ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

04 — Katil ferman




   Počelo je dobro. Čvrsto pripovedanje, zanimljiva i uverljiva imena. Publici potkovanoj Andrićem je dovoljno samo malo šmeka te vrste da se čitav jedan svet razmota. Sultanat u budućnosti, turci, vidovnjak, odlično. Žalim za nedostatkom opisa bega na početku. Ali onda zbrz u ništavilo. Kao prvo, mislim da bi uverljivosti priče, a i samog izmišljenog sveta prijalo da je protagonista dobio bar lažnu informaciju o meti. To bi doprinelo i dinamici pripovedanja koje u tom trenutku polako počinje da se spotiče. To bi predstavilo i oslonac za efektniji obrt. Kao drugo odakle samo izleteše ti zombiji ili šta su već, potpuno su mi poremetili usklađenost i verodostojnost sveta? Pa onda prepričavanje i klizanje linijom manjeg otpora, u par rečenica ceo njegov misaoni proces – puf – sultan obezglavljen, rečenica umetnuta i kraj. Da je drugi deo napisan razrađenije i ekstremnije, mogao bi da prođe kao odsumrakadosvitanja treš-iznenađenje.
   Što se tiče samog pisanja, samo dve zamerke. Jedna je ,,Bio je tvrd i pre nego što se skroz razgolitila. Bacio je na krevet i silovito prodro u nju." koji kao da je izvađen iz ljubavnih vikend romana (da, čitao sam vikend romane, ediciju žena ekstaza ). Druga zamerka je to u zagradi koje je iskorak iz pripovedanja i moglo je biti normalno napisano.






05 — Čovek na međi




   Sve odlično do samog kraja. Rečenica koja je zadatak ne samo da je nasilno umetnuta, nego je i u logičkom rastrojstvu sa ostatkom priče. Kad je on držao taj revolver, a nije pucao? Zar to ne beše replika? No...
   Sam Sajenka je jedan od bolje okarakterisanih likova. Uverljiv je, pijana unutrašnja borba koja se eksternizovala je potpuno na mestu, dinamično je iako se ništa ne dešava, gotovo da se može opipati njegova nemoć. Ima propusta u poturanju informacija, u prepričavanju koje bi moglo biti malo veštije (primer je ceo pasus koji počinje sa ,,Sajenka se odmaknu od stola:", a i na još par mesta), ali je kao krajnji produkt ova priča na mestu.
   ,,Tiba" nije baš najsrećniji izbor reči i odskače iz tona priče.
   Prva rečenica boluje od izlizanosti. ,,...prostoriju ispunjenu zadahom duvana, ustajalog vazduha i alkoholnih isparenja". pa to smo videli i pročitali milijardu puta.
   I ,,stola-projektora holo-karte" je prilično nezgrapno rešenje, da takvo nešto postoji imalo bi adekvatno ime.












06 — POVRATAK U BERLIN




   Prepričavanje, prepričavanje, prepričavanje. ,,Mogao sam da mu kažem...", pa ospi! Ceo sinopsis je stao u ,,mogao sam da mu kažem", a ostatak priče su sporedna dešavanja. Ispočetka ne shvatih da je u pitanju TAJ Adolf, pa sam se prijatno iznenadio shvativši, volim takvu vrstu gradativne aluzije. To je i najveći plus priče. Najveći minus su instant rešenja. Kao kod ,,mogao sam...". Prsten i dezintegracija pravo niotkuda, recimo. Samo da se pregura do sledećeg dela radnje. Nepromišljeno. Zadate rečenice se neobično dobro uklapaju.
   Pismeno. Ne shvatam samo zašto neka imena nisu transkribovana.
   E sad. Dok je Hitler bio moler, nije bio u Berlinu. Pa čak još ni u Minhenu, koliko ja znam. Sem ako to nije neka alternativna budućnost iz daleke prošlosti, iliti alternativna prošlost – nedopustiva greška uzevši u obzir da je temelj priče potencijalna promena postojeće istorije.

07 — STRAH




   ,,Vikajući"?!?
   Pokušaćemo da to zanemarimo. Dijalozi su među najlošijim u par prethodnih radionica. Opisi i rešenja pri izbegavanju ponavljanja reči su grozomorno nemaštovita.
   ,,Videvši ovaj izrazito nepovoljan ishod", ,,iznenađenjima nije bilo kraja", ,,Ti si tama i mora ti se stati na put!", ,,Mnogo više od statusnog simbola", ,,ludački smeh" i tako dalje. Neverovatno raskošna lepeza neukusa i pathosa. Kao da su petparačke akcione serije bile jedini spisateljski uzor.
   Ipak, i pored nepismenosti i patetike, dijagnoza je – zapetljanost. Od prve rečenice (,,Dve osobe obučene u dugama ukrašene crne odore su stajale na vetrovitoj livadi sa jedne strane oivičenoj brdima.") autor se gubi u svojoj nesposobnosti da pravilno uobliči misao. Ako ništa drugo, bar je konzistentan, pa je isti utisak preneo i na celo delo.
   Povrh svega lebdi nekakva kvaziepska teatralnost koja do kraja sahranjuje ovaj pokušaj priče.
   Izvinjavam se na grubostima.






08 — Bantu crnci i falš bluz




Za sada najbolja u krugu. Izvedba je intrigantna, vuče da se čita dalje, protagonista je uverljiv, odlično ubacivanje hipohondrije, specifičan govor, mada u jednom trenutku sa ,,taslačio kevu" prelazi liniju ukusa. Nepotrebno je. ,,Esencije od koje se pravi Proizvod" je malo nemaštovito, ali se može uzeti kao satirično i proći dalje, ionako je samo na početku.
   Preokret je odličan. Kad sam saznao da su samo oni na svetu, prevrteo sam celu priču u nazad i sagledao iz drugog ugla. Crnci koji demonstrira sam po ulicama, na primer.
   Priča je zez, ali dobar zez, uz par krugova poliranja i razrade bila bi čak i odlična.
   Poslednja rečenica nasilno umetnuta, ali mi se čini da je prerađena verzija ove priče ne bi ni sadržala. Drugačiji, efektniji kraj bi joj dodao još jedan nivo i učinio je boljom.






09 — Zekina dilema




   Odrađeno i velika šteta što jeste. Deo pre zvezdice je veoma duhovito napisan i očekivao sam više u istom stilu. Ali pričica je zbrzana. Čak i za zez treba odvojiti vremena i pažnje. Poslednja rečenica nametnuta, opet zbog zbrzanosti. Šteta.






10 — NEPODOBNI




   Bez podvlačenja. Nisam pronašao ni jednu grešku, a ako ih ima to znači da su uspešno zamaskirane dobrim pripovedanjem. Ova priča je dobar primer kako se uprkos korišćenju klišea može izbeći pathos. Imena su verodostojna, dijalozi dobri, a i ceo svet sa mešavinom tehnologije i praznoverja je više nego održiv.
   Najlošiji deo priče je naslov. Pretpostavljam da je minut pre slanja boldovanim slovima na početku teksta pisalo ,,naslov". Nije da je to izgovor.
   Za sada najbolja. Opet je zadatak koči, mada je najbolje implementiran do sada. Ono što drugi nisu ni pomislili da urade je da zadate rečenice ugrade u celinu da bi se stvorio privid doslednosti. Prva rečenica poslednjeg pasusa radi upravo to. Inteligentno.

11 — UBITI PO VIĐENJU




   Dve osnovne mane: prepričavanje (,,Da, jedina žena koju sam u životu bar malo voleo bila je android.") i suviše klišeizirana radnja. Pismeno, ali u prazno. Ima nekih nepotrebnih konstrukcija (,,hajde da kažemo", ,,Opasna, smrtonosna, ledena.", ,,što je najgore", ,,dok joj se kosa presijavala na mesečini"), a i na samom početku su mi ,,Odbor" i ,,Firma" zašmekali na onu boljku od pre nekog kruga kad su svi bili Veliki, Mali, i tako dalje. Slično razmišljanje kod poslednje rečenice kao i u prethodnoj priči, samo što je tamo to odrađeno mnogo bolje.
   Prežvakana ideja je uzela danak. Čini mi se da kliše iz radnje povlači i tih nekoliko izlizanih rečenica. Dovoljno je bilo na klasičnu postavku nakalemiti neobičan obrt, unakaziti je, parodirati, ili trešovati. Ovako je dosadno.






12 — Nekromanser




   Auh. Molim autora da uzme u obzir količinu prostora i pažnje koju sam posvetio njegovom delu pre nego što se naduri i odbaci zamerke. Prvo činjenice, pa zapažanja:

   ,,Nevidljivi oblak mržnje lebdi, odvaja nas na neki nadrealan način a istovremeno neraskidivo povezuje." - Ovde postoji formula. Pathos, razvodnjenost, pathos. Kako bi iko ko ikada želi da se bavi pisanjem mogao da kaže ,,na neki način". Pa ko zna kakav je to način bolje od autora?
   ,,Mislim, verovatno je da može, ali, kao što sam lično proverio, nije ga moguće ubiti hicem iz pištolja u glavu." - Mislim, verovatno je da može da se ovako piše, ali...
   ,,Ako se vratim na početak, a to bi bilo negde pre tri godine, ako se dobro sećam, kada sam čuo za njega đavolju rabotu." - šta ovo znači?
   ,,neki slojevi našeg društva" - pogledati prvu primedbu.
   ,,i tako onog gore spasavao smaranja" - bolno nemaštovito.
   ,,Otkako sam ga prvi put ubio, pardon, probao da ga ubijem" - isto.
   ,,dva pitanja motala su mi se po glavi. Pitanje broj jedan: zašto on čini to što čini!? I pitanje broj dva: kako mu, do đavola, to polazi za rukom." - O bože! Pa u osnovnoj školi se za ovakve stvari dobija kec na pismenom. Pitanje broj jedan. Pa pitanje broj dva. Pa onda ,,što se tiče prvog pitanja". Pa onda ,,što se tiče drugog pitanja". Sve ovo je moglo da stane u jednu i po rečenicu. I bez pitanja.
   ,,gde on zajebe smrt, i kaže joj: šetaj!" - Dilan Dog te mrzi.
   ,,iscelitelj sačeka da osoba umre, položi dlan leve ruke na čelo mrtvaca, nekako, uvek se pogodi da baš u tom trenutku gavran zakrešti i to bi bilo to." - obično se prvi spisateljski instinkti javljaju kao reakcija, odn. Želja za imitacijom neke upečatljive literature. What have you been reading?
   ,,U glavi te osobe..." - pogledati prvu primedbu. (stvorila se kategorija)
   ,,pravca njegovog zdravog oka" - iz pravca oka?
   ,,Nemoj da me oćoraviš. Nemoj molim te." - samo jedan primer užasnog dijaloga. (,,Pa, ti si se navrzo da me utepaš..." - i drugi)
   Pa onda u sred silne nepismenosti još i ,,unisono" da podvuče silinu razdaljine između načina na koji je ova priča napisana i duga srpskog jezika.
   I na kraju, kao najviši toranj najgore priče: ,,izgovorio sledeće reči:"
   Ova priča ima savršen seting da bude napisana u treš maniru, što sam na početku i pomislio. Ali sam se kasnije uverio da je ovde neko ozbiljan. Ukoliko sam silno pogrešio biće me sramota. Ukoliko nisam: bataljuj pisanje i bacaj se na lektiru. Čini mi se da ovo može da spere negde između 20 i 25 hiljada pročitanih strana.






13 — Đuro, poslednji Srbin




Mlako pripovedanje ispunjeno nepotrebnim detaljima začinjeno  dosadnom idejom.
,,biti će nastavljeno" - ?
,,pogled koji dah oduzima" je samo najočigledniji primer neinventivnosti koju bi svaki oblik pisanja trebalo da izbegava.
Opet je moglo biti bolje da je priča gurnuta preko granice, da je iz nje izvučen treš potencijal. Onda bi mnoge razvučene i dosadne scene postale dinamičnije.
Dijalozi su lažni, radnja je smeštena na najnezanimljivije mesto u celom tom univerzumu, a sve što bi moglo da nas zanima nam je uskraćeno i tek napomenuto. Ova priča je žrtva zadatka, a zadatak je dopuštao najširu moguću slobodu. Bar da je rečenica sa stilom umetnuta, nego i to zbog čega je žrtvovana svaka originalnost i zanimljivost je otaljano.

Teško je poverovati kritičaru koji vizuelno ne sređuje svoje postove. :)

Ne vidim da neko ima razloga da se ljuti Vimen. Izgleda da je decembarska tema bila mnogo inspirativnija. Prilićno se slažem sa većinom tvojih kritika, uključujući i onu na moju priču. Ko oće da se ljuti, nek se ljuti  .
Mene su najviše nervirali stereotipi, tipa sudbine alkoholičara, razdrljenih oficira i rakijskih flaša i sl. Neki događaji su skroz neuverljivi, tipa filozofiranja u toku dvoboja.

Stereotipi nisu predmet analiza ili rada radionice, već pismenost i zanat.

Takođe, treba odvojiti bitnu od nebitne kritike. Pola kritika ovde je na račun sterotipa. Sve je stereotip. To je nebitno

Komentarišu se rečenice (i to nepismene, a ne konstrukcije - svako ima svoj stil), pravopisne i gramatičke greške, logika priče, motivacija i psihologija likova, struktura radnje itd.

Ovo je, bar meni, bio najteži zadatak dosad i najveći izazov. Nije čudo što je tako malo priča pristiglo i što dosta ljudi nije imalo ideju ili nadahnuće da učestvuje.

Svaki zadatak akcentuje jedan element priče koji mora najviše da se analizira u kritikama, jer svaki nosi specifičan izazov. U ovoj temi bitno je oceniti funkcionisanje poslednje rečenice u celini, to je bio cilj zadatka.

Manite sitna crevca, pojedinačne rečenice i slično. Od drveća se ne vidi šuma.

Quote from: Anomander Rejk on 16-01-2012, 15:19:36
Ne vidim da neko ima razloga da se ljuti Vimen.

Oću da se ljutim! Što mi bre svako zadovoljstvo uskratiš? A?!

Dobro, postoji nešto što se zove objektivna analiza. Ona ne uključuje izjave tipa "ako hoće da bude pisac...", "vidi kakve greške pravi..." i slično.

Takođe: izvinjenja za grubost podvlače činjenicu da kritičar ZNA da je grub. Zašto je, onda, namerno grub? Izvinjenja vređaju inteligenciju autora/ki. Ko je grub neka to i ostane, bez izvinjenja odmah u analizi. Tako je prihvatljivije. Bar mislećim bićima. :)

  Куку и леле, Вимене! Сад ће настати отимачина о онај штрик (штрањку) за бесење! Код кога је? Ја ћу први!

Свака част, оштар си без обзира што ризикујеш да те замрзи више од пола радионичара. Ја нећу, јер ми прија свака критика, па макар она била поражавајућа  . Зато, нека си нам рекао!

Bolje da nam je rekao u priči. 

Quote from: Skalar on 16-01-2012, 15:43:59
Свака част, оштар си без обзира што ризикујеш да те замрзи више од пола радионичара.

Ma neću da ga mrzim. Oću samo malo da se durim...

Na muci se poznaju pisci. :)

Na "tajnom" delu sam glasao za priče pod rednim brojevima 10 i 5, tim redom. Nema više prisilnog udeljivanja glasova, a jok ja. Pride, ako je Boban još u fazonu proterivanja busa do i preko Orlovog bojišta, rad sam mu biti kontrolor saobraćaja, ono - crvena i zelena zastavica, da mašem.

Oh, kako su najstroži oni koji nisu ni pisali ovaj težak krug. 

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 16-01-2012, 15:51:04
Nema više prisilnog udeljivanja glasova

A šta, dosad si prisilno glas'o za mene. jel'da?

Težak krug, do jaja. Otežao, od čega, muke što se nešto moralo napisati? 

Quote from: Stipan on 16-01-2012, 15:53:57
A šta, dosad si prisilno glas'o za mene. jel'da?

Ako sam opet glasao za tebe, biti će mi drago i preporučam se 

Ne, ne, ne i ne! Tvoj stav je savršeno pogrešan. Mi ovde možemo da ispravimo gotovo sve, ali kad se poseže za stereotipima ili za već viđenim, onda i uz najbolje pisanje ne dobijamo ništa. Ko se navikne na šablon, obrazac, stereotip, nikada neće upregnuti ono što pokušavamo da izvučemo, a to je originalno, kvalitetno pisanje. Recimo, Vimen je odrao priču Nekromanser, ali nije ni reč rekao za postavku priče, nego je napomenuo da bi duža forma mogla da bude efikasna za zamišljeno. I tu se potpuno slažem. Preko par priča je spustio "veo zaborava", jer ništa ne funkcioniše. Sigurno ćemo se još raspravljati, ali Radionica nije čas ispravnog pisanja, nego dobrog pisanja. Nisam previše srećan što u ocenjivanju prednost imaju priče koje se "lako" čitaju. Loni zameri priči "Majke" previše poruka na premalo prostora. Ja bih mogao da održim predavanje kako je ta priča uspela da se dobro zajebava i, usput, poruči niz stvari na koje bismo itekako morali da obratimo pažnju. Meni je ta priča previše ličila na njega, pa je moguće da se sprdao na svoj račun. Dao sam ja bodove i priči "Nepodobni" zbog fine atmosfere. Ali, ako bismo počeli da je deljemo na iverke, mnogo toga bi se strovalilo u ništa i ostala samo "crna batina". U njoj nema ni F od fantastike. Želim pismene, stilski dobre, sa odmerenim i originalnim karkaterima, konzistentne priče, na vrhu naših glasanja. Ta priča ima niz prednosti od onih koje sam napomenuo, ali nije fantastika, ne pripada našem okruženju (a tamo gde pripada bila bi na dnu) i, svakako, nije konzistentna. Ko je pucao i zašto, gde su te močvare u kraju gde očekujemo pustare, zašto lešinari nadleću tamo gde nadleću... Ništa tu ne bi bilo prihvatljivo kad bi to čitali Ameri. I ja ću da se izvinim kao Vimen. Pa, izvinte.

@Stevo


Aha. Vidi, autori sa autentičnim/izgrađenim stilom (osim Hrundija, mislim da je poslao priču i da je u vrhu; ako je tako - svaka mu čast), nisu poslali priču, sudeći po činjenicama.

Meni je upravo najveći problem bio da tuđu logiku i stil ugradim u svoju priču. Po tome je bio težak. Ugraditi drugog u svoju priču.

D. je u pravu, namerno sam grub, razlozi su jednostavni. Zanimljivije je tako pisati, slobodnije je, pa se i samo pisanje kritike može uzeti kao vežba, a i saglasnije je uz negativnu kritiku kakvu većina priča ovde zaslužuje. Ulaziti detaljno u svaku priču nije zahvalno i zato sam uzeo za pravo da si dam malo oduška na taj način E, sad, priče kao što je Nekromanser me dodatno inspirišu, pa zato priložim i dodatno izvinjenje.
D. mislim da grešiš kad kažeš da stereotipi nisu deo radionice. Najbolji primer je pobednička priča koja je pokazala kako se barata sa stereotipima. Utalud je i potpuna pismenost ako pisanje ostane na nivou stereotipa.
Takođe, sitna crevca, rečenice i rečenične konstrukcije imaju sposobnost da upropaste i najbolju ideju. Minimum uloženog truda bi trebalo da bude pročešljavanje priče u potrazi za takvim greškama, kad se već obilato prave.
Ja možda jesam drkadžija, ali to ne znači da nisam u pravu

@scallop

I ja želim savršene priče. Ali krenimo od početka.

Vi mislite da ste se par puta opekli o površno čitanje, pa ga svima pripisujete.

Ja, recimo, za Majke mislim da je loše ispripovedana priča, sa bezveznom idejom (što i nije toliko bitno) i veoma lošim krajem, a vi ste je nahvalili. Ja ne gledam ŠTA ta priča poručuje. Gledam KAKO poručuje.

To je za mene suština radionice.

I vimen počeo sa smajlićima. Zemljo... 

scallope, ja sam Nepodobne zamislio kao neki postapokaliptični svet gde se mešaju sujeverje (što je po mom mišljenju potpuno legitimno i moguće) i futurističko naoružanje. Lešinari nadleću valjda nad crncem posrnulim u pesak (zbog koga je velečasni i pomislio da je neki stvor). Možda se ja samo učitavam, pa mi je sve logično, ko zna.

@vimen

Daleko od toga da ti zameram na grubostima. Zameram ti izvinjavanje na tome. Misleća smo bića. ;)

Nisam rekla da stereotipi nisu deo radionice, nego da u kritikama pokušamo da se fokusiramo na druge, bitnije stvari.

Quote from: D. on 16-01-2012, 15:43:25
Dobro, postoji nešto što se zove objektivna analiza. Ona ne uključuje izjave tipa "ako hoće da bude pisac...", "vidi kakve greške pravi..." i slično.

"Svako" ima svoje veselje.

Quote from: D. on 16-01-2012, 15:43:25
Takođe: izvinjenja za grubost podvlače činjenicu da kritičar ZNA da je grub. Zašto je, onda, namerno grub? Izvinjenja vređaju inteligenciju autora/ki. Ko je grub neka to i ostane, bez izvinjenja odmah u analizi. Tako je prihvatljivije. Bar mislećim bićima.

Klasično pranje, ukoliko se ispostavi da je napljuvanu priču napisao neko od ozbiljnih pisaca. Gde je tu muškost, pitam se?

Quote from: vimen on 16-01-2012, 16:01:39
Ja možda jesam drkadžija, ali to ne znači da nisam u pravu

Što se mene tiče u pravu si. Koliko sam truda uložio u pisanje priče, dobar sam komentar od tebe dobio.

smajlići i izvinjenja jesu mera opreza, ali ne prema "dobrim piscima", već upravo suprotno. dobri pisci poseduju dovoljnu količinu ega da mogu sa osmehom i odobravanjem da prime bilo kakvu kritiku. mene brinu oni sa klijajućim egom. svi znamo u šta svaka negativna kritika ume često da se pretvori. otud i oprez. i za plut

Iskrenog i argumentovanog kritičara ne treba da brinu takve gluposti.

Što Skalop lepo konstatuje, ja moram u svakom krugu da malo opljunem i svoju priču.
Ne toliko da bih zavarao trag već zato što, kad je pročitam ponovo (20 dana nakon slanja) zametim da je moglo i bolje.

Quote from: vimen on 16-01-2012, 16:11:56
smajlići... i za plut

Eh vimen, ti si mi bio poslednja uzdanica...

Quote from: D. on 16-01-2012, 16:03:24

Vi mislite da ste se par puta opekli o površno čitanje, pa ga svima pripisujete.

Najpre, nikada nemoj da misliš šta ja mislim. To čak nije ni pristojno. Valjda ja znam šta mislim?

U pravu ste. To je, zapravo, pitanje bez upitnika. Da li mislite i svima ga pripisujete?

Quote from: Loni on 16-01-2012, 16:23:39
Što Skalop lepo konstatuje, ja moram u svakom krugu da malo opljunem i svoju priču.
Ne toliko da bih zavarao trag već zato što, kad je pročitam ponovo (20 dana nakon slanja) zametim da je moglo i bolje.

Loni, uvek može bolje. I sutra i posle dvadeset godina, posebno.


@D. Koga mislim? Kome ga pripisujem?

Učinilo mi se da ste pomenuli "površno čitanje".

Ti si pomenula površno čitanje.

Quote from: scallop on 16-01-2012, 15:58:04
Nisam previše srećan što u ocenjivanju prednost imaju priče koje se "lako" čitaju.

Izvinjavam se. "Lako čitanje" je u pitanju.

E, sad, gde piše da sam se "opekao"?

To je moj izraz. Ja sam tako protumačila vaše izjave povodom "nezemaljske" priče i "lakog čitanja".   Mislim, donekle i imate pravo.

Dakle, ipak "misliš" umesto mene?

Ne. Mislim za sebe.   Izvodim zaključke. Ako su pogrešni, da pričamo o njima?

Ево мојих коментара. Помало штуро али тако се и осећам. 

МАЈКЕ – Стил писања и дијалози су довољно луди па се задата реченица добро уклопила. Али чему она гадост са чедом које плаче? Е то је разлика између прихватљиве и неприхватљиве приче. Без тога је сасвим у реду, не знам зашто је аутор претерао.

ХЕРУВИМ И ДЕМОН – Поздрављам ћирилицу. Све остало не ваља. Херувими не изгледају тако, колико ја знам. Друго, холивудски приказ анђела ратника ми је дозлогрдио много пре ове приче. Много више маште аутор мора да покаже. Стил писања, реченице... Не знам колико је аутор стар ни колико дуго пише али то се може поправити. Али нека писац узме бич и распали по машти.

КАФАНА НА КРАЈУ СВЕТА – Ваљана прича. Али не штима задата реченица. То апсолутно није нешто што би Рајко рекао, бар не тако. А колико сам схватио задња реченица мора да се смислено уклопи у причу, не само да џеџи на крају текста. Штета, јер све друго је баш добро.

КАТИЛ ФЕРМАН – Немам коментар. Прича има све што мени треба. Три бода.

ЧОВЕК НА МЕЂИ – Приповедање и дијалози су ми наивни али поцепана личност војводе који тупи савест алкохолом донекле вади ствар. Добро уклопљена задата реченица.

ПОВРАТАК У БЕРЛИН – Помало изанђала идеја. Путовати кроз време да би се убио велики зликовац, па ако то није већ виђено онда не знам шта је. Али занимљива изведба, аутор је ту креативан. А Цајтфирерка је баш згодно убачен лик. Зашто само и увек Аушвиц? Треблинка, Собибор, Јасеновац, Дахау, Бухенвалд итд. Тај клише ми је мало засметао. Али гласао сам за.

СТРАХ – Када прича има овакав наслов, с пуним правом очекујем нешто озбиљно добро. Али... Нека писац сам потражи правописне грешке које је направио, уверен сам да ће их наћи. Реченице су предуге, убијају ритам у приповедању. Ликови стварно превише причају, већину тога што су рекли морао је рећи приповедач.

БАНТУ ЦРНЦИ И ФАЛШ БЛУЗ – Превише неозбиљно и превише отаљано. А није ми смешно. Штета, од немачког дипломате-пијандуре могло се направити штошта добро. Предлажем аутору да настави рад на таквом лику.

ЗЕКИНА ДИЛЕМА – Е ово је слатко скроз. Баш опуштено и читљиво. Замало да опростим аутору претерано, невешто и наметљиво убачене псовке на почетку. И задата реченица је сасвим на месту.

НЕПОДОБНИ – Много дугих реченица. Морало је бити читљивије. Дијалози су као из стрипа, самим тим не баш убедљиви, али зато је и задата реченица одлично уклопљена. Волим вестерн у свакој варијанти, ту сам мекан.

УБИТИ ПО ВИЂЕЊУ – Чим је главни лик добио задатак да убије Лед Лили знао сам да неће моћи и да ће он изговорити задату реченицу. Али није то толики проблем колико млака изведба доста симпатичне идеје. Не свиђа ми се што је Лед Лили андроид, није било потребе за тим.

НЕКРОМАНСЕР – Када прича има овако претенциозан назив аутор је дужан да нам пружи спектакл. Међутим: немарно, отаљано, доста грешака, неубедљиво, прича пуца по свим шавовима. Аутору саветујем скромност и много писања за Радионицу.

ЂУРО, ПОСЛЕДЊИ СРБИН – Важи исто што за Некромансера.

Hajde. Recimo, neki koji te mnogo ne vole su napisali da je Radionica mesto gde se uči osnovnoškolsko pisanje. Hoćeš li da se složiš sa mnom koji tvrdi da je Radionica daleko više od toga ili ćeš se složiti sa njima? Jel' komplikovano?

Ali kakve to veze ima se "nekima koji me ne vole"? Ja ću se, u ovom slučaju, složiti sa vama. "Lako čitanje" je to koje mi ne odgovara. Ja ne mislim da mahom pobeđuju priče koje se "lako čitaju". Naprotiv, kvalitet uvek nekako nađe zasluženi put, bez obzira što smo raznovrsni glasači.

Vimenovi komentari su mi svakako među najkorisnijim, i za moje, a i za tuđe priče. Bilo bi dobro kada se i scallop ne bi suzdržavao, mada bi onda na radionici verovatno ostalo samo nas par mazohista 


Elem, komentari po random-u:

10.Nepodobni - 3 boda
Ovo je u suštini priča kojoj najmanje stvari fali, pa mi je stoga i najbolja u ovom krugu. Fino je napisana, drži dobar tempo, likovi su zanimljivi, ima i dobar (očekivan možda) preokret, i na kraju je lepo zaokružena. Nije me impresionirala, ali u ovom krugu svakako zasluženo na vrhu.
Tu se sad zbrajam među ove što scallop nabroja da traže priče lake za čitanje 

3.Kafana na kraju sveta
Mene ova priča nije nešto dojmila. Sporo teče, ima dosta opisa koji treba da dočaraju atmosferu, ali mene pomalo guše. Malo prepričavanja istorije, pa još malo meni nebitnih opisa, i onda tek na sredini kreće radnja koja ima dosta nelogičnosti. Taj stvor očigledno može manipulisati ljudima, čim mu može Danu navesti da se vrati, ali mora njega da ubeđuje? Zašto ga samo Rajko vidi? To je opet neka manipulacija ljudima, i opet dolazi pitanje zašto se stvor uopšte raspravlja sa Rajkom? Možda ga vidi zato što poseduje njegovo oružje? Ako je tako, to je onda moralo biti i sugerisano. Priča ima dobru poentu na kraju, ali nedovoljno da bi mi popravila utisak.

7.Strah
Atmosfera japanske mange. Jedan lik se bori da vrati boje u svet, drugi je strah sa maskom na licu - klasični dobrica i zloća. Stoje jedan naspram drugog i raspravljaju pre nego što stupe u borbu, u kojoj će jedan pobediti drugog na foru. Kao što rekoh, klasična postavka japanske mange - ali mange su mahom naivne, idu na vizuelni efekat, na poteze koji će formirati neki zaplet u borbi. Mislim da u priči to jednostavno ne može da funkcioniše. Nema taj efekat. Nije toliko zanimljivo, što me dovodi do utiska da priča nema neku poruku, ima slabe likove, teatralna je, a prazna.

1.Majke - bod
Dopadaju mi se dijalozi u ovoj priči, po meni nisu nepotrebno vulgarni. Dopadaju mi se inserti iz života protagoniste, koji su lako mogli skrenuti u prepričavanje, ali mi je drago što ovde nisu. Eh sad, nelogičan je čitav zaplet oko Darkelove, ispade da je ona izuzetno uticajna, ali postavlja oglas za telohranitelje? Konstruisala je te kupole, ali nije otkrila da je on jedan od preživelih, još i radioaktivan? Ne pije mi to vodu, ali je priča solidno odrađena, na kraju sam se čak i nasmejao kod scene sa klincem.

9.Zekina dilema
Ovde mi ne smetaju psovke, koliko mi smetaju amerikanizovane psovke. Ne pamtim kada sam rekao "nema usrane šanse" ili "on ili jebeno mi". Nisam neki "jezičar" ali to mi jednostavno nije u duhu našeg psovanja. Kada je zeka rekao "jebi ga, bolje ne može", stekao sam utisak kao da je autor to rekao i za svoju priču. Zašto mu nisu kontrirali? Koja je bila svrha svih ostalih likova, ako je zeka sam odlučio šta će da uradi, i niko mu nije prigovorio? Tu su čak tri lika bez svrhe.

6.Povratak u Berlin - bod
Ovo je dobro zamišljeno. Ubio je zlotvora i osudio svet na propast, pa se sada vraća da poništi to ubistvo. Lik frau Marte mi malo lebdi u vazduhu i nisam siguran da li je uopšte bitan za radnju, osim da prikaže svet iz švapskih pornićarskih filmova. Takođe mi je i na kraju čitavo to objašnjavanje kroz "mogao sam, ali nisam..." malo labavo, možda je to moglo biti i bolje realizovano. Pored toga, nemam zamerki. Priča fino teče, jasna je, dobro je formirana ispred zadatka, što je mislim i bio cilj ovog kruga.

Najlepše bih molila da se oštrina (poželjna, ako je argumentovana i potkrepljena znanjem) ne meša sa grubošću. To nas neće odvesti daleko u analiziranju.


Solidne kritike, Sinlen.

Quote from: D. on 16-01-2012, 17:06:38
Ali kakve to veze ima se "nekima koji me ne vole"? Ja ću se, u ovom slučaju, složiti sa vama. "Lako čitanje" je to koje mi ne odgovara. Ja ne mislim da mahom pobeđuju priče koje se "lako čitaju". Naprotiv, kvalitet uvek nekako nađe zasluženi put, bez obzira što smo raznovrsni glasači.

Evo, na primer, kako to izgleda kod Sinlena. Sorry, Sinlen, na reketu si mi.


U priči "Nepodobni" praktično mu ništa ne smeta, a u priči "Majke" mu smeta zašto Angela "raspisuje konkurs kad je tako uticajna". Ima tu još po nešto, ali neka to bude sve.


U čemu je razlika? U prvoj priči ne smeta ništa, ni šta pop i šerif traže, ni kilavi dijalog o grifonima i štagod, ni to što se traži "Moćvarac" u pustinji, ni zašto šerif ubija popa, ni zašto lešinari lete iznad "Močvarca", ni ko je šta kome dužan, ni trista drugih materina... A u drugoj, jebiga, uticajni drugačije biraju telohranitelje... E, pa razlika je u tome što je u prvoj priči stereotip poređan do stereotipa, a kao takvi ne privlače pažnju, a u drugoj dobijemo sva obrazloženja zbog čega bi neko da se osveti u nekom svetu gde se zloupotrebe događaju na sličan način kako se danas događaju, osim obrazloženja kako se biraju telohranitelji. Pa, ti sad vidi zašto sam nadrndan na stereotipe.

Šta je? Gde si sada? Dao sam ti primer kako stereotipi odnose šnjur, a ti ništa. Ako to treba da bude dobitni model, ja bih prekrečio.

Ah, navikli ste da se uvek javljam? Neka, rekla sam šta sam imala, vi isto. Možda da ostavimo mesta za analize, a mi možemo i preko porukica da se dopisujemo?

Imam P.M. averziju.

Quote from: vimen on 16-01-2012, 16:11:56
dobri pisci poseduju dovoljnu količinu ega da mogu sa osmehom i odobravanjem da prime bilo kakvu kritiku.

Čekaj malo dok dokačiš Scallopa ko što se meni desilo, pa da vidiš kako musa dere jarca.

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 16-01-2012, 15:57:12
Ako sam opet glasao za tebe, biti će mi drago i preporučam se

Nisi, al već u februaru 'oćeš.