ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Quote from: "Pennywise"Konacno sam dograbio i sedmi deo Mracne Kule. Jos malo pa gotovo.....

Takođe

Quote from: "dejann"

Quote from: "Pennywise"Konacno sam dograbio i sedmi deo Mracne Kule. Jos malo pa gotovo.....

Takođe

Мрзим вас...

Ако се не рачунају стрипови, тренутно читам Монолите.

Али, мрзим ову двојицу.

uvijek kasnim  
završavam Drveno more  

Quote from: "Lurd"

Мрзим вас...

Ако се не рачунају стрипови, тренутно читам Монолите.

Али, мрзим ову двојицу.

Volim kad me mrze

Kada završim DT (još tristotinak stranica) vraćam se da dovršim "Declare" Tima Powersa (sjajno)... A onda pravi užitak... Zajedno sa DT stigla mi je poslednja knjiga iz trilogije Baroque Cycle Neila Stephensona... Ukupno preko 2600 strana...

dve reči:

Ken Parker

Hronike Ambera 2 i Dark and Hungry God Arises (treca knjiga iz GAP serije Stivena Donaldsona).

Pored faksa je jedan čudan čova prodavao nekolicinu knjiga, manje - više zanimljivih, ali mi je samo jedna zaista upala u oči. Autora je Arthur Machen-a, i zove se Tales of Horror and the Supernatural. Machen je inače pisac s prve polovine XX veka, ali piše kao da je duboko zaglibljen u XIX - tom. Nikada pre nisam čuo za njega. Vrlo je sličan Lavkraftu, iako je Lavkraft mnogostruko bolji. Jedna priča - novela, zapravo - The Great God Pan, je poprilično zajebana, ove ostale su manje-više, iako još nisam stigao do kraja. Jel čitao neko ovog lika? A? Šta mislite o njemu? A?

Machen je klasik horora: kad si već prepoznao sličnosti sa Lavkraftom, pročitaj L-ov esej NATPRIRODNA STRAVA U KNJIŽEVNOSTI u kome ovaj piše o Machenu kao o velikom horor piscu.

Dobre su mu priče, ima vrlo sicko ideje, na žalost nisu baš uvek na najbolji način exploatisane; koristio je svoje lično iskustvo sa okultizmom (bio član Zlatne Zore) kao i keltska predanja i legende; definitivno si dobar pazar napravio što si tu knjigu kupio.

PITANJE ZA OSOBU KOJA CITA SHUTTER ISLAND: Trebalo bi da knjiga izadje kod nas, pa me interesuje da li je u pitanju psiholoski horor ili obican policijski triler. Cena ce biti enormna pa nemam zelju da se zalecem ako je tipa da je pera otisao pravo u policiju...
PITANJE ZA OSOBU KOJA PREKIDA CITANJE POWERSA: Aman covece, kako ces se vratiti da nastavis da citas nesto ako prekines zbog knjige od ihihi strana... Sta se desava sa kontiuniranim pracenjem radnje? O emocionalnim efektima necu ni da raspravljam. A za BAROQUE CYCLE, cestitam: mazohizam je postavio nove rekorde. Pa to ni AUTOR NIJE PROCITAO - da jeste izbacio bi jedno 2300 strana.
POHVALA ZA GHOULA:Jeste, slazem se za MACHENA, a obojica se slazemo sa Lavkraftom.

Do đavola, potpuno sam zaboravio na ovaj topic    

Za greymalk: Bogme, to JESTE kompletan Po! Ima čak i one opskurnjake kao što sam i spomenuo X-ing the paragrab (sp?), Šeherezada i slično. Sjajno. Inače, Poova poezija me (zamisli) zanima   Imao sam sreću da pročitam sve njegove pjesme na engleskom. Jes' da dobar dio otpada na ljubavne pjesmice a la Anabel Lee koje mi nešto ne leže, ali ostalo je klasika.

A da odgovorim i na temu: U međuvremenu pročitao izabrane priče A. P. Čehova, zatim Moj prijatelj Pjero (Rajmon Keno (vrijedi pročitati, ali Caca je ipak mnogo bolja)) i na kraju prvi dio Dirka Džentlija, sjajna knjiga.

Quote from: "mnb"PITANJE ZA OSOBU KOJA PREKIDA CITANJE POWERSA: Aman covece, kako ces se vratiti da nastavis da citas nesto ako prekines zbog knjige od ihihi strana... Sta se desava sa kontiuniranim pracenjem radnje? O emocionalnim efektima necu ni da raspravljam. A za BAROQUE CYCLE, cestitam: mazohizam je postavio nove rekorde. Pa to ni AUTOR NIJE PROCITAO - da jeste izbacio bi jedno 2300 strana.

Knjigu od ihihi strana sam pročitao za 4-5 dana i bez problema se vratio na Powersa... Ako je tebi to problem, ja bih se na tvom mestu zabrinuo... Verovatno vučeš prstom po knjizi da ne izgubiš red koji čitaš... A o micanju usana dok čitaš u sebi da i ne govorim...

Pfuf. Ba bilo je toga nije da nije. Od poslednjih stvari izdvajam zbirku "Ends of Earth" Lusijusa Šeparda. Zaista, kako bi neko rekao, bremenito štivo. Treba to pročitati pa shvatiti šta znači kada se za nekoga kaže da je "literaran".

Inače, dugo nisam sreo tako bogatu i jaku viziju, pogotovo sa tako mračnim tonovima. Iznenadilo me koliko na momente Šepard podseća na Lavkrafta, ali samo po motivima.

Elem, priča "Nomans Land" (baš spojeno i bez apostrofa) je jedna od najboljih priča koje sam ikada pročitao. Mada, ruku na srce, ja nisam neki predani čitač priča.

Briljantno i za svaku preporuku, ali ne bih preporučio svakom.

Elem, ono što me je zaista izbacilo iz gaća je šesti deo Mračne kule, Song of Susannah.

Potpuno sam zbunjen. Nikada nisam video onako nešto. Mislim, nije da nisam, ali nikad onako nepozvano i praktično iznebuha. Nisam mogao da verujem šta čitam, potpuno.

Toliko sam bio zbunjen da nisam mogao da shvatim da li mi se svidja to što čitam ili ne. Na onaj način. U svom životnom delu. Ono. Mislim, stvarno je iznad mene shvatanje tog čina.

Posle šest delova, deluje mi zaista da se serijal može podeliti na dva dela - prve tri i poslednje četiri knjige. Ili bolje, tri dela: prve tri, četvrta, ostatak.

Ovo je, naravno, sve paušalno, jer me čeka poslednja knjiga, a tada ću mišljenje izneti na topiku o Kuli.

Malo sam se zanela Peterom Esterhazijem, Kula od slonovace a zatim sa Scienciom Sacrom, Bele Hamvasa, posle toga je bio Histericni sneg a trenutno Da Vincijev Kod.....

Quote from: "greymalk"Malo sam se zanela Peterom Esterhazijem, Kula od slonovace a zatim sa Scienciom Sacrom, Bele Hamvasa, posle toga je bio Histericni sneg a trenutno Da Vincijev Kod.....

Dobro sto si ubacila i histericni sneg, taman da odmoris mozak izmedju dve knjige. I nije za nesto vise od toga...
Eh, ljudi, probajte knjigu "Agonija i ekstaza". Irving Stone, romantizovana biografija Mikelandjela. Upravo je citam, i stao sam samo da bih nabavio njegove reprodukcije i gledao ih dok citam knjigu.

Upravo zavrsio "The Left Hand of Darkness" od Ursule Le Guin... Citao sam na srpskom pre nekoliko godina, a sad u originalu na engleskom, i jos vise sam odusevljen.

Sad prelazim na "Emphyrio" od Jack Vance-a... Cuo sam da je super knjiga  

zavrshila Gunslinger-a i pochela Drawing of the Three.
secam se kad sam chitala dvojku u srednjoj shkoli, nije mi ostavila ni blizu toliko intenzivan utisak koliko chitanje posle cirka 10 godina.
konachno da pochnem da chitam neshto shto je vec zavrsheno, bez da razmishljam kad ce sledeci nastavak, ko sa  Martinom sporacem. ostaricu do 4. knjige

Čisto da vidim šta je Dunadan napisala.

Quote from: "Lurd"Čisto da vidim šta je Dunadan napisala.

bre, Monsinjorrrr, biser mudrosti, shta bih drugo

roald dahl - vještice  
rrr - mi nismo bolesni  
dragan mijušković  - isusova greška    

Upravo sam završio "Boy's Life" Roberta R. McCammona (lepo napisano, nostalgično i zabavno) i "Grass" Sheri S. Tepper (zanimljivo ako se zanemari S deo SF-a).

Sada čitam "Fool's Errand" Robin Hobb i "Lost Souls" Poppy Brite.

Bentley Little, THE IGNORED. Za sada (50. str.) je zanimljivo...

Quote from: "dejann"Upravo sam završio "Boy's Life" Roberta R. McCammona (lepo napisano, nostalgično i zabavno)

Je l' može malo opširnije o ovome, molim?

Ian McDonald: RIVER OF GODS
Knjiga čiji je radni naslov bio Cyberabad - potpuno ludilo: Indija u budućnosti kao centar svega što ima predznak cyber - uključujući virtuelne sapunice, nelegalne AI i neopisivo mnogo drugih stvari u klasičnom IMD-ovskom maniru zasipanja čudesima. PLUS politika (građanski rat zbog nestašice vode i zagrađivanja Ganga), PLUS otkriće tragova vanzemaljskog života u svemiru, PLUS medicinski stvoren novi rod ljudi - nutes (neka vrsta bespolnih jedinki koje zadovoljstvo slično seksualnom postižu stimulacijom posebno ugrađenih receptora na podlakticama - prelepi su, uspešni u svemu što ima veze s umetnošću, a zamenica kojom se određuju glasi yt), PLUS tzv. Bramini, ultra-bogata kasta odraslih u telima dece, koji frustraciju zbog nemogućnosti zadovoljenja "odraslih" želja rešavaju brutalnom primenom apsolutne moći, PLUS blagi podsmeh britanskom kolonijalnom nasleđu sa sve kriket-ligom, PLUS... Stil od kojeg glava preti da vam se razleti kao u Scannerima.

Uzgred: Mislim da sam na dobrom putu da ubedim Lagunu da uzme IMD-a pod svoje i počne da ga uredno (i redovno) objavljuje. Krenulo bi se sa novim izdanjem Bespuća, nastavilo Ares Express-om, a ostalo bi bila istorija. Još kad bi mi isto pošlo za rukom i za Vonneguta... 'Ajde malo pomoći, a? Ono, popular demand, peticije, e-mailovi... I biće dobrih dobrih knjiga.

-Ian McDonald: RIVER OF GODS - G.Skrobonja.
Ako budete pisali peticiju imate moj potpis, takodje cu, ako je potrebno da se napise pojedinacno pismo, i to da ucinim. Teme koje su obradjene u knjizi su izuzetno zanimljive.


Citam Robotu. Ne znam da li je potrebno da objasnjavam sta je to? Postoje traileri za tu ilustrovanu knjigu na
http://www.dchaing.com/flash/robota.html

Knjiga mi je stigla pre izvesnog vremena i tek se spremam da potpuno uzivam u njoj. Ako Boban hoce mogu da skeniram par strana i da ih podignemo.

Quote from: "Lurd"

Quote from: "dejann"Upravo sam završio "Boy's Life" Roberta R. McCammona (lepo napisano, nostalgično i zabavno)

Je l' može malo opširnije o ovome, molim?

Ne znam koliko će ti ono što napišem biti od koristi jer ja nisam od onih koji baš vole (i umeju) da analiziraju u sitna crevca ono što pročitaju/odslušaju/odgledaju. Najbitnije mi je da li sam u nečemu uživao ili ne. Što se tiče "Boy's Life" – uživao sam. Nema tu neke kompleksne filozofije. Čovek piše jako lepim jezikom i zna da ispriča priču. Kada sam pomenuo nostalgiju (u prvom komentaru) imao sam na umu osećaj da sam sve to već negde pročitao/čuo/doživeo i da je ta priča deo onog izgubljenog, tajanstvenog, srećnog detinjstva u koje u snovima pokušavamo da se vratimo, a u stvari, na javi, svesni smo da ga nikad nije ni bilo. Dešavalo mi se sa ovom knjigom ono što mi se ranije ponekad dešavalo sa najboljim Kingovim knjigama – da danima pokušavam da se setim u kom sam filmu video scenu koja mi se neprekidno mota po glavi, da bih ustanovio da scena uopšte nije iz filma već iz knjige koju čitam ili sam upravo pročitao. U svakom slučaju, moja najtoplija preporuka za čitanje.

Nisam ni tražio sitna crevca, nego upravo to što si mi rekao - utisak. Meni je taj Mekemon jako zanimljiv lik, a svašta sam čuo a malo čitao, pa rekoh da pitam i druge.

Hvala na preporuci.

McCammon je odličan pisac. Imao sam prilike da pročitam ''Mystery Walk'' i prilično sam uživao u njegovom pripovedanju. Iako je priča iz današnje perspektive suviše obična i ne donosi ništa novo - dečak koji ima izvesne moći, uči da ih živi sa njima i koristi ih u borbi protiv zla... -  čovek ume da na veoma jednostavan i vizuelan način ispriča priču koja te uvlači u likove i radnju.
Ono što sam primetio u ''Mystery Walk'' i nekom uvodnom delu ''Mine'' (čitao sam samo nekih 40-ak stranica i žao mi je što nisam završio roman), jeste da su mu romani nešto jednostavniji u strukturi, ali da ima jako dobar osećaj za scene kojih ima dosta, i koje su kao male celine totalno genijalne!

Mene dosta podseća, po stilu, na Kinga, s tim što manje zamara sa detaljima i istorijom i opisima.

Goran Skrobonja:

"Još kad bi mi isto pošlo za rukom i za Vonneguta... "

To bi stvarno bilo lijepo. Daj sve od sebe. Ima nas koji bi se tome silno obradovali.

Šta je uopšte od Vonneguta objavljivano kod nas? Ja čak nisam uspio pronaći ni "Klanicu 5", njegovu valjda najpoznatiju knjigu. Čitao sam "Kolijevku za macu" (iz dobre stare edicije Kentaur), zatim "Mehanički pijanino" (kupio polovnu na nekom sajmu knjiga, ne sećam se ko je izdavač) i "Hokus pokus" (pojavila se prije par godina u knjižarama, takođe ne znam ko je izdavač a mrzi me da sad tražim knjigu pa da pogledam).

Da li je Klanica 5 uopšte objavljivana kod nas? Sem ovih njegovih knjiga da li je do sada objavljivano još nešto?

Da, objavljivano je, ali u drugim zemljama, mwahahahahaha!!!

Ima jos i "Galapagos".
http://alef.netfirms.com/books/12599.htm

Quote from: "Ygg"Da li je Klanica 5 uopšte objavljivana kod nas?

Objavila je Narodna knjiga u ediciji Antologija svjetske knjizevnosti. Lijepo od njih.  

Quote from: "Ygg"
Da li je Klanica 5 uopšte objavljivana kod nas?

BIGZ, Edicija FEST Romani. Možda nađeš na nekom buvljaku...

e, nikad nisam o tome razmišljao jer sam je čito na engleskom, ali - da li je moguće da takav klasik i takva knjigetina nije kod nas objavljena u nekom priličnijem izdanju od one fest pulp cheapo edicije?

Quote from: "Goran Skrobonja"

Quote from: "Ygg"
Da li je Klanica 5 uopšte objavljivana kod nas?

BIGZ, Edicija FEST Romani. Možda nađeš na nekom buvljaku...

ja je našao baš tamo za pola marke
odlično očuvana i s posvetom  

Quote from: "Goran Skrobonja"

Uzgred: Mislim da sam na dobrom putu da ubedim Lagunu da uzme IMD-a pod svoje i počne da ga uredno (i redovno) objavljuje. Krenulo bi se sa novim izdanjem Bespuća, nastavilo Ares Express-om, a ostalo bi bila istorija. Još kad bi mi isto pošlo za rukom i za Vonneguta... 'Ajde malo pomoći, a? Ono, popular demand, peticije, e-mailovi... I biće dobrih dobrih knjiga.

e to bi bilo stvarno sjajno!

inace se cita XX year's best G. Dozoisa, sa ekrana- izdvajam M. Swanwicka- Slow Life, (konzistentnost je rec koja mi se mota po glavi sa svakom novom njegovom pricom) neka vrsta omaza 'Prostranija od Carstava...'
Ja bih i za njega peticiju pisao, osim prica, nijedan njegov roman nije preveden(ako se genijalni Griffin's Egg ne racuna). Stations Of The Tide recimo- za pocetak.

pitam se da li ste znali da je Dzek London napisao knjigu -Crvena kuga-?
onaj isti Dzek koji je napisao -Zov divljine- i -Beli ocnjak-? ali, tako je drugaciji... ( ne kazem i  bolji!)

upravo je zavrsavam. da li je jos neko ovo citao?

( cini mi se da nije pominjana ranije na forumu, ali, mozda mi je samo promaklo...)

Crvena kuga je jeziva dijalog-novela o ljudskoj post-apokalipsi i povratku covjeka u kameno doba nakon izbijanja nepoznatog virusa 2000-i-neke godine. Izvjesna tzv. skarletna kuga je za par mjeseci slistila bezmalo citavo covjecanstvo i ovdje jedan veoma stari covjek svojim poludivljim unucima ili praunucima prica sta se sve tada izdesavalo, u kakvom je to on svijetu onda zivio.

Nimalo benigna i zamamno upecatljiva stvar, ako se mogu sjetiti, sa obligatornim elementima koje danas bukvalno nalazimo u romanima kao sto su The Stand i Besnilo, a narocito u filmovima Night of the Living Dead i njemu-nalik klonovima a la 28 Days Later.

Tu novelu prije nekih desetak godina objavio je Solaris, koji danas objavljuje Dena Brauna. Lijepa stvar vezana za to izdanje jeste da ovakvih opskurnih knjiga treba da bude daleko vise.

Mnogi ljudi za Dzeka Londona misle da je napisao Zov Divljine i malo sta vise. Isto kao i za Tvejna koga samo vezuju za Toma Sojera & Haklberi Fina, i vjerovatno drze kao pisca za mladje. Mada, za razliku od Tvejna, kod nas je, istina davno, publikovano mnogo toga iz pera Dzeka Londona; nekada je izdat cak i jedan komplet (izvjesnog broja) njegovih djela koji nije bas kompletan, ali je zato prilicno relevantan.

Za Tvejna nisam svjestan da je ikada izisao ijedan od njegovih izvrsnih putopisa kao sto su Duz Ekvatora, Nevinasca u inostranstvu... osim Zivota na Misisipiju koji je objavljen u iskasapljenoj verziji; a da tek ne govorim o Tvejnovoj Autobiografiji ili novijim antologijskim remek-djelima satire kao sto su The Bible According to Mark Twain i Letters From the Earth: Uncensored Writings. Ako neko zna da li je ista od ovoga publikovano kod nas neka kaze o kakvim se izdanjima radi; bilo bi zanimljivo procitati o tome.

S druge strane, Solaris je, u isto doba sa Crvenom kugom, objavio Tvejnovu knjizicu sa nekoliko njegovih fantazija i stravicnih pricica, naslovljenu sa Ljudozderi u vozu. Ipak, jedno od najboljih Tvejnovih djela koje je cak par puta objavljivano u razmaku od nekoliko desetina godina kod nas jeste novela Tajanstveni stranac, koga ste prvi put mogli da sretnete u sarajevskoj Dzepnoj Knjizi, izmedju krimica Milana Nikolica i Rejmonda Cendlera, besmislenim WWII romanima Pitera Cinija i avanturama Emilija Salgarija o Sandokanu.  

Sto se tice ovog nepoznatijeg opusa Dzeka Londona, koji je napisao i dobar broj SF stvari, Esotheria je takodje objavila njegov roman o reinkarnaciji (The Jacket) kao Zvezdanu Padalicu.

A ubijedjen sam da je neko negdje nedavno sigurno objavio i njegov prvi SF roman, Before Adam...

da, ukratko: dobra je knjizica.

potrazicu kada budem stigla i ostalo sto si pomenuo. i od Marka i od Dzeka!

Zavrsila zbirku prica The elephant vanishes od Japanca Haruki(ja) Muramakija. Uvrnuta atmosfera svuda, meni je vredelo citati.

Ah, Haruki Murakami! Drago mi je da nisam usamljena u uživanju pri čitanju njegovih dela. Priče nisam čitala, ali Sputnik ljubav me je prijatno iznenadio! Možda je ljudima prva reakcija na sputnik onaj čuveni band Sigue, Sigue sputnik, ovde Murakami Sputnika koristi kao metaforu žrtvovanja i velike usamljenosti (prisetite se samo jadne Lajke). I tako naš sputnik kruži zemaljskom orbitom, stalno usamljen u prostoru i potrazi za ljubavlju.
Ko je sputnik? Skoro svi likovi.
Ko je, ipak, važniji? Sumira, dvadesetdvogodišnja devojka. Njenu priču nam pruža mladić, nažalost, nedovoljno drag da joj bude ljubavnik, nedovoljno odbojan da ne bude dobar prijatelj i bliska sa njim.
Sumira je pomalo neprilagođena devojka, i iz svih neprilagođenih situacija, izlazi sa idejom da se sama izbori sa tim kroz pisanje. Ona želi da postane pisac. Ali, kako je za pisanje potrebna strast, život, ne okretanje glave pred događajima i iskustvo, Sumirina maska pada i sama shvata da nema to što je potrebno u stvarnom životu, stoga se okreće svetu mašte. A svet mašte (koliko je lep toliko je i okrutan pružajući slike neostvarenih želja), Samiri pokazuje kako u svojoj mašti ona uspeva samo da pronalazi delove želja iz stvarnosti.
Neka pogrešna posmatranja će je odvesti na put gde će iskrenu mladićevu ljubav doživljavati samo kao pažljivost, dok će strastvenu i ispunjavajuću ljubav tražiti u potpuno pogrešnoj osobi (pa čak i sada, kada se ne postavlja pitanje oko ljubavi dve devojke).

S., pročitaj što pre!

Novi Zavjet, Jevanđelje po Jovanu

Zavrsio fantasy/horror zbirku prica "The Emperor of Dreams" od Clark Ashton Smith-a, jednog od najboljih majstora proze kojeg sam ikada imao priliku da citam.
Sad prelazim na cuveni opus Jack Vance-a, "Tales of the Dying Earth"...

P.S. - Morticijin post me je zaintrigirao...    moracu da procitam tu knjigu...

Ah, pa i to ce doci na red, pre ili kasnije. Videcu da nabavim prvo The wind-up bird cronicle, uvodna prica u The elephant vanishes je ujedno i uvod u Hroniku. Pa kad sam se vec  upoznala sa likom, da vidim sta je jos doziveo. ovako pocinje, a i ovo Hard-Boiled Wonderland and the End of the World: A Novel zvuci zanimljivo: "The last surviving victim of an experiment that implanted the subjects' heads with electrodes that decipher coded messages is the unnamed narrator of this excellent book by Murakami, one of Japan's best-selling novelists and winner of the prestigious Tanizaki prize. Half the chapters are set in Tokyo, where the narrator negotiates underground worlds populated by INKlings, dodges opponents of both sides of a raging high-tech infowar, and engages in an affair with a beautiful librarian with a gargantuan appetite. In alternating chapters he tries to reunite with his mind and his shadow, from which he has been severed by the grim, dark "replacement" consciousness implanted in him by a dotty neurophysiologist. Both worlds share the unearthly theme of unicorn skulls that moan and glow. Murakami's fast-paced style, full of hip internationalism, slangy allegory, and intrigue, has been adroitly translated. Murakami is also author of A Wild Sheep Chase ( LJ 10/15/89); his new work is recommended for academic libraries and public libraries emphasizing serious contemporary fiction.
- D.E. Perushek, Univ. of Tennessee, Knoxville" - sa amazona-a

Viktor Peljevin - Omon Ra ---- sta reci...?      

procitah tetralogiju Ursule Legvin: Zemljomorje. Samo, nikako da pronadjem cetrvrti deo... Ursula me uvek razgali i uzivam u njenom stilu, tako odmerenom, i naizgled jednostavnom, a opet, tako bogatom i viseslojnom pripovedanju...

Naravno, sve je super ako ne mislis na 4 deo, Tehanu(koji i nije bio cetvrti deo, vec je dopisan godinama kasnije, kao sovinisitcko-feministicki esej u oblandi zemljomorja). Dakle, TRILOGIJA o zemljomorju je remek delo, ali nikako tetralogija...

Apsolutno i nedvosmisleno se slažem sa berserkerom. A DT nek' crkne.

Videh na nekoj najavi da ce u Subotu 14. 5. Hallmark da pusti ekranizaciju Earthsea (doduse, samo prvi deo). Ne ocekujem mnogo, ali posto Sci-Fi Channel stoji iza svega, racunam da se moze pogledati. Eto, obavestenje za one koji imaju kablovsku i vole pomenuto delo...  

Za ljubitelje noira.

Upravo procitao Little Girl Lost Ricarda Aleasa iz serije naslova nove krimi biblioteke Hard Case Crime. A zatim se bacio na Neutrino Drag, skoriju zbirku prica Pola Di Filipa - to je svojevrsni nastavak njegove odlicne zbirke Fractal Paisleys (simpaticnu naslovnu stvar - "Neutrino Drag" - mislim da negdje mozete i da dldujete sa Interneta).    

Nego ponesto i da se prozbori o serijalu Hard Case Crime koji polako dobija na popularnosti u USA i vec uzima prve svoje "Edgare". U pitanju je podrazavanje americkih dzepnih palp-izdanja za vrijeme i nakon WWII, sa groovy naslovnicama popularnih umjetnika na kojima defiluju polugole naoruzane ili prestravljene cure. U tome serijalu reprintuju se stari naslovi, a i objavljuju novi.

Do kraja godine, medju reprintima ce se naci i drugi Lorens Blokov zaboravljeni romancic, zatim romani Eda MekBejna i Vejda Milera (pisao Touch of Evil), a medju njih ce nekako da se stisne i Stiven King sa jednim fresko-napisanim krimicem. Nedavno je u istoj ediciji izisao i reprint Vestlejkovog romana 361 (nekada ga je bilo na mIRCu). Bice narocito zanimljivo vidjeti sta ce ova cetiri veterana - MekBejn, Vestlejk, Blok & King, koji je inace drasticno najmladji u tome drustvu - uciniti u MekBejnovoj najnovijoj antologiji krimi-novela, Trangresssions. U svakom slucaju evo hajlajtsa za cetiri HCC naslova koje sam do sada stigao procitati---

Grifter's Game Lorensa Bloka, publikovan prvi put pocetkom 60-ih, izuzetan je (iako mrvu predvidljiv) noir palp iz stare skole, bez ijednog grama sala i sa zaista nezaboravnim zavrsetkom. Ukratko: Grifter se zaljubljuje u udatu curu koja je takodje grifter, na neki nacin, mada mozda vise vuce na Svengali podtip jednog covjeka. I potom muski grifter shvati da bi bukvalno sve uradio za moze zadrzati toga Svengalija iako odlicno zna cime ona bavi u slobodno vrijeme.

Jeftina intonacija romana u prvom licu samo doprinosi gritty/grainy atmosferi, a koliki Blok umije da bude majstor uprkos anti-literarnom pisanju odmah je jasno cim se u ruke uzme drugi naslov HCC-a, napisan nekih 40-ak godina docnije. (Ovaj Blokov roman ima cak i blurb Dzejmsa M. Kejna. Ain't that a kick in the head?)



Drugi naslov, dakle, nije reprint. Fade to Blonde Maksa Filipsa (pisca mejnstrima btw) samobitan je skript i skoro nemoguc za citanje; davi se u vlastitoj neujednacenosti i pati od najgoreg zamislivog balasta: viska od nekoliko stranica kod svakog svojega poglavlja. Radi se o jednom od onih neo-noir romana namjerno nacinjenih da zvuce jeftino, a koji najposlije ispadnu samo lose izvedeni eksperimenti.

Ovdje imate ekstremno ruznog eks-boksera/WWII vojnika u Holivudu 50-ih (mada je i taj set piece veoma lose odradjen) koji pokusava da bude scenarista, ali je u stvari radnik bez dinara u dzepu i na kraju je prinudjen da bude tjelohranitelj veoma zgodnoj djevojci koja nema novca da mu plati, osim da mu daje da joj s vremena na vrijeme gvirka ispod majice. U pocetku ispadne da nas junak - kao i svaki kul tough guy - mnogo ne govori, ali se kasnije ispostavi da ga u stvari ne zaklapa. Ako vas ovaj roman ne privuce nakon prvih 40-ak strana, zaboravite ga, premda za sada zaista ima najbolji naslov. Svejedno je nominovan za nagradu Private Eye Mystery Writers of America.


The Confession Domenika Stensberija ove godine je dobio Edgara za najbolji krimic. Odlicno izbalansiran roman koji vise lici na triler, no dok se upoznajemo sa glavnim junakom shvatamo da nesto ozbiljno nije u redu sa njim, zbog cega bi roman valjalo katalogizirati u noir opus. Iako njega - kao lika - svakako ne bih mogao da poredim sa Hajsmitinim Tomom Riplijem, The Confession (napisan u prvom licu) zaista je neobicno tenzican iako je donekle i jasno sta sve otprilike treba da se izdogadja do kraja.

S tim na umu, svrsetak nije u mnogome revolucionaran medjutim idilicno odgovara njegovoj mracnoj kadenci bez mnogo humora. Ipak, najvazniji adut ovoga romana jeste dobro slovo. I ako se malo obrati paznja na tok radnje otkrice se otvorena paralela sa Tompsonovim The Killer Inside Me, samo sto spomenuti glavni junak ne uradi na kraju ono sto uradi Lu Ford... vecem dijelu svojega rodnog grada.                


Little Girl Lost Ricarda Aleasa (anagramski pseudonim) samo je nominovan za ovogodisnjeg Edgara. U pitanju je prvi roman doticnog autora, dok je pod drugim imenom re-objavljivao price u antologijama kao sto su The Year's Best Horror Stories and Best Mystery Stories. Na ovom mjestu, pomocnik privatnog detektiva u novinama otkriva da je ubijena njegova prva ljubav iz srednje skole. Ono sto ga najvise razocarava jeste da je ta cura, umjesto da se bavi oftalmologijom, bila striperka u sleazy nocnom klubu; a i jos mnogo toga.

Osim jednog prilicno providnog i neuvjerljivog preludijuma za vodjenje ljubavi naseg izubijanog i jedva-stojim-na-nogama detektiva sa izvjesnom super curom, Little Girl Lost nije nimalo zanemarljiv. Radnja nikada ne pada nego se - kao u svakom boljem noiru - samo nadogradjuje; stilski nekarakteristican ali zato bez praznog hoda i monotonog naklapanja.