ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

                                                       Milijuni zvijezda


Imamo svega nekoliko minuta, prve su riječi koje čuješ i koje tvoja svijest raspoznaje nakon buđenja. Nakon toga opet ništa, osim jednoličnog zvuka snažne zvonjave u tvojim ušima. Kao na uzbunu možda? Ležiš na krevetu. Nekakvom. Bijelom. Tvrdom. Neshvatljiva strka vlada oko tebe dok ti je nezamislivo hladno. Treseš se. U sebi znaš i osjećaš, ta neobična i snažna drhtavica zbiva se duboko u tvojoj nutrini i na takav način da je nitko živ ne zamjećuje osim tebe. Kako to izreći i objasniti ovim ustrčalima, da si sav naježen od hladnoće, da želiš da te pokriju i puste da spavaš?

Ne možeš niti glasa ispustiti. Ne znaš u čemu je problem. Čak te ništa ni ne boli. Ali, jezik ti je drvenast, ukočen. A pljuvačka elastična smola. I otkud ti baš sad umom bljeskaju davno zaboravljene slike; imaš deset godina, penješ se po stablu, palcem i kažiprstom grabiš zlatni grumen smole, gledaš je kako se prelijeva i ljeska poput tekućeg zlata, stavljaš je u usta i žvačeš, ljepljiva je i miriše na...

Imamo ga , budi se, brzo,  drugi je niz riječi koje opet čuješ. Glasno zapitkuju, za krvnu grupu i alergiju na lijekove. Ne možeš im reći ništa, valjda zbog one smole koju si jednom davno pojeo u djetinjstvu. I sve ti postaje nevažno jer počinju te mučiti osjeti. Gornji dio tijela je tu. To je onaj dio koji ti ćuti hladnoću i drhtanje. A što je s donjim? Ne osjećaš noge. Kraj njih stoji neki lik čija te mimika lica podsjeti na scenu zahvaćenu kao u kadru nijemoga filma. Zabrinjavaju te noge koje se ponašaju poput suhih grana koja više ne pripadaju drvetu. Malo odižeš glavu i snažno upireš oči prema svojim nogama. Ne vidiš ih. Vidiš krvavu masu. Kašu nečega. Ničega. Ali niti lijevu ruku ne osjećaš. Sranje. Slutiš da bi to sad već moglo biti veliko sranje. Ne želiš pogledati u ruku. Sklapaš oči. Težinu vlastitih kapaka osjećaš kao spuštanje teškog baršunastog zastora. Tako nekako ide s predstavama. Valjda i životnim. Zvonjava u tvojim ušima brenca  i širi se snagom zvona iz seoske crkve tvoga djetinjstva. Seže sve do ruba šume. Pa i dalje. Sve do vrha onog drveta s kojeg si jednom davno jeo tekuće zlato s mirisom zarobljenog sunca.

U neko doba shvaćaš da si sam, s bijelom plahtom koja ti prekriva cijelo tijelo. Njega više ne osjećaš. Niti jedan dio. Kao da si sazdan od samih misli. Začuđeno razmišljaš o nevjerojatnoj mogućnosti da i kroz zatvorene kapke, navučenu plahtu, plafon, neonsku rasvjetu i krov, možeš vidjeti zvjezdano nebo. Milijune zvijezda.

Ovde se negde krije snažno osećanje, koje je bilo inicijator da se priča napiše. Ipak, ono ne uspeva da prodre, jer je priča zatvorena, stegnuta, zašivena.

Treba tu malo dozvoliti tuge, ona je bitna za ovu priču.

Takođe, zašto obraćanje iz prvog lica? Ono ubija emocije na kojima je priča izgrađena. Ovo bi bolje zvučalo ispripovedano iz prvog ili trećeg lica.

Dobro je što je višeznačna. Ja sam prvo pomislila na rađanje i smrt novorođenčeta (teško mojoj psihi).

Ritam je dobar, tu postoji talenat da se informacije iznose tačno kada treba. Melodičnost je takođe ok.

Ipak, ova priča nema jaku poentu, spoznaju, obrt, što je čini dosta bledom. Ne valja ni što je poslednja rečenica ujedno i naslov. Ja bih izmenila naslov.

Ok je. Ajmo dalje.

...primila na znanje....hvala.......samo da dodam, obraćanje nije iz prvog lica već iz drugog lica, mislim da nam je tako bilo i zadano, pripovijedanje iz drugog lica jednine...

Fino vodiš priču (mračno, Saturnice, mračno...), ali stvarno joj fali finalni udarac, iliti pančlajn, ako tako više voliš.

Meni ne smeta narativ drugog lica. To je zahtevnija forma u pisanju i daje posebnu dinamiku čitanju. Zato ću samo o omaškama koje treba izbegavati. Možda je u hrvatskom OK, ali nepotrebno je "zvona iz seoske crkve". Naravno, povilenio sam od viška insistiranja na prisvojnim zamenicama (?) - onog, tvog, te, ti, tvojim, ovim, je... Neko drugi će ukazati na višak/manjak interpunkcije. Lično mi smeta "elastična", koja može biti "gumasta" ili kajgod.


Da, pričica nije poentirana, ali ono verovatno i nije bilo u zadatku.


Dobro je što si priču okačila.

sve u svemu....zadovoljna sam s vašim kritikama ( ako više nitko nema što za reći )...ne vidim razloga da je ne doradim i napravim od nje dobru priču...

Čekaj, ne raduj se prerano, nisam baš siguran da si se tako lako izvukla ...

Е, да. Не радуј се прерано. Причица тек даје ситуацију у којој се налази протагонист. То бисмо назвали - увод. Сад мора да нам покажеш где је ту заплет, расплет и poanta.

mislim da je rasplet tu...tip je umro i vidi zvijezde....to je kraj!...e sad, fali uvod i zaplet, tko je on i što mu se zaboga dogodilo...tko mu odnese noge i kako?.....

Vid'o bi on zvezde i da su ga tresnuli po tintari. Meni zamirisalo na Avatara... Ovo je Radionica fantastike, a ne ER serijal. Lepo je koristiti upravni govor, ali ne pije vodu na duge staze.

pročitala sam sve priče na novu zadanu temu, osim one pisane na ćirilici...bogami neke su udaljene svjetlosnim godinama od SF....priznajem, možda sam falila Radionicu, svašta može biti, osim toga, još uvijek nisam ništa niti napisala za ovu Radionicu...ova priča je ionako bila smo proba u kojoj svakako ima i elemenata koje su bile zadana u Temi za april....

Свака пета прича мора да буде написана ћирилицом.

Ne volim kad mi se govori šta moram (" Čak te ništa ni ne boli. Ali, jezik ti je drvenast, ukočen."). Ja to zovem šibicarenjem.

Quote from: scallop on 13-04-2012, 13:31:04
Е, да. Не радуј се прерано. Причица тек даје ситуацију у којој се налази протагонист. То бисмо назвали - увод. Сад мора да нам покажеш где је ту заплет, расплет и poanta.

Stara kvrga, najbitnije joj piše na kirilici 




Moj prvi uslov je sasvim zadovoljen - umešnost u baratanju rečima. Oseća se i dovoljna količina herca. Sad je najvažnije da pronađeš kako da u sve to ugradiš i šta ti je čiča Scallop preporučio.


I Bobanova se opet pokazala kao tačna, nije potrebno više od pasusa pa videti dal je nužno nastaviti dalje.


Nadam se priči na Radionici 

И ја се надам причи на Радионици...и мени смета то обраћање у другом лицу (али, hell, ја не волем ни презент)...иначе ми је симпатично...

Još se nije rodio tko vi svakome ugodio...volim sva lica, prvo, drugo i treće ali drugo naročito baš zato jer pisanje u njemu predstavlja izazov. Tko se nije u njemu okušao neka proba pa će vidjeti...Korištenje prezenta za mene je ZAKON, premda ga ne koristim stalno. Hvala na svim dobronamjernim sugestijama.

Ja ništa ne bi dirao. Ima tu emotivnog naboja koliko treba, i dovoljno slobode da svako u mislima doda svoj početak. 

lepo je,
lepo je ovo

QuoteNeshvatljiva strka vlada oko tebe dok ti je nezamislivo hladno. Treseš se. U sebi znaš i osjećaš, ta neobična i snažna drhtavica zbiva se duboko u tvojoj nutrini i na takav način da je nitko živ ne zamjećuje osim tebe. Kako to izreći i objasniti ovim ustrčalima, da si sav naježen od hladnoće, da želiš da te pokriju i puste da spavaš?

jer podseća me na krajeve karlita brigantea i vila dormera.

dopalo mi se,
al mi se još više dopalo kako si uspela da ovo okačiš čitko i bez /fonta sajza i kolora )))))))))