ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Plut nikoga ne voli.

Tačno sam znala da ćeš se jedino ti pobuniti. I ko kaže da sam završila? Elem, moj Stipane, oko komentara tvoje priče se moram posebno potruditi i napeti i potrebno mi je više vremena. Zato sam je ostavila za, skoro, sam kraj.

Ko će da se buni ako Stipan neće...

Quote from: Stipan on 20-01-2012, 19:11:49
I šta se ti buniš Savajate? Princeza je za ovih godinu dana svega dvared za mene glasala,

Ко се буни око тога?! Рекох, пука опсервација.

Quote from: Plut on 20-01-2012, 19:14:29
Plut nikoga ne voli.

А кад сам ја говорио да је зла, сви сте били у фазону - ма, ниије, добра је Плутица.

Yeahbote, da li zbog kiše ili nečeg drugog ali neće da mi se aplauduje nova tabela.
Pokušaću kad se vratim s jedne slave.

Evo i ispravljene tabele.

Povratak u Berlin


Joj, bre, Stipane, mogu da razumem eksperiment od ove priče (a to je, je l' tako?  Baš i ne liči na tebe), ali "precvala kiselost njenog međunožja"? Želudac mi se skvrčio.


Prvo što me zanima je koja je uloga frau Marte? Da li je ona, stvarno, neophodna u čitavoj ovoj priči ili pokušavaš da nam opišeš njegov karakter i situaciju u kojoj se nalazi? Lično smatram da sve to nije potrebno. Mislim da je ovo bar treća priča u kojoj mi se opisuje predistorija našeg junaka, a ladno sam mogla i bez nje. Ničim mi nije približila ili pojasnila njega.


Tačno je da je sličnih tematika bilo, a i biće ih, no meni to nije zasmetalo. Zanimljiva je ideja. No, samo pisanje mi je pomalo iskidano i konfuzno. Čini mi se da je sa pažnjom pisano, ali si se u svemu nekako pogubio. Na momente i ja, ne znam jesam li tamo ili ovamo, idem li levo ili desno il' se samo vrtim u krug.


I jako mi je smetalo ono "nisam mu rekao ništa o tome da...", "mogao sam mu reći", "mogao sam mu mnogo toga reći", pa reci mu brate. To je samo tvoja najobičnija prevara da nam na brzaka objasniš ono što želi da izađe iz tebe, ali prostora nemaš. To ti prilično ruši celu priču.


A tek baba i Aušvic, ma daj, voliš patetiku pa to ti je. I šta je s burmom? I nju si morao da uglaviš? Opet previše informacija za kratku priču.


Sve u svemu, priča uopšte nije tako loša, ali bi mogla biti mnogo, mnogo bolja.

Čist je bezobrazluk zajebavati se sa frau Martom. Dva sina su joj na istočnom frontu i junački zaginula za faterland.

Elem kad sam čitao ,,Povratak u Berlin'' nisam mogao da verujem da je neko drugo pomislio isto što i ja.
Da piše priču u kojoj je jedan od aktera surova matorka, a seksualno perverzna - Nemica - seksualno dominanta gospodarica.

Posumnjao sam da mi je neko otkrio šifru na gmailu pa isčitapo priču.
Ili meni ili Sagitinoj mejl adresi.

Sad vidim ko se tajno telepatski privezuje na mene kad pomislimo na ove radionice, Stipane, Stipane... 

De, de, ne razmeći se Loni. To što ti je priča go kurac ne znači i da je provokativno dobra. Beše ona sa ne ispaljenim metkom? I beše ti ono završio dramaturgiju o državnom trošku? Jezus Marija i svi sveti...

Hvala Plut, baš si se potrudila. Nisam imao nameru da se pravdam, ali kako si me direktno pitala, evo odgovora.

Dakle, protagonista je u nemogućoj situaciji. U jednom trenutku je izvršio put u prošlost i ubio Hitlera. Rezultat je bio  neočekivan, odnosno zahvaljujući tome Nemačka pobeđuje u WW2. Taj trenutak je za njega istovremeno i prošlost i budućnost i neprestano se ponavlja. Srećom, zaborav čini da se on puta ne seća. Na neki način njegova uloga je otkrivena i stavljen je pod nadzor, pa je za njega zadužena "Cajtfirerka" Marta. Kako je vreme relativno, u trenutku priče njegov put još nije obavljen. U vrhu postoji strah da će, ako ga bilo šta spreči da izvrši svoju misiju, doći do revizije istorije, odnosno do poraza Nemačke. Zato je zabranjeno da na bilo koji način bude fizički povređen. Međutim, Marta ga, kao Židova, duboko prezire i ponižava ga na sve moguće načine koji ne uključuju povređivanje, posebno na erotskom planu.

Što se burme tiče, njena je uloga jedino da stvori nemoguću situaciju - dva puta isti predmet na istom mestu u vremenu kome ne pripadaju.

Plagiranje, patetika i prepričavanje su rezultat moje nepismenosti i nemam nikakvog opravdanja.

Loni, naravno da sam ti presreo poštu i ukrao ideju, ali ne možeš ništa da dokažeš! Tako da...

E vidiš, to s Martom nisam skontala, sada mi je jasnije. Ideja je meni skroz ok. Rekla bih da ti je za sve ovo bilo potrebno više prostora, možda bi se tada i prepričavanje i objašnjavanje izgubilo u samoj priči.

Pa ja još od otprilike ovog doba prošle godine kukam da mi je 6000K premalo, al' niko me ne ferma pet posto...

Priče koje su se meni svidele:

Ubiti po viđenju – svaki put kada vidim bilo kakav vestern sa poterom, koja je nasilna, imam samo jednu asocijaciju = ''Krvavi meridijan'', što je uvek dobro. Volim priče koje se postave u sasvim izmešten svet, ali ga primaju zdravo za gotovo, i lako uvuku čitaoca u njega. Čist palp, fino zaokružen.

Kafana na kraju sveta – u ovoj me je dobila atmosfera, i stilska izbrušenost. Svakodnevno okruženje daje dobru dinamiku, pošto znamo da će nešto natprirodno da se desi, pa to isčekujemo. Idejno je nisam skapirao previše, ali nije mi smetalo, jer stil gura (meni ne sasvim jasnu) konstrukciju zapleta.

Povratak u Berlin – Ovde baš ima svega. Možda malo nevešto, ima klišea, i čudnih odluka, ali je zanimljiva, što je meni mnogo bitnije. Plus, ideja dvostrukog putovanja kroz vreme nije loše realizovana.   

Nekromanser – Ime priče je ovde značajan faktor, a vrana me podsetila na film, jelda, Crow, sa veoma sličnom temom. Zanimljivo je zato što čudno igra sa žanrovima – horor/triler/komedija se mešaju, i daju dosta zanimljivo. Međutim, kraj mi nije jako ubedljiv, i nekako mi je zasečen.

Pala mi je za oko i ''Heruvim i demon'', ali mi je kraj slabo ubačen. Ideja je dobra, ali dužina rečenice je automatski čini teško iskoristljivom za takav manevar. Da je bio dodatni poen, verovatno bih ga dao ovoj priči.

http://prozaonline.com/?p=4459