ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

@scallop
Moje komentare slobodno koristite kao referentnu tačku. Ne smeta mi ni malo, naprotiv. I tako stičem uvid u sopstvene previde kod drugih priča, a to je opet korak ka sticanju uvida u previde kod mojih priča.

To svakako ne znači da bi svako trebao da komentariše svačije komentare. To bi bilo jako, jako loše.

Ovde svako komentariše sve bez razlike. Tvoj komentar sam iskoristio da pokažem kako je moguće da čitanja vidimo različito. Da ono što pročitamo "lakše" prepoznamo kao "bolje". Nekad nam ne smeta nešto gde će se neko drugi itekako zaglibiti. Ni meni nisu smetale nelogičnosti u priči "Nepodobni", a mogle su. I ja sam dao glas za tu priču. Boban će sigurno biti protiv, ali ja volim kad negde osetim potencijal u priči. Ako svaku priču posmatramo kao predtekst koji može da bude doteran i samim tim bolji, čini mi se da treba da primetimo one koje mogu da budu jako dobre. To sledi iza faze u kojoj naučimo da nam priče budu jasno i pismeno napisane. Upravo pokušavam da izdvojim 30 od prethodnih 200 priča, koje ću predložiti za doradu i ZS zbirku (kao jedna od 5 ili 8 osoba). Mislio sam da je dovoljno da pogledam samo one koje su u prve tri svakog meseca. E, nije dovoljno. Ima tu priča koje smo u glasanju prevideli. A ne bismo da nešto promašimo, zar ne? Kako bi nam svima bilo lakše, a savest čista, onda moramo da izvršimo mali pritisak i na čitanje u Radionici. Ako grešim, onda samo ja grešim i u konačnom izboru neće biti značajno.


Stipane, zamolio bih te da izneseš čime ja to tebe "lešim" zbog nekog tvog mišljenja kojim si me "dokačio". To sranje si ponovio nekoliko puta, a ja ne vidim da zbog nekog svog mišljenja imaš manje pažnje ili naklonosti s moje strane. Čak suprotno.

Ma jok Scalope, to ja prepadam ljude kad god počnu da pričaju kako ne cvikaju od dobrih pisaca i autoriteta.
Vidiš da se Vimen ne javlja otkad to lupih. Al' eto - sad mi propade štos...

Paranoičan sam poslednjih dana, a nije ni čudo.


Vimenovi i Sinlenovi komentari su OK.

Ma dobri su im komentari, nego meni đavo ne da mira...

Quote from: scallop on 16-01-2012, 19:47:25
Paranoičan sam poslednjih dana, a nije ni čudo.

Pa bar na radionici (a i šire) ne damo nikome da vas dira. 

Mi vas čačkamo tu i tamo, al ne mnogo. 

Upravo sam hteo da postiram komentare kada se desilo nešto nepredviđeno i sada moram sve ponovo. Ne postoji smajli koji bi dočarao koliko sam trenutno besan. Mislim da ću da odem na neko vreme.

Eh, lako je tebi da odeš...

Gadno, bogami. Što ne snimiš komentare negde pre no što ih postiraš?
Mada, posle bitke su svi generali...

1. Majke

Jasna je asocijacija na stvarne ljude i događaje. Priča ima problem sa dinamikom, odnosno zbrzana je. Svi likovi i događaji nevezani za Darkelku i masturbatora su nevažni i priča je trebala da počne od trenutka kada je Anglea unajmila onanistu kao telohranitelja. Dijaloga im previše i iz njih se da primetiti da su likovi pobegli sa neke dizelaške žurke.
  oglasu svoju šansu nađoh."

Ne razumem ovu zamenu mesta reči koja uzima maha gde to uopšte ne fukcioniše sa stilom priče. Penis ipak nije revolver, i zadatak nije ispoštovan. Motiv labav.   

Вимен је Јован Скерлић Знака Сагите!

Savajate, hoćeš da ja budem brutalna, gruba, kakogod?  Misliš da je to teško?

Šta? Dosad to nisi bila?

Ne. 

2. Heruvim i demon

Dramaturgija, dramaturgija, dramaturgija. Da bi onaj ko čita priču mogao da se saživi sa njom, pisac mora da ga ubedi da se ono o čemu piše ili desilo ili dešava. Ovo je školski primer prepričavanja.
  крила и доскочио поред летелице."

Još jedan primer. Ako mi pisac dozvoli:

"Izbegavši mitraljesku paljbu iz nevidljive letelice, Heruvim je, zamahnuvši krilima, doskočio uz njen bok."

Quote from: D. on 16-01-2012, 20:42:21
Savajate, hoćeš da ja budem brutalna, gruba, kakogod?  Misliš da je to teško?

Послушај своје срце и буди шта `оћеш и каква `оћеш.

1. Majke


Ova priča prekoračuje limit za 200k. Vodite računa o tome.


Sve uvrnute ideje (što je u mom sistemu pozitivno!), poput ove, imaju dva puta: da budu proglašene totalnom glupošću ili genijalnošću. Ova je genijalnost izgubila u stilu pisanja i u zaokruživanju ispripovedanog. Moralo je to mnogo bolje kako bi nas pisac uverio u svoju nameru da napiše priču.

Ovo je (a često se sa tim srećemo) vic od 6200 karaktera (često je to na radionici), s tim što nas priča smara i vuče za nos do same akcije (kako je i Hrundi primetio). A akcija je zbrzana, besmislena i besciljna. Šta je poenta ove priče? Koju emociju treba da izazove? Šta je nagrada za njeno čitanje?


Meni je ok da revolver bude zamenjen penisom, ali mi nije ok da priča nema ama baš nikakvu poentu, dok joj prethodi uzaludan tekst sa brojem prekoračenih karaktera.


Stil? Mnogo bi bolje stajao drugačijoj vrsti priče... tipa Daglasa Adamsa ili Terija Pračeta. Ovako zbunjunje, navodi na pogrešan trag da je u pitanju parodija, kad ono - pokušaj satire. A satira mora da ima čvrstu strukturu (što podrazumeva jaku poentu), inače se svodi na zafrkanciju.




2. Heruvim i demon


Hm... Ova priča ostavlja bled utisak zato što je naivno ispripovedana. Sve od logike priče do stila je svedeno, bez jasnog cilja, osim nekakve borbe, oko nekog kovčega, koji je, iz nepoznatih razloga, prazan...


I tako se vrti i vrti i vrti... Borba je dosadna, tenzija se ne diže, pripovedač ne brine o očekivanjima čitaoca; zapravo - potpuno je od njega/nje pobegao, nije ga briga da li će neko da se smori, da mu poveruje, da...


Hej - pišem kritiku na ovu priču i bacam pogled na komentare koji pristižu, i kapiram da je Hrundi napisao identičnu analizu. Čak je isti primer ("Namerno. Jer....") odabrao, te ću jednostavno da stanem da se ne bismo ponavljali...

Quote from: Savajat Erp on 16-01-2012, 20:47:38
Послушај своје срце и буди шта `оћеш и каква `оћеш.

To je dobar odgovor.

3. Kafana na kraju sveta


Solidno ispripovedano. Milion puta viđeno. Jedino što ovde ostaje nejasno da li je pijani Rajko sve izmislio ili mu se vanzemaljac zaista dešava. Pokušaj tople i nepretenciozne priče. Ima sitne greške u konstrukcijama rečenica.

Ne ispunjava glavni zadatak (uklapanje finalne rečenice u celinu) jer definitivno odskače po stilu i ne može da se veže za Rajkov psihološki profil ni vokabular. Što će reći - zbrzan i nepromišljen kraj.



4. Katil ferman


Ovo je primer priče koja prerano odaje svoj kraj.


Likovi nisu dobro portretisani, neuverljivi su i naivni. Milion puta viđen kliše. E, sad, rekoh da mi stereotipi nisu bitni, ali ako ih koristimo dajmo da to bude makar uverljivo, dobro ispripovedano, da ima neki originalan element, makar bio i sasvim mali.


Takođe je veoma bitno odgovoriti na pitanje - kako, gde, zašto, s kim, o kome i slično. Zašto je naručeno ubistvo Srpkinje? Misterije oko motiva asociraju na lako rešenje, a ne na dobru psihološku izgradnju likova.


Za ovu priču nisam glasala jer mi se nije zahvalila na čitanju. I još mi je odmah na početku rekla šta će biti na kraju. Takođe naivna.

E, jbg, sad je i meni prso komp i otišo komentar... 

3. Kafana na kraju sveta

"višak rakije uobličene u komadiće ćevapa"

Molim vas, budimo ozbiljni.

Prva polovina priče bolja, kasnije sve postaje isforsirano sa ubacivanjem elemenata fantastike. Nemam nikakvih drugih bitnijih zamerki, osim što je, kao i u većini priča, motiv nejasan i nedovoljno čvrst i što završna rečenica odskače od načina pripovedanja u ostatku teksta i od karaktera protagoniste/a.

4. Katil ferman

Preslikan slučaj iz prethodne priče. Možda je bolje ne siliti sa fantastikom, ili je bar dozirati u malim količinama. Ovde imamo i putovanje kroz vreme i nekakvu vampiricu/vešticu i pored svega toga nejasan motiv. A motiv je važan zbog karakterizacije likova, a ona zbog uverljivosti same priče.

5. Čovek na međi 

"Zvuk metala zapara prostoriju ispunjenu zadahom duvana, ustajalog vazduha i alkoholnih isparenja."

Kakav je to "zvuk metala"? Ja ga nikada nisam čuo. Može da bude "zvuk metala koji se kida, cepa", "metalni zvuk", ili sl. 

"okomljava" ili bi trebalo "okomljuje"?

U ovoj priči je karakterizacija lika solidno odrađena, pa se tu da nazreti i neka savest i pritajeno moralisanje, a sve propraćeno uz dobri stari alkohol. Ali meni, koji sam pročitao tek nekoliko SF knjiga, nikako ne ide jedno sa drugim rakijanje i stajanje za komandnim pultom svemirskog broda u nekoj tamo galaksiji. Pa valjda ima neke komandne hijerarhije, kako je moguće da se alkosu dozvoli da upravlja svemirskom krstaricom?

6. Povratak u Berlin

Putovanje kroz vreme i alternativna istorija su "mali milion" puta prežvakani, ali nije to problem u ovoj priči.
Ponekad je teško prići pojedinim istorijskim događajima bez predrasuda i objektivno.

Na primer, Hitler je ovde okarakterisan kao čovečuljak, što on nije bio. Odnosno, za ono vreme, kada su ljudi bili u proseku niži za nekoliko santimetara, on je bio normalne visine.
Dalje, ako je, a i pisac to kaže, bio odlikovan u ratu, a poznato je da je se Hitler isticao hrabrošću i odlučnošću na frontu, da li je za očekivati da se jedan takav čovek, koji se sprema da pokrene točak istorije u sebi željenom pravcu, baš upiša u gaće? Čovek takve harizme i energije koju mu i neprijatelji nisu osporavali? Čisto sumnjam.
   
"Za baku! Za Aušvic!"

Kakva sad baba? Pa ko se još sveti zbog babe? Mislim da se moglo bez ove patetike.

Tebi baš smeta ta fantastika...

Kome se sve sad pokvario kompjuter?

Ah, ja odavno imam problem sa punjačem. Cap i ugasi se. 

Vidim da se punjač ugasio.

Ок, неће више нико? Па, ајде да ја дам неки свој екстермно површни конт. Еве мојих 4...

Неподобни - наравно, sucker сам за вестерн, па чак и за ову Сабља и Звездани шерифи играрију.......не знам шта бих рекао....супер?

Херувим и демон  - само сам ја гласао за ово...не знам, била ми је баш симпатична, а посебно, по мени, вешто је уклопљена задата реченица, што је у већини других прича углављено на силу...само пар ствари: церекање је у ствари смех, зар не? А каже се да су демони заборавили да се смеју...осим тога то исто церекање се помиње више пута на малом простору...Балдор се зацерека, овај се исцерио, Херувим се зацерека....то ми је запало за неискусно око на другом читању.

Зекина дилема - одлична идеја...као релативно (читај: потпуно) вулгарном човеку псовке ми нису пале ни као изненађење, ни као ствар вредна згражавања...али су овде убачене некако на силу и скроз непотребно...и како су то Лија, Зека, Јеж и Јазавац сународници? Пуком чињеницом да су животиње или зато што сви живе у рупама? Опасност их начинила једним народом?

Ђуро, последњи Србин - осим безвезног наслова, прича ми се свидела...реченица:"Ако је то истина, зашто нас онда дркате?" ме је освојила, испада скроз ненадно и погађа у мету...мало климав крај, ал добро....

У тајном сам гласове дао и:

Катил ферман - занимљиво...лепо тече до тренутка кад Бесим пада под власт мистериозне господарице....ту сам се погубио мало...скокови кроз време, визије овога и онога, ко, шта, бре? Овде је задата реченица углављена на силу и обара темпо приче, уместо ефектног завршетка.

Некромансер - добра идеја, провејава нека мрачна атмосфера...али такође је помало неразумљива посебно при крају, али сконтах на друго читање...дијалози су ми лоши и преусиљено неозбиљни с обзиром на ситуацију у причи.

Признајем да сам приче ценио по занимљивости и лакоћи читања; мало сам пажње обратио и на уклапање задње реченице....на све остало не баш. Своју површност никад нисам ни крио.

Quote from: Суба on 16-01-2012, 17:04:10
Ево мојих коментара. Помало штуро али тако се и осећам. 

МАЈКЕ – Стил писања и дијалози су довољно луди па се задата реченица добро уклопила. Али чему она гадост са чедом које плаче? Е то је разлика између прихватљиве и неприхватљиве приче. Без тога је сасвим у реду, не знам зашто је аутор претерао.

Kako čemu? Pa upravo plač tog deteta izazvao je sažaljenje glavnog junaka.

Najveći motiv glavnom junaku za osvetu je što je dotična kriva za smrt njegove majke.
Predomišljaj je nastao onda kad je shvatio da je i krivac takođe nečija majka i da će njena deca bez nje patiti isto kao što je on patio bez svoje.

Bez plača deteta ne bi bilo ni suočenja sa sažaljenjem na licu mesta i glavni lik bi svršio svoju otrovnu tečnost u krivca.
(Ili se ženski krivac kaže krivica?  )

Ih, bre, Loni... Moja poenta je bila bolja. Čoveku se svidelo osvećivanje, pa je otezao toliko da je mama zbrisala kod deteta.


Nije trebalo ti da obrazlažeš. To jeste razbijanje igre.

Quote from: scallop on 16-01-2012, 23:38:25
Čoveku se svidelo osvećivanje, pa je otezao toliko da je mama zbrisala kod deteta.

Ali ima potencijala da ima bolji kraj. 

Срећом те је Ломи остао тајновит по питању своје приче и да, ја сам то тако схватио, дакле, исправно...али, да наставим...

Мајке  - шта ми је овде засметало? хаотичност, неки општи утисак несређености текста..али, идеја је добра у основи...само ми не иде у главу да неко свој пенис назива револвером...

Кафана на крају света - овде ми је најинтересантнија Рајкова животна прича и добра реченица -  Košulja, mesec dana neoprana, natapa se teškim znojem celoživotnog fizikalca...сама фрка око ванземаљца који губи оружје иза пољског тоалета ми не пије воду...сви дијалози са ванземаљцем су ме заморили...као и опет та проклета задња реченица.

Повратај у Берлин - претенциозно помало...мада, добро написано...мада, можда већ виђено...помало и незанимљиво...чак мислим да Хића у то време није имао своје чувене брчиће.

Postavljač zadatka nije precizirao da li rečenica može da bude bukvalna ili može da bude simbolička. 

Страх - два револевераша која брбљају у недоглед...признајем да ову причу нисам схватио уопште, а после другог читања ме није ни повукла да пожелим да је схватим.

Банту црнци и фалш блуз - иако ме је ова прича понела у кожу некаквог Немца у афричкој вукојебини, сам хумор и начин обраћања је мени одбојан...Немци, Шумадинци...бла, бла....далеко од тога да је незанимљива ипак.

Nije krivica, nego - krivulja.

Krivuša? 

Boga mu, pored ovih Spitfajera moji komentari ispadoše obzirni i prepuni razumevanja za napore pisaca u pokušaju...

Nastavak:

2.Heruvim i demon
Ovde važi isto kao i za Strah: plamteći mačevi, štektanje mitraljeza, seckanje letelica... sve je to zanimljivo na filmu,
ali u tekstualnom obliku, to ne može da nosi priču. Ko je Heruvim? O čemu razmišlja dok vekovima čuva tu kutiju? Zašto
su demoni proterani iz jata? Šta Baldor misli o svom izgnanstvu? Ne deluje mi da je zadnja rečenica dobro umetnuta. Čak i da Baldor zaista kaže da je "mogao reći nešto pokajnički patetično" to bi sigurno bila daleko kraća rečenica.

12.Nekromanser
Mislim da bi ovo bila dobra priča da je realizovana drugačije. Ima dosta prepričavanja na početku, pa onda i objašnjavanja procedure oživljavanja. Kada krene dijalog, protagonista čak tri puta ponavlja "On mora da ostane mrtav...", pa mogao je i samo jednom. Da je priča odrađena dinamičnije, bila bi zanimljivija i za čitanje, ovako mi je na momente bila dosadna. Iskreno, i pri bodovanju i pri pisanju komentara sam morao ponovo da je pregledam, kako bih se podsetio o čemu se tu radi.

8.Bantu crnci i falš bluz - 2 boda
Što je više čitam, to mi se više dopada. Čitava priča mi ima neku maglovito-prljavu atmosferu sa repovanjem Ajs Nigrutina, i to mi se mnogo sviđa, iako ne slušam Ajs Nigrutina. Mešanje jednine i množine mi u neku ruku i ima logiku, jer ih je samo šestoro ostalo, pa svako predstavlja one-man-nation. Osim nemci. Ne znam samo zašto majka, a ne žena..
Mislio sam da će biti tesnije na vrhu nzmeđu ove priče i Nepodobnog.

13.Đuro, poslednji Srbin
"Da te jebo otac gušterski, ne zovem se Grum nego Đuro!" e ovde sam pao sa stolice od smeha. Čitav dijalog mi je bio
zanimljiv, dobio sam i par informacija o glavnom liku, i par informacija o lordovima. Možda je tu moglo biti i više ispričano
da nije bilo u formi dijaloga. Već stoji primedba za naočare, al' meni malo promiče i poenta na kraju: u suštini, pucao je
u njega, ali je Lord ostao živ, a Đuro je svejedno izrazio zahvalnost. Možda je pucao sebi za dušu, al' to mi je onda
klimavo.

4.Katil ferman
Ova mi je bila u igri za bod. Dopada mi se tok priče, zaplet sa devojkom - gospodaricom mrtvih, pojavljivanje želje protagoniste da služi kao rob. Eh sad, zašto bi mu 'gospodarica' rekla tu rečenicu na kraju? Zar i ona ne želi da vidi sultana mrtvog? Ja sam stekao utisak da je baš to bila njena namera, da je to sve deo nekakvog većeg plana. I onaj stari, najstariji kliše od svih: zašto mu vidovnjak nije rekao da se ne sme sexati s njom, i zar ne bi taj vidovnjak video da će se baš to dogoditi?

11.Ubiti po viđenju
I ova je je bila u igri za bod. Jedini razlog zbog kojeg nije dobila bod je ona romantična klasika na kraju, kada je pušta da
ode, a koja sada funkcioniše samo u filmovima tipa Sin City. Čitav taj dijalog mi je izvučen iz detektivskih filmova, a
nisam od onih koji padaju na to. Inače, meni je u ovoj priči možda i najbolje uklopljena ta poslednja rečenica, baš mi
nekako stoji kako treba.

Зашто је "Катил ферман" тако лоше прошао? Мене је та прича добила одмах. 

Jel' tebi ide revolver sa fermanima, turbanima i sa na Drini ćuprijom? Pisac se upljeskao u sopstvenom sosu. Isto kao i onaj se heruvimima i serafinima. Fantastika trpi svašta, ali ne i koješta.

heh. 

Quote from: scallop on 17-01-2012, 14:38:34
Jel' tebi ide revolver sa fermanima, turbanima i sa na Drini ćuprijom?

Не желим да те нервирам али Семјуел Колт је изумео своје чедо 1836. године, а БиХ је била османска до 1878.

To je tačno, ali sledećih deset godina je konjica u SAD upucavala Komanče i Kajove, a tek još desetak kasnije kolt se pojavio i kod civila u Kaliforniji. Čitav taj period je Bowie nož (30 cm. sečivo) smatran efikasnijim oružjem, "jer njime možeš da ubodeš više puta". Bosforski uvoznici su tada snabdevali Anadoliju, a kod nas je revolver doneo Džon Vejn. To, ipak, nije bitno za priču. Bitno je da ona nosi "pogrešno odelo". I, ne znam zašto je Lonče pomislio da sam je ja napisao.

Није само лонче.  Али након другог читања сам одустао од те помисли.

Ех, очекивао сам прегршт коментара кад дођем са шљаке, кад оно....кад ће Скалоп да опљуне?

  Никако да нађем ону штрањКу (или се каже штрањГу ?).

Ајде, код кога је? Нека ми је лепо да, јер сам ја стао први у ред за бесење.

Nastaviću ja sa komentarisanjem u neko vreme noćas...

Čekaš Hrundija, pa da prepisuješ od njega?

Ah, da, da... Još od prvog kruga prepisujem od njega. Čak i kada nije učestvovao. 

Šta ćete, njegovo i moje mišljenje zaista se često poklapaju. I ja volim njegove priče (kada se ne zanese u sopstvenom egu). Šteta što je takav drkadžija.
A možda i nije. Šteta, mislim.

Kaže se štranga. A ova Princeza će da nastavi u "neko vreme noćas" ako se opet ne napali na neku sado / mazo raspravu sa svojim omiljenim drugarima.

Šta ćeš. Svi mi smo pomalo majke Tereze.

Quote from: Stipan on 17-01-2012, 19:00:44
Kaže se štranga.

Можда код тебе. Код мене се каже штрањка и то ти је то.