznati da to nije za tebe.

Moje iskustvo vezano za scenosled je mesovito...
Kada pisem o necemu sto izlazi iz mene kao iskustvo, kao nesto sto nosim u sebi kao sasvim jasnu sliku, ne moram da imam scenosled.
Kada moram da izmislim, da docaram neprozivljene i daleke emocijije ili dogadjaje, tada moram da skiciram sta i kako i iza cega sledi. Naprosto, ako nema te skice gubim se, dok ako ih se drzim sasvim mogu jasno da ucvrstim i radnju i pripovedanje.
Naprotiv, lako, leprsavo i bez koncepta idu delovi koji iznicu iz prozivljenog.

Iskustvo kao niz slika u glavi je, samo po sebi, vrsta scenosleda...

Dunja, što ne pišeš za radionicu?

Uglavnom jer nemam vremena.Pisem drugi roman.

По сценоследу, без сценоследа, из главе, по плану и програму... Свеједно је то, зависи ко је како навикао.
Под претпоставком да су сви рођени да буду писци, питање није да ли раде по сценоследу, или без њега, него да ли су пронашли форму свог израза. Можда неко упорно покушава да буде писац романа, зато што мисли да то треба да ради, а да се опробао у писању сценарија можда би био оскаровац. Или се неко уби пишући песме, па никако да стане уз раме познатим песницима, а можда је требао писати критике. Или, можда се неко сатра пишући слаб СФ, а могао би направити метеорску каријеру писањем говора политичарима. (Ово само наводим као пример)
Нисам сигуран да су план, сценослед, концепција или нека припрема (осим ако је у питању истраживачка припрема) потребни за писање кад наиђе инспирација. И ако има граматичких, стилских, занатских и шта ти ја знам каквих све грешака (а обично их има море) то се може поправити каснијим ишчитавањима.
Наравно, с обзиром да ја апсолутно нисам ауторитет по питању давања савета или постављања неких правила правилног писања, не искључујем могућност да је Бобан у праву, а да ја погрешно мислим. Но, ја никада нисам могао писати по претходно припремљеном плану, сценоследу, како год, него искључиво из главе, на прву лопту, па куд ме однесе. Једини претходни оквири су жанр и број шлајфни, ако је нешто по наруџби. И сигуран сам да ни за јоту не бих био бољи ако бих претходно правио план.

Ljudi ovde opet brkaju pojmove, ali na kraju krajeva, i nema potrebe da svi sve shvate i prihvate.
Ja zastupam tezu o neophodnosti koncepta i scenosleda za svako ozbiljnije delo, dakle, ne za pričice i sastave koji se mogu uraditi u jednom dahu, već za složena dela koja imaju strukturu i razgranatost.

Људи овде су довољно интелигентни да би у питању било несхватање. У питању је само другачије мишљење. Можда и погрешно, нема везе, ваљда је и то дозвољено.

mišljenje je ko dupe, svako ga ima...

Jeste, samo je nečije izraženije, pa se teže zaobilazi.

Hah, ume i Stipe da zavuče...

Quote from: Stipan on 18-12-2011, 04:42:07
Jeste, samo je nečije izraženije, pa se teže zaobilazi.

Сјајно! Па ком год било упућено. Ма нека је и мени, слатко се насмејах јутрос! Госн Стипане, свака част!

****

Шта је ово, бре, играмо се "мој крај, моја правила"? Јел то треба увести правило да се селективно додељује право на мишљење! Имаш право на мишљење, само ако се слаже са мојим. Како ће се мислити, то ће се искључиво Дневном заповешћу одређивати. Ко хоће, распојасај се па за сто, а остали стој, мрш из мог забрана! Иначе пада одмах дурење снаше ако јој неко од укућана свако јутро под "обавезно урадити" не каже да је најлепша у улици, илити шору, што би неки рекли. Да не кажем и оно бљутаво "огледалце, огледалце...".

Ма, куд сам и кречио!

U mom šoru važi da: "Svaka budala ima svoje veselje." Da fora o scenosledu važi, ova rasprava bi trajala tri do pet posta. Nisam ja protiv jasnog plana pisanja, ali sam protiv obaveznosti planiranja kroz scenosledovanje. Sigurno da je planiranje opsežnije što je delo obimnije. Kao ona Stipanova opaska o dupetu. Primetili ste da mi Boban zamera da su moje priče o onome šta želim da napišem bolje od onoga šta napišem. Ja bih rekao da su samo njegova očekivanja različita. I tu bismo mogli da se vratimo na moju opasku o veselju. Ono što on ne pominje, a ako ja ne pomenem mnogi će pomisliti da su ukačili sve što treba ukačiti, jeste da ja beskrajno mnogo pričam o onome šta želim da napišem. I slušam kako se na te priče reaguje. Moderni teoretičari svega i svačega bi u tome videli neki moj brainstorming, a okruženje kao obimnu fokus grupu na kojoj proveravam reakcije. Ako neko u tom načinu vidi nešto dobro, može slobodno da koristi, nije moj patent. Prednost je, a o tome sam pisao, da ne budem konj sa oglavom koji tegli utabanom stazom, nego konj koji slobodno luta svojom livadom. Da nije toga, u onome što sam napisao, svakako ne bi postojali neki od literarnih pasaža zbog kojih sam srećan što postoje. Tvrda postavka ne bi dozvolila da niknu.

Ne sekiraj se Skalar, ovo je čak i prilično blag udarac, ako se uzme u obzir Bobanova maštovitost.
Pogledaj malo po prethodnim krugovima, pa da vidiš čega sam se ja nadobijao...

Ja nigde nisam rekao da ne može da se piše onako kako Radmilo predlaže, niti tvrdim da taj samobrejnstorming ne može da bude prijemčiv iz određenih razloga.
Ali to je za jedan tip priča, kako je Dunja primetila, kada čovek iznosi neka sopstvena životna iskustva i preživljeno, onda je zapravo scenosled već odigran i postoji, ali smo možda nesvesni njega na takav način.
Takođe, moguće je u kraćim ostvarenjima ili pojedine pasaže pisati na takav način, pa i ja to radim; u Poslednjem Srbinu sam imao pedesetak referentnih tačaka koje su bile raspoređene unapred, a ima delova od po 20 strana koji su nastali kao prva verzija ukucana iz glave pet dana pred štampu.
Na kraju se sve svodi na krajnji rezultat. Nedostatak jasnog koncepta (ne u redosledu događaja), nego u planu komunikacije sa čitaocem, kako se šta i gde otkriva, lesto bude veliki i nepremostiv problem za domaće romane, zato što ljudi nisu radi da se mnogo pate oko dešifrovanja..
Pisac mora da shvati da to što je njemu sve jasno, ne znači da je isto tako i čitaocu i da mora da postupno dozira informacije kako bi delo vuklo na čitanje i otkrivanje. Previše lutanja i digresija zbunjuju čitaoca, a kao što što je više puta pomenuto, zbunjeni čitalac je nezadovoljan čitalac.

Stalno sam svedok toga da početnički radovi (većina na ovim radionicama) pate od jednostavnog nedostatka logičnog i svrsishodnog scenosleda. Ljudi saopštavaju šta su hteli prerano ili nikad, za trećinu priča teško je uopšte shvatiti o čemu su jer su pisci krenuli iz jedne slike, jednog doživljaja, jednog lepog opisa i nadali se da će im to biti dovoljno. Ne mislim tu samo na ovaj apstraktni krug. Za kratku priču je vrlo važan postupak otkrivanja onoga o čemu priča jeste, ali takvog da čitalac ne dođe prerano do spoznaje.

Napišite na listićima papira šta se sve događa u priči, scenu po scenu,  a onda pokušajte da se igrate sa razmeštanjem svega toga. Možda vam drugaćiji redosled ukaže na potencijalno bolji pristup istoj tematici. Razmišljajte o onome o čemu ćete da pišete.
Jednostavno, ne prihvatam da nemanje kompletnog koncepta, makar u glavi, razrađivanog neko vreme, može da dovede do iole prihvatljivog rezultata - osim u zaista izuzetnim situacijama, ali ajde da ne razmišljamo o sebi kao genijima, niko to od nas nije. I ne zanosite ste da ste mladi i da imate vremena; decenije koje dolaze neće vas mnogo promeniti. Dušan Kovačević je do svoje dvadeset druge godine već uradio Radovana trećeg i Maratonci trče počasni krug.

I, kad ono beše čuvena utakmica u Splitu, pomerena taman toliko da nas na vreme uveri da se radi o paralelnom svetu?


Šalim se. Sam nisi svestan koliko se toga promenilo u romanu "Poslednji Srbin" od trenutka kad sam čitao "Živosahranjeni" ili kako već i štampane verzije. Scenoslede treba praviti posle završetka pisanja romana.

Quote from: Skalar on 18-12-2011, 09:08:58
Иначе пада одмах дурење снаше ако јој неко од укућана свако јутро под "обавезно урадити" не каже да је најлепша у улици, илити шору, што би неки рекли. Да не кажем и оно бљутаво "огледалце, огледалце...".

Ma neka si ti odmah našao "ženski" primer za negativne pojave...

Ovde nije reč o sukobu mišljenja, nije reč o tome da ti dokažeš da kod tebe radi drugačije, reč je o tome da treba da saslušaš kada iskusniji govore jer ne govore da bi ti krečio, već da bi, možda, nešto od svega primenio, da bi ti, možda, nešto koristilo. Ti, na kraju dana, ne moraš ništa od izrečenog ili savetovanog da koristiš, ali nemoj ni da krečiš, nikada nećeš prefarbati nešto što je neko uradio mnogo pre tebe.

Scenosled, za one koji ne znaju kako to izgleda...


1. Prostom ili prosto proširenom rečenicom reći šta se u toj sceni dešava.
2. Prostom ili prosto proširenom rečenicom reći šta se u toj sceni dešava.


I tako dok ne opišete svaku scenu iz priče. Nije neophodno kasnije se držati redosleda, scene možete i da ispremećete onako kako vam se čini da je bolje.


Ukoliko ne možete određenu scenu da opišete jasnom prostom ili prosto proširenom rečenicom, ta scena ni vama nije jasna u glavi, i neće dobro funkcionisati u priči.


Jednom kad je scenosled napisan, za svaku scenu postaviti sebi tri pitanja:
a) Po čemu ta scena unapređuje radnju?
b) Po čemu ta scena unapređuje likove?
c) Po čemu je ta scena zanimljiva?


Ne mora svaka scena da unapredi i radnju i likove; vrlo je poželjno da svaka scena bude zanimljiva. Ukoliko scena ne unapređuje ni radnju ni likove, ma koliko sama po sebi bila gotivna, u priči je višak, i priča će, ukupno uzev, biti bolja bez nje.


Scenosled može da deluje sputavajuće, ali to uopšte nije, samo daje smernice kojima se krećete prilikom pisanja, pa samo pisanje ide znatno lakše i bez zaglavljivanja, a i dalje vam ostaje puno prostora za razmahivanje u svakoj sceni.


Može se desiti da se, nakon napisanog scenosleda, istog ne pridržavate u potpunosti, u jednom trenutku vas priča odvuče na neku drugu stranu, ili dodate neku scenu, neki od likova reši da uradi nešto što niste prethodno planirali... To je potpuno normalno, znači da je priča u vama "živa", i sasvim je ok, osim ako baš morate da ispunite neki određeni zadatak, a to odstupanje se u njega ne uklapa.

Д., хвала на додатним објашњењима, а извини ако те је на било који начин погодио "женски" пример. Заиста ми то није била намера.

Жао ми је ако кречење није схваћено као шала,  јер јесте била шала, алудирајући на потпуно бео зид са графитом "Џаба сте кречили".

Наравно да није у питању сукоб мишљења. Зашто би и био?  Ако ико цени Бобана у овој држави, а и у бившима, то сам ја. И сигуран сам да од њега сви можемо нешто научити. Шта више, баш он је написао коментар на моје "дело" прво послано некој редакцији. Урнисао ме је и захвалан сам му док живим! Али искрено, кунем се! Но то не значи да морам прихватити ОБАВЕЗНО постојања "сценоследа", чак ни код дужих дела. Мислим, а то мишљење сам јавно изнео и не видим зашто би то било спорно или било кога погодило, да то инсистирање на плану и програму може паралисати инспирацију, ограничити могућност рађања светова, како Скалоп рече, на једну ливаду. А баш не верујем да ће било коме повећати таленат. Што не значи да не треба пробати! Од воље вам, људи!

Да се не би мислило како сам наиван дечкић, који из неискуства не прихвата савете старијих, можда би требало да додам и то да су ми "Вечерње новости" прву причу објавиле 1990 године, а "Дечије новине" први хм... рецимо "романчић", ако добро памтим, 1991-2 г.,  итд. Од како сам се прикључио овом форуму, јасно сам пар пута ставио до знања да сам свестан своје просечности, чак и исподпросечности, по питању квалитета писања, што ми не смета јер сам научио да се борим са сујетом. Поготово ми не смета сада, јер знам да не пишем добро, а то се дало видети и по причи коју сам послао у радионицу - дужи низ година сам радио нешто сасвим друго и нисам писао, па ће ми, ако одлучим да опет пишем више, требати мало времена да "подесим нишане". Али, ако ништа друго, знам како функционишем. Са сценоследом тешко, вероватно никако.

Quote from: scallop on 18-12-2011, 15:38:18
Sam nisi svestan koliko se toga promenilo u romanu "Poslednji Srbin" od trenutka kad sam čitao "Živosahranjeni" ili kako već i štampane verzije. Scenoslede treba praviti posle završetka pisanja romana.

Quote from: angel011 on 18-12-2011, 17:22:13
Nije neophodno kasnije se držati redosleda, scene možete i da ispremećete onako kako vam se čini da je bolje.

Pitanje i odgovor su tu.
Ja sam provodio sate i dane sa papirićima na podu koje sam razmeštao po liniji događanja i tragao za najboljim redosledom u knjizi.

Skalare, da li si nekad probao sa scenosledom? Ne insistiram, samo me zanima.    U mom iskustvu (nekih 7000 objavljenih strana) scenosled ne ograničava mogućnost rađanja svetova, već pomaže da se ti svetovi uobliče. 

Ako je Skalar objavio prvu priču u "Večernjim novostima" 1990. a prvi roman par godina kasnije u Gornjem Milanovcu, onda je verovatno, po broju priča i slično, najobjavljivaniji domaći pisac fantastike ili Aca B. Nedeljković. Angel, oprezno sa savetima.

Izvinjavam se ako sam bila nejasna, nisam dala savet. 

Skalar je ABN?!   

Stipane, Budalo!!! 

Quote from: scallop on 18-12-2011, 17:41:37
Ako je Skalar objavio prvu priču u "Večernjim novostima" 1990. a prvi roman par godina kasnije u Gornjem Milanovcu, onda je verovatno, po broju priča i slično, najobjavljivaniji domaći pisac fantastike ili Aca B. Nedeljković. Angel, oprezno sa savetima.

Нисам АБН, Скалоп не товари људе без потребе.

Јесам у "В. Новостима" објавио море оних кратких прича, често и СФ и Ф - ваљда се ондашњем уреднику Кекићу допадало то што сам писао, а за "Дечје новине" нисам објавио роман, него више "романчића", којима није тематика СФ, него нешто друго... И опет кажем, нисам баш неки писац. У радионици има изузетних писаца, којима нисам ни до колена.

Quote from: Boban on 18-12-2011, 14:47:26
Ja nigde nisam rekao da ne može da se piše onako kako Radmilo predlaže, niti tvrdim da taj samobrejnstorming ne može da bude prijemčiv iz određenih razloga.
Ali to je za jedan tip priča, kako je Dunja primetila, kada čovek iznosi neka sopstvena životna iskustva i preživljeno, onda je zapravo scenosled već odigran i postoji, ali smo možda nesvesni njega na takav način.
Takođe, moguće je u kraćim ostvarenjima ili pojedine pasaže pisati na takav način, pa i ja to radim;
Na kraju se sve svodi na krajnji rezultat. Nedostatak jasnog koncepta (ne u redosledu događaja), nego u planu komunikacije sa čitaocem, kako se šta i gde otkriva, lesto bude veliki i nepremostiv problem za domaće romane, zato što ljudi nisu radi da se mnogo pate oko dešifrovanja..
Pisac mora da shvati da to što je njemu sve jasno, ne znači da je isto tako i čitaocu i da mora da postupno dozira informacije kako bi delo vuklo na čitanje i otkrivanje. Previše lutanja i digresija zbunjuju čitaoca, a kao što što je više puta pomenuto, zbunjeni čitalac je nezadovoljan čitalac.

Stalno sam svedok toga da početnički radovi (većina na ovim radionicama) pate od jednostavnog nedostatka logičnog i svrsishodnog scenosleda. Ljudi saopštavaju šta su hteli prerano ili nikad, za trećinu priča teško je uopšte shvatiti o čemu su jer su pisci krenuli iz jedne slike, jednog doživljaja, jednog lepog opisa i nadali se da će im to biti dovoljno. Ne mislim tu samo na ovaj apstraktni krug. Za kratku priču je vrlo važan postupak otkrivanja onoga o čemu priča jeste, ali takvog da čitalac ne dođe prerano do spoznaje.

Napišite na listićima papira šta se sve događa u priči, scenu po scenu,  a onda pokušajte da se igrate sa razmeštanjem svega toga. Možda vam drugaćiji redosled ukaže na potencijalno bolji pristup istoj tematici. Razmišljajte o onome o čemu ćete da pišete.
Jednostavno, ne prihvatam da nemanje kompletnog koncepta, makar u glavi, razrađivanog neko vreme, može da dovede do iole prihvatljivog rešenja.

Čini mi se da je ovaj post ,onako, prilično suštinski, pre svega jer nije isključiv , a zatim jer je jasan u pogledu  razloga i onog dela u kome objasnjava zasto je scenosled potreban.
Poslednja recenica je mozda i najbolja u tom pogledu, i to ovaj deo : MAKAR U GLAVI, RAZRADJIVANOG NEKO VREME...  Dakle, iako ne postoje papirici, pisanje scenosleda kao koncepta itd... negde se mora imati MAKAR U GLAVI kostur, od pocetka do kraja (koji se po volji moze i promeniti), i jedan deo treba da bude RAZRADJEN NA NEKO VREME (onaj koji se upravo pise i koji mu neposredno sledi).

U pogledu pesama se ne bih slozila ni sa kakvim konceptima.

@ Skalar - Naravno da je svima jasno da je u pitanju sala o krecenju.

@Angel- Jedini problem sa trecim pitanjem o zanimljivosti je onaj - ako je nesto zanimljivo meni, ne znaci da ce biti tebi i obrnuto. Nekada se u romanu iz glave u glavu gotovo nista epohalno ne desi (ne unapredjuju se ni radnja ni likovi, tj. taj pomak bude minimalan) a opet pripovedanje ima nit koja ucini da roman bude  zanimljiv. Opet taj isti roman nekog drugog usled nedostatka radnje a pritom i niti pripovedanja koja mu niposto nije  "legla" - nacisto smori. I onda dodjemo do stare izreke o ukusima o kojima ne treba diskutovati...

Eh, Stipane, ABN je objavio gomilu priča u VN kao Konstantin Tezaurus (što će on negirati), ali nema romančić. Drugi koji je objavio gomilu priča tamo je Bily Trey, a ni on nema romančić. Treći sa gomilom priča tamo ima i 150 romančića (žanrovskih, a ne samo SF), pa nije ni on. Ostaje još samo jedan...

За  "ВН" сам писао као Сид Данкан и Нивен Флешбек, за "Д.Новине" као Сид Данкан. Ајд, доста о томе. Него, кад се могу слати приче за јануарски круг?

E, onda nije Majk Draskow.

Skalare, priču si mogao poslati čim je zadata tema.
Obično sam ja onaj koji to obavi, ali ovoga meseca sam zaokupljen nekim drugim stvarima.

Ne znam čak ni da li ću uopšte i učestvovati...

It would not be same without you, nigga! 

Quote from: dunja on 18-12-2011, 18:11:19

@Angel- Jedini problem sa trecim pitanjem o zanimljivosti je onaj - ako je nesto zanimljivo meni, ne znaci da ce biti tebi i obrnuto. Nekada se u romanu iz glave u glavu gotovo nista epohalno ne desi (ne unapredjuju se ni radnja ni likovi, tj. taj pomak bude minimalan) a opet pripovedanje ima nit koja ucini da roman bude  zanimljiv. Opet taj isti roman nekog drugog usled nedostatka radnje a pritom i niti pripovedanja koja mu niposto nije  "legla" - nacisto smori. I onda dodjemo do stare izreke o ukusima o kojima ne treba diskutovati...

Važno je pitanje o zanimljivosti postaviti sebi, i imati neki odgovor na njega. Problem je jedino ako ni sam pisac ne ume da kaže šta je to što je (bar njemu) u toj sceni zanimljivo - a ako jeste nešto zanimljivo piscu, biće garant zanimljivo još nekom, a ništa ne može da bude interesantno svakom.


I ne mora da bude epohalnog pomaka, može i minimalan ako je to u skladu sa koncepcijom romana - što, pak, podrazumeva da roman ima nekakvu koncepciju, da pripovedanje ima tu neku nit od koje će roman biti zanimljiv. 

Slazem se.

Ako mogu da upadnem samo na kratko... Ne znam šta su samo ljudi skočili da napadaju ove smernice sa stavom "ja to ne radim, mislim da bi me kočilo" kad je ovo upućeno početnicima. Što li bi neko ko je već ostvaren i dokazan pisac imao za shodno da zaključi da se nalazi u grupi kojoj se Boban obraća...

Sinoć sam se vratila iz grada i, potaknuta ovom diskusijom, napisala scenosled, zajedno sa svim činjenicama za veoma komplikovanu priču koju pišem (i po ideji i po kompoziciji). Ispalo je da sve zajedno ima dve strane u Wordu.

Do sinoć sam jedva cedila rečenice, jer nisam znala kuda idem, a redosled davanja informacija mi je izmicao. I ne samo redosled, već i vrsta informacija, jer je ideja toliko zamršena, da joj nisam držala sve konce u rukama. Do juče sam bila uverena da sve mogu da držim u mozgu. Sada više nisam, jer posle pisanja scenosleda i činjenica iz postavke, mnoge stvari su se iskristalisale, a iskrsla je i potreba da mnoge objasnim najpre sebi, a ne nužno čitaocima, jer logička i motivacijska postavka priče prvo mora da bude jasna piscu i da čvrsto stoji kao kostur priče, iako se, možda, ne vidi direktno u priči. To me je Boban ranije naučio, sada je provereno i u praksi.

Sad tačno znam ko, šta, gde i kako i znam kako će priča u celosti da izgleda. Cela ideja, koja mi je na početku izgledala klimava, sada mi se dopada, a rečenice mnogo lakše i uvezanije klize (ovo poslednje je možda samo moj osećaj, videćemo na konačnoj proveri).

Zato sam Bobanov i Anđelin post kopirala u drugom delu radionice. Ohola kakva sam, mogla sam zauvek da mislim kako meni scenosled ne treba. Doduše, nikada i nisam pisala ovako zamršenu priču...

Quote from: nickname on 19-12-2011, 12:07:41
Ako mogu da upadnem samo na kratko... Ne znam šta su samo ljudi skočili da napadaju ove smernice sa stavom "ja to ne radim, mislim da bi me kočilo" kad je ovo upućeno početnicima. Što li bi neko ko je već ostvaren i dokazan pisac imao za shodno da zaključi da se nalazi u grupi kojoj se Boban obraća...

Ne bih jer me mrzi, ne mogu da skočim, a i napadanje mi ne ide od ruke. Moram jer ne volim pravila i dogme, uniformnost u mene unosi teskobu. Na početku sam se javio samo zato što me je Boban pomenuo. Na kraju, samo zato jer ne volim ni kad mi navuvavaju ono što napišem.

Quote from: angel011 on 18-12-2011, 17:22:13
Scenosled, za one koji ne znaju kako to izgleda...


1. Prostom ili prosto proširenom rečenicom reći šta se u toj sceni dešava.
2. Prostom ili prosto proširenom rečenicom reći šta se u toj sceni dešava.


I tako dok ne opišete svaku scenu iz priče. Nije neophodno kasnije se držati redosleda, scene možete i da ispremećete onako kako vam se čini da je bolje.


Ukoliko ne možete određenu scenu da opišete jasnom prostom ili prosto proširenom rečenicom, ta scena ni vama nije jasna u glavi, i neće dobro funkcionisati u priči.


Jednom kad je scenosled napisan, za svaku scenu postaviti sebi tri pitanja:
a) Po čemu ta scena unapređuje radnju?
b) Po čemu ta scena unapređuje likove?
c) Po čemu je ta scena zanimljiva?

Ovo je vrlo, vrlo kul!
Nikada ranije nisam pročitao ovako sistematizovano. Međutim, kada sam bio na polovini ili poslednjoj trećini dužih stvari koje sam pisao (rukopisi romana) radio sam nešto što meni izgleda slično. To je izgledalo ovako:

1. Pisao sam poglavlja/celine koje su mi ostale do kraja (svi rukopisi do sada su mi iz višestruke perspektive, pa je to bilo lako), tojest teze ključnih događaja u njima.
2. Pravio sam listu likova i problema vezanih za njihovu motivaciju, odluke i slično koje sam uviđao tokom razvijanja radnje.
3. Pravio sam listu rupa u zapletu koje sam nalazio u do tada napisanom, i trudio se da preko nje kompenzujem radnju da bih ih ispravio.

Iako je stavka 1. stvarala kostur radnje, 2. i 3. su zapravo ispunjavale priču. Scenosled mi izgleda kao mnogo precizniji, ali ujedno sličan sistem.
Ali, nikada mi nije palo na pamet da koristim nešto nalik scenosledu za priče.
Do sada.

Razrada likova ne spada u scenosled, mada, ako pre nego što počneš da pišeš uradiš scenosled, to može da ti pomogne da unapred vidiš eventualne probleme u vezi sa likovima. Kad je stavka 3. koju si naveo u pitanju, scenosled pomaže da do toga ne dođe.


Scenosled je u principu jedna od pripremnih faza pisanja filmskog scenarija, mada se primenjuje i na ostale dramske oblike, a pomaže i kod pisanja proze. Meni lično je scenosled omiljeni deo pripremne faze, jer je kratak, sistematičan i precizan. Kao da uradiš kostur, vidiš da sve stabilno stoji i fercera, a onda kreneš da nabacuješ meso i ostalo. 

Moguce da nisam u pravu, ali meni ovo kako ste napisali deluje tako hladno i proracunato, skoro matematicki (izvini mac). Kao scenario za film jos i mogu da prihvatim (doduse nikad ni jedan videla nisam), mozda i kao ispomoc tokom pisanja romana, ali za kratku pricu... previse mi je tu komplikacija, propitivanja, merkanja...

Ako je priča te dužine da možeš sve unapred da držiš u glavi, onda ti nije neophodno da scenosled zapisuješ - imaš već u glavi kako šta ide. Scenosled služi za ono što je dovoljno dugačko da se bez njega pogubiš, ili za nešto sa kompleksnom strukturom pa ti treba negde sve precizno zapisano. Ovo "dovoljno dugačko" i "kompleksna struktura" je individualno - Zoran Živković je u stanju da kompletne svoje romane drži u glavi, a ima i ko se pogubi na početak-sredina-kraj priči od dve strane. 


Proračunato jeste. Hladno, nimalo. Osmišljavaš radnju, šta gde ide, ko gde kako kome, moglo bi i ovo, moglo bi i ono, kako bi išlo da onim dvema scenama zameniš mesta, pritom zamišljaš likove, zamišljaš same scene, kikoćeš se, rastuži te nešto, nešto te obraduje, razneži, razbesni... Nema tu hladno. 

Bilo bi zgodno baciti pogled na scenosled za "Poslednji Srbin". Lako je za kratku priču, par scena i gotovo. Ali, roman od 500 strana...! Doduše, i ja pišem scenoslede, ali, posle pisanja. Da znam, ukratko, šta se zaista dogodilo u knjizi.

Jel smem da se kikoćem?

Ne smeš. Prosuće ti se vampirska krv iz usta. Scena 5.

Ti nisi čovek, ti si veštac! Evo, na crveno mi procurila babura...davno nije... Koja se ono ruka diže? I oćel mi u apateki podvaliti antibiotike iako bih ja diazepam, jerbo me baš ništa ne svrbi?

Desnu nikako! Ce te nabede da si od oni'.

Quote from: Plut on 21-12-2011, 23:01:34
Moguce da nisam u pravu, ali meni ovo kako ste napisali deluje tako hladno i proracunato, skoro matematicki (izvini mac).

Zašto izvini, napravila si pohvalu. Hladno, proračunato, matematički, šta tu ima da ne valja?

Slova.

Dobro, ispada da sam priču sa radionice koju zasad smatram najboljom, napisala uz muziku, za 40 ak minuta, bez apsolutno ikakve ideje i plana. Samo me je ponela muzika...

Ne vredi, ako scena scenu ne sledi.