ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

   
• Slazemo se, Sneki, oko definicije mejnstrima, ali se ne slazemo oko toga da je Karpenter upao u mejnstrim posle Bekstva iz Njujorka.
  
  
• Prvo, naredni Karpenterov film Stvor (The Thing, 1982) nimalo se ne uklapa u mejnstrim. Od pocetka do kraja. Secas li se, povrh svega, otvorenog finala punog sumnje?
  
• mada niko nikada neće ni pokušati da dostigne taj nivo mraka i cinizma-nihilizma THE THINGA
  
• znači, hoxov 'a company of men' je stamen kano klisurina, a onaj naučnik je u samom startu prikazan kao jadna, nemoćna, mlitava opozicija družini koju čine takvi he-manovi, mužjačine koje i na severnom polu zagrevaju srdca tamo-zalutalih dama.
  karpenterov je potpuna negacija toga, nema tu 'company', nego je 'svako svoju guzicu, a ostali kako se snađu.'
  
• 'divljina' kod karpentera nema blage veze sa divljinom u westernu, i to ti je baš onako, uvredljivo površan pokušaj povlačenja paralela između stvari koje su suštinski konotativno i ikonografski različite.
  kod karpentera je 'divljina' sev. pola mesto na kome je ogoljena lavkraftovska protiv-ljudska, ledena indiferentnost svemira prema toplokrvnom čoveku, tu nema mesta za alternativne lajfstajlove kao u westernu ... divljina kod karpentera je potpuno uništiteljska, jalova, sušta negacija. u tome je dosledan lavkraftu, a ne hoxu, čiji sev. pol zaista deluje kao vedro i fino mesto za zimovanje u kome savršeno funkcionišu sve ljudske vrednosti i sva ljudska tehnologija, dakle mesto po svemu isto kao i bilo koje drugo, samo što ima mnogo snega.
  
• kad ja kažem da karpenterov STVOR nije uopšte hoxovski, ti potežeš 'da, ali hox je uticao na k!'
  pa da, jebote, alex, jeste, uticao je, donekle, ali to NIJE BITNO za ovaj ovde primer u kome se taj uticaj ne vidi, već je film zapravo unajvećem anti-hoxovski!
  
• filmu koji je marginalno zanimljiv zbog svoje hoksovštine (grupa muškaraca u prilično harmoničnoj, ženom blago-uzburkanoj zajednici - sređuje stvar; usamljeni neženja podleže pritiscima i skućuje se uz ženicu, itsl.)
  
• ni nalik otuđenim cabin-fever freakovima iz carpenterove pregenijalne nadgradnje ovog filma
  
• ma jok, tu grešiš: karpenterov je THING potpuno ANTI-VESTERN!
  umesto KOLEKTIVA, kod carpentera je gomila IZOLOVANIH, NEKOMUNIKATIVNIH POJEDINACA.
  umesto UDRUŽIVANJA, kod njega je PARANOJA I IZOLACIJA I OTVORENI MEĐUSOBNI SUKOBI.
  umesto POVERENJA, kod njega je NEPOVERENJE.
  
  ...
  
  Ovako se na sagiti govorilo o Carpenteru i ja to korektno citiram. Čini se da kao rezultat ovakvih stavova proizlazi teza kako je Carpenter nekakva opozicija dobroj staroj američkoj konzervativnoj klimi; da je alternativa, možda i kontrakultura, što li. Naravno, većina ovih privatnih zabluda pripada gospodinu ghouluži. Nivoi mraka i nihilizma, nema hoksovštine.
  
  NEMA HOKSOVŠTINE??!!
  
  Antarktika kod Carpentera, lukavstvo uma; ghoul savršeno potvrđuje dok misli kako poriče: "deluje kao vedro i fino mesto za zimovanje u kome savršeno funkcionišu sve ljudske vrednosti i sva ljudska tehnologija, dakle mesto po svemu isto kao bilo koje drugo, samo što ima mnogo snega."
• 
  
• 
  
• 
  
  evo i snijega, helikopter tehnologija savršeno funkcionira
• 
  
  "tu nema mesta za alternativne lajfstajlove kao u westernu"
  
  karpenterski alternativni lajfstajl 1: Crnac na koturaljkama!
• 
  
  karpenterski alternativni lajfstajl 2: Hipičija!
• 
  
  "karpenterov je potpuna negacija toga, nema tu 'company', nego je 'svako svoju guzicu, a ostali kako se snađu"
  
  briga za zajednicu povrh svoje guzice 1
• 
  
  briga za zajednicu povrh svoje guzice 2
  
  
  ...
  
  John Carpenter se 1976. pozicionirao u policijsku stanicu. To je njegova utvrda iz koje se nikada nije makao. Ni milimetar!
  
  - kraj prvog dijela -
  
  slijedi: Carpenter kao sam destilat hoksovštine promatran kroz sljedećih 6 filmova: Assault on Precinct 13, The Fog, Halloween, Escape from New York, Someone's watching me i naravno - The Thing!
  
  
  

ha ha, ne mogu da verujem da si tolika bukva!!! 

mada, od nekoga ko ne razume čak ni moje vrlo straightforward iskaze nimalo ne čudi da ovako tragikomično bukvalno shvata moju duhovitu igru reči sa "alternative LIFE-style"...

pametnije bi ti bilo, patuljče, da pogledaš ovaj tekst ovde - http://ljudska_splacina.com/2012/01/thing-2011.html -
i da možda nešto naučiš i povežeš i shvatiš na istinski dubokom nivou, umesto što ovako patetično prekopavaš moje stare fore i udaraš glavom o zid mojih tebi nedostižnih fazona.

polako
sve ću ti tekstove oboriti, nije to problem, strpljenja malo
dobre su tvoje igre riječima, ali pored mog crnca na koturaljkama nalikuješ bijednom amateru

raduje me što si počeo grozničavo raditi na redefiniciji svoga Stvora. u tome će ti pomoći sljedeći tekst:

Sveamerički dečko

Ford i Hawks bijahu opisivani kao "šampioni izgubljenih stvari", kao reakcionari, kao konzervativci, republikanci, rječju – Amerikanci. Oni bijahu zaista pravi Amerikanci. A onda je stigao još američkiji Amerikanac – John Carpenter!

On se smjestio pravo u policijsku stanicu. To je njegov "fort", utvrda usred divljine koju treba privesti redu. Taj bastion snaga reda i zakona, Carpenter nikada nije napustio: bilo da se radi o kvartovskoj policijskoj stanici, bilo idličnom provincijskom mjestu, bilo velegradskom stambenom bloku ili pak predstraži sa zidovima koji ograđuju divljake od građana.







svjetionik na Braniku Domovine


Rijetki su primijetili Carpenterovu preokoupaciju držanja na distanci iracionalnih kaotičnih snaga, koje se u njegovoj vizuri počesto javljaju kao društveni atavizmi: regresija urbane mladeži na plemenska udruženja, metafizičko zlo kao preostatak davne prošlosti ili gubavci koji prijete zajednici. Izvjesne osobe su pričale kako su to nivoi mraka i nihilizma, propustivši vidjeti da Carpenter upravo te snage nereda prikazuje kao prijetnju dobroj staroj američkoj tradiciji i uvijek postavlja zidove koji stoje na braniku Amerike i drže kaos na sigurnoj distanci.

ovakvi lajfstajlovi nisu dobrodošli, kaže Carpenter


a ni ovakvi pederčići


Također su se javljali glasovi koji su tvrdili kako se tu radi o otuđenim cabin-freakovima i ciničnim antijunacima, koji ne vjeruju ni u što: niti u svoje drugove, niti u zajedništvo niti u samo društvo. Toga u Carpentera ni za lijek!

On redovito poseže za hoksovskim, pa i vesternovskim herojem, koji je, sukladno američkoj tradiciji, individualac koji radi za opće dobro. To je heroj koji se ne brine za svoje dupe dok je na kocki američki predsjednik ili sam ljudski rod! Mi nikada ne vidimo nihilista koji bi se izgubio u alternativnom lajfstajlu jednoga sasvim drugoga društva koje pruža mogućnosti da se bude The Duke ili The Brain. Zapravo, ne vidimo ni da bi bilo tko pronašao sebe u toj ulozi, već svi oni teže natrag u dobri stari američki poredak. Tu doktor ne digne sve četiri u zrak, napiše vodič za sreću i ode tražiti Žal na Tajland, nego se do zadnjih atoma snage napinje, e da bi obranio američku idiličnu provinciju od zla iz iskonskih ponora. Doktori, policajci, radio-voditelji, profesori filozofije, upravitelji zatvora... sve profesinoalci koji zajedno surađuju na otklanjanju prijetnje uređenom svijetu, baš kao da je sam Hawks radio.

kod Carpentera dobri doktori sjedaju u auto i pravac na front protiv neprijatelja naroda!!!


Ali Carpenter je veći Hawks od Hawksa! Kod njega ne da se heroj žrtvuje za zajednicu, on prinosi na žrtvu i svoj dobar glas, svoju etiku, sve. U tome je veći Ford od Forda: veliča slavnu američku prošlost pionirskih dana, kada je trebalo imati muda i preuzeti odgovornost i za teške činove (npr. donijeti zakon bijelog čovjeka i ostvariti Povijest kroz odgojnu diktaturu crvenokožaca). Tako katolički svećenik, tako pilot u divljini južnog pola. Pionirski likovi koji uzimaju stvar u svoje ruke i riješavaju zajednicu gubavaca ili njihove inačice u obliku čudovišnog stvora.

heroj preuzima odgovornost za teške činove pred svima


Svi su oni na Braniku Domovine, posebno kada dolaze iz zatvorskog miljea. Tek tada su prava antiteza ljigavcima, bandama, protuhama i nitkovima. Oni su starog kova, "viteškog kodeksa", beskrajno drugačiji od atomiziranih jedinki koji su pleme, koji su potonuli u prošlo i kaotično, koji su kontrakultura koju treba odstraniti. Kod Carpentera nema mjesta za lezbače, mladalačku subkulturu, pervertite, pa čak ni samosvjesne neudane žene. Takve progoni ili magla ili telefonski manijak. Postoji samo red, američka demokracija i heroj koji to bezuvjetno brani.

položaj žene u Carpenterovom svemiru


za ovakve bezglave nema mjesta u zajednici


ni za divljake i plemena

NAPAD NA POLICIJSKU STANICU
Bande gradske mladeži padaju u bespovratno prošlo: divlja plemena je iskorijenila američka konjica. No, čim se isturene karaule maknu, divljaci odmah nahrupe. Carpenter varira omiljenu konzervativnu temu: nismo li preblagi u odgoju? Raspuštena razularena mladež pada na stadij totemizma; sladoled nije njihov totem.
Antiteza plemenskim bandama su kriminalci starog kova - to su američki pioniri. Ne da su integrirani, takoreći su zalog funkcioniranja društva! Kada je u pitanju american way, kriminalci i policija nadilaze poslovičnu suprotstavljenost i zajedničkim snagama odupiru se neprihvatljivom ponašanju. Bezrezervno brane Oca od podivljalih sinova.
Koliko je Carpenter perfidno konzervativan, najbolje ilustrira narednik crnac koji potječe iz istog kvarta gdje su se pojavila plemena, ali je on 1.starija generacija (tako fordovski) 2.potpuno integriran u američko društvo da je njegovo "pleme" postala američka policija, a ne korijeni (tako hoksovski)

STVOR
Neki slijepci sa foruma su tvrdili da se u Carpenterovom Stvoru radi o kabinfrikovima i nihilistima koji nemaju povjerenja jedni u druge i brinu se samo za svoje dupe. Predrasude i zablude.
Zapravo se radi o variranju teme iz Policijske stanice: naplavine mučne i zlokobne prošlosti probijaju na površinu, jedino što ovaj put nisu na udaru samo mlađe generacije, nego sva ta omlitavjela blazirana građanska dokolica. Amerikanci su se opustili i postali crnci na koturaljkama, bradati vodiči pasa, napušeni neupotrebljivi piloti i ćelavi slabići koji cvile zbog najmanje ogrebotine. Sada su svi kadri postati divljaci. Regresirati na neljudske oblike. Svi, osim heroja.
Heroj uzima stvari u svoje ruke i postavlja se naspram degeneriranog društva (Gary Cooper u Točno u podne). Heroj će provjeriti krvnu sliku sve te kukavne rulje i odabrati primjerke koji još nisu sasvim za odbaciti. Potomcima će ostaviti zapis o herojskom činu, a tada će biblijski pročistiti zakuženu zajednicu vatrom, e da bi spasio društvo.
Najkonzervativniji film na planeti.

- nastavit će se -

 

QuoteTo je heroj koji se ne brine za svoje dupe dok je na kocki američki predsjednik

Ма дај! Снејк управо брине за своје дупе јер су му уграђене бомбе у вратне артерије. Ово што си написао је потпуна бесмислица. Не спасава он председника јер жели него зато што мора. А освата украденом касетом није чак ни цвилећем председнику, него Лију Ван Клифу, шрафу система, који га је на акцију натерао. Снејк је класични антијунак, Џон Рамбо, који је можда некад имао неке херојске илузије али их је изгубио и систем за који је радио увлачи га силом назад.

Quotepa čak ni samosvjesne neudane žene. Takve progoni ili magla ili telefonski manijak

Како за њих нема места? Ликови Џејми Ли Кертис добро пролазе у Карповим филмовима. Како то онда за њих "нема места"?

žalim. heroj spašava predsjednika, na to se na kraju svodi. a kazeta?! e kazeta je tek stolarski prilog Carpenteru kao Johnu Fordu. pa jesi li ti čuo što je na kazeti? razumiješ, Plissken nije predsjedniku dao Sex Pistolse nego dobru staru glazbu koju smo slušali kada je Ernest Borgnine bio mlad. ta NOSTALGIJA je poruka. porazmisli o tome, pa odi sa ghoulom utopiti nihilističnu tugu.

pogledaj NETKO ME PROMATRA pa ćeš vidjeti što Carpenter misli o neudanim ženama.

Човече... Херој спасава председника, добро... А мотивација? То нема везе? Чисто учитавање, ако мене питаш. Бомбе су веома битна ствар, Плискин током филма непрестано гледа на сат. Ниси приметио? Твоје тумачење је толико површно, да бих могао рећи да се можда (да не гледа на сат), током филма у њему пробудио патриота - спасава председника, богте! Али не. Плискин је у фрци због себе. Шта тражи од Ван Клифа на крају? Да му деактивира бомбе, никаква помпа, никакво - спасо сам државу и председника срање, не. "Деактивирај ми бомбе".

Quote from: PingvinPatuljak on 12-01-2012, 23:11:33
pogledaj NETKO ME PROMATRA pa ćeš vidjeti što Carpenter misli o neudanim ženama.

Да, па? А Лори Строуд и... бем ли га како се зваше у "Магли"?

Quote from: Джон Рейнольдс on 12-01-2012, 23:18:36Чисто учитавање, ако мене питаш.

očigledno.
ali neka ga, kad ga zabavlja.
nije sasvim neduhovito, ako se posmatra kao vic.

kao da na drugim temama nisi već primetio da je pingiv rob svojih fantazmi - od onih o sebi samome, preko onih o junačkoj hrvatskoj naciji, pa do ovih nenamerno (?) vickastih naklapanja o filmovima.

ali objektivna uloga bombi-u-vratu je naposljetku spašavanje amerike. to je tako american way samo što tebi nije poznato: svatko hodi za svojim privatnim partikularnim interesima a rezultanta svega toga je opće dobro.
naravno da heroj ne želi pompu i fanfare: oni su pioniri, pa lijepo sam rekao. odrade prljav posao i idu dalje. i Shane odjaše u suton...

Quote from: PingvinPatuljak on 12-01-2012, 23:25:47
ali objektivna uloga bombi-u-vratu je naposljetku spašavanje amerike. to je tako american way samo što tebi nije poznato:

Није тачно. Бомбе су еквивалент онога како су приказани совјетски војници у "Непријатељу пред вратима". Ако се повучеш, пуцаћемо у тебе. Дакле, јуриш, момчино! American way је идеја водиља, go west, new frontiers, sky's the limit and shit like that. Плискин је ПРИНУЂЕН, самим тим није слободан.

Quote from: Ghoul on 12-01-2012, 23:22:16
rob svojih fantazmi

svakako
razvio sam epohalnu tezu i ti si se šlogirao.
ovakvim pošalicama ne možeš parirati jebačkom sustavu u koji sam obuhvatio Carpentera. pozabavi se biserjem koje sam dao na oltar ljudskom rodu. a ima ga napretek!

osim toga, tezi sa kazetom niste ni prišli! kazeta vas je oborila s nogu.

Uvek je zanimljivo čitati uvrnute intepretacije. Patuljak, bar, nudi nešto novo, za razliku od mnogih dosadnih sledbenika tuđih misli ovde...

Данас је "уврнуто" и тврдити да је Земља равна или шупља.

D. sjajno zapaža, a džon se duri... ma daj. pa ovo će biti epohalni topic o Carpenteru. jes da će se mnogima srušiti tinejdžerski snovi, ali mene zadovoljava istina i samo istina.

Pa naravno da D. sjajno zapaža kada zapažanje ide tebi u prilog. 

to sam i rekao

nego, slobodno ponudiš vlastita tumačenja. ne trebaš se sramiti (što si curica;)

Biće, biće. Ja volim da se igram... :)

NETKO ME PROMATRA
Mlada sam, lijepa, pametna, sampouzdana žena. Neovisna, živim na 45. katu u pristojnom američkom stanu i uređujem TV-emisije za pučanstvo... sa svojih ženskih pozicija, podrivajući tako dobru staru američku tradiciju. E pa ne može, kaže Carpenter: mlada sam, lijepa, pametna, sampouzdana žena, i moj će se život upravo raspasti pod udarima teleskopa muškog pervertita!
Kada si sama, neovisna žena u svom udobnom američkom stanu kojeg su ti izborili muški pioniri probijajući puteve civilizacije kroz šume, gore, divlje zvijeri i plemena, dakle kada si sama i sve to olako shvaćaš, e onda ćeš vidjeti kako noeovsinost i samopouzdanje kopni a psiha se rasipa, i to usred civilizacije! U najsigurnijoj američkoj utvrdi, u stambenom bloku u stambenoj zgradi sa kontroliranim centralnim grijanjem i klimom. U takvoj situaciji dobro dođe i muški šonjo - profesor filozofije! Profesor filozofije kao potporanj američkog reda i zakona jest podsmijeh, ali, na drugoj razini, karpenterska perfidna dekonstrukcija neovisne žene.
Na neki način, John ovdje varira DVA stvora: neovisnu ženu i gradskog dekadenta - perverta. Žena nadilazi samu sebe tako da prione uz muškarca, a pervert mora biti eliminiran iz američkog društva. Mi u posljednjoj sceni doslovno vidimo da za takve nema mjesta u stambenoj zgradi.

NOĆ VJEŠTICA
Prijelazni stupanj između Policijske stanice i Stvora: od regresije na društvenom planu koja, tipično konzervativno, zahvaća mlađe naraštaje, prelazimo na individualni plan gdje metafizičko stvorovsko zlo iz mračnih dubina prošlog zaposjeda dječaka. Koji postaje problematični mladić bez glave. Glava je najklasičniji simbol reda i zakona, pa svaki dobri pristojni američki građanin ima glavu.
Michael Myers nema glavu. On nije ni građanin ni osoba. On je delikvent pa divljak pa indijanac pa crnac - stara američka konzervativna mudrost kazuje da su svi ovi gotovo amorfna masa, nerazlikovni su. Nemaju glave.
Tko ima glavu u Carpenterovom filmu? Pa jasno - šerif! Šerif ima glavu, i doktor također. Oni su profesionalci koji surađuju kako bi bezglave reakcionarne elemente držali podalje od američkog idiličnog gradića.
A tko podriva američki idilu? Ponovo mladi. Komforna mladež otpuštenih seksualnih kočnica treba biti opomenuta. Promiskuitet nije dobrodošao u američkom konzervativnom načinu, tvrdi Carpenter. To privlači destruktivne bezglavce. Neka se malo potiru u međusobnom antagonizmu, jer treba katarza, a onda će dobri doktor odstraniti zaraženo tkivo.

Quote from: PingvinPatuljak on 13-01-2012, 11:43:08
nego, slobodno ponudiš vlastita tumačenja. ne trebaš se sramiti (što si curica;)

Чекај да погледа филмове о којима се прича. Или бар прочита синопсис.

Него, оне бомбе у Плискину... Мислиш да то стварно нема везе? Кад бих се већ бавио твојом методом извлачења детаља и давања (одређених) значења, мислиш ли да је неважно што, пошто му бомбе буду деактивиране, Плисник гледа Ван Клифа "јебаћу ти матер због овога" погледом?  Није могуће да ту нема баш ничега.

Quote from: PingvinPatuljak on 13-01-2012, 12:35:55
Prijelazni stupanj između Policijske stanice i Stvora: od regresije na društvenom planu koja, tipično konzervativno, zahvaća mlađe naraštaje, prelazimo na individualni plan gdje metafizičko stvorovsko zlo iz mračnih dubina prošlog zaposjeda dječaka.

Да ли би појаснио болдовано и подвучено? Где нам Карп (не Зомби, Карп) поручује то што пишеш? Којим кадром, реченицом...

O, Rejnoldse, hoćeš li ikada prestati da sereš?  Svi smo odrasli (uslovno rečeno - ja sam odrasla, vi ste masturbirali) na ovim filmovima, kretenu.

Mogu samo da ih pogledam opet kako bih se sa vama igrala na nivou detaljnijem od analize zasnovane na sećanju. Svi ste vi ovde desetak+ godina stariji od mene, ja sam sve ovo gledala kao klinka, a vi kao tinejdžeri. Svakako tada nisam mogla da gledam ili čitam bilo šta današnjim očima i mozgom. Niti ću sad odmah da sednem i pišem analize...

Ni Pingvin nije nešto posebno argumentovan i detaljan. Možda bi i on mogao da se podseti detalja, koji, u ovom slučaju, mnogo govore.

Quote from: Джон Рейнольдс on 13-01-2012, 15:09:23
Него, оне бомбе у Плискину

joj, uhvatio si se tih bombi ko boško buha
one su nevažne u ovakvoj jednoj analizi gdje razvijam tezu o Carpenteru konzervaticu. mislim, obuhvatio sam čitav NIZ  filmova, a ti se primaš za tamo neke bombe. i to još minijaturne. mikro-bombe, čovječe, pa i to je bitan detalj. da su bombe toliko važne, autor bi stavio ogromne mega-bombe!

ali ajde, ako baš moramo tupiti oko bombi
što ti tvrdiš? to što Plissken ima mikro-bombe u vratu, čini ga antijunakom? nihilistom?
ne bih rekao. on je heroj i to dvostruko: 1. na razini filma kao OČITA antiteza neprihvatljivim lajfstajlovima koje sam gore i slikovno predočio 2. u komparaciji sa ostalim Carpenterovim filmovima gdje opet imamo antitetičnost pionirskih odmetnika individualaca i dekadentnih velegradskih masa koje postaju plemena (i tako izravan supstitut za divlje crvenokošce)
Napoleon Wilson, Snake Plissken i MacReady su niz takvog karpentersko-hoksovsko-fordovskog heroja

nećeš sad valjda zastupati tezu da je Escape from New York nešto nihilistično? pa to je najkonzervativnija projekcija budućnosti koja veliča red i zakon

D. ove analize su popločene detaljima i to na jedan suvisao način tako da tvore smislenu cjelinu!
ako sada pređem samo na detalje, tek tu ćeš se pogubiti i nećeš biti u stanju pratiti izgubivši od drveća - šumu

Ajmo redom:

Quote from: PingvinPatuljak on 12-01-2012, 22:56:58
NAPAD NA POLICIJSKU STANICU
Bande gradske mladeži padaju u bespovratno prošlo: divlja plemena je iskorijenila američka konjica. No, čim se isturene karaule maknu, divljaci odmah nahrupe. Carpenter varira omiljenu konzervativnu temu: nismo li preblagi u odgoju? Raspuštena razularena mladež pada na stadij totemizma; sladoled nije njihov totem.
Antiteza plemenskim bandama su kriminalci starog kova - to su američki pioniri. Ne da su integrirani, takoreći su zalog funkcioniranja društva! Kada je u pitanju american way, kriminalci i policija nadilaze poslovičnu suprotstavljenost i zajedničkim snagama odupiru se neprihvatljivom ponašanju. Bezrezervno brane Oca od podivljalih sinova.
Koliko je Carpenter perfidno konzervativan, najbolje ilustrira narednik crnac koji potječe iz istog kvarta gdje su se pojavila plemena, ali je on 1.starija generacija (tako fordovski) 2.potpuno integriran u američko društvo da je njegovo "pleme" postala američka policija, a ne korijeni (tako hoksovski)

Slažem se u vezi sa konzervativizmom, samo što ne mislim da je perfidan ili sakriven. Policijska stanica napadnuta je kada je bila naranjivija - u periodu selidbe, pred isključenje struje i telefona. Da je drugačije, banda joj ne bi ni prišla (a pripadnici bande znaju kakvu stanicu napadaju, jer se ispred zgrade nalazi znak sa obaveštenjem). Ova situacija metafora je za jačinu društvenog poretka i snaga reda i mira, ali ujedno i poruka da državne institucije treba da ostanu jake kako bi uspešno čuvale bezbednost građana SAD.

A, sad, ja ovde manje vidim bavljenje boldovanim pitanjem (preblago vaspitanje omladine), mada ga, svakako ima, a više fascinaciju oružjem i bezbednošću.

Članovi bande ne izdvajaju se posebno, njihova mladost nije istaknuta. Istaknut je njihov pol (muškarci) i "rasa" (pripadnici svih rasa), mladost je u drugom planu, pa mi ni akcenat na vaspitanju ne igra ulogu. Jedini pripadnici bande koji se, na početku, izdvajaju i nisu toliko mladi, a treba istaći i da ne govore mnogo, a i kada govore - to nije engleski jezik. Dakle, u pitanju strah od stranog, onostranog, iracionalnog i nepoznatog.

Banda se sve vreme prikazuje kao gomila neidentifikovanih ljudskih obličja, tela koja jurišaju, ne plaše se smrti (neljudska osobina!), jedini cilj im je da satru, da načine zlo, da se osvete, nadiru kao insekti, a tako i (nemo) umiru. Oduzimanjem ljudskih osobina članovima bande, Karpenter im je oduzeo ljudski identitet, te njihovo vaspitanje zaista nije u prvom planu. U prvom planu je iracionalno ZLO. Kult oružja je u Americi i nastao kao reakcija na pojave (građanima) neobjašnjivog i nepojmiljivog zla, zbog religije koja mistifikuje strahove pojedinaca i pretvara ih u ZLO kako bi manipulisala vernicima da se, uplašeni, grupišu u okrilje crkve spasiteljke (Napoleonova priča o svešteniku koji mu je još kao mladom rekao da je povezan sa smrću - ova priča ne sme da zanemari u analizi porekla kulta zla u Americi).

Ja ovde vidim tri strane, gde se dve (uslovno rečeno) racionalne strane (policija i "regularni" osuđenici"), udružuju protiv iracionalne, imenovane u jednoj škrtoj i neljudskoj kvalifikaciji "Cholo". Cholo banda predstavlja ljudski otpad, nerazumno i besciljno zlo (hladnokrvno ubistvo devojčice i sladoledžije). Kada smo već kod sladoledžije - i on ima pištolj i sumnju - još jedan dokaz kulta oružja kao jedne od glavnih tema filma. Istina, "sladoled" nije njihov totem, i sladoledžija i devojčica su simboli američkog načina života u čiju su samu srž (njihovim ubistvom) nasilno prodrli članovi bande (te ih zato treba kazniti. Smrću, naravno).

E, sad, nije mi sasvim jasno na koja plemena misliš, jer mešaš Indijance i afro-američku populaciju, i sve ih pominješ u plemenskom kontekstu. No, svejedno se ne bih složila sa identifikacijom "divljaka" samo sa ovim dvema grupacijama, jer je jasno da je banda "višerasna" i da celo sranje i počinje zbog ubistva belog člana bande.

Što se tiče konzervativizma, on je jasno vidljiv i u poslednjoj odbrani čoveka koji je ubio da bi osvetio ćerku (opet metafora na američki način života, koji se štiti do poslednje kapi krvi). U toj odbrani učestvuju čak i robijaši, pokajnici i svesne žrtve sistema, koji, čak i kada žele da pobegnu preko grane, ne zaboravljaju da treba da pozovu muriju i tako spasu sapatnike iz opsade.

Smešno i naivno deluje ova slika samo u kontekstu "odbrane od lošeg odgoja omladine i divljaštva, onda kada se maknu isturene karaule". No, i nije toliko smešna ako zajedničko angažovanje prirodnih protivnika (policije i osuđenika) posmatramo u kontektu borbe protiv većeg i jačeg protivnika, ranije pomenutog iracionalnog zla, koje ušuškani i zatupljeni američki građani i ne pokušavaju da shvate, već samo da ga eliminišu. Oružjem, naravno.

Haos i iracionalne snage si pomenuo u prethodnom postu, pa se tu slažemo, rekla bih. Pogotovo oko "viteškog kodeksa" koji ovde poštuju svi "pozitivci", uključujući i žene. A kada smo kod žena:

QuoteKod Carpentera nema mjesta za lezbače... pa čak ni samosvjesne neudane žene.

O, itekako ima, a ti si pao već na rodnoj analizi prvog filma koji si opisao. Leigh je veoma snažan lik u filmu, i stoji rame uz rame sa muškim kolegama. Na kraju filma čak i prva izlazi iz stanice, odbijajući pomoć bolničara i nosila. A najbolja slika njene samostalnosti je, osim što nije vezana ni za jedan muški lik (nečija sestra, ljubavnica, majka, supruga), i činjenica da ona "ne veruje u druge da će doći da je spasu"). Ova izjava, na mikro planu, ističe njenu samostalnost i distancu u odnosu na bilo kog muškarca (očito je nijedan nije "spasio", čim u spas od strane drugih ne veruje); a na makro planu prestavlja zrnce nepoverenja u državne strukture, a pre svega u policiju (kada joj Napoleon kaže da nije obitavala u pravoj sredini za spas, ona mu odgovara da dugo već radi u policiji).

Ovo zrnce sumnje je bitna pukotina u teoriji o Karpenterovom konzervativizmu i otud moja primedba o detaljima u ovim filmovima.

Još jedno, veće zrno sumnje ogleda se u činjenici da su snage reda stigle kasno, tek da konstatuju događanja. Grupa poštenih i časnih pojedinaca već je sve rešila, izborila se sa zlom, uništila ga.

Dakle, Karpenter poručuje da snaga sistema leži na retkim ali časnim pojedincima. Nema tu veličanja sistema i odbrane američkih institucija u klasičnom smislu. Sistem ima slabosti, pukotine (stanica u procesu selidbe), ali je zato prisutna vera u čoveka, a to Patuljak nije pomenuo. Veru u humanost pojačavaju i konverzacije među likovima, kada, bez mnogo raspravljanja utvrđuju da treba da pomognu nepoznatom čoveku koji im je doneo sranje. Tu je histerična sekretarica koja bi nepoznatog predala, ali ona ubrzo gine i time pokazuje da za "nehumane" nema mesta u odbrani američkih vrednosti.

Da se vratimo ženi. Kada se, na kraju, magla raziđe, ONA stoji sa oružjem u rukama, između njih dvojice. ONA je jedina ranjena i tako ranjena uspeva da brani zaleđinu dva muškarca. Ona uspravo i dostojanstveno PRVA izlazi iz stanice. Njen pol je u filmu gotovo nevidljiv (osim kada blago flertuje sa Napoleonom), i ovde nema ni tračka šovinizmu ili mizoginiji (na koju Patuljak upućuje u citiranoj rečenici, a odnosi se na sve Karpenterove filmove).

Пингвину, кључна ствар за разумевање "Бекства из Њујорка" није отпор којекаквим измаштаним животним стиловима, јер то је простор толико широк за учитавање да је потребна много подробнија анализа. Рецимо, онај лик који је за тебе геј, за мене је наркоман. Тек у другом "Бекству" имаш јасно профилисане социјалне групе и животне стилове, "Њујорк" се ту значајно разликује, не само по томе што на нивоу жанра није комедија, него по томе што се све врти око ПРИСИЛЕ. Већина кључних ликова, ако не и сви, присиљени су да раде то што раде. Размишљај о томе.

Чекај, ти тврдиш да Пискен није део екипе из затвора? Свих оних који га препознају и кажу: "Мислили смо да си мртав?" То јест, мислили смо да ниси наш, али ипак јеси? Што би он и био, да није принуђен да не буде?

Пре него што се посветим тексту изнад, без обећања да ћу на њега реплицирати, Пингвине не рече ми како Карп поручује гледаоцима да је Мајерс обузет и то нечим из прошлости?

Quote from: D. on 13-01-2012, 17:14:33

Dakle, Karpenter poručuje da snaga sistema leži na retkim ali časnim pojedincima. Nema tu veličanja sistema i odbrane američkih institucija u klasičnom smislu.

sjajno
samo što ti promiče da rijetki-ali-časni-pojedinci JESU AMERIČKA INSTITUCIJA U KLASIČNOM SMISLU!!!

spomenuh pionire. to ti je bio hint. svaka prava američka KONZERVATIVNA KRITIKA DRUŠTVA izbacuje u prvi plan pojedinca koji je NESUVREMEN, od malo riječi ali puno akcije, koji je žilav, tvrd i zajeban. HARRY CALAHAN je INSTITUCIJA razumiješ, i on je istovremeno, ako tako možemo reći, izvan i unutar sustava: unutra je, u tom smislu što nije protiv društva, takav heroj nije nihilist kao što to nije MacReady u Stvoru (osim u očima djinna i ghoulova), ali se postavlja izvan jer mu se ne sviđa u što se američko društvo pretvorilo. a američki velegrad se pretvorio u Škorpiona, dekadentan je i tu dolaze izuzetni pojedinci da ga malo pročiste.

u Policijskoj stanici imamo amalgam takvog sveameričkog heroja u vidu Napoleona i crnca policajca. znači, sa obje strane zakona postoje još "pravi ljudi" u koje treba imati povjerenje. oni su ujedno "starija generacija" nasuprot bandi, za koju je izričito naglašeno na početku da je maloljetnička. to je samo varijacija Škorpiona, dekadencija velegrada i to u stilu "e kako je nekad bilo, a sad se sve raspada"
ako već povlačiš detalje, onda svakako trebaš povući prave: crnac policajac priznaje da potječe iz istog Cholo kvarta. ta je priča ZNAČAJNA na dvije razine: 1.on nije postao plemenski divljak već - policajac! 2.otac ga je odgojio za "prave vrijednosti"; reagirao je već na to što je nešto proturječio majci, nešto joj loše rekao i otac ga je odveo na policiju!

OVO je najnesuptilija poruka ODGOJIMO NAŠU MLADEŽ koju jedino ghoul ne hvata, a D. zaobilazi

zatim, figura Oca
Otac u revolveraškom dvoboju ubija podivljalog sina
zatim sve "prave vrijednosti", da ne kažem "stare vrijednosti američkog načina" zbijaju redove i brane Oca od divljih pobunjenih sinova
i žena brani Oca

naravno da, na razini filma, imamo odstranjivanje destruktivnih elemenata, ali poruka nije pobijmo našu mladež, više - odgojimo ih

žena u filmu je također prava američka žena, nipošto neka b.a.b.a koja bi zastupala feministička trabunjanja. ona radi u policiji, i to je nekakva tajnica, dakle potpuno uklopljena u patrijarhalni poredak. osim toga, ona je snažan lik utoliko što je "odmor ratnika". promotri njen prvi kontakt sa Napoleonom! ona zastane hipnotizirana njegovom muževnošću i kroz cijeli film je očarana takvom muževnom figurom. nije vezana za nijedan muški lik? izgleda da ćeš morati ponoviti Napad na policijsku stanicu Johna Carpentera...

Ово срање од форума ми није дало да проширим део о препознавају јер га препознају и напољу, бем ти форум.

Пингин, шта је заправо твоја теза, да је Карп конзервативац? Онда једва чекам анализу "Они живе", јер то је један од омиљених филмова (а и влажни сан) неонациста, где само они који су отворили очи (или бар ставили наочаре од којих мало касније боли глава) схватају јеврејску (самим тим страну) инфилтрацију и пропаганду.

Quote from: Джон Рейнольдс on 13-01-2012, 17:42:55
не рече ми како Карп поручује гледаоцима да је Мајерс обузет и то нечим из прошлости?

pa to je toliko očito da sam smatrao kako ne treba dodatno pojašnjavati
Michael Myers je iracionalno zlo. nema objašnjenja za njegovu čudovišnost. on nije čovjek, on je stvor. film naravno ne objašnjava genezu Michaela Myersa, kako-dječak-postaje-stvor, time se ne bavi jer je to A PRIORI PRETPOSTAVKA FILMA!
da je to mračni iracionalni preostatak prošlog, to je također jasno na razini karpenterovskih preokupacija, ali i ljubljene američke vjere u napredak gdje se zlo javlja kao ostatak prošlog koje nije moglo biti integrirano u progres. to su divljaci, ljudožderi, kultovi, magle i stvorovi, a ako do toga nisi mogao doći u Halloween, onda imaš doslovno u Stvoru (stvor dolazi iz prošlosti i dubina zemlje) ili Magli (stvor dolazi iz prošlosti i dubina mora)

Quote from: PingvinPatuljak on 13-01-2012, 16:08:32
nihilistom?

Escape From LA- Original Ending.

Quotesamo što ti promiče da rijetki-ali-časni-pojedinci JESU AMERIČKA INSTITUCIJA U KLASIČNOM SMISLU!!!

Dobro de, mislila sam na sistem institucija države (to je moj klasični sistem). Mogu da se složim da se ovakvi pojedinci izdižu na nivo institucije. Takođe bih se složila da takav heroj nije nihilista. Naprotiv - heroji se vrlo jasno postavljaju spram zla, vrednosti i sistema (zapravo kritike sistema, što se jasno vidi u detaljima koje sam naznačila kao "pukotine u konzervativističkoj teoriji").

Quotecrnac policajac priznaje da potječe iz istog Cholo kvarta

Ja sam ovaj deo propustila. Sećam se da je crni osuđenik pojasnio značenje reči Cholo. Crnog policajca jeste otac doveo u stanicu kao klinca, ali on pravi distancu od oca kada eksplicitno izjavljuje da ga otac nije spasio, već da je sam otišao iz getoa. To, složićeš se, nije povoljna slika OCA, najpre na mikro, pa na makro planu.

Ovde se brane vrednosti. Meni ne šljaka identifikacija vrednosti sa nekakvim Ocem. Ako Otac ima drugo ime (Vrednosti), onda mu je kvalifikacija u značenju Oca veštački nakalemljena.

ŽENA je u filmu i deklarativno istakla svoju odvojenost od spasioca, ona ne čeka muškarca, sasvim je sama, samostalno donosi odluke, ima čvrste stavove, ume da se brani, na nju se računa kao na ravnopravni deo bedema odbrane. Kao da ti nije jasno da feminizam ne isključuje seksualnost i muškarca? Njeno flertovanje sa muškarcem nije dokaz patrijarhalnog "očinskog" društva. Napoleon se NJOJ DIVI na nekoliko mesta, i on flertuje sa njom. "Hipnotiziranost" je obostrana, ti, čoveče, kome je nadmoć jedini seksualni podstrek.

A kada iz stanice izlazi prva, SAMA (bez Napoleona ili policajca) uz odbijanje pomoći bolničara, ona dokazuje nezavisnost sopstvenog identiteta (identiteta koji ne zavisi od muškarca). Emotivna povezanost sa muškarcem je druga priča, i valjalo bi da to uzmeš u obzir ako hoćeš da se baviš ozbiljnom rodnom analizom.

"Napad..." je jedan od filmova u kojem žena ima veoma povoljan tretman. Na kraju, kao što rekoh, polovi su ovde gotovo nevidljivi, što je tebi nepojmljivo.

Quote from: PingvinPatuljak on 13-01-2012, 18:09:46
da je to mračni iracionalni preostatak prošlog, to je također jasno na razini karpenterovskih preokupacija, ali i ljubljene američke vjere u napredak gdje se zlo javlja kao ostatak prošlog koje nije moglo biti integrirano u progres. to su divljaci, ljudožderi, kultovi, magle i stvorovi, a ako do toga nisi mogao doći u Halloween, onda imaš doslovno u Stvoru (stvor dolazi iz prošlosti i dubina zemlje) ili Magli (stvor dolazi iz prošlosti i dubina mora)

Analiza nije potpuna ako ističeš samo jedan razlog, uzrok, koren itd. Već sam pomenula priču o mistifikaciji zla od strane crkve i sistema, gde se "bolesni" pojedinci isključuju, šutiraju (ne zaboraviti scenu sa početka "Napada" kada policajac obara Napoleona sa stolice), gde je rehabilitacija osuđenika mahom samo mit; a njihova dela proglašavaju se (nerazumnim) zlom koje zaslužuje ponekad i ultimativnu kaznu u vidu smrti.

Quote from: PingvinPatuljak on 13-01-2012, 18:09:46
Michael Myers je iracionalno zlo. nema objašnjenja za njegovu čudovišnost. on nije čovjek, on je stvor. film naravno ne objašnjava genezu Michaela Myersa, kako-dječak-postaje-stvor, time se ne bavi jer je to A PRIORI PRETPOSTAVKA FILMA!
da je to mračni iracionalni preostatak prošlog, to je također jasno na razini karpenterovskih preokupacija, ali i ljubljene američke vjere u napredak gdje se zlo javlja kao ostatak prošlog koje nije moglo biti integrirano u progres. to su divljaci, ljudožderi, kultovi, magle i stvorovi, a ako do toga nisi mogao doći u Halloween, onda imaš doslovno u Stvoru (stvor dolazi iz prošlosti i dubina zemlje) ili Magli (stvor dolazi iz prošlosti i dubina mora)

Овде се налази проблем твојих анализа. Духови из "Магле" и Створ јесу из прошлости, па сад због та два филма, покушаваш да у исти калуп утераш и Мајерса, не би ли доказао оно што желиш, иако си сам свестан да је у питању ирационално, необјашњено и необјашњиво зло, зло по себи. Самим тим је и ВАНВРЕМЕНСКО, невезано за прошлост или будућност. То ванвременско зло видимо и у "Принцу таме", где зло долази како из прошлости, али се пружа и у будућност, рефлектована у садашњости; свепрожимајуће. Дакле, нема ни ту сикључивог хватања за "мрачне поноре прошлости" или чега год.

Твојом методом, али с чвршћом поставком, повезао сам Плискенов нихилизам, на кома нисам ЈА ни инсистирао, него ти. Окачио сам клип из другог дела, али у коме је исти лик, за разлику од духова, Створа и Мајерса који нису исти ликови иако се трудиш да их међусобно увежеш.

Pa da, on bi svekoliko zlo u Karpenterovim filmovima ukalemio u jedan prauzrok. Ne radi. Dobar argument o "vanvremenskom".

nije mi nepojmljivo. ovdje su spolovi nebitni, tako je, jer je sve savršeno pretpostavljeno! pa ovo je apologija američkog načina, adoracija individualizma (ali ne izvan strogih granica patrijarhalne provinijencije, ma koliko se ti upirala u tajnnicu koja stoji rame uz rame sa takvim muškim amerikancima i puni im oružje kad zatreba;) i žena se tu ne tretira kao arapska robinja. mislim, pa to je jasno. žena ima svoje mjesto u patrijarhalnom sustavu - mjesto tajnice i pomagača heroju!

sam je otišao. da. kada je imao dvadeset godina. prvo ga je otac pravilno odgojio. to je bit. nije nikakva distanca od oca, nego naknadno veličanje oca iz druge ruke!!! on nije neki folirant ili darker koji bi sada, dvadeset godina kasnije kukao i sve svaljivao na oca. ne, nijednom gestom ne pokazuje da zamjera ocu, nego naprotiv! njegovu priču trebamo promatrati u paraleli sa maloljetničkim bandama koje su postale divlja plemena, kod kojih je otac očito popustio u kontroli. crnac na negativan način afirmira svog Oca koji ga je odveo na policiju kao malog i zapravo govori: to bi trebalo ovima, ovoj podivljaloj mladeži.

"zapravo kritike sistema, što se jasno vidi u detaljima koje sam naznačila kao "pukotine u konzervativističkoj teoriji"

u pravu si za kritku sistema. to i ja kažem, samo još jedna mala začkoljica: upravo ta kritika sistema jest inherentna konzervativnoj teoriji! ne pukotina, njego njen sastavni i bitni dio. kritika sustava jest sam heroj.

Quote from: PingvinPatuljak on 13-01-2012, 17:55:24
takav heroj nije nihilist kao što to nije MacReady u Stvoru (osim u očima djinna i ghoulova)

još jedna budalaština koja mi se pripisuje, a koju nikada nisam napisao.
-molio bih citat toga gde sam makridija nazvao nihilistom!
naravno da toga nema, osim u konfuziji u pingvinskoj glavici.

ovo je školski primer pingvinovog površnog čitanja mojih tekstova, koji su, predvidivo, previše tvrd orah za njegove simplicističke nazore.

Quote from: PingvinPatuljak on 13-01-2012, 18:32:42
nije mi nepojmljivo. ovdje su spolovi nebitni, tako je, jer je sve savršeno pretpostavljeno! pa ovo je apologija američkog načina, adoracija individualizma (ali ne izvan strogih granica patrijarhalne provinijencije, ma koliko se ti upirala u tajnnicu koja stoji rame uz rame sa takvim muškim amerikancima i puni im oružje kad zatreba;) i žena se tu ne tretira kao arapska robinja. mislim, pa to je jasno. žena ima svoje mjesto u patrijarhalnom sustavu - mjesto tajnice i pomagača heroju!

Gde Leigh tačno "herojima" puni oružje, u kojoj sceni? Ona puni svoje, ne i njihovo. Najviše pomaže sebi i liku koji je ostao bez ćerke.

Quote from: PingvinPatuljak on 13-01-2012, 18:32:42
sam je otišao. da. kada je imao dvadeset godina. prvo ga je otac pravilno odgojio. to je bit. nije nikakva distanca od oca, nego naknadno veličanje oca iz druge ruke!!! on nije neki folirant ili darker koji bi sada, dvadeset godina kasnije kukao i sve svaljivao na oca. ne, nijednom gestom ne pokazuje da zamjera ocu, nego naprotiv! njegovu priču trebamo promatrati u paraleli sa maloljetničkim bandama koje su postale divlja plemena, kod kojih je otac očito popustio u kontroli. crnac na negativan način afirmira svog Oca koji ga je odveo na policiju kao malog i zapravo govori: to bi trebalo ovima, ovoj podivljaloj mladeži.

Pa da, ali on objašnjava da je otišao tek u replici na zapažanje Leigh da ga je otac spasio. On joj opovrgava tvrdnju o spasu od strane oca. Ostaje nejasno da li i šta zamera, ali se jasno od oca distancira. Koji zadovoljan sin bi se distancirao od spasiteljske uloge oca?

Quote from: PingvinPatuljak on 13-01-2012, 18:32:42crnac na negativan način afirmira svog Oca koji ga je odveo na policiju kao malog i zapravo govori: to bi trebalo ovima, ovoj podivljaloj mladeži.

taj detalj je, zapravo, običan karpov omaž hičkoku, odnosno čuvenoj anegdoti kada ga je njegov (hičov) otac poslao u policiju s ceduljom na kojoj je pisalo da je bio nevaljao i da treba da odleži malo u ćeliji.
to je sve.
ostatak su pingvinske fantazmagorije.

Quote from: Джон Рейнольдс on 13-01-2012, 18:21:26
Самим тим је и ВАНВРЕМЕНСКО

okej
jeli vanvremensko ili prošlo, to je samo terminološki problem i ne mijenja ništa bitno u analizi carpentera koju sam dao

izgleda da je ovaj topic prezahtjevan za ghoula, pa je sveden na jednorečenične jeftine pošalice

Quote from: PingvinPatuljak on 13-01-2012, 18:42:16
okej
jeli vanvremensko ili prošlo, to je samo terminološki problem i ne mijenja ništa bitno u analizi carpentera koju sam dao

Већ други пут одговараш у стилу "да, у праву си, али није битно", иако су је реч о широким пукотинама у твојој теорији. Говорио си да је дечак опседнут злом из прошлости, а велика је разлика између прошлости и ванвремености (ваљда је то та реч) ако желиш да анализираш на твој начин.

Quote from: PingvinPatuljak on 13-01-2012, 18:46:37
izgleda da je ovaj topic prezahtjevan za ghoula, pa je sveden na jednorečenične jeftine pošalice

bolje pronađi tu pošalicu u kojoj sam mekridija nazvao nihilistom.
baš bih rado da se tome nasmejem.

reynolds, slomit ću ti srce. nema pukotina. ili ako ima, ti ih nisi našao. ti se tek boriš sa irelevantnim sitnicama koje armiranim betonom tvore silnu zgradu.

ghoule, sve ti piše u topicu. uključi se na suvisao način ako si u stanju, pa da raspravljamo.

Quote from: Ghoul on 13-01-2012, 18:36:42
još jedna budalaština koja mi se pripisuje, a koju nikada nisam napisao.
-molio bih citat toga gde sam makridija nazvao nihilistom!
naravno da toga nema, osim u konfuziji u pingvinskoj glavici.

ovo je školski primer pingvinovog površnog čitanja mojih tekstova, koji su, predvidivo, previše tvrd orah za njegove simplicističke nazore.

Одговарам не Гулу, него Пингвину, а има везе с неком од мојих порука горе. Пингвине, ти сам стављаш саговорницима речи у уста и на тај начин се трудиш да водиш дискусију; тераш саговорника да ратује на два фронта, против твојих неоснованих теза и против онога што си сам саговорнику у уста ставио. То сам ти илустровао Плискеновим нихилизмом, али клипом из другог дела "Бекства", значајно другачијем, иако се дотад расправљало искључиво о "Њујорку". Ваљда сам био јасан.

Quote from: PingvinPatuljak on 13-01-2012, 18:54:53
reynolds, slomit ću ti srce. nema pukotina. ili ako ima, ti ih nisi našao. ti se tek boriš sa irelevantnim sitnicama koje armiranim betonom tvore silnu zgradu.

"Титаник" је непотопив!!!

reynoldse, jasno sam dao do znanja da će biti "promatrano kroz sljedećih 6 filmova..." i onda nabrojim koji su to
L.A. svakako spada u topic, ali ga za sada još ne uzimam u obzir. budem. polako.

ghoulove privatne zablude stoje na početku topica. korektno su predočene i svatko ih može vidjeti pa izvući njegov stav. ili kako je prije govorio. ako je u međuvremenu odbacio dječje stvari, slobodno može pričati na temu. ne treba se bojati ili da ga bude sram ili što već.

Quote from: PingvinPatuljak on 13-01-2012, 19:02:45
ghoulove privatne zablude

citat, pingvine - CITAT, A NE ZVONA I PRAPORCI! 

I šta sad? Kačite se oko sitnica i citata i ništa od suvislog sučeljavanja mišljenja?