ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Pa, ima i ona psihološka razlika, Za Kralja i otadžbinu! ili Za domovinu s Titom, napred!


Al' to je već iz drugog skeča. 

Quote from: Джон Рейнольдс on 13-12-2011, 16:23:35
Ј, а зашто теби "мајка отаџбина" пара уши? Мени је чак та веза мајка - ота(ц), кад причамо о српским речима, много снажнија него кад се појављује реч "домовина". Мада  мене лично "домовина" најпре асоцира на покојну кафану код Машинског... Ваљда има и то неке везе. 

Pa majka-otadžbina meni vuče na "crna belina" ili "dnevna noć". Kad već ne može materina, nek je makar domovina.
U svakom slučaju, morao je postojati nekakav naš stalni prevod te fraze, ono, sigurno je rabljen makar do 1948.

Quote from: Джон Рейнольдс on 13-12-2011, 04:36:58
Не бих лењ да прочепркам по "часопису" у ово доба мањка времена, кад гле чуда! Текст из претходног "броја", онај о порнографији на совјетским постерима, онај с "родним мајкама" и сличним враголијама (за неупућене, погледати претходне стране ове теме), значајно је измењен и сад је - наравно - много бољи. Нема "родне мајке", све је сад како треба, дакле Џон Премудри је био у праву. Није то ништа ново, али ево шта ме је натерало на даље размишљање и може се рећи да није офтопичарење у односу на нешто од горе изнесеног.

Промене у самом тексту учињене су пре извесног времена, види се да Гугл то старо више не држи кешовано. Наиме, својевремено ко би гуглао "родна мајка" осим македонских сајтова (можда грешим, али чини ми се да "родна мајка" код њих значи "рођена мајка"), добио би само још овај топик и Либартес. Океј је то, уважене су моје примедбе и сад у тексту нема оних будалаштина. АЛИ...

Уредница која је овде носем парала цирокумулусе, која је "мислила да моје опаске и не коментарише јер јој није било јасно шта ми није било јасно"... Читај - Џон је сувише глуп да се бави тим уметничарским стварима, па ко ће још да се бави његовим опаскама... Е, та иста уредница "часописа" који је - гле чуда - променио свој текст сходно изнесеним опаскама, нигде не наводи да је измена учињена. Чак се и најнеозбиљнија жута штампа ту и тамо извине поштованом читалаштву, захвали се за добронамерне примедбе, призна заблуду, грешку, техничку или неку другу... Овде, наравно, тако нечега уопште нема, ајде што их нема у самом "часопису", мислим... Ко ће сад да се бави неким тамо Џоновима што исправљају стручњаке са Сорбоне, јелте... Али нека наивна душица можда би очекивала какав коментарчић на овој теми. Ал јок. Но, кога то још чуди, од кога је, очекивано је.

Него шта сам заправо тео да кажем.

Чињеница јесте да се писана реч све више "окреће" електронским облицима, али у свему томе прети нешто Орвеловско. Наиме, читао сам извесне процене да ће не само Интернет, него форма Интернета, умрежавање, постајати све доминантније у будућим компјутерским конфигурацијама. Све дотле да можда, једнога дана, хард дискови и неће бити потребни појединачном кориснику, већ ће све бити похрањивано на спољне сервере. Сад то многима може деловати чак и непрактично, али други тренд телекомуникација јесте да све иде бежично, тако да верујем да није далеко дан кад се више нећемо бактати са непрактичним Wi Fi мрежама и њима сличним, него ће постојати нешто двадесето што ће заиста омогућавати свим уређајима да буду у сваком тренутку умрежени. Онда се заиста поставља питање корисности дискова јер чему зезање с пребацивањем података с десктопа на лаптоп на таблет и назад на мобилни телефон, кад може да постоји сервер с којим би наведени уређаји све време били у вези? За појединачног корисника то може бити корисно, нема шта, али...

Неки будући Винстон Смит не би морао да се зајебава с тражењем старих новина, исправљањем чланака и спаљивањем старих. Један клик и - готово. Као и Либартесу, ко сад може доказати да Џон није шизофреник коме су се причињавале којештарије? Исто тако, корисник Интернета будућности може прочитати (рецимо) вест и веровати да је она валидна, да уопште ПОСТОЈИ до тренутка кад јој поново приступи и схвати да се оно што види на екрану баш не поклапа са запамћеним. Коме онда веровати, питам? Винстон Смит је (онај Орвелов), ако ништа, морао физички да спали идеолошки (или другачије) неприкладан материјал, где је за истим остајао макар пепео. У електронској форми, цензура, ревизија и прекрајање су без трагова и без остатка. Остало би само несигурно сећање, а и то докле? Док човек не заборави, а онда заборави и сам чин заборављања. Тада остаје само нова истина и ништа више.

Добре ове модерне технологије, а?

Džone, budući da autor teksta nema nalog na Sagiti, zamolio me je da ti prenesem njegovu zahvalnost za konstruktivan predlog, koji ga je naveo da ispravi grešku. Naglašava da bi te i dodao u spisak referenci, ali pošto je izostavio i druge, onda ne bi bilo u redu da samo tebe navede. Nadamo se da je to dovoljno prihvatljivo. Takođe ga zanima tvoje mišljenje o njegovom novom članku.

Ne znam da li je ovo pravo mesto za pozivanje na učešće u Ecce Femme broju Libartesa, ali da probamo, kada smo već tu:

Drage i dragi, sledeći broj časopisa Libartes će biti temat posvećen ŽENAMA. Dakle, autentično žensko stvaralaštvo, ali i položaj žene u delima koja ne pripadaju isključivo tradiciji ženskog stvaralaštva.   Rok za slanje radova (eseja, proznih i poetskih radova, kao i onih iz oblasti vizuelnih umetnosti) je 15. 2. 2012. (redakcija@libartes.com)

Ne znam stvarno otkud ti ideja da bilo gde drugde tražiš saradnike za ovakvu temu...

Tačno. Evo ovde je, na primer, već pronašla saradnicu za ovu temu...

Zašto me to ne čudi?

Pa zar nisi i ti pisao za Libartes? Kakve veze sa bilo čim sada ima tema?

Ima - ja sam izbačen iz igre jer je tema autentično žensko stvaralaštvo. Dakle moje priče ne dolaze u obzir.

Libartes izuzetno cenim i mislim da i ubuduće sarađujem sa njima - ipak, sada je na tebi red. 

Tema ne isključuje autore, čini mi se. A kada bi u pitanju bio neki moj časopis, još bih dodala i - naprotiv.

Ne znam kako si došao do tog zaključka.

Ja ne pišem eseje, a što se priča tiče "autentično žensko stvaralaštvo" je prilično određen pojam.

Ako nisam dobro razumeo temu, možda mi Mims (ili ti) razjasni nedoumicu.

Quote from: Mims on 12-01-2012, 01:51:52
  Rok za slanje radova (eseja, proznih i poetskih radova, kao i onih iz oblasti vizuelnih umetnosti) je 15. 2. 2012. (redakcija@libartes.com)

Moraće Mims da se javi, ne mogu da pričam u njeno ime. Ali mogu da kažem da sam je shvatila drugačije od tebe (citat).

EDIT - Kad tako edituješ imam utisak da pričam sa duhovima! 

O, dođavola, autentično žensko stvaralaštvo je tema! Ko ti brani da pišeš o Virdžiniji Vulf, na primer, i to u bilo kom obliku (esejskom, proznom ili poetskom)?

Osim toga, ako ti je potrebna pozivnica:

Quote from: Mims on 12-01-2012, 01:51:52
Drage i dragi, sledeći broj časopisa Libartes...

U bre, ko će sa tobom na kraj izaći. 'Ajde da iščekamo šta će Mims da kaže... 

Quote from: Stipan on 12-01-2012, 10:17:58
EDIT - Kad tako edituješ imam utisak da pričam sa duhovima!  :roll:

Nisam menjala tekst ni značenje izjave, dodala sam pojašnjenje citata. :)

Bla, bla, truć.

D. je u pravu. Ovo je poziv i autorima kao i autorkama. Naravno, budući da je reč o "autentičnom ženskom stvaralaštvu", prednost će imati "autentično žensko stvaralaštvo", akcenat je svakako na "autentičnom", dakle - očekujem da pristigli radovi budu od onoga ja-sam-žena-al-znam-da-pišem; preko onoga ja-sam-muškarac-al-volim-žene, pa do nečega autentično ženskog u ženskom i ženskog u muškom. Jasno je da prvo-i-drugo neće biti pozitivno vrednovano, osim ako nije baš nenadmašno po pitanju stila i sl. Pitanje je da li postoji tradicija ženske književnosti (moja profesorka voli da kaže: "nju s mukom rekonstruišemo") i to je ono što je V. Vulf videla kao problem - kako da pišem kada iza sebe imam samo mušku stvaralačku tradiciju itd. No, ako bi ipak postojalo "autentično žensko", i ako je žensko i kada je pisalo (pre V. Vulf) pisalo pre svega na temeljima "muškog", možda bi bilo interesantno da i muško zapeva na "autentično ženskom"... (Da žensko shvati kao autentično a ne stereotipno i prežvakano). Žena koja nije ni Bogorodica ni kurva, ali ni samo oblak u suknji, već i oblakinja bez suknje, sa suknjom, u pantalonama.

a može li ja-sam-muškarac-i-znam-gde-je-ženama-mesto?
Treba neko da vam da realnu sliku žena kao podvrste ljudi a ne da se valjate u sopstvenim iluzijama.

Neko će ozbiljno da te shvati.

Quote from: Boban on 12-01-2012, 12:13:38
Treba neko da vam da realnu sliku žena kao podvrste ljudi a ne da se valjate u sopstvenim iluzijama.

Pa to je jedina normalna varijanta učešća muškarca na konkursu sa ovako zadatom temom.

Pisac koji ne ume, ne može i ne sme da piše na ovu ili bilo koju drugu, na ovakav način, opštu temu, nije pisac i nikada neće biti smatran ozbiljnim piscem.

Ovde svako može da objavi knjigu, priču, pesmu ili esej, ali veoma mali broj ljudi ima imaginaciju, inteligenciju, talenat i volju pisca.

Neko će ozbiljno da te shvati.

Naravno, ja pišem suvislo.

Za razliku od... ???

Postoje četiri vrste žena, razvrstane u dve grupe: altivne i pasivne u osnovi, pa se to ukršta sa glupom i pametnom varijantom.
Žene kada pričaju o ženama u pozitivnom smislu broje samo aktivne i pametne, a muškarcima, kako kome, mnogo više prijaju tri preostale grupe, koje su i preovlađujuća količina u ženskoj populaciji.
I tu nastaje osnovni problem u komunikaciji; žene misle da komunikacije nema, a muškarci žele samo onu varijantu koja im odgovara.
OK, i žene žele vrstu muškarca koja njima odgovara, ali suština je u tome što je VEĆINA žena onakva kakve su potrebne VEĆINI muškaraca... D. je anomalija i predstavnik zanemarljive količine žena.

ona je aig žena?

Quote from: Boban on 12-01-2012, 13:04:43
D. je anomalija i predstavnik zanemarljive količine žena.

Predstavnica. 

Zablude, zablude. Obiće vam se o glave. 

Vidi, D. pošto tvoja vrsta žena uglavnom nema potomstvo, preti vam ozbiljno izumiranje...

Nisko, nisko.

ali to je činjenica... zašto misliš da vas nema više?
Nećete da se podate muškarcima, nećete da budete domaćice i da se smarate sa porodičnim obavezama... evolucija se pobrinula za vas.

Quote from: D. on 12-01-2012, 13:19:29
Nisko.

moglo bi to "sa" i da se edituje.

"autentično žensko" je biti konzument muškog stvaralaštva. femme consumericus.

Eh sad... "autentično žensko" je, pretpostavljamo, nešto što uspostalja identitet umesto da se na njega samo poziva. Ne mora da bude ni vidno ženski identitet, ali mora da izlazi iz tradicijom zadatih uloga. Mislim, ja imam dosta prijatelja & poznanika koji su autentično žensko iako su strogo uzev muškarci (ipsilon hromozom i tako te stvari).

meho, ne trebaš se pravdati. odavno si prepoznat kao netko tko ima takve prijatelje.

Kao da smo mi to ikada krili???

Nego se javljam samo da ponudim tumačenje koje će možda pomoći i mužjacima da se odvaže na kreaciju nečega u okviru zadate teme umesto da škrguću zubima i mumlaju o feminističkoj zaveri.

Neautentične žene imaju sise, a autentične takođe imaju sise. Toliko o tome.

Hvala na konstruktivnom doprinosu raspravi. 

I (neki) muškarci imaju sise. I to veće od žena. Batica bi znao o čemu pričam.

Ti i Batica se kao i obično predivno slažete u pogledu sisa.

pre će biti da D kao i obično ne zna da čita. zato i jeste aig

Reč urednice (Milena Ilić)

Reč i misao: Genealogija ideje žene (Adrijana Zaharijević), Nevidljive žene, nevidljiva briga (Asja Bakić), Eksperti za kuću (Aleksandra Đuričić)

Intervjui: Adrijana Zaharijević, Biljana Dojčinović, Vesna Trijić

Slika i misao: Žene u video-igrama (Uroš Smiljanić), Žene na američkom ratnom plakatu (Boris Petrović), Žene u fimskoj/muzičkoj industriji (Enesa Mahmić)

Književnost: Volim žene, ali samo mog tipa (Vesna Smiljanić Rangelov), Žensko pismo u romanu Dubravke Ugrešić (Slađana Golijanin), Lik Tese kod T. Hardija i R. Polanskog (Jovanka Kalaba), Lik u prozi (Marija Milovanović)

Mit i misao: (O) Medeji (Ivana Maksić)

Uvod u kreativan kutak (Marijana Nikolajević)

Misli posle čitanja (Svetolik Jozić)

Proza: Aleksandra Urošević, Mustafa Smajlović, Zoran Ilić, Ivana Prentović Krivokapić Jadranka Čavić, Emina Japalak,Lucija Butković, Želimir Periš, Jelena Milošević, Vera Arsanović

Pesme na međi: Elektra Poetika, Dragana Ivanović
Poezija: Vladimir Vukomanović, Tamara Šuškić, Dušan Gojkov, Ivana Maksić,Elektra Poetika, Katarina Fiamengo, Maja Korolija, Marina Drobnjaković

Fotografija: Višnja Vračarić, Tamara i Tatjana Šuškić

Ogledala: Ana Seferović i sestre Šuškić

Poetski video rad: Elektra Poetika

Super izgleda! Čestitke! Žao mi je što nisam dala svoj doprinos...

Odličan broj.

Interesantan je taj poetski video rad. Baš me dojmilo.

Hvala na čestitkama i pohvalama 

Nisam sve pročitala, ali ono što jesam - uglavnom je zanimljivo. Čestitke urednici. Istina, nasekirala me je rečenica:

Igra kakvu priželjkujem, mora da ispuni jedan jedini uslov da bi me zadovoljila: uslov beskonačnosti.

Nepromišljeno.