ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Pozdrav svima. Pratim forum oko pola godine, a voleo bih da se uključim u rad književne radionice. Nameravam da se okušam u martovskom zadatku, ali pre toga, priložio bih jednu priču. Ako nađete vremena, bacite pogled. Kritike i saveti bi mi dobro došli za dalje pisanje... Hvala




Vatreni čovek


Sedeo je u kolima koja su gorela. Vatreni čovek, tako su ga zvali. Nesagorivi. Plamen je gutao automobil, dok je on sedeo mirno na vozačevom sedištu. Nesagorivi, kako da ne. Sve je to deo predstave. Krupni znoj mu je liptao sa čela, a povremeno je žestoko kašljao od dima koji se uvukao unutra. Vatra kojom se igrao celog života spržila mu je gotove sve dlake na telu. Dobro, one u nosu i gaćama su ostale čitave. Ali njegova ćelava, opaljena glava kose više neće videti. I evo ga opet, sedi tu, i peče se lagano. Oseća kako mu čitavo telo bridi od toplote. Napolju se čuje napaljena masa koja kliče. Gomila koja navija da on postane običan ugarak, šaka pepela. Rulja željna krvi. Ali, ne da se Nesagorivi. Temperatura se penje na opasan nivo, ali on i dalje ostaje čitav. Gleda na tajmer. Treba da izdrži još petnaest sekundi. Diše duboko, i kao toliko puta do sad, zamišlja kako pliva u ledenom jezeru. Kako ga obuzima hladnoća od koje mu trne celo telo. Puls mu se usporava, dok bledunjave sante leda plutaju oko njega...
            Konačno, isteklo je vreme. Beli oblak prekriva automobil. Vatreni čovek ispušta dugačak uzdah olakšanja. Posle nekoliko sekundi, nema više plamena. Pomažu mu da izađe iz kola, držeći ga za ruku. I on izlazi, crven, oprljen, u dronjavom plavom šortsu na kome piše: VATRENI ČOVEK. Preko dve hiljade ljudi tapše i viče u delirijumu. Sigurno misle - Uspeo je! Bio je u toj buktinji tri minuta! Jebote, kakav ludak!
Vatreni čovek slabašno salutira rukom, i vuče se ka svlačionici.
Tek što se malo ohladio i došao k sebi, u svlačionicu upada njegov menadžer, Lepi.

- I da li je to Nesagoriviiiiii?! Vatreni čovek! Dete ognja! Onaj što plamen za doručak jede?
- Ne seri Lepi.
- Ej, čoveče, pa znaš da si potukao sopstveni rekord? Tri minuta u kolima koja bukte! Pa gde to ima ljudi moji, a? - reče Lepi šireći ruke.
- Dobro, 'ajde pusti me sad, posle ćemo da slavimo. Malo sam umoran, znaš. Nije mi više dvadeset godina...
- Ma kakvi burazeru, u najboljoj si formi ikad! - reče Lepi i izađe iz svlačionice pevušeći nešto veselo. Nesagorivi lenjo protrlja lice rukom, pa poče da se oblači.
            Izašao je iz arene i polako se uputio ka parkingu. Razmišljao je kako bi bilo kad bi Lepog nabio u onaj gorući auto, pa da se vidi u kakvoj je formi. Verovatno ne bi izdržao ni dvadeset sekundi. Povik mu prekide tok misli. Neko ga je dozivao. Šta SAD hoće?
Kroz parkirane automobile probijalo se dvoje ljudi. Neki par, izgleda. Momak je imao glupavi kez na licu i žvakao je žvaku. Jednom rukom je uhvatio devojku za ruku, a drugu je držao iza leđa. Njegova devojka je stidljivo išla iza njega, i gledala Nesagorivog telećim očima.

- Šta sam ti rekao, mala? Gospodin Nesagorivi lično! - momak šmekerski namignu devojci pa nastavi. - Znaš, gledali smo te unutra. Bilo je do jaja! Baš dobar trip, ljudi su se gotovo usrali od straha na sedištima.
- Da... Slušaj, momak. Lepo je što ste bili na predstavi, ali ja sam stvarno umoran. I morao bih da idem odmah, žao mi je. - Vatreni čovek se spremao da krene, ali momak pusti devojku i priđe mu neprijatno blizu.
- Ma čekaj sekund brate. Samo da te pitam nešto. Vidiš, ova moja devojka ne veruje da si ti nesagoriv. A ja joj lepo kažem da jesi, je l' tako? Pa ceo život si u plamenu, jebote, i nije ti ništa. - Nesagorivi dobi neki loš predosećaj, i krene da se povlači unazad.
- I zato, ja ću sad samo nakratko da joj dokažem da tebi vatra ništa ne može... - pre nego što je Vatreni čovek stigao da reaguje, momak izvuče kanticu benzina koju je držao iza leđa, i poli ga po desnoj ruci. Nesagorivi krene da beži, ali napadač se baci ka njemu i potpali mu rukav upaljačem. Momak se oduševljeno smejao. Vatreni čovek iskolači oči i besno jurnu za momkom. Ovaj nije računao da će ga Nesagorivi odmah pojuriti, pa nespretno odskoči unazad. Kantica mu iskliznu iz ruke i poprska Vatrenog čoveka po stomaku i nogama. Sada se pretvorio u buktinju. Devojka zari šake u lice i poče da vrišti. Njen momak nervozno zacupka u mestu. Nije nameravao da stvar ode ovako daleko. Pogledao je brzo oko sebe. Izgleda da ih niko nije video. On zgrabi za ruku devojku koja je jecala i zajedno otrčaše sa parkinga.
            Vatreni čovek se drao u agoniji. Na parkingu nije bilo nikoga da mu pomogne. Posrtao je levo desno, mahnito udarao sebe po telu pokušavajući da se ugasi, ali uzalud. Pokušao je i da zamišlja ledeno jezero, ali to mu nije nimalo pomoglo. Počeo je da oseća smrad sopstvene spaljene kože. Iznegomao, srušio se na zemlju. U trenutku pomisli kako je sve i moralo tako da se završi. U plamenu.

Hudini. Za ovo se dobija šamar.

Da, pravo je pitanje: da li znaš kako je umro čuveni mađioničar Hudini?
Ne valja ni ako znaš ni ako ne znaš...

Nevezano za sve to, imaš mnogo da učiš i o spisateljstvu i verodostojnosti toga o čemu nameravaš da pišeš.
Ali polako...

Hmm... Kad već pominjete Hudinija, negde sam pročitao da je umro od posledica udarca u stomak. Hvalio se na sav glas da ima čelične trbušnjake, neko ga je previše jako udario, i umro je u bolnici posle par dana. Ne znam kako je zaista bilo... Ali, (ako uopšte treba da se vadim) ja uopšte nisam nameravao da pišem o Hudiniju. A i ne znam da li je izvodio onakve tačke sa kolima u plamenu... Hteo sam samo da napišem priču o liku koji se ceo život igra vatrom, dok publika od njega traži sve veće i veće rizike. I na kraju mu vatra dolazi glave. U svakom slučaju, hvala na komentarima. I naravno, trudiću se da poboljšam svoje pisanje. 

Posle mađioničarske tačke udaranja u stomak, jedan mladić je ušao u svlačionicu kod Hudinija i bez najave ga udario u stomak da proveri da li je zaista čeličan.
Od posledica tog udarca Hudini je umro... liči, zar ne?

Dobro ti je ovo. Podseća me pomalo na Sintetikov način pisanja.

Mda, ti verovatno ne znaš ko je Sintetik, ali ne brini, to nikako nije pokuda.

Quote from: Boban on 17-02-2012, 03:47:27
Posle mađioničarske tačke udaranja u stomak, jedan mladić je ušao u svlačionicu kod Hudinija i bez najave ga udario u stomak da proveri da li je zaista čeličan.
Od posledica tog udarca Hudini je umro... liči, zar ne?

Da, kad se tako postavi, zaista liči... Mada apsolutno nisam znao da je to zapravo bila tačka udaranja u stomak, pa mu je odmah posle prišao mladić i udario ga da proveri da li je čeličan, a ovaj umro. Jasno mi je zašto ispada da sam pokrao Hudinija... Hm, onda ako izuzmemo (nenamerno) ripoff-ovanje, može li neka kritika za samo pisanje, stil, rečenice, štagod. Za sledeću priču ću obaviti daleko opsežnije istraživanje o temi. 

Quote from: Stipan on 17-02-2012, 04:09:40
Dobro ti je ovo. Podseća me pomalo na Sintetikov način pisanja.

Mda, ti verovatno ne znaš ko je Sintetik, ali ne brini, to nikako nije pokuda.

Ne znam ko je Sintetik, ali hvala na komentaru. 

Pisanje ti je potpuno hladno.
To znači da ne stvaraš atmosferu u koju me uvučeš kao čitaoca i da ja onda dišem zajedno sa akterima, nego naprosto nabrajaš šta se dogodilo ravnim tonom.

A istraživanje ti treba, za početak nađi litar benzina i zapali ga, čisto da vidiš šta će se dogoditi. Ali nikako to ne radi u kući.
Previše si gledao američkih filmova gde auto uvek eksplodira kada ga pogodi metak.
Benzin gori eksplozivno i brzo ali su male šanse da se dogodi ono što si opisao.
Znaš li koliko puta se desilo da se ljudi skinu goli, poliju benzinom i zapale i on u trenu izgori a njima ne bude ništa. Čak se dešavalo da čovek u majici ostane praktično bez većih opekotina jer majica izgori odjednom. Ljudsko telo se ne pali lako, čak ni sa benzinom. Treba dobro natopiti odeću, i onda te u stvari gorenje te odeće polako peče.
Sem toga, zašto tvoj tip ne nosi azbestno odelo, kada je to odavno standardna oprema vozača formule 1?

Sve u svemu, ravno pisanje, sličnost s Hudinijem, neuverljivost opisanog... dug je put pred tobom, ali si stigao na pravo mesto.

Ne paliti benzin! Bobanova "iskustva" su iz druge ruke, kao i tvoja. Bolje prebroj koliko puta si upotrebio koja i kako u prvom dužem pasusu. i, da, prilično toga si prepričao umesto da napišeš.

QuoteSedeo je u kolima koja su gorela. Vatreni čovek, tako su ga zvali. Nesagorivi. Plamen je gutao automobil, dok je on sedeo mirno na vozačevom sedištu. Nesagorivi, kako da ne. Sve je to deo predstave. Krupni znoj mu je liptao sa čela, a povremeno je žestoko kašljao od dima koji se uvukao unutra. Vatra kojom se igrao celog života spržila mu je gotove sve dlake na telu. Dobro, one u nosu i gaćama su ostale čitave. Ali njegova ćelava, opaljena glava kose više neće videti. I evo ga opet, sedi tu, i peče se lagano. Oseća kako mu čitavo telo bridi od toplote. Napolju se čuje napaljena masa koja kliče. Gomila koja navija da on postane običan ugarak, šaka pepela. Rulja željna krvi. Ali, ne da se Nesagorivi. Temperatura se penje na opasan nivo, ali on i dalje ostaje čitav. Gleda na tajmer. Treba da izdrži još petnaest sekundi. Diše duboko, i kao toliko puta do sad, zamišlja kako pliva u ledenom jezeru. Kako ga obuzima hladnoća od koje mu trne celo telo. Puls mu se usporava, dok bledunjave sante leda plutaju oko njega...

Ovaj deo je dobar, šteta što nisi nastavio u istom fazonu. Dobar je zato što stvaraš slike koje čitalac može lako da zamisli. Imaš lagan, lepršav, neposredan jezik. Uvod privlači pažnju jer si odabrao zanimljiv događaj da sa njim započneš priču. Podvučena rečenica javlja se još jednom, na kraju i to mi se dopada jer poetično naglašava mehanizme preživljavanja Nesagorivog, koji, na kraju, ipak zakazuju. To odlično podvlači tragičnost događaja.

QuotePomažu mu da izađe iz kola, držeći ga za ruku. I on izlazi, crven, oprljen, u dronjavom plavom šortsu na kome piše: VATRENI ČOVEK. Preko dve hiljade ljudi tapše i viče u delirijumu. Sigurno misle - Uspeo je! Bio je u toj buktinji tri minuta! Jebote, kakav ludak!
Vatreni čovek slabašno salutira rukom, i vuče se ka svlačionici.
Tek što se malo ohladio i došao k sebi, u svlačionicu upada njegov menadžer, Lepi.

Odavde počinje prepričavanje. Prepričavanje se od pripovedanja razlikuje po tome što je (više) nabrajanje događaja i suvo ređanje utisaka, umesto slikanja rečima (stvaranje slika, neobični opisi, ne crtanje - već predstavljanje kroz opise, aluzije, nagoveštaje itd.).

Do kraja je zbrzano i neprivlačno.

Čini mi se da je pozicija sveznajućeg pripovedača pogrešan izbor u ovom slučaju. Zapravo, ti menjaš fokus sa junaka na sveznajućeg pripovedača i to onemogućava čitaoca da se saživi sa junakom. Zadrži se na pripovedanju iz trećeg lica, ali sa fokusom na junakove misli i dela.

A Boban je uočio najveću manu tvoje priče (tvog pisanja?) - ova priča žudi za emocijom. Pisao si o tragediji, o načinu života jednog čoveka koji mu je bio sve, a zbog njega je umro. Nemaš ni minimum pathosa u priči.

Ipak, ja vidim talenat jer pišeš čisto, sa jasnom idejom, vodiš priču kako-tako uspešno. Nisi ispisan.

meni se svidja bolje od vecine stvari sto se inace nude. nisam se morao tjerati procitati do kraja, iako slabi kako prica odmice.

Ja sam piroman i palio sam benzin mnogo puta, a i neke druge stvari.
Flaša od dva litra benzina tako lepo eksplodira da na daljini od tri metra osetiš udar vreline.
Ali je jedva zapalila neku hartiju koja je bila okolo i koju sam hteo da spalim.
Mora se natopiti benzinom jer zapravo gore isparenja.

Meni se zapalilo ulje za fondue bourgignon, trajalo je dve sekunde, ali sam ja bio 12 dana u bolnici. Ne skupljati iskustva bez preke potrebe! Molim! Pišite ono što poznajete.

Ne mogu da verujem da Boban savetuje nekoga da piromaniše. Pisati se može i iz pasivnog iskustva... kad ti već ne pada na pamet da sam pališ (postoji razlog što za to).

Kada sam prodao vikendicu, onda sam izvukao dva kubika papira (rukopisi, pripreme i takve stvari) i to sve stavio na jednu pozamašnu gomilu s namerom da spalim.
Naravno da je trebalo sve zaliti benzinom, ali mene je zanimalo kako gori flaša od dve litre puna benzina.
E pa gori u nanosekundi i ništa; uopšte se ne događa ono kao u filmovima da kanta benzina eksplodira i tokom eksplozije zapljusne okolinu pa se zapali.
Nema toga. Sve odmah izgori i ako je plamen nešto zahvatio, zahvatio je, ali ni kap benzina nije pala na hartiju.

Ovakva iskustva su dragocena u osmišljavanju događaja u priči.
Nisam ja ovo nigde iskoristio; niti ću, ali treba znati pa ne ispasti glup.

Pa slažem se, i ja bih iz radoznalosti isto uradila. Ali ima ljudi kojima to ne pada na pamet i postoji razlog zašto ne razmišljaju u takvim pravcima...

Pisac mora da bude radoznao i da stekne bezbrojna iskustva...

evo jos jednog iskustva: nekad davno vozih ja mantu i osjetih zestok smrad goriva. a dobro, nastavih dalje.
nakon jedno 4-5 kilometara ulazak u mjesto i stajanje na semaforu, kad mi po nozi kod gasa pocela curiti neka tekucina. uhvatim rukom, pomirisim, benzin.
odvezao jos nekih dvjesto metara, stao, izasao, a ono ispod cijelog prednjeg djela auta siklja bijela para. gasim cigaretu i otvaram haubu sa cije unutarnje strane se gorivo cijedi u slapovima a u udubinama limarije cijele lokve. para siklja na sve strane.
sta je bilo? puklo dovodno crijevo negdje kod motora, gorivo curilo po motoru i isparavalo se. na haubi kondenziralo i slijevalo se. ca 30 litara. i to olovni super.
i nista.

Ti si dete sreće.

Quote from: D. on 17-02-2012, 14:41:47
Ne mogu da verujem da Boban savetuje

I ja sam se malo ćudio. New and improved Boban 

Quote from: Boban on 17-02-2012, 15:06:48
Pisac mora da bude radoznao i da stekne bezbrojna iskustva...

Sreća što ne planiram da pišem o homoseksualcima.

Ja sam vozio auto sa otvorenim karburatorom iz koga je sukljao plamen.
Išli smo na Frušku Goru na škembiće, ekipa Dnevnika i ljudi su ostali beli.
Ja vozim i vidim dim. Stanem na izlazu iz Novog Sada, podignem haubu, a iz karburatora suklja plamen. Spustim haubu i nastavim dalje.
Ljudi nisu mogli da veruju.
Ja im kažem da se opuste, jer nema dovoljno kiseonika ispod haube da bi bilo šta dugo gorelo.
Tako je i bilo.
Posle toga je Stevanov, urednik X-100 edicije, kad god me vidi izgovarao mantru: "Evo ga lud čovek".

Quote from: Miljan Markovic on 17-02-2012, 15:33:13
Sreća što ne planiram da pišem o homoseksualcima.

Kada je žena uhvatila Mika Džegera u krevetu sa drugim muškarcem, on joj je odgovorio: "Posle 5000 riba koje sam kresnuo, čovek se uželi nečeg različitog."

Navodno, uhvaćen je u krevetu sa Dejvidom Bouvijem. Što se mene tiče, nisam stigao do brojke 5.000, a toliko različitog nikada se neću uželeti, makar bio u pitanju i Dejvid Bouvi.

Quote from: Boban on 17-02-2012, 15:37:38
Ja sam vozio auto sa otvorenim karburatorom iz koga je sukljao plamen.
Išli smo na Frušku Goru na škembiće, ekipa Dnevnika i ljudi su ostali beli.
Ja vozim i vidim dim. Stanem na izlazu iz Novog Sada, podignem haubu, a iz karburatora suklja plamen. Spustim haubu i nastavim dalje.
Ljudi nisu mogli da veruju.
Ja im kažem da se opuste, jer nema dovoljno kiseonika ispod haube da bi bilo šta dugo gorelo.
Tako je i bilo.
Posle toga je Stevanov, urednik X-100 edicije, kad god me vidi izgovarao mantru: "Evo ga lud čovek".

vjerojatno sam i ja dobro prosao zbog tako neke cinjenice. uglavnom, nije se zapalilo, a uvjeti na prvi pogled bijase idealni.
cudio sam se kako motor nije bar zacukivao, nekako je jos uvijek dobijao dovoljno goriva, crijevo je puklo po duzini. radio je dok nije ispario nekih 30 litara supera.

Боро, држи се ти Худинија,  бензина, пироманије и "Запалићу цело село, да ми јави није хтело", ова дискусија почела опасно да скреће  ка европејству и провереним европским вредностима

Hvala na komentarima. Shvatam gde su greške... Jeste priča ravna donekle. Ja jesam hteo da bolje dočaram duševno stanje glavnog lika, surovnost publike i slično, ali to mi je delovalo nekako previše nabacano, pa sam skratio te rečenice koliko sam mogao.

Što se tiče benzina, da, oslanjao sam se na filmove i sve one spektakularne eksplozije, heh... Ali, što reče Boban iz sopstvenog iskustva, ne ponaša se benzin baš tako. Ali meni nije ništa bolje palo na pamet dok sam pisao. Da sam produžio tu poslednju scenu, i dodao nešto, možda bi izgledala verodostojnije.

A kad smo kod prepričavanja, stvari mi nisu baš najjasnije. Zapazio sam da podosta priča ovde na radionici ima taj problem. Ja sam pokušao da ne prepričavam, ali, eto nije mi u potpunosti uspelo. Shvatam da treba da prikažem sliku, da ne objašnjavam čitaocu, nego da mu pokažem, ali, ne mogu tako lako da to postignem. Ako bi neko mogao da da neki konkretan primer iz neke poznatije kratke priče šta je prepričavanje, a šta ne, možda bi ljudi bolje shvatili o čemu se tu radi...

Prepričavanje je, recimo, kad kažeš da je tvoj junak uplašen.


Pokazivanje je kad nam, heh, pokažeš kako on u strahu reaguje - preznojava se, vrišti, trese se, ne može glasa da pusti (ne istovremeno sa vrištanjem), beži, ukočio se u mestu, vide mu se beonjače, sinko, nervozno brblja... I tim pokazivanjem nam o junaku saoptiš neuporedivo više nego da si nam rekao da je uplašen.


Nije primer iz konkretne priče, ali se nadam da ipak pomaže. 

Брате Боро, схвати ово као добродошлицу. Овде обично буде мноооого већа касапница нечијег литерарног чеда.

Quote from: Суба on 17-02-2012, 17:13:56
Овде обично буде мноооого већа касапница нечијег литерарног чеда.

To je zato što menjaju strategiju, sad hoće da pale samo ne mogu da se dogovore oko najpraktičnijeg metoda. Čim se to utvrdi, gorećeš Boro 

Gledao sam u emisiji SAT kada su zapalili 2 automobila (jedan na benzin i jedan na gas) da vide šta će da bude... i ništa osim požara. Do eksplozije dolazi samo ako ima dovoljno kiseonika u rezervoaru. Kod benzinca je i bila neka manja eksplozija tek kad je dovoljno goriva izgorelo, a kod ovog na plin nista, pošto ima sigurnosni ventil koji ispušta plin (dođe do gorenja, ali ne i do eksplozije).

Quote from: angel011 on 17-02-2012, 16:31:53
Prepričavanje je, recimo, kad kažeš da je tvoj junak uplašen.


Pokazivanje je kad nam, heh, pokažeš kako on u strahu reaguje - preznojava se, vrišti, trese se, ne može glasa da pusti (ne istovremeno sa vrištanjem), beži, ukočio se u mestu, vide mu se beonjače, sinko, nervozno brblja... I tim pokazivanjem nam o junaku saoptiš neuporedivo više nego da si nam rekao da je uplašen.


Nije primer iz konkretne priče, ali se nadam da ipak pomaže. 

Da, sad mi je jasnije. Vidim da je mnogo lakše prepričati nego pokazati priču kako treba...  Hvala

Quote from: Суба on 17-02-2012, 17:13:56
Брате Боро, схвати ово као добродошлицу. Овде обично буде мноооого већа касапница нечијег литерарног чеда.

Zaista je ovo bila prilično topla dobrodošlica. Kasapnica, ili kao što bi jedan moj prijatelj rekao ,,seča'' tek dolazi.

Ali odavno sam se pripremio za tako nešto, i veoma mi je drago što je tako. Ovaj forum je jedno od retkih mesta gde ti ljudi neće reći: ,,Jao, baš ti je super priča! Mnogo mi se sviđa, treba da budeš pisac. Ti si genije!'' već će ti dati što realniju (ponekad brutalnu, ali i život je takav) sliku o tvojoj priči, ukazati na greške i dati pokoji savet. Bez obzira na to da li je priča kompletno đubre, ili pak solidno napisana. I hvala vam na tome! 

Izgleda da nam je svakojako đubre koje stiže na radionicu sustilo kriterijume i omekšalo oštrice... a i uneo se među ljude taj crv dobročinstva i ljubopitivosti.
Užas.

Quote from: Bora on 17-02-2012, 21:21:01
Kasapnica, ili kao što bi jedan moj prijatelj rekao ,,seča'' tek dolazi.

Nemaš pojma koliko je tvoj prijatelj u pravu.

Quote from: Boban on 17-02-2012, 22:30:50
Izgleda da nam je svakojako đubre koje stiže na radionicu sustilo kriterijume i omekšalo oštrice... a i uneo se među ljude taj crv dobročinstva i ljubopitivosti.
Užas.

Zvučiš kao da se nekome čepiš kada ovako pišeš...


I posle kaži da nisi ti kriv što se ovde zapatila žabokrečina...

Svake godine budem optužen bar po hiljadu puta da se nekome čepim, naravno, to rade sve "zaraćene" strane.
Zašto jednom neko ne pomisli da ja uglavnom pričam šta mislim i osećam bez obaziranja na to šta će se i kome koliko dopasti?

Valjda se svake godine nađe neko sposoban da ti vidi dušu, pa se pita zašto tako brutalno lažeš.

Boro, slažem se da ti je pisanje prilično pravolinijsko i nekako telegrafski hladno. Inače, prva rečenica ti je baš ogoljena i bez ikakve lepote, "sedeo je u autu koji je goreo", uh. Dao si nam samo informaciju, nikakvu sliku ili emociju, ništa. Imaš još takvih rečenica. Pa krupni znoj koji je liptao sa čela, dim koji se uvukao unutra (teško da će se uvući napolje), dranje u agoniji,  itd. Zašto nam je bitno to što mu dlake u nosu i gaćama nisu izgorele? Tako si naglasio to da sam očekivala da taj podatak ima neku posebnu funkciju, ispalo je da nema.

I nekako, sve je u fragmentima, imam utisak da si sve započinjao, ništa završio. Hteo si da nam približiš glavni lik, stao si u nekom trenutku. Želeo si da prikažeš surovost rulje, a samo je pomenuo. Počeo si da nam dočaravaš njegov odnos sa menadžerom, i opet stao negde. I prilično je hladnokrvan u saznanju da mu se život upravo završava, a ovamo se prvo borio.

No, k'o što naši učitelji imaju običaj da kažu, vežbaj i biće bolje.




Tako znači? Od sada Bobana zovemo Čep, a tepamo Čeponja!

navodis da si skratio recenice koliko si mogao. to je odlicno. ja ne mogu smisliti ovo sto navodi plut, slike, emocije i sl. ako nije od kafke.
svidjaju mi se tvoje britke recenice. jos da se nesagorivi pri pokusaju bijega spotice, pada i razbija, te ga decko uzaludno pokusava zapaliti, to bi bio posten kraj.
i da nakon nekoliko uzaludnih pokusaja odustaje, naglo se dize te mu pijanom pozli i povraca, dok ga zenska pokusava odvuci a on trka nesagorivog, to bi bilo skoro idealno.

Plut, ono sa dlakama u nosu i gaćama je bio pokušaj blagog humora. Moguće da je to samo meni simpatično

I slažem se da sam neke rečenice mogao lepše da napišem. Zvuče ogoljeno jer nisam hteo previše da ih ,,kitim'' i dodajem opisa ako nije bilo nužno. Iz istog razloga nisam se dovoljno dotakao rulje i menadžera, jer nisam znao koliko bi prostora u priči to zauzelo...

Quote from: kralj Kuga on 18-02-2012, 00:19:29
navodis da si skratio recenice koliko si mogao. to je odlicno. ja ne mogu smisliti ovo sto navodi plut, slike, emocije i sl. ako nije od kafke.
svidjaju mi se tvoje britke recenice. jos da se nesagorivi pri pokusaju bijega spotice, pada i razbija, te ga decko uzaludno pokusava zapaliti, to bi bio posten kraj.
i da nakon nekoliko uzaludnih pokusaja odustaje, naglo se dize te mu pijanom pozli i povraca, dok ga zenska pokusava odvuci a on trka nesagorivog, to bi bilo skoro idealno.

Jedan od nesuđenih krajeva mi se završavao slično donekle. Mislio sam da Nesagorivi, ogorčen i očajan, pokuša samospaljivanje na sred arene, u toku neke druge tačke. Ali, par tehničara bi došlo i ugasilo ga na vreme, predstavljajući sve kao deo predstave. Ali, ipak sam se odlučio za ovaj kraj.

Upravo naletela na ovo na Tviteru:


Don't tell me the moon is shining; show me the glint of light on broken glass.


Anton Chekhov

Quote from: angel011 on 18-02-2012, 23:19:34
Upravo naletela na ovo na Tviteru:


Don't tell me the moon is shining; show me the glint of light on broken glass.


Anton Chekhov

Lepo reče čovek...

Čehov tvituje? :O

Quote from: vimen on 18-02-2012, 23:40:30
Čehov tvituje? :O

bas komplicirate. a postoje samo dvije vrste prica: zanimljive i dosadne.
bori se vec po avataru vidi da je u stanju napisati zanimljivu pricu. a ostalo nije bitno.

Priča će mu biti dobra tek kad nam prikaže sve prave korake iz avatara. Priznajem samo da mu rečenice nisu ni upola toliko iritantne kao većini iz Radionice. Tu stajem. I čekam mu priču.

Lepa priča, dobar potencijal ako se bude razvijao. kiritika ima mnogo, vidim. Ono što ti koristi zapamti, ostalo zaboravi.