ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ajmo, ima li neko ideju, želju, razmišljanje...

možda bismo mogli da radimo "prepričavanje", odnosno ponovno pričanje neke narodne priče. da li će to biti nemačka bajka ili ruska skaska, nebitno je, svako će da izabere za sebe. cilj je pisanje nove verzije priče držeći se čvrste strukture koju ona poseduje. time bismo stekli uvid u važnost strukture, u potrebu za strukturama unutar strukture i u fine tuning mogućnosti kad se prebrodi najteži deo koji je u ovom slučaju dat.

Onda bi svako od učesnika morao da priloži i original.

Можда би Бобан могао да зада почетак приче на који се морамо надовезати. Наравно, да се овај пут инсистира на обавезном СФ-у. Пази кад ја то кажем.

Šta vredi zadavati zadatak, kad pola učesnika izbegne temu, a oni koji čitaju to zanemare?

Sve se slažem, ali sve.

Ja bih podržao prethodno izneti predlog na drugom topiku, epska fantastika na balkanskim prostorima.

Sto da pisemo verziju neke bajke, kad mozemo i sami da smislimo pricu koja se bazira na slovenskoj mitologiji i narodnim predanjima. Prepricavanje zvuci pomalo dosadno. Osim ako ne predlazes "Ivica i Marica, pisano iz ugla vestice" .
Ne znam kakve ste teme do sada imali u radionici, ali mozes da zdipis temu iz neke poznate price, tipa lov na egzoticne vrste, vukodlak terorise selo, dva neprijatelja na napustenoj planeti, tako nesto, samo je smestis u drugacije okruzenje. Ili cak pastiche. Serlok Holms u svemiru. Dzejms Born protiv drekavca. Lesi se vraca na Galifrej.
Ja glasam za bajku.

Quote from: Angie on 09-02-2012, 13:50:00
Serlok Holms u svemiru. Dzejms Born protiv drekavca. Lesi se vraca na Galifrej.

Zli zapad to zove ''mashup novel'' http://en.wikipedia.org/wiki/Mashup_(book)
Nije loša ideja. Ali, meni su sve dobre.

Istina, malo smo ispustili obraćanje na zadatu temu i na ograničenje od 6000 k.
Naravno da sam ja kriv, ali negde pred krej prošle godine bili smo se doveli u red i uglavnom su se zadati okviri poštovali., pa sam se opustio. Sada imamo poplavu novih pisaca koji očigledno ne znaju da igra ima pravila.
Mada, s druge strane, meni su uvek pravila okvir, a izbegavanje istih smisao života, no, treba se ipak uozbiljiti.

Tačno. I uvek se oni disciplinovani navataju na te nove, kao Japanci na zabušavanje dok su gradili Viskozu u Loznici pre milion godina.

    Moj predlog je da Boban postavi neku sliku
a mi pišemo priču na koju nas slika asocira.

    Idealna bi bila neka apstraktna pa neko da može da vidi jedno, a neko nešto sasvim drugo.



Svako bi morao da u priči ima segment koji oličava zadatu sliku.
Ili - što je još teže - poslednju scenu.

Ili još bolje.

Boban da postavi 2 slike.
Prva bi predstavljala početak prile,
a druga poslednju sekvencu.
Zadatak bi bio da svako iznađe svoj osoben način da konstruiše priču od slike 1 do slike 2.

Recimo
Od ove...

do ove...



Ili od ove...

do ove...

Loni, zar ti nekada nisi bio Lomi?
A i ti tvoji fazoni sa vežbio sa dramaturgije.
Mada, nije loše...

Te slike zanimljive su jer svako, u naizgled istom vidi nešto specifično.

Nikad neću zaboraviti kad sam se kao klinac vozio s babom gradskim prevozom.
Svako ko je putovao GSP-om tokom 90-tih, zna da je i razmak između sardina u konzervi, u poređenju sa tim PROSTOR sa velikim P.

Do babe i mene, tik uz šipku najvišeg stepenika, mlada devojka i dedica iza nje bili su prislonjeniji od februarskih maca.

- Vide li onog starog perveznjaka kako koristi gužvu? - pitao sam babu po izlasku.
Na moje iznaneđenje baba, večno propenzionerski raspoložena (Da je živa bila bi Krkobabićeva PR-ka)
videla je nešto sasvim drugo.
- Ne lupetaj! Jasno se videlo da je šmizla ta, koja se kurvinski češe o onog finog gospodina u godinama. Drolja!

Babe nemaju reč drolja u rečniku. Priznaj da si to dodao.

Nisi poznavao moju babu.
Imala je svašta u rečniku.

Kad sam zaplakao sa 5-6 godina i otišao da me uteši, rekla mi je - Plačipičko! 
Uprkos tome bila je divna žena.
Nije sve u rečima. Nešto je i u emocijama.

Да ли би превелик изазов био ако би задатак тражио да приче буду духовите? Колико би ту Хејзија, Били тхе Пљуцева и Скрапулонских бебица било, иха-ха! А шта би тек било у оним причама које би омашиле?

Zar nije već bio takav zadatak?

Сад је време за шумску причу! Сад дефинитивно одо`

I ja to pomislila. Il' se samo pričalo o tome pa odustalo. Ko će suditi o tome da li je zadatak ispunjen? Hm...

Ovo je bilo za predlog o duhovitosti.

E, ove epizode sa babom su bile lepe
Za školicu 'nekima' kako se uspomene na vlastitu babu gaje.
Ako išta, babe su slaninicu sekle najdeblje

Quote from: angel011 on 09-02-2012, 20:56:31
Zar nije već bio takav zadatak?

Ето ти кад не читам све радионице испочетка... Не знам да ли је био такав задатак, укључио сам се пре пар месеци а, признајем  , никако да нађем времена да прочитам приче од почетка до месеца кад сам се укључио.

Извињавам се ако је био такав, или сличан задатак. 

Quote from: Plut on 09-02-2012, 20:57:33
I ja to pomislila. Il' se samo pričalo o tome pa odustalo. Ko će suditi o tome da li je zadatak ispunjen? Hm...

Ovo je bilo za predlog o duhovitosti.

Па судили би сви, као и до сада. Која прича најбоље прође, значило би да је аутор највећем броју читалаца дао  пријемчив хумор... Ал да се у том случају забране сујете  и правдање аутора у покушајима да објасне свој хумор. Која прича највише људи насмеје, та је и најбоља.

Bio je takav zadatak, ali je smešno koliko ne umemo da pišemo smešno. Smešno je samo kad smo najozbiljniji.

У реду. Повлачим предлог о писању духовитих прича.

Da ne shvatiš pogrešno, ja sam predložio takav zadatak.

Ма у реду је. Пало ми то на памет малопре, док сам читао ово о бабама. И одмах сам замислио на шта би личила већина прича  .

Napišite priču u kojoj glavni lik vidi snove drugih ljudi, ali to ima posledice.

Opalac! Konačno nešto smisleno. Ja digo dva prstića za.

Свих 20 (са пловном кожицом) против.

Tema će najverovatnije biti samo jedna reč: NESPORAZUM.
Kratka priča u ogromnom procentu počiva upravo na fenomenu nesporazuma i to pruža beskrajne dramaturške nivoe.

   Ali, kratka priča praktično počiva na nesporazumu. To je kao da nema zadatka. Zbog takvih zadataka Radionica se dva meseca kreće ka neobaveznom.

Ponekad nije lako složiti se sa scallopom, ali u ovom slučaju je potpuno u pravu 

Kad je važnije nesložiti se onda se tako dešava. Jebiga, ima na Radionici bar pola tuceta ljudi (i žena) sa kojima se da nešto uraditi, ali na tom zadatku sam tako usamljen, da počinje da mi puca.

Ok. Prihvatam.
Ali ste me lakše odbili nego što je to možda bilo potrebno.
Hteo sam da se vratimo korak unazad, pošto većina priča nema ni to osnovno na čemu počivaju minijature: nesporazum.
Pokušaj potenciranja najvažnijeg, jer šta vredi da vežbamo trke kada pola ljudi ne zna da ubaci u brzinu a da ne pogleda u menjač.

Ma, nemam ništa protiv nesporazuma, ali ga nekako konkretizuj, jer ovako ćeš dobiti sve i svašta, a posebno se bojim onoga što se dešava na poslednjoj radionici, da dobiješ priče bez fantastičnih elemenata...

- Glavni junak u presudnom momentu otvara pogrešna vrata

Mislim da bi konačno bio red da pobednik/ca kruga zada temu?

Samo ako će da bude nešto suvislo...

Plašiš se?

Ali u ovom krugu imamo dva pobednika, zar ne?
Ček D... da vidimo ko je drugi.

Ne, imamo jednog pobednika i DVOJE prvoplasiranih. Ni dve, ni dvojicu, već dvoje, jer je jasno ko stoji iza dve prvoplasirane priče, ni on ni ona izgleda ne mogu da prevaziđu mane u svom pisanju, a one ih uvek odaju, meni bar.

Nije loša ova Lonijeva ideja sa slikama.

Lonijeva ideja sa slikama zahteva konzumiranje, tj, inhaliranje određene trave i nakon toga dugotrajno zagledanje u njih. Ne sumnjam da će nakon izvesnog vremena priča (i to odlična) da se stvori u tintari. Ostaje samo mrski deo posla, ispis priče, pa da se uzme prvo mesto.

Ili poslednje, Nanu mu Naninu...

Ne svidja mi se ideja sa slikama. Posebno ako su neke apstrakne, tako da ti, kako je Dzek rekao, treba dodatna stimulacija sumnjivim travama i pecurkama.
Prica u kojoj je glavni lik slep. Prica o neobicnom secanju. Prica o svemirskom ribolovu. Prica u kojoj je glavni lik kengur. Bilo sta, samo ne slike, molicu. Svidja mi se ideja sa snovima. I ona sa pogresnim vratima . Cak je i nesporazum super, ako se malo ogranici. Mozda da, recimo, postavis tri-cetiri fiksne tacke u prici, tako da moramo da vodimo likove kroz njih.
Predlazem da se dozvoljena duzina price poveca na 7.500 karaktera, ili vise. Tesko je smestiti celu radnju u 6.000, posebno ako ima vise likova.
Sad ce Boban, meni za inat, traziti da se napise minijatura  .

Koktel Vostok.

Lonijeve slike mogu samo da me navedu na fanfikšn o Hariju Poteru i Dr. Hu - to one koje sam prepoznala... (mislim, na jednoj su Tom Ridli i Džini Vizli, tačno?)

Hrundi pozdravlja dolazak friškog ženskog sveta na našu klaonicu.

Završio sam priču za martovski krug.

Quote from: Hrundi V. Bakshi on 11-02-2012, 13:13:19

Završio sam priču za martovski krug.

E vidiš, to je umeće!