ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Pozdrav,  nadam se da imate vremena da pročitate i prokomentarišete priču, date neke savete, ukažete na greške, voleo bih da se uključim u rad foruma i radionice, a nisam hteo "anonimno" da šaljem priče. Hvala vam!



Tišina se poput pokrova spustila na zamak u Edu, tkana mačevima četrdeset sedam ronina koji su sekli put osvete mrtvog šoguna pod kojim su nekada služili. Kendži Midori je trčao. Dvorišno stepenište prekriveno snegom vodilo ga je ka predvorju sobe gospodara Kire. Nadao se da će tamo naći i svog brata Jošija, pre nego što ronini stigunu.
Predvorije je bilo prazno, dva čuvara su ležala presečena na krvavom parketu. Kendži je usporio, desnom rukom vadeći mač sa pojasa kimona.
Video je da su vrata Kirine sobe otvorena. Unutra, Jošija, pribijenog uza zid mačem ispruženim prema roninu koji mu se primicao. Ušavši našao se iza ronina. Ovaj je sada bio sam, između dva brata. Niko se nije pomerio. Kendži je pogledao u Jošijeve oči.
U njima video je molbu.
Pomozi mi – govorile su.
Mogao je tada da ubije ronina, probio bi ga mačem kroz leđa, ovaj ne bi stigao da se okrene, bio mu je previše blizu. Izašao bi odatle sa bratom, zagrlio bi ga, poljubio, pobegli bi zajedno.
Osetio je na obrazu suzu dok se spuštao na kolena, bolna od klečanja, umorna od časti. Ronin je krenuo napred. Polako, kao senka, kao smrt. Zakoračivši udesno Joši zamahnu spuštajući mač u luku prema meti. Kendži je video bratovljevu grešku,nije smeo da se kreće na tu stranu, ronin je bio levoruk. Kratak uzdah se začu kada mu roninov mač probode grudi. Kendži ustade i pogleda bratovljevog dželata. Ronin mu se nakloni i osta dugo povijen. Kada se ponovo uspravio Kendži podiže mač i zakorači udesno.

bar je kratko...

Imaš poneku osmišljenu rečenicu i jednu scenu. Ovo nije priča.


Većina rečenica kojima objašnjavaš šta se događa nisu lepe i vidi se da si ih sa mukom pisao - tipa:
"Ovaj je sada bio sam, između dva brata"


Rasplet priče si objasnio čitaocu - nisi ga prikazao... to ne valja... Kakvo je moje zadovoljstvo kao čitaoca što si mi to rekao.


Pokušaj da prikažeš ovu istu scenu tako da čitalac sam zaključi da je Joši pogrešio, a ne da mu ti to kažeš...
To nije lako, zahteva dosta truda i zahteva više prostora...

"Unutra, Jošija, pribijenog uza zid mačem ispruženim prema roninu koji mu se primicao." Да ниси хтео да кажеш: "Унутра је био Јоши. Стајао је уза зид мача испруженог према ронину који му се примицао."

"Mogao je tada da ubije ronina, probio bi ga mačem kroz leđa, ovaj ne bi stigao da se okrene, bio mu je previše blizu." Могло би овако, по мени: "Кенџи му је био превише близу. Могао га је тада пробости мачем с леђа, овај не би стигао да се окрене."

Поради на реченицама, нису лепе. А мало су и нејасне. Дај још нешто од своје маленкости, не предугачко.

Suba, je l' se tvoja glavna zamerka odnosi na neupotrebu ćirilice ili...?

E Suba ti je maher za ove teme. Ako on misli da si vredan toga da pročita još nešto od tebe, onda postavljaj.

Pravo da ti kažem - meni nije baš najjasnija poenta priče...

Će se složim s Mićom.


Dodaću samo da mi nikako ne pasuju mač i parket.

Quote from: Miljan Markovic on 14-02-2012, 10:35:47
Suba, je l' se tvoja glavna zamerka odnosi na neupotrebu ćirilice ili...?

Хаха, не, па пола мојих прича с Радионице је на латиници.

Quote from: scallop on 14-02-2012, 11:01:25
Dodaću samo da mi nikako ne pasuju mač i parket.

Da, nikako. Samo što se nisam zapitala ima li reč "parket" još neko značenje.

Quote from: Mica Milovanovic on 14-02-2012, 10:22:24
Imaš poneku osmišljenu rečenicu i jednu scenu. Ovo nije priča.


Većina rečenica kojima objašnjavaš šta se događa nisu lepe i vidi se da si ih sa mukom pisao - tipa:
"Ovaj je sada bio sam, između dva brata"


Rasplet priče si objasnio čitaocu - nisi ga prikazao... to ne valja... Kakvo je moje zadovoljstvo kao čitaoca što si mi to rekao.


Pokušaj da prikažeš ovu istu scenu tako da čitalac sam zaključi da je Joši pogrešio, a ne da mu ti to kažeš...
To nije lako, zahteva dosta truda i zahteva više prostora...

Mislim da razumem šta hoćeš da kažeš, pokušao sam da objasnim njegovu grešku kroz bratovo posmatranje, verujem da je moglo da se uradi i na drugi način, ali sam se uhvatio za to i nikako da uspem da izađem iz tih nametnutih okvira zamisli. Verujem da mi je trebala neka direkcija sa strane. Da upravu si nije ovo baš priča, više je ideja bila da bude, ahm, scena a onda mi je bilo glupo da stavljam samo scenu bez poente. Hvala ti na konstruktivnoj kritici.

@Суба

Da, vidim sada gde su greške. Probaću da ispoliram te rečenice ( ne brinite se neću ponovo postavljati ) A što se tiče drugih nekih priča, itd. ne bih za sada postavljao ništa, videću da možda učestvujem u radionicama.

Hvala svima na komentarima.

Probaj da učestvuješ na radionici. Pisanje je u najvećoj meri zanat i nema nikakvih prečica. Mora se pisati. Stotine, hiljade stranica...

Quote from: Starlight on 14-02-2012, 03:13:00

Osetio je na obrazu suzu dok se spuštao na kolena, bolna od klečanja, umorna od časti.

Ова реченица ми се свиђа...једино то, ако изузмемо саму тематику.

Svoju priču prepričaj kao da nije tvoja. Ako uspeš u tome, priča valja. Ako ne... Onda si Stipan...

Ajd' ne jedi govna prcopevac...

Stipane, subotički severnjače, stihoklepcu, spisatelju , slikaru ... Ima još reči na s. ali neću sad, pokazuješ svoju urodjenu kulturu. Nastavi da se baviš remontom fotokopirki i punjenjem ketridža, ili probaj da prepričaš neku svoju priču. Tad, možda, ali možda, shvatiš u čemu je tvoj problem. Mislim, jedan od problema...

Odjebi majmune pre no što ti se matere ne počnem dovaćati.

Прцопевац? 

Ukratko, video si primer časti u praksi.

Bobane, hoćeš li da vaspitaš Aleksija, ili da počnem da ga vaspitavam ja?


Starlight, ovo nije priča, da. Rečenice su nabacane, a radnja je prepričana. Pokušaj da je proširiš, ubaciš opise ronina, okoline, napraviš atmosferu za odigravanje događaja, oneobiči je nekonvencionalnim opisima... Ovakva radnja žudi za sanjivom, mirnom atmosferom i surovim rezom na kraju, na primer. Da atmosfera rotmom i melodijom imitira fabulu.

D., nemoj ga terati da piše japanske priče. To je kontraproduktivno.

Ne teram ga ja ni na šta. Samo kažem.

Starlight, pusti ti njih. Svako piše kako misli da treba. da bi nešto napisao, moraš da imaš priču a ne sekvencu ili detalj, što je tvoj slučaj. Lepi opisi, mirna atmosfera? U sceni borbe? Kokaju se samuraji s ledja i probadaju, krv šiba po zidovima, puše se creva na snegu i neko bi mirnu i melanhoničnu atmosferu? Ovde je parče iz veće celine. daj malo uvoda.

Upravo su mirnoća i stabilnost/ravnoteža duha i telesne snage odlike samuraja. Spokojnost i čudni mir u kontrastu sa pušećim crevima na snegu, čine ovu priču autentićnom i u skladu sa japanskom tradicijom. Oneobičiti, oneobičiti i uočiti glavne odlike atmosfere i tradicije koje pokušavamo da prenesemo na papir.

Нема никакве узвишене филозофије, мирноће, традиције, спокоја, чудног мира и сл. приликом борбе на живот и смрт. Људи умиру и то нема никакве везе са традицијом.

Написати сцену борбе и у њу убацити филозофске моменте само може сцену направити неприродном тј. неостваривом у реалном животу.

Слажем се са Алексијем, никаква меланхолија ту не постоји. Већ ако се инсистира на борби у којој неко умире брутално, од мача, уз велику количину крви, онда не треба заваравати читаоце, који нису учествовали никада у борбама,  да актери сцене у тим тренуцима размишљају о традицији, или било чему узвишеном. У тим тренуцима су искежени зуби, прсти грчевито стиснути око дршки мачева, или чега већ, очи исколачене, зној лије у хектолитрима, адреналин пршти на све стране, ништа од спољашњег света не постоји, осим страшног нагона за преживаљавањем, који човека изнутра толико измени у тим тренуцима, да сигурно и не помишља на било шта друго. И потпуно је свеједно да ли се боре два самураја, или нека два друга човека у некој сасвим другој епохи и делу света. Увек је исто - убиј да не будеш убијен.

Dođavola, vi ste (kao) pisci. Niko neće da čita svedeno i prosto sranje. Ljudi žele više, uzvišeno, lepo. Žele smisao i žele da osete atmosferu.

Da li zaista mislite da sam predložila dodavanje nekakve melaholije i filozofije? Da li je tako teško shvatiti da sam mislila na podtekst priče, atmosferu koja ide u pozadini?

Dođavola. Nije ni čudo što je fantastika poslednja rupa na svirali književnosti.

Ма све је то у реду што ти кажеш, али ми пред собом имамо причу од двадесетак реченица, која је комплетно посвећена сцени борбе, плус нешто мало слућене братске љубави. Борба је доминантна. Све то што ти говориш је паметно и у реду је, али онда ову причу претвара у причу од 6К и више, таман за радионицу!

Napisala sam da je proširi, zar ne?

Ova scena borbe ne valja. Uopšte. Mada razumem šta je hteo, ali zato je potrebno mnogo više veštine. najpre 6000k, a onda 1000k. Pogotovo za borbu ronina.

Starlight, не слушај ти нас пуно, него ожежи! Прочитај све што ти је речено, мемориши негде у сећање, а онда удри десетине, стотине и хиљаде страна текста, учи да не поновиш грешке због којих ти текст одбију и можда ћеш бити писац. Или нећеш бити писац. 

Ljudi žele nešto, ali ne želi svi isto. Neki žele uzvišeno, a neki iskeženo. Jedno od osnovnih pravila pisanja je "poznaj svoju publiku". Pisac početnik ne treba da cilja publiku, jer nema čime, ali treba da poznaje svoje jake strane i ojača ih još više, u nadi da za njegov budući stil već postoji neka publika.

Onda umesto ronina mogu da budu i dva kiklopa, čemu ronini?

Киклопи су сви браћа, ћаћа им је Посејдон.

Uf, hvala vam na komentarima i dobrim savetima. Razumem šta hoćete da kažete, videću da obradim priču i doradim je. Sada kada pogledam ovo mi deluje samo kao kostur a ne završena celina. Dobro je kada vam neko ukaže na greške da vidite šta ste "stvarno" uradili.
@ D.
Da, ono što sam hteo da napravim od borbe jeste ono što si možda videla u nekom Kurosavinom filmu, kada borba između boraca traje samo nekoliko sekundi, mada jeste bilo jako teško tako nešto predstaviti na papiru a da ne bude dugačko i intezivno, onda sam se na uštrb dužine odrekao inteziteta. Verujem da bi neka mnogo iskusnija ruka od moje ovo mnogo bolje dočarala taj momenat.

Nema greške u tvojoj priči. Samo je malkice prekratka i bez prvog motiva. I ovo nije kritika. To što je neko zamislio borbu kao kod Tarantina na snegu, dve spodobe se mimoidju dok klapće voda i malko krvi prsne po snegu, to je njegov problem. Porazmisli šta hoćeš da kažeš, pa tek onda kako da kažeš.

Quote from: ALEKSIJE D. on 15-02-2012, 00:54:07
Nema greške u tvojoj priči.

Quote from: ALEKSIJE D. on 15-02-2012, 00:54:07
Samo je bez prvog motiva.

Da, glupo izgleda kad neko drugi pametuje.

Ja se slažem sa tobom, mac, u vezi sa željama publike. Ali moje pitanje ostaje: zašto onda ronini?

Quote from: D. on 15-02-2012, 01:01:07
Ali moje pitanje ostaje: zašto onda ronini?

Voleo čovek Lesli Eldridža kad je bio mali 

Šta zašto ronini? Zašto je autor odabrao da piše crticu o roninima? To je bolje pitati autora. Valjda su mu interesantni. Malo pričaju, pa nema dijaloga, a opet vrlo su filmični.

Ja ni po čemu ne vidim da su to ronini, osim po nazivu. Kapiraš?

Quote from: Starlight on 14-02-2012, 03:13:00
Polako, kao senka, kao smrt.

Ja vala vidim 

U pravu je Skalar, a u pravu sam i ja. The truth is out there. 

Sve se dešava u Japanu tako da napadači ne mogu biti kiklopi. Moraju biti ili samuraji ili ninđe ili obična vojska, a od ta tri samo samuraji poklonom odaju počast protivniku. Pošto je par puta napisano da su u pitanju ronini, i taj jedan se lepo poklonio, onda mora da jeste ronin. Ako izgleda kao ronin, i ponaša se kao ronin, onda smatramo da i jeste ronin.

Uzgred u priči imamo tri lika, dva domaća samuraja čiji gazda je napadnut, i jednog od mnoštva ronina koji napadaju.

Na parketu.

Мало брзог тражења на упит "традиционална јапанска кућа" и ево резултата:

"Pod koji lebdi

Viđen iz bašte, pod izgleda kao da lebdi oko pola metra iznad tla. Izrađen od bambusa, sa oplatom od kiparisa ili kedra i udešen delikatnim aranžmanima tatami asura, pod je zaista izdignut i doživljava se kao deo nameštaja. Život u japanskoj kući i jeste zaista život ,,na velikom komadu nameštaja". Osim poda, postoji samo niski sto, nekoliko sanduka, i jednostavna polica na kojoj se čita ili piše."

Tatami asura. Katana, a ne mač. Evo, to je razlog zašto sam tražio temu koja zahteva prirpemu i zašto će dobar deo radioničara radije izmišljati gubitnike. Naš gost sa sopstvenim topikom je postovao nešto gde se potrudio da unese samo ono što je zapamtio iz bioskopa. Ni trunke radoznalosti kako bi to zaista izgledalo. Šio mi ga Đura.

Quote from: mac on 15-02-2012, 11:38:42
ninđe

njak

@scallop: tatami asura ili samo tatami?

Naravno, Japanac neće reći - asura. Ovo je samo radi bolje informacije. Pod je drven, a preko njega su tatami - asure. Pletu se od bambusa i dimenzije su podešene ljudskom telu. Zapravo, tatami je osnov i za konstrukciju prostorija, pa i za čitavu kuću. Jednostavno je izguglati i to je suština mog učešća u priči. Bez pripreme ne pokušavajte ništa što niste neposredno doživeli. Angel, tamo na radionici i pseta nam se znoje! Ozbiljan čitalac se spotakne na svaku takvu nesuvisloću.

Razumem šta pokušavaš, samo još nigde nisam videla da neko u priči/romanu napiše tatami-asura, ide samo tatami. 

Svakako. I niko ne napiše - parket.