ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Neb' ja da smetam, ali nagan revolver je bio prisutan u Srbiji druge polovine veka devetnaestog,  počesto i kao oficirsko naoružanje. Sad, dal je Srbija bila tad do Ilidže, pojma ne znam nit me tangira.

Srpski konopac je najpravilnije. Ne treba ti nagan. A, bre, terate me da guglam!   Taj kraj XIX veka je bio mnogo kratak, deset godina.

Đavo taj Steva, nije li? Svašta iskopa i kad treba i kad ne treba.

Quote from: D. on 17-01-2012, 18:58:26
Šteta što je takav drkadžija.

Zar ja?

Kaže se štranka, bar u delu Srema odakle su rodom sa majčine strane. Mada bi valjalo pitati eksperte^tm za pravopis. Šesto ili šeststo. Štranka ili štranga? To sigurno nema u bukvaru. Ili da pitamo Švabu?

6. Strah

"Dve osobe obučene u dugama ukrašene crne odore su stajale na
vetrovitoj livadi sa jedne strane oivičenoj brdima."

Mislim da pisac ne bi već u prvoj rečenici trebalo da maltretira čitaoca, i da ga tera da previše mudruje - aha, tu su dve osobe, aha, obučene kao za paradu pedera, ali ima tu i crnog, opa, i vetrovita livada, pa još i brda. Cela prva rečenica je mogla biti duplo kraća i efektnija. Mislim da čitaoca neće previše zanimati što je livada vetrovita. Ako bi taj vetar imao neku funkciju u priči, onda to menja stvar.

"bili su to revolveri u kojima se nalazilo šest zastrašujuće razornih metaka"

Pričamo često (ne ja) o suvišnim pridevima. Kada je nešto razorno, podrazumeva se da je zastrašujuće. Mislim i da je samo "šest metaka" dovoljno.

Več je primećeno u ranijim komentarima da se protivi logici da u toku dvoboja protivnici naširoko razglabaju "ko je kome šta i kako onomad..." Ako je već autor hteo da tako kroz dijalog okarakteriše likove i da im motiv, onda je trebalo početi od trenutka kada maskirani čovek pobeđuje starca. Mladić i devojka su nepotrebni likovi. Protivnik sam opširnih dijaloga na ograničenom slovnom prostoru kojim mi raspolažemo.
Priča ima sličan problem kao i "Heruvim i demon", dobra ideja koja nije ispričana, već prepričana i objašnjena.

8. Bantu crnci i falš bluz

Mislim da glavni protagonista nije nepismen, kako je ustvrdio Loni, već je u pitanju slučaj "one man nation", kako je primetio Sinlen. "Ja smo Nemci i bolujem od gihta." Mnogi uzimaju sebi da pravo da u ime nacije rade ovo ili ono, na primer da se izvinjavaju a da im to niko ne traži, tako da mislim da već na početku priče vidi se parodija i može se naslutiti u kom pravcu će se radnja odvijati.

Radnja je prespora, podseća na neke ranije radove jednog učesnika, i verovatno je sa namerom dinamika takva, što treba da upotpune i bluz i vrućina i lagano ispijanje džina.

"Pripaljujem pljugu. Lenjo, lenjo je."

Ovde bih ovako: "Lenjo pripaljujem pljugu. Lenjo je." Dakle lenjo se pripaljuje cigareta, i lenja je sveopšta atmosfera, zamorna, sparna, otežala.

Ne znam da li ovaj pisac žali ili uživa u tome što je na planeti samo šestoro ljudi?

I da, imamo mi naš, domaći bluz, groteska bi sa ovim bila još izražajnija:

Bora Spuzic Kvaka-Na rastanku

Quote from: Hrundi V. Bakshi on 17-01-2012, 20:22:04

Štranka ili štranga?

Или штрањка?

Konopac.

Uže, štrik...

Canabis sativa, konoplja, konopac. KONOPAC.

Рафија?

9. Zekina dlilema

Nije lepo da se nevinim životinjama stavljaju tako pogane reči u usta.
Priča počinje dobro, ali se to dobro završava zekinom rečenicom, "A sada svi lepo odjebite." Ta rečenica mi se sviđa i ona ima lekovitu moć. U prvom delu je sve "nacrtano" šta ko treba da uradi i šta bi trebalo da se desi, samo da je autor to doveo do kraja. Zecu je dat karakter neodlučnog i slabog (hvataju ga za "okovratnik"), letargičnog i nezainteresovanog (važi, uradiću sve što tražite, samo sutra, a sada odjebite, idem da jedem "mrkvu"), koji se u drugoj polovini bez razloga i ikakvog smisla menja u karakter nekog ko razmišlja i morališe, pa čak i smišlja neku alternativu prvobitnom planu, u vidu nekog otrova za pacove. I tu već vezivno tkivo priče počinje da labavi, logika se klima, i zec koji kroz reč "odjebite" jasno poručuje šta misli o svojim "sunarodnicima", na kraju brine šta će oni reći ili misliti što on nije pucao. Neubedljivo, zar ne?

10. Nepodobni

Teks Viler na sagitovski način. I zaista sam imao utisak da Teks i Kit Karson jašu prerijom i filozofiraju na svoj način. Dao sam priči tri poena zbog dijaloga. I time demantovao sebe. Ali ovde je dijalog dobar. I sposoban, za razliku od nekih prethodih, da iznese priču. Bez obzira što se radi o "stripovskom", žanrovskom dijalogu.
Zadata rečenica je dobro uklopljena, jer se zna šta pokreće protagoniste, i jasno je šta bi zadesilo Abota da su otkrili da nije pucao, a mogao je - štranka, štrik, konopac, i ćao.

Quote from: Hrundi V. Bakshi on 17-01-2012, 20:22:04
Zar ja?

Ma da, al ne mari - analize su ti dovoljno duhovite za praštanje drkadžijstva. Samo ti nastavi.

11. Ubiti po viđenju 

Još jedan vestern.
Dva problema: previše objašnjavanja da bi se "nacrtala" Led Lili, i prilično labava "uklopljivost" zadate rečenice. Tu uklopljivost je bilo moguće pronaći u dobijenom prostoru koji bi bio "oduzet" Led Lili. Autor je sebi bespotrebno dao autogol.
Sa druge strane je poentirano dubljim odnosom glavnih protagonista u prošlosti, da kažemo ljubavlju, što se provlači kroz celu priču i daje joj osnovu. Međutim, upravo zbog takvog odnosa, škripi zadata rečnica, jer pitanje je da li bi se Derinjanin i Led Lili tek tako rastali, bez obzira na posledice.

"Prvo, bez lažne skromnosti, ja sam najbolji i najpouzdaniji u tzv. Odeljenju za čišćenje;"

Treba graditi uverljive likove, jer i dve, tri reči izgovorene kroz usta protagoniste, mogu da naruše tu uverljivost. Zaista jedan likvidator ne mora da se pravda, bar ne meni.

Priča bila kandidat za bod, ali su "Katil ferman" i "Povratak u Berlin" imale za nijansu jači motiv. 

12. Nekromanser 

Zaista nejasna priča, sa ulogama koje nisu jasno definisane, odnosno čitaocu nisu ostavljeni čak ni putići da razluči šta se dešava, na koji način i zbog čega. Imamo lik koji ubija za pare. Dobro. A nekromanser? Gavran? Dizati nekog iz mrtvih iz čista mira nije baš zdravorazumska rabota, osim ako u tome onaj ko čini nema neke korisiti. A ovde vaskrsavaju li vaskrsavaju. I sad, mene više zanima zašto se to dešava, nego kako toj pojavi naći leka.

"U vlažni sat"

Kakav sat? Je li ovo treba da znači da je kišno vreme?

"Jedan jedini, preostali, metak meškolji se u burencetu sam samcijat."

Višak iz očiglednih razloga.

Problem priče loše okarakterisani likovi, neuverljiv dijalog. Par solidnih scena atmosfere. Takođe dobra ideja koja se pažljivijim postupkom može dovesti do dobre priče.

13. Đuro, poslednji Srbin

Dobra priča, ali sam glasove za parodije istrošio u ovom krugu. Ovde je zadata rečenica dobro uklopljenja, jer je Grumu tj. Đuru, dat izbor "slast ili čast". Đuro je izabrao šta je izabrao i to je njegovo pravo.

Štranjga je za međ šunke a pajvan za kravu.

Код нас је штрањка за краву. Уосталом, доста више о томе! 

нисам стигао да гласам а гласао бих за
03
08
10
06
и можда за 04 и 05 у тајном

плут, нисам заборавио на табеле за преостале месеце, још увек немам времена.

Quote from: D. on 17-01-2012, 18:41:02
Nastaviću ja sa komentarisanjem u neko vreme noćas...

I kada bi bilo to "neko vreme noćas", ako nije tajna?

Spadam u grupu površnih čitača priča sa radionice. Nemam puno vremena da odvojim ni za pisanje, a kamoli za seciranje priča. Ostajem sa pričama koje me uhvate na prvu. U ovom krugu radionice to su bile priče: Majke, Ubiti po viđenju i Bantu crnci i falš bluz.
1. Majke. Prva pročitana priča; prva priča koja me je osvojila. Dinamično je ispripovedana; sve je na svom mestu; dijalozi su jako dobri.
2. Ubiti po nahođenju. Ovu priču sam stavio ispred priče Majke samo iz razloga što mi se svidela atmosfera.
3. Bantu crnci i falš bluz. Ova priča me je baš legla. Uveselila me je, da kažem tako.
 
Problem je nastao kada je trebalo da dodelim nekoj priči poslednji, četvrti, bod. Čak pet priča je bilo u opticaju. Kafana na kraju sveta; Katil ferman; Pvratak u Berlin; Čovek na međi i Nepodnobni.


@

Siledžiji koji se boji roditelja dece koju je tukao: za dosta stvari vezanih za moju priču si u pravu. Dobro si je rasčerečio. Jedan tvoj kometar me je baš nasmejao.


@


Hrundi: Da. To znači da je bilo kišno vreme.

Quote from: Stipan on 18-01-2012, 04:49:16
I kada bi bilo to "neko vreme noćas", ako nije tajna?

Biće, biće. Ima vremena. Nikoga neću izostaviti.

Quote from: дејан on 18-01-2012, 01:23:44
плут, нисам заборавио на табеле за преостале месеце, још увек немам времена.

Hvala za ovomesečnu tabelu. :)

Quote from: дејан on 18-01-2012, 01:23:44
плут, нисам заборавио на табеле за преостале месеце, још увек немам времена.

Taman da se zahvalim... al' sad i ne moram.

Zahvali se jednom serijom oštrih komentara na priče, recimo...

Oštrim se, ali kad si u haosu mnogo je lakše zajebavati se nego se ozbiljno posvetiti komentarisanju. Sam se oprala?
Dobro, opravdala.

Pa jesi, ali ranije smo bili ažurniji, ili se meni bar tako čini. Jel' to nama dosadila radionica?

Hajde, reci, Stipane, ko to dosad, osim mene (a ja sam zauzeta iščitavanjem nekih drugih priča), nije komentarisao priče, a učestvovao je u krugu? Hajde baš da ti konačno upratim taj tok misli i skapiram na koji uvrnuti način povezuješ stvari i događaje?

Odbijam da odgovorim jer ne znam ko je učestvovao u krugu. Dobićeš opravdanje čim se objave imena i krivci istupe na čistinu.

Pa kako onda možeš da pitaš da li je dosadila, kada ne znaš ko je učestvovao?

Mogu ja svašta da pitam! K'o da ti mnogo meriš svaki ispaljeni post...

Децо, ако не прекинете бићете ми инспирација за фебруарску радионицу.

Opšti utisak o ovom krugu mi je mlak. Ni jedna priča me nije bogzna kako iznervirala, ali me se ni jedna nije dojmila ne znam koliko.

U stvari, jeste jedna. Bantu crnci i falš bluz me kupiše skoro pa o'ma. Drago mi je što su mi se očekivanja, nakon pročitanog naslova, ostvarila. Volim satiru.
Ovo je dobro i vešto napisana priča, puna energije i bez zapinjanja. Moram da priznam da mi se odabir imena nije baš dopao, ali bože moj. Takođe, zadata rečenica mi je nekako na silu ugurana, pre bih rekla da je u pitanju prevara sa ispunjavanjem zadatka, ali... još jedared... bože moj. Dala sam joj 3 poena.

Nepodobni - Divlji Zapad, krimi atmosfera, vešto pripovedanje, zrnce humora i meni dosta. Dadoh joj 2 poena. Ono što mi je zasmetalo jeste pomalo neuračunljivo (aj' da ublažim, nervozno) vođenje priče, na momente iskidano, toliko da i mene unervozi. Da li je i autor haotično nervozan ili nije imao vremena ili prostora... možda i saznam. I gde je tu sf/f/h? Bilo šta od toga. Jedno pominjanje laserskog Remingtona? Ajd' dobro. Naslov priče mi tek nije srećno odabran. Više me je zbunio nego dao išta drugo.

I tako sam završila sa glasanjem u tajnom.No, javno je zahtevalo još dve priče i evo u šta sam uprla prstom.

Nekromanser - Valjda me je kupila atmosfera i poimanje šta bi od te priče moglo biti kada bi se pošteno isprangijala na ledenom izvoru, ili možda spalila pa napisala ponovo. Dopao mi se uvod, a onda sve ode u prepričavanje. Ne smeta mi kada se metak meškolji u burencetu, sam samcijat. I jesam ga doživela kao svojeglavu personu. No, previše objašnjavanja koja mi nisu bila potrebna. Ne moraš mi objašnjavati da si propustio činjenicu da je u pitanju gavran koji je od onih koji se ne mogu ubiti, pusti da sam skontam, što bi me vrlo brzo i zadesilo. Priča je kratka, ne treba mi i legenda dok je čitam.
"Čovek, ako je on uošte ljudsko biće..." - ma hajde.
Malo-malo pa naletim na "naravno", "međutim" i sl. Višak, višak. A tek slaganje "mučeničke face" - to neću ni da komentarišem. Ili već jesam? I ne treba mi najavljivanje šta će ko reći, pa još uz zvule trube, uh.

Čovek na međi - baš nisam ljubitelj militara, al' eto. Nemam opravdanja za svoje postupke. Građenje atmosfere je ovde ono što me je privuklo.

Bilo je još priča za koje sam zapela pa ih pustila da odu svojim putem. O njima kasnije.

Ako smo se svi izređali, 'oćemo imena.

Pa nisam ja još sve rekla, ali i obznanjivanje imena mi neće promeniti mišljenje.

Где су коментари још неких људи?

  Ево, ја сам се обесио оном штрањгом. Ко је следећи, да знам коме да предам штрањгу.


И да додам:

у крају Републике Српске, бивше БиХ, одакле водим порекло, говорило се штраЊГа, па од сад и ја тако говорим. Значи, штрањКе и сл. више не пију воде, од сада се бесим искључиво штрањгом.

Quote from: Суба on 19-01-2012, 15:37:01
Где су коментари још неких људи?

Stižu u toku dana...

5. Čovek na međi

QuoteZvuk metala zapara prostoriju ispunjenu zadahom duvana, ustajalog vazduha i alkoholnih isparenja

Prva rečenica, a tako obična, tako nevizuelna i neslikovita... Duvan može da ima različite "zadahe", ustajali vazduh može da "miriše" na svašta, zvuk metala može da "zvuči" svakojako. A alkoholna isparenja su tek poseban problem. Koliko puta ulazimo u noćni klub, kafanu ili kafić i osetimo zadah alkoholnih isparenja, a da nismo u neposrednoj blizini pijanih? Alkohol brzo isparava, a njegov miris ponaša se kameleonski - upija se u taj zadah duvana i sve može samo da smrdi na duvan i znoj (alkoholisani se više znoje) i da se dešava u prostoriji, recimo, natopljenoj jeftinim alkoholnim otrovom, znojavim pazusima  i jetkim vonjem neprerađenog duvana. Stvara sliku, jel da?


Ostatak priče je u istom fazonu. Ništa neobično, ništa autentično, nekakav dijalog, nešto se dešava ravnim tonom i dinamikom. Potpuno neinteresantno, iako možda nije nepismeno. Dakle, glavna poruka kritike - oslikati, nalepiti meso i osećanja. Ovako je hladno, skicasto i za trenutni zaborav.




6. Povratak u Berlin


Ovo je pažljivo napisano. Svaka rečenica je vagana, ali se, nažalost, zbog tog cifranja gubi sadržaj. Kako mi je jedan od najbitinijih kriterijuma i pismenost, tečnost teksta - ovoj priči dala sam bodove upravo zbog pažljive rečenice. No, sadržaj je haotičan, ima nepotrebnih delova umesto kojih smo mogli da dobijemo pasus relevantniji za poentu, ima nepotrebnih likova, premeštanja perspektive sa jednog trećeg lica na drugo itd.


Pisac nas je uhvatio za ruku i vuče nas kroz priču, ne mari što bismo mi da zastanemo, osmotrimo pejzaž, skapiramo logiku i zaplet.


Ovde negde krije se logičan i osmišljen sadržaj, šteta što pisac nije mogao da ga uobliči u 6000k. I nema izgovora, jer je mogao, samo da je izostavio "ocvala i kisela međunožja", i da se, zapravo, posvetio ZAPLETU!




7. Strah

Quote

Dve osobe obučene u dugama ukrašene crne odore su stajale na vetrovitoj livadi, sa jedne strane oivičenoj brdima[size=78%].[/size]

Prva rečenica je prepričana i ja, obično, ne nastavljam dalje. Dobro, nastavila sam ovog puta, ali nije da se zbog toga nisam pokajala.


Veoma je važno u prvoj rečenici postaviti sliku, vizuelni okvir priče. Meni iz citirane rečenice, osim što mi je prepričana, nije jasno kako izgledaju crne odore ukrašene dugama? Mislim, šta? Dve osobe? Kog pola, koje vrste, koje starosti? To mi je bitnije od dugica u noći. Baš me briga i za vetar i oivičenje brdima, osim ako nije od značaja za dalju radnju. A vuče da jeste, čim se brda pominju u prvoj rečenici.


Da ne pominjemo "vikajući", "zastrašujuće razornih" i slično, drugi su već drali na ovu temu, falim još samo ja.

Quote

Onaj koji se uputio ka njima sa namerom da ih ubije se još nije popeo kada je čuo krik. Starac je govorio istinu. Zastao je i pogledao iza sebe. Uprkos tome što starac više nije mogao da ga čuje, izgovorio je, više za sebe:

Sinonimi služe da se boldovano ne bi dešavalo. Zvuči nevešto.

Quote
Na vrhu se nalazio momak star oko dvadeset godina. Od početka
je posmatrao dešavanja na livadi. Videvši ovaj izrazito nepovoljan ishod,
skupio je dovoljno snage da pobedi strah koja ga je obuzeo i spusti se
sa druge strane brda. Tamo ga je sedeći na travi čekala devojka obučena
u raskošnu odeću sličnu njegovoj ali drugačijih boja. Jednom rukom se
držala za stomak a drugom za duboko povređenu nogu iz koje je kapalakrv. Pomogao joj je da ustane. Glasno je jauknula i povukla ga sa sobom
na zemlju.

Ovo brutalno prepričavanje oprostiću samo ako je u pitanju novajlija koji ne zna razliku između navedenog i pripovedanja.


Jel da verujem "pripovedaču" da je momak star oko dvadeset godina? Zašto baš dvadeset? Zar nije onda u ranim dvadesetim? Kako je skupio snagu? Hoću ja da za tako kratko vreme pobedim sve svoje strahove. Jel tu ima neki recept? Kako se strah manifestuje kod njega? Koliko je skupljao snagu. Šta je raskošna odeća? Kako ona izgleda? Ono što je piscu raskošno, nije svima takvo! Iz rane ne kaplje krv, osim ako noga nije u specifičnom položaju. Pre će biti da iz rane curi krv. I kako izgleda ta rana? Jel to ubod, ogrebotina, razderotina, otvoreni prelom...?


Zamislite slikara koji crta proste crne linije po belom platnu i ubeđuje ljude da je to vangogovska mrtva priroda. E, tako ne može da se piše. Mrtva priroda mora da se naslika pažljivo, posvećeno i natenane. To je onda priča, a ne suv tekst sa nabacanim kliše opisima i rečenicama (ne kažem nužno da je ova priča u celosti takva, već onako, uopšteno...).

Lepo. Isplatilo se malo pričekati.

Izvinjavam se učesnicima zbog izostanka mojih glasova ali i komentara. Neču da se pravdam sem eto, da sam mogao, odradio bih to.

Sad, ko želi može da mi zvizne keca, ionako kradem dnevnik pa prepravljam.

Gde si bre Džekonjo?

A gde si ti da mi doneseš cigrete? Znaš li koliko tate prodaju kutiju tamo unutra?

U jbt,, pa što ne javi po malom?! Koj' će ga ispratiti kad te skembaju, a kad ih izradiš?

Opet piraterija?

Jok, ovaj put patike u pitanju. Nije Pežo hteo da upali pred Nike Shop-om.

Eto šta biva kad D. ne održi reč. Nije li ti ona obećala te patike?

Dajte imena, izgleda da je ko je mislio šta prokomentarisati, prokomentarisao je.

Imam ja još nekoliko priča...

Ja nisam još ostavio komentare, ali hoću ovih dana. Obaveze, avaj.

Quote from: D. on 19-01-2012, 21:31:33
Imam ja još nekoliko priča...

Па шта чекаш?! Зајеби геј бракове и усвајање жгебади, ово су стварно битне ствари!!! 

sad ću

8. Bantu crnci


Simpatična i zato je dobila bodove. Ima specifičnu atmosferu, iako je mogla da iskoristi originalnija imena od Butrosovog. Složna braća su to već odradila.

Quote,,Dragi!", mljacka iz aparata

Ovde ne mogu da stoje tri interpunkcije. Bez zapete.


Nedostaje čvrstog zapleta, pisac se više igra sa istim, pa je i kraj mla. No, sve u svemu, zadovoljavajuće pismeno i dovoljno originalno i slikovito da se izdvoji.



9. Zekina dilema

Vidim neki su imali problem sa slatkim životinjama koje psuju. To je zato što su im pretpostavili slatkoću. Doduše, u nekom trenutku stvarno preteruju i psovke se nepotrebno koriste.


Oprostila bih ja to kada bi ova priča bila smislena, ali nije. Zaplet: životinje rešavaju da se oslobode čoveka trovanjem njegove dece. Zar već ne postoji više sličnih filmova i crtaća? Čak i da mi to ne smeta, smeta mi motivacijska nedoslednost likova, koji su isprva hardkor, a onda se predomišljaju i slično.

Quote
Ko može ga pravi bazen kada su mu deca
bolesna? Neće imati ni vremena, ni volje. A ona će stalno biti bolesna.
Ne jako, ali bolesna sve jedno. Jebi ga, bolje ne može — objasnio je.

Ha?


Meni je ceo zaplet prosto neuverljiv.




10. Nepodobni


Dobro, ovo je pismeno, prostojno, odskače u krugu po ideji i stilu pripovedanja i humoru. Sasvim solidno. Zaslužen plasman. Čestitke.


Obratiti pažnju kako ovde nema tri interpunkcijska znaka:

Quote,,Knjiga Jašerova. Poglavlje 4, stih 18",

Pomalo se tu odugovlači, pada na ritmu i slično, no ništa alarmantno.


Poslednja rečenica se uklapa.




11. Ubiti po viđenju


Uh, ovo je toliki kliše da je i meni bio bitan. Dobro pa se glavni lik ne zove Tom Kruz. Ima ono lepo pravilo da izbegavamo da pišemo o stvarima koje ne poznajemo.


Ovde je očito da pisac nije detaljno (hah, daleko od detaljnog) osmislio svet i motivaciju likova, pa je sve prosto do bola neuverljivo. Ma bukvalno sam zevala dok sam čitala.


Ti je sve - nemoguća ljubav, tajni razlozi, treće lice, samoubistvo. Pravi ljubić.


Ima tu talenta za pripovedanje u bledom naziranju. No, dijalozi su, opet, neiskusni i dosadni. Ne prenose tenziju između dva lika, ni emociju, ni... Sve je ovo moglo da se reši da je pisac samo pisao iz iskustva...

12. Nekromanser


Heh, sad će scallop da kaže da prepisujem, ali moje zamerke na ovu priču su gotovo iste kao Hrundijeve. Sve od vlažnog sata do samog samcijatog itd.

Quote
Nevidljivi oblak mržnje lebdi, odvaja nas na neki
nadrealan način a istovremeno neraskidivo povezuje. I

Ah, Bobanov uticaj, a? Al Bobanu se može, ovde prosto ne kapiram kako izgleda taj nevidljivi oblak mržnje, kako znamo da je oblak ako je nevidiljiv i šta je nadrealno, te kako može da nas odvaja i povezuje istovremeno? Zvuči prosto... kao Hrundi u najpretencioznijim trenucima. 


Ipak, zanimljiva ideja, solidno pismena, te je dobila bodove. Prvo lice je pun pogodak, inače ne bi bilo tako dobro jer se tendencija ka prepričavanju pokazuje i u prvom licu...




13. Đuro - poslednji Srbin


Ovo je isto simpatično, ali se, nažalost, na tome i završava.


Sve priče koje su sebe neozbiljno shvatile, tj, koje imaju neuverljiv zaplet i naivne dijaloge, prošle su loše, jer čitaoci nisu debili.