ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Mislim na mogućnost da mora da napiše jednu epizodu dnevno. I tako svaki dan, nedelju za nedeljom, mesec za mesecom...

Je, netalentovani polupismenjaci su zlatni rudnik za te i takve megazvezde. Počinjem da kontam.

A kako to da ti imaš tako detaljan uvid u te mehanizme, ako nije tajna?

 

@Stipan: Nije neophodan uvid, ako znaš da neka serija ide godinama i godinama i godinama, da ista ekipa za svaki vikend izbaci novu epizodu, razmisli koliko je verovatno da će baš redovno imati ideje, i to ako uzmemo da ih zdravlje sve vreme fenomenalno služi i da je sa porodicom sve okej i da nikakvih briga u životu sem te serije nemaju. A serija mora da ide. Nešto mora da se snimi.


Pisala sam za televiziju i dešavalo mi se da dobijem da u roku od pet dana napišem šest epizoda. Okej, no problem, mogu ja to. Ali iz godine u godinu, stalno na pokretnoj traci, ne znam nikoga ko bi sve vreme mogao da nigde ni ne priviri u potrazi za idejama.

I to je istina, ali nisam siguran kako stoje stvari sa moralnom, pa ako hoćeš i pravnom ispravnošću takvih postupaka.

Stipane, bar pola priča koje vi ovde napišete, ja sam već negde, u nekom obliku, već čitao. Nisi primetio da sam kao originalne označio 10%? A sad ću da smanjim - 6%.

Ne kaže se džaba nije bitno šta već KAKO...

Pola fabula svodi se na to da se dvoje vole, a treći smeta.
Ali na svakome je da smisli KAKO će taj treći da zasmeta.

Ako samo ti znaš da napraviš efektan preokret i komičnu caku briga te za to
što će neko da ti pokrade onu osnovnu ideju.

Ako tretiramo samo delo kao tvar s dušom, onda je u njegovom interesu da se otelotvori kod najboljeg.
Da Bregović nije obradio one silne melodije, za njih bi znali samo prijatelji i rođaci Šabana Bajramovića, Usnije Redžepove
i raznih autora koji su umeli da smisle melodiju, ali ne i da osmisle komercijalni aranžman, koj jedini omogućuje delu da opstane u narednim pokolenjima.

Loni, mnogo pogrešno misliš. Recimo, majka ima dvoje dece i muči se da ih odgoji, ali ima jedan bračni par bez dece, sa mnogo para, visokih položaja i ta deca bi s njima imala daleko bolje šanse u životu. Ili, onaj film o "nedostojnoj ponudi": daće ti milion dolara da malo podeliš svoju zgodnu ženu sa nekim koji nema takvu ženu, ali ima milion dolara. I, to su slučajevi "sa nadoknadom". Šta ćemo sa golom krađom? Sigurno ima golih ideja s ovih prostora koje kao prevedeni sinopsisi cirkulišu po Holivudu i drugim centrima gde se to da prodati. I nisu uvek iz tintare onog koji ih prodaje.

Quote from: scallop on 14-01-2012, 19:49:51
Stipane, bar pola priča koje vi ovde napišete, ja sam već negde, u nekom obliku, već čitao. Nisi primetio da sam kao originalne označio 10%? A sad ću da smanjim - 6%.

Ja sam kriv i što smo - 6% dezorginilisani?! Eto šta me snađe kad me ona Angel provocira!

Dezoriginalisani. Tačno. Koliko puta sam ti savetovao da se ne zalećeš u priču? Tako najlakše pokupiš iz sećanja nešto što si video, čitao, ili je pričano o tome u društvu. Kasnije je sve kasno. To je radio i Džek, ali, Džek to više ne radi. Zato su mu priče sve originalnije i - bolje. Plaćene tvojim pivom. 


Ovde smo razgovarali o tome da li je Radionica moguć resurs za lovce na teme, ideje, pa i na veći deo teksta. Znam da riljaš po Guglu i pitam se jesi li naišao na sajtove gde prodaju ideje za pisanje? Ako je to biznis, onda mi imamo robu na izvolte.

Je, Džek je Car...

Quote from: Boban on 12-01-2012, 20:55:46
Rok je malo više od tri dana, dakle, u nedelju, u 23.23 objavljujem rezultate.

QuoteVoting closes: 16-01-2012, 19:55:46

Veruješ meni ili tome što piše tu?

Kada zadajem rok ne mogu da se izrazim u satima, pa otud ta razlika.

Ne brojim vreme na sate,
ni po vrelom sunčevom hodu.
Dan mi je kad tvoje oči se vrate,
a noć kad ponovo od mene odu.

 

Ovaj Miljan se još valja od smeha, a ne zna šta ga čeka.   23.35

to je izgleda uskoro... samo ipak da proverim datum, sat, dan, godinu...

Glasanje završeno; apsolutni pobednik na svim nivoima priča broj 10.
Rezultate glasanja porukicom upisao sam pored imena priče u spisku priča s vrha topika.

Glasanje porukama je ovde: http://www.znaksagite.com/D/2012/glasanje_januar2012.htm

U ovoj konkurenciji to je najjača priča. Samostalno - ništa posebno...

Ne radi link za porukice.

daj sačekaj da se podigne do kraja... nestrpljiva veverice.

Vidim ja, trebaće ovde malo oraja i malo meda.

ko će da sračuna bodove iz porukica? a, evo steva se javlja... 


Edit: greška, greška... mada ja ne vidim rezultate tajnog glasanja, otud greška.

pa izračunao sam ja i okačio uz imena priča...

Ma da, ne vidim rezultate tajnog glasanja, pa pomislih da je to to...

Quote from: D. on 16-01-2012, 01:14:01
Ma da, ne vidim rezultate tajnog glasanja, pa pomislih da je to to...

Tajno glasanje je ukinuto kao takvo, i tačka.

A Džek nije glasao, sram ga bilo.

Trebalo bi da sam sve dobro sračunala. Ukupan broj glasova. Slede ANALIZE:

1.   Nepodobni - 46
2.   Bantu crnci - 24
3.   Kafana - 23
4.   Povratak u Berlin - 20
5.   Ubiti po viđenju - 16
6.   Čovek na međi - 16
7.   Majke - 14
8.   Nekromanser - 11
9.   Zekina dilema - 10
10.   Katil ferman - 9
11.   Đuro, poslednji Srbin - 7
12.   Heruvim i demon - 3
13.   Strah - 2

Хех...једна прича је све поене које има добила од мене! 

Pa da počnemo...

Đuro, Savajate ? 

 

Sjajno, Loni! Dašak si svežeg vazduha...

Ostavljam mogućnost da sam negde pogrešio.
Negde prevideo kvalitet, negde ga batalio.

Možda se ogreših sa Bantu crncima i ovim ,,Povratkom u Berlin''.
Ali svakako je Nekromanser zaslužio bolji plasman.
U njoj je preokret sjajan. Kladio sam se da će ta priča biti u prve 3,
no ukusi nam različiti.

Nekromanser ima uvrnutu ideju. To cenim. Nedostajalo joj je prostora, što će reći i veštije izvedbe...

Quote from: Anomander Rejk on 16-01-2012, 01:38:32
Đuro, Savajate ? 

Strah, očito.

Ni jedno, ni drugo, nadam se!

Moja pretpostavljanja:

Džek - Nepodobni
Steva - Povratak u Berlin
Scallop - Katil Ferman
Hrundi - Nekromanser

Za ostale nemam ideju.

A Đuru, poslednjeg Srbina pisao je neko ko želi malo da pecne Bobana.
Bata, Suba... Na Ghoula bih sumnjao da učestvuje...

Loni, mislim da su ti sve pretpostavke pogrešne.

Nije mogao da omaši više. 

Loni, kralj lupetanja...

Quote from: Anomander Rejk on 16-01-2012, 01:38:32
Đuro, Savajate ? 

Ех, па Ђуро има 7 поена, чак и моје супер моћи ме спречавају да дам неком толико гласова...а није ни Страх...дакле....

Quote from: Loni on 16-01-2012, 01:45:30

Možda se ogreših sa Bantu crncima i ovim ,,Povratkom u Berlin''.

А посебно са овим другим....па молер је Хитлер, мајку му!

Ja nisam bio oduševljen pričama, pa molim lepo da se niko ne uvredi na kritiku, ništa lično  .

MAJKE-Ova priča mi je ostavila vrlo bled utisak, bilo da je zamišljena kao ozbiljna priča ili nešto nalik parodiji. Prosto vapi za lepotom rečenice, koje u priči nema. Rešenje sa oralnim seksom takođe nije bog zna kako originalno. Angela Darkel ( Merkel ? ) me smorila. Priča bez duše, nema za šta da veže čitaoca.

HERUVIM I DEMON-Loni je dobro primetio nekoliko logičkih rupa u priči. Čini mi se da nije dovoljno pažnje posvećeno ni strukturi rečenice. ,, Jer je znao da demone smeh izbezumljuje. Oni su odavno zaboravili da se smeju.'' A savetovali su mene briši, briši i popravljaj, a nisam slušao... pa sad i ja savetujem pisca, da mu se ne zapate takve rečenice. Objašnjavanja, neubedljivi dijalozi, dosadnjikava priča.

KAFANA NA KRAJU SVETA- Ova priča ne bi bila loša, da je pola nije proteklo u sedenju za kafanskim stolom i objašnjavanju alkoholičarske sudbe ( uz mnogo viđenih klišea ). Kako se sve više dohvatala fantastike, bivala je sve bolja. Ima potencijala, i treba joj dorada. Bila mi je kandidat za glas.

KATIL FERMAN- Dobra ideja, ali priča je morala biti jasnija. Je li devojka vampir ? Zašto je ubica prešao na njenu stranu ? Malo i to sa vraćanjem u prošlost i skokovima u budućnost... moralo je biti određenije, jasnije.

ČOVEK NA MEĐI- Jedan bledi, vrlo bledi militari sf, uz loše filozofiranje pred kraj priče. Rat ima toliko nijansi tame, da ga je šteta spisateljski trošiti na klišee tipa oficira razdrljenih okovratnika sa rakijskim flašetinama. Ima toliko prostora koji može mnogo bolje da se upotrebi.

POVRATAK U BERLIN- Dva poena. Svidela mi se ideja, i sasvim solidno ispričana. Postavlja neke moralne dileme- da li u sprečavanju još većeg zla, biva opravdano počiniti manje zlo, pa i po cenu istrebljenja vlastitog naroda ? Tako sam barem ja shvatio. Težak izbor između dva zla. Jezik priče solidan, uz neke sitnije nedoslednosti. Zanimljiv izraz poput precvale kiselosti...

STRAH- Ideja ove priče mi se svidela, ali ne i njena izvedba. Posebno ne dijalozi. U dvobojima, kad se puca, i kad revolver stoji uperen u glavu, ne drže se dugačka predavanja i govori. Ova priča ima potencijal koji je nedovoljno iskorišten. Malo veštije napisano, bilo bi sasvim dobro.

BANTU CRNCI I FALŠ BLUZ- Jezik ove priče me užasno iritira. Jednostavno nemam ni najmanje volje da dešifrujem ove jezičke vratolomije, dal su parodija il šta god. Srpski jezik je lep jezik, i zašto ga stalno besomučno uvrtati i izvrtati, čitalac sam, nisam vezista da radim sa šiframa. I da, ne zanimaju me hemoroidi, gasovi, ni slični zdravstveni problemi koji se pominju u priči.

ZEKINA DILEMA- Dobra ideja je upropaštena bespotrebnim psovkama : jebena kuća, usrana šansa, kurčeva mašina... Aman, što je mnogo, mnogo je. Jedan. Iskoristiti zimsko ferje za učenje gradiva.

Spavanjac, nastavak sutra  .

Ovako izgleda moja top lista - dakle priče poređane po onome koliko su se meni dopale.

1. ČOVEK NA MEĐI
   Odlična priča o griži savesti. Brz tempo bez mnogo akcije – ne znam kako bih drugačije opisao ono što mi se dopalo u ovoj priči.

2. KAFANA NA KRAJU SVETA
   Fino napisana priča, prepuna čarobnih detalja (drveni sat, izbušeni karirani stolnjak, trač klub, policajac Raša Pevac...). Najljudskije izvedena završnica u pričama ovog kruga.

3. NEPODOBNI
   Priča koja mi se baš-baš dopala sve do samog (za mene) razočaravajućeg završetka. Atmosfera, rečnik, likovi - sve je dobro urađeno, ali da je tajanstveni ,,močvarac" crnja – e to je već takav šablon da mi je srušila kompletan (veoma visoko postavljen) utisak o priči.

4. BANTU CRNCI I FALŠ BLUZ
   Ova priča me je ludo zabavila. Počevši od igre rečima jednina/množina, preko suludog obrtanja problema prenaseljenja, sve do političkih izrugivanja po sistemu sve-ostaje-isto.
Jednom rečju, urnebesno zabavna priča.

5. UBITI PO VIĐENJU
   Dobra akciona priča sa nekim cyberpunk šmekom i sa najbolje uklopljenom završnom rečenicom - i logički i izvedbeno.

6. KATIL FERMAN
   Vrlo neobična priča - alterntivna budućnost u kojoj je sve ostalo isto. Barem meni deluje vrlo poznato pošto sam par godina života proveo u Travniku i Sarajevu. Doduše, momenat sa preokretom izazvanog Srpkinjinom krvlju mi je ostao nejasan, ali sve ostalo u priči mi se dopalo.

7. ĐURO, POSLEDNJI SRBIN
   Ova priča mi je sva osrednja. Može se lako pročitati, ali je nekako predvidljiva i neinventivna. Od radioničkih priča sam navikao na mnogo više orginalnosti. Ovde je autor išao nekim utabanim stazama i posezao za sto puta viđenim rešenjima. Veliko razočarenje posle intrigantnog naslova.

8. MAJKE
   Klasična priča o osveti sa pomalo nesvakidašnjim revolverom. U principu lako sam je iščitao i nemam zamerke na tehniku, niti mi je posebno smetala erotika koja je nosilac završnice.
Problem je što me nije ni naročito dojmila, tako da ostaje bez poena.

9. ZEKINA DILEMA
   Ovo bi bila simpatična priča da nije na silu ubačen kočijaški rečnik. Ni jedan razlog za tako nešto nije postojao u radnji, izuzev možda prezira prema poučnom tonu basni i sličnih umotvorina. Šteta - ideja je sasvim O.K.

10. HERUVIM I DEMON
   Priča je imala potencijala i u početku mi se čak i prilično dopala. Međutim kako je odmicala postajala je sve monotonija i na kraju sam shvatio da se poigrava već viđenim motivom (bezvredni mamac) da bi završnica bila mala, ali simpatična prevara zadatka.

11. NEKROMANSER
   Ova priča bi mogla da pretenduje na neku varijantu nadnaravnog horrora, ali mi je glavni junak suviše prizeman za takav ugođaj. Ideja nije loša, ali zbog postavke (priglupi ubica- glumac – natprirodno stvorenje/gavran) me je izgubila.

12. STRAH
   Nisam baš najbolje shvatio ovu priču, valjda predstavlja neku alegoriju ili štogod slično. Biće mi bolje da se mnogo ne upuštam u komentarisanje.

Захваљујем се Савајату  , а он ће брзо знати зашто.

МАЈКЕ

Оно што, по мом мишљењу, квари причу, јесте нападно давање информација и упознавање читаоца са ситуацијом кроз дијалоге.
Највећа замерка је на непотребним псовкама и на прераном откривању кључне чињенице, након чега је остатак читања приче чекање кад ће доћи, или неће доћи  до размене телесних течности. А и што се тиче те идеје могућности убијања непријатеља/злотвора ејакулирањем у уста - хм, некако не пристајем на тај фазон америчког полицајца у опскурном огледалу, којем револвер бива замењен пенисом. Неозбиљно и бљутаво. Поготово ако за циљ има намерно провоцирање женског дела радионице.
Пропозиције - ако је предефинисано да је у питању револвер, онда треба да буде револвер.

КАФАНА НА КРАЈ СВЕТА

Није ми логично да ће припадник неке ванземаљске расе изгубити оружје поред пољског вецеа. Под претпоставком и да јесте изгубио то оружје, долазимо до нелогичности - може убити човека врло лако, али ипак га моли да врати оружје и још обећава некакву награду, која крије клопку. Нисам сигуран да ванземаљци имају склоности ка реторичким акробацијама.
Пропозиције - ако је предефинисано да је у питању револвер, онда треба да буде револвер.

КАТИЛ ФЕРМАН

Не могу да се отмем утиску да сам некад давно прочитао причу са овим насловом. Засметало ми је писање израза султан и видовњак великим почетним словима, као да су им то лична имена. Чуј, рецимо, Султан Озал, или Видовњак Петровић. Не иде. Осим ако ја не схватам шта је аутор хтео да каже, што није искључено. Али, ово и нису замерке, можда су у питању само куцаће грешке. У односу на ово, много  више замерам што није довољно простора посвећено Господарици, јер је, убеђен сам, она главни лик, а не Бесим. Иначе, идеја приче ми се изузетно допада и предлажем аутору да од овога направи неку дужу форму, новелету, или новелу, сигуран сам да би добро испало.

ЧОВЕК НА МЕЂИ

Тотално ме одбија непотеребно инсистирање на енормним количинама ракије. Чини ми се као да је аутор љубитељ и идеолошки следбеник Булајићевих филмова, па је замислио војводу као сеоску јајару, којој су ракија и прасетина једина брига у животу.
Иначе, прича је писмена, има добар ритам и, рекао бих, била би одлична кад би се избацила ракија, кад би се војвода мало припитомио и кад би се додала бар још пар страна текста. И, још један детаљ - ма не иде реч "тиба" уз војне операције.

ПОВРАТАК У БЕРЛИН

Кад сам прочитао Бобанов задатак, прво што ми је пало на памет била је идеја враћања у прошлост и поштеда живота Адолфу Хитлеру! Верујем да су многи помислили на  ту могућност, али нису написали причу на ту тему због претпоставке да ће бити још сличних. Па тако имамо само једну о Хитлеру. И то добру једну!
Ова прича је професионално написана, нисам уочио грешке и одлично функционише са задатим крајем. Једино не могу да се отмем утску већ виђеног, не у смислу да је аутор плагирао нечију туђу причу, него ми се чини да сам некад негде прочитао причу са сличном идејом. Ова примедба о већ виђеном је необјективно мишљење, које нимало не умањује мој позитиван однос према причи.

СТРАХ

"Викајући", "мојем"... није исправно. "Нормалних десет метара" би много боље звучало као "уобичајених десет метара", или "прописаних десет метара". Заиста не знам какви су то нормални, а какви ненормални метри.
Учесници двобоја, никад и нигде у стварности, али ни у озбиљној измаштаној стварности,  нису водили филозофске разговоре, па још прилично дуге. Учесници двобоја се спремају да убију, или да буду убијени и сигурно им није до дугог нагваждања о нпр. судбини космоса, универзалној етици и моралу, природи злочина, или не знам ти ја о чему све. Сигуран да овај аутор не жели да пише каубојске романчиће, у којима шериф/усамљени-праведни-осветник/хитроруки-а-поштени-револвераш Џек каже криминалцу Једнооком Џону: "Окрени се, Џоне, јер ја ни убицама, који су као ти извршили силне злочине, силовали, палили, касапили, не могу пуцати у леђа, с обзиром да ми моја част и добро домаће васпитање то не дозвољавају."

БАНТУ ЦРНЦИ И ФАЛШ БЛУЗ

Најбоља прича овог круга! Не могу се отети утиску да је ово написао Скалоп, или неко ко је прихватио његове савете о писању. Заиста имам такав осећај. А прича је изврсна! Занатски и идејно без мане. Мене је добила одмах на почетку, кад сам препознао (бар мислим да јесам) један од извора инспирације за необичну игру речима, а то је Гуглов преводилац! Скидам капу аутору за оригиналну идеју и мајсторско извођење.

ЗЕКИНА ДИЛЕМА

Одлична идеја за хорор причу, јер ова то и јесте, зар не? Како да није најцрњи хорор помисао да би меке зеке могле радити човеку о глави, па још и на толико морбидан начин, као што је сипање отрова деци у сок? Паметно смишљено - ударање на децу, где смо сви најосетљивији, гарантује, ако не похвале, а оно остајање приче у дугом сећању! И за десет година, ако се поведе одговарајући разговор, постоји могућност да ће неко рећи: "А јел се сећате оне приче у којој зец сипа отров деци у сок?".
Добро написано, нисам уочио грешке. Осим, а можда то није грешка, што је писано великим почетним словом: Лија, Зека, Јазавац. Нисам присталиоца оваквог писања. Можда би боље било да се зека звао Ђоле, да се лија звала Мелинда, а јазавац Станоје?

НЕПОДОБНИ

Маестралан преокрет на крају. Допада ми се тај ритам памучне јужњачке Америке (бар ја мислим да је то то), смештен негде на неки далеки свет. Само је још фалио диксиленд оркестар у сенци дрвета поред пута, понека звечарка како се провлачи кроз крављу лобању, и све би било на свом месту. Одлична прича, која, са још пар из овог круга, заслужује да буде виђена и на папиру.

УБИТИ ПО ВИЂЕЊУ

Помало климава у почетном мишљењу да Лед Лили убија искључиво чланове Фирме у свом лудилу, јер да је луда, вероватно би убијала редом све на које наиђе, не само чланове Фирме. Но, ко сам ја да одређујем какво ће бити чије лудило?  Које и није лудило, него освета владајућој елити! Е, можда нам аутор поручује да то и данашњем свету фали?
Узгред буди речено, не могу се отети утиску да је аутор волео романе о Хејзију.
Не нађох грешака, па мислим да могу рећи да је ово одлично написана прича.

НЕКРОМАНСЕР

Молим аутора да ми опрости, али заиста морам рећи следећу реченицу: Није ми довољно страшно, иако имамо потребне елементе: мртве, мртве па оживљене, преклане, гавранове, некромансере...  Мада, са друге стране, прича има добар ритам, а аутору очито иде од пера приповедање, добро ниже слику за сликом, а при том се не запетљава у компликована непотребна објашњавања.
Реч "смарати" не постоји у српском језику! Најежим се кад ову и сличне речи видим у делима која претендују да се назову озбиљнима! Смарати, одрадити, уснимити, ликуша, хејтовати, стејџеви, драфотвати... само су неки од већег броја квазимодерних израза, који се брутално натурају у свакодневни говор, а које млад свет не размишљајући користи и тиме квари предивни књижевни српски језик. Ух!
Још ми је понешто засметало: метак није жив па да се мешкољи, исцелитељ (по мом мишљењу, а не мора бити тако) само лечи а не диже из мртвих, не знам како преклан може дисати кроз преклано грло. Предложио бих му да том "оживљивачу мртвих" дода још мало моћи, па да, поред оживљавања, враћа  повређено ткиво и органе у првобитно стање тј.  да преклана грла враћа у стање пре клања и слично.

ЂУРО, ПОСЛЕДЊИ СРБИН

Највише ми смета што је Лорд некако осакаћен, ускраћен у поседовању заиста велике и изванредне моћи, па може да чита мисли само ако гледа у очи оног коме чита мисли. Ту се може наслутити наставак приче, а кад Србенда нађе наочаре, наставак приче постаје предвидљив.
Не делује ми логично да Лорд и други Драконери не би одавно схватили да физичке препреке ометају њихову моћ читања мисли. Имају изузетну и технолошки напредну цивилизацију, сигурно познају властиту анатомију и психу, а то значи да су своју моћ читања туђих мисли изучили до танчина и не би им промакло то да их физичке препреке заустављају. Верујем да би наочаре Лорд одмах отео и поломио. И само још једна замерка: пуцањ не може одјекнути у мехуру, јер се одјек звука јавља у много већим акустичним просторима. Но, и поред ових замеркица, сматрам да је ово сасвим солидна прича, која је објављива, уз сасвим мало козметичког дотеривања, под условом да није написана само за једног човека, као другарски виц.

Молим ауторе да ми не замере ако нисам њихове приче схватио на начин који су они замисли. Ово сам написао заиста са добрим намерама.

NEPODOBNI- O hvala ti bože, konačno jedna lepršava ne-udav priča. Kada je započela onim religijskim citatom, pomislio sam ništa od ovoga... ali kako je odmicala, bivala je sve bolja. Radnja lepo teče i uvlači u priču, dobro odmereni elementi fantastike, interesantni likovi i dijalozi, fina doza humora, lepršavo, tečno, zabavno. Specifična atmosfera, kao neki sf vestern. Kraj mi je bio pomalo nategnut, ali to nije pokvarilo celokupan utisak. Dao sam joj tri boda, i mislim da je potpuno zasluženo na prvom mestu.

UBITI PO VIĐENJU-Lep uvod, koji zainteresuje za priču. Neke izraze i rečenice na početku bi drugačije formulisao, ali dobro. Dobra ideja, sa virusom i androidom, osvežavajuća u odnosu na većinu u krugu. Pomalo detektivski, krimi milje. Kraj mi je pomalo neubedljiv, na silu odrađen, ali pošto je većina priča u krugu imala problem sa krajem, nisam joj to toliko uzeo za zlo. Sve skupa, dovoljno za bod.

NEKROMANSER- Jedan jedini, preostali metak ( valjda onda ide zarez, a ne- preostali, metak )
Kada sam čuo za njega ( njegovu ? ) đavolju rabotu.
Ovaj prokletnik je vraćao one koje ( koji ? ) su odšetali svoje...
Ima dosta rečenica na kojima se mora poraditi.
Svidela mi se ideja, i rešenje sa gavranom. Lepo je dočarana atmosfera. Ipak, priča je uz prilično natezanje i žmirenje na mnogo toga- u najboljem slučaju tek solidna. Bod nije dobila zbog velikog kvaliteta, nego prosto što su mi druge priče još lošije, a morao sam odabrati četvrtu priču.

U tajnom glasanju glasao sam isto za Nepodobne, Povratak u Berlin, Ubiti po viđenju, samo sam za četvrtu, umesto Nekromansera, glas dao Đuri.

ĐURO, POSLEDNJI SRBIN- Otac gušterski... Slutim da je ovo parodija na svemirske reptilijance, i likove poput Dejvida Ajka, kako li se već zove, koji mlati pare na budalama. Malo zezanja, malo filozofiranja, i tako ukrug... neubedljivi dijalozi. Povremeno bljesne, ali se brzo ugasi. Kao da je cela priča zbrz, odrađena na štos, umeće, ali bez truda. Fali mi ta suština, ne osećam posvećenost, ne vidim da je autor uneo sebe u priču. Vidi se da ume da pripoveda, ali od toga nema vajde ako se ne uloži trud.

Btw, Džek mi je javio da nije bio u mogućnosti da glasa. Da li je u gužvi zbog posla ili nekih drugih obaveza, ili ima problema sa internetom, ne znam, nisam ga ispitivao.

Pozdravi ga.

Ionako bi glasao za mene pa bi se sad žderao...

Postoji veliki broj razloga zašto nešto napišem, ali vrlo mali broj zašto nešto ne napišem. U ovom kolu su mi do sada pripisali dve priče, jednu od njih sigurno ne bih napisao, a onu drugu možda i bih, ali mi nije palo na pamet.


Ne znam šta Loni moje čita i kako mu stigne do mozga pomisao da bih mogao da budem autor priče "Katil ferman". Možda mu se motaju po glavi "Grbovnik" ili "Rašani", ali to su bili izuzeci i obično moje pisanje izgleda drugačije, pre kao "Legija Ida", a to je naveo da je počeo da čita. Moguće je da je povod priprema koja mora da postoji u pisanju na istorijske teme kao što je "Katil ferman", ali ta priča nema obimnu pripremu, nego tek da se preseli jedan od postojećih stereotipa. Nešto sasvim drugo bi moglo da bude povod, ali to bi mi pre zamerio Boban.  Priča definitivno nema scenosled i, čitajući je, imao sam snažan utisak da se i pisac iznenadio gde je i kako se završila njegova priča. Dakle, priča je ispuštena, a povezivanje sa nekim "našim" okruženjem krajnje površno. Ocenio sam je sa 3+ što je sasvim nedovoljno za povoljno pozicioniranje.


Drugu priču koja mi je pripisana, na neki izvrnut način, voleo bih da sam je napisao. Krajnje je otkačena, a opet konzistentna i nalazi se u vrhu mog ocenjivanja. Sumnjivo mi je par naših radioničara, ali da navedem šta ja sigurno ne bih napisao u takvoj priči. Negde pred kraj, pisac nije poverovao čitaocu i ponudio nam je popis i razjašnjenje likova. Ako ta priča doživi doradu, a zaslužuje da bude dorađena, onda pisc obavezno mora da se snađe na neki drugi način u tom delu.


Ako bude još priča za koje se smatra da sam ih napisao, rado ću razjasniti zašto nisam.

    Sad mi nije jasno koja li je Skalopova.
Možda nije ni učestvovao.
Tako je palio pre 2 kruga sve, da bi se ispostavilo da priču u tom krugu i nema.

 Srećne stvari svima (sa nemalim zakašnjenjem). Nisam učestvovao u ovom krugu, ali sam pročitao sve, glasao i prilažem komentare. Još jednom se unapred izvinjavam svima koji se uvrede na nešto čvršću kritiku, predlažem da bar razmotrite moja zapažanja, ili da me jednostavno ne uzmete za ozbiljno. Celokupnom krugu zameram nedostatak bar jedne over the edge priče, jedne gore trash varijante u kojoj će i poslednja rečenica da pasuje savršeno. Dakle, tri po tri:






   01 — MAJKE




   Na početku ne beša ga, ali što dublje u priču se zadubih trejdmarkovane sagitaške inverzije oči mi opekoše. Kao da humor loš dovoljan bio nije. Pa poređenja podvucimo. Avaj, aman! ,,Brzina svetlosti za njega je puž" - na nivou deteta uzrasta predškolskog. ,,Jači, žešći, intenzivniji" kao reklama za afteršejv zvuči. Na kraju i zemlja gledana sa marsa bi kao jedna od milion zvezda izgledala, te se prst uperen ne bi odnositi na nju mogao.
   S druge strane, prilično uverljivi dijalozi, zabavan zaplet, čita se brzo i tečno, ali ipak rečenica sa kraja nezgrapno uglavljena, možda mi se čini zato što znam da mora biti tu.
   Konačno, priča je lagana i zabavna, ali ograničena sopstvenom neambicioznošću.






02 — ХЕРУВИМ И ДЕМОН




   Ova priča celim svojim tokom izgleda kao da je prepričavanje doživljaja petogodišnjeg dečaka koji se u dvorištu igra svojim mastersima, džiajdžojcima i čimesvene. Svaki događaj u priči je takav, svaki dijalog je takav, uglavljivanje zadatka je na tom nivou, a i pravopis, bogami.
   ,,са драгошћу", ,,надомешћују", ,,из ничега"... bez komentara
   ,, принесе длан изнад очију" - podigne dlan iznad očiju
   ,,Осматрао је суву, беживотну равницу испуцалог, никад покислог тла, која се пружала у недоглед око каменог платоа на ком се налазио." - ko se tu nalazio, teško je utvrditi.
   ,,којег је почео осећати" - samo pročitaj naglas
   A zanimljivo je i da je jedna od prvih i retkih činjenica o heruvimu, dakle svakako veoma važna, da je imao šarene platnene trake u kosi (?!?)
   Jedna od najlošijih priča koje sam imao neprilike da pročitam na radionici.




03 - Kafana na kraju sveta


   ,,drveni sat otkucava pola sata". Teško je poverovati autoru koji nema dovoljno koncentracije da izbegne grešku u prvoj rečenici. Pa je onda sa još jedno ,,sata" pojača u drugoj. Onda um čitaoca postaje otvoreniji, žedniji grešaka, pa je teško zaobići ,,Otad još više, ali i pre toga..." i pomiriti se da neko ko želi da se bavi pisanjem ne može da nađe sinonim za ,,nesamopouzdanje".
   ,,o danu u kojem se nalazi" - nalazi se u danu?
   ,,Kada spoznaje da je sve u redu, polako ispija..." - kada spozna.
   Rajko je dobro postavljen. Možda sam ja u takvom stanju uma, ali mi nije bilo dosadno opisivanje njegovih bračnih problema, koji su zapravo za samu radnju potpuno nebitni i mogli bi se zameniti bilo kakvom nevoljom/željom. Sam kraj je zbrzan. Iako je izabrano rešenje izlizano, ipak je legitimno i šteta je što se pojavljuje tako oštro. Kao da fali jedna rečenica između.
Još jednom nepretenciozno, ali stoga i slabo.