ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Moram reći da sam uživao čitajući priče u ovom krugu, čak i one koje mi se nisu svidele. Zapravo sve su mi se svidele, samo neke više, a neke manje. Pa sam na kraju tako i bodovao.

1.Znamenje u talogu kave
Jako je dobro prikazana napetost između Jakoba i starice, prosto je mogu onjušiti. Uverljivi su mi, i jedno i drugo. Događaj mi je pomalo i poetičan, mogu da naslutim i Anin lik - rastrzanu ženu koja želi da pobegne od svog čoveka, ali ne može, ko zna zašto, iz kakvih razloga, ne zanima me to. Ipak, gljive su mi nekako naknadno ubačene. Mogao je i bilo kakav drugi otrov, a i jest' naivno: Ovaj zna da ga starica prezire, a bez razmišljanja će da pojede pečurke od kojih se čovek sasvim uobičajeno i slučajno otruje, a kamoli s namerom.




2.Svaki čovek je ostrvo
Autoru/ki moram da se izvinim. Ovaj robot me strahovito podseća na jednu moju drugaricu, a razmišljanje kao kada ona zapadne u neke 'momente'.
Ne mogu ovde biti objektivan, kao da mi ona pripoveda, a naslušao sam je se dosad. Još jednom se izvinjavam. Preskačem.



3.Gljiva demon i gljiva demode

Ova priča me je u par momenata baš fino nasmejala. Izgleda da mene nije teško nasmejati.
Dopale su mi se halucinacije, svidelo mi se što plavuša još jednom pobeđuje na kraju.
Jedino mi malo škripi to direktno objašnjavanje demonskog zasedanja, ali ne smeta. Bod.



4.Cvijanska šuma
Kupljen sam na kraju. Očekivao sam da će se završiti nekom patetikom, ali nije,
zlostavljano devojče strikes back i to ni manje ni više no po čumi koje se čitavo selo
boji. Joka je meni dobro okarakterisana. Šta da se radi, nema jezik da priča za sebe, pa
je moramo doživeti kroz perverznog popu. Pečuraka ima kol'ko hoćeš, al' su ubačene samo
radi zadatka, mogla je brati i ribizle. Ipak, celokupan utisak priče nadjačava. 3 boda.



5.Infekcija Svetog Marka
Ovde je ključ u Marku, njegovom geniju (nije što mi je imenjak  [size=78%]), [/size][size=78%]putu kroz koji je prošao [/size]
da bi došao do tog konačnog otkrovenja i zauvek promenio svet, postavši besmrtni svetac
(posthumno). I to je neverovatna storija, i siguran sam da bi mi se dopala...
da sam je pročitao. Po meni, ovo je prepričani završetak priče, ali nije priča.



6.Ispovest prevarene gospođe
Dopalo mi se ovo. Prikaz protagonistkinje mi je prijatno ispričan. Mislim da je
nezgodno ovakvo pisanije, kada glavna i jedina vidljiva akterka pripoveda svoju životnu
storiju, lako može da postane dosadno. Ovde nije taj slučaj. Pre nego što sam se preselio
u ovaj pretežno mladalački komšiluk, bio sam okružen starijim komšinicama, a ja sam bio
dobro dete pa sam uvek išao da im kupim štogod u prodavnicu, ili da im pomognem u bašti i
šta ti ja znam, pa sam se naslušao baš ovakvih pripovesti (samo bez smrtnog ishoda na
kraju). I uživao sam slušajući ih. Kraj je mogao biti malo jasniji. Bod.



7.Tihi Vuk
Nisam siguran čemu ono prepričavanje porodične istorije. Nisam siguran da li bi to trebalo
da me zanima, niti da li je bitno za priču. Priča je jasna, meni fino ispripovedana,
sve stoji na svom mestu. Nije dobila bod, iz prostog razloga što su mi se druge priče
više dopale. Eto, kao razlog ću navesti ono prepričavanje, mada mi ni to nije nešto mnogo
zasmetalo.



8.Gljivično oboljenje
Da mi se protagonista dopao, ova priča bi dobila 3 boda, ali nije mi se dopao i stoga joj
nisam dao nijedan. Možda zbog toga što ne voli komuniste, ali verovatnije što gleda na
čitav svet kao na idiote, ali podjednako, možda čak i ekstremno podleže sirovoj fizičkoj
privlačnosti. Možda je u tome poenta? Možda je to nijansa koja ga povezuje sa njima
ostalima, običnim smrtnicima. Ono što me zaista odbije od glavnog lika je kada se krije
iza komplikovanih reči. Simonsov Martin Silenus recimo, može koristiti i samo sedam
krajnje jednostavnih reči, a i dalje će biti iznad ostalih i na kraju nekako, živ. Ovaj kao da je upoznao Boga i smorio se. Ne mora, ja bih rekao
ne  treba koristiti filozofske reči i rečenice da bismo dočarali nečiji
intelekt. Za mene je draž kada osetim snagu intelekta lika, u krajnje jednostavnim
izjavama i postupcima.



9.Šitaki
Još jedan dobro opisan ženski lik. Ima nečeg čudnovatog, snažnog, lepog, ne znam ni sam
čega u tom njenom uzaludnom pokušaju da zaštiti pečurke od nadolazeće oluje, dok joj se
prikaz starog đubreta podsmeva onako kako je to oduvek radio i dok je bio živ. Dopala mi
se priča, ali sam već dve ženske priče bodovao, daj nečem drugom da udelim bod. Muški deo radionice će se osetiti diskriminisano 




Ostale ću kasnije, valja i ručak spremiti.

1-Znamenje u talogu kave. Pošto je ovo na hrvatskom, onda latinica. Pretpostavljam ko je napisao, ali to nema veze. Stil pisanja je za pohvalu. Ima grešaka, nešto zareza nedostaje, ,,dosada" se piše razdvojeno (inače bi to bilo stanje kada je nekome dosadno), negde je ,,Jacob", a negde ,,Jackob"... Mislim da je u pitanju nepažnja, pa ubuduće valja da se detaljnije proveri pre slanja. To sam ovde naučio, jer rastrgoše me u par navrata. Naravno, postoje razlike između ,,hrvatskog" i ,,srpskog", pa će to verovatno biti predmet diskusije. Karakterizacija likova mi se sviđa, npr. Jacob je proždrljiva ,,životinja", oseća slabost posle obeda, ali je važno da je puška tu i sa njegovim slabljenjem dobija na značaju-čini mu se da je veća, a onaj je simbol zbog svog oblika i načina delovanja. Ipak treba bolje pojasniti zašto je Ana otišla i zašto je Jacob zaslužio takvu sudbinu. Zato što srče, pljuje, podriguje, čačka nos...ne verujem da bi više od 10% muškaraca preživelo takvu selekciju. Otrovala ga je pre nego što je saznala u šta je, ili koga, pucao, iznenadila se, zar ne? Onda, ako je pucao, šta je bilo u pušci (piše ,,puški", u srpsko-hrvatskom koji sam ja učio u SFRJ tu manjka ,,palatalizacija")? Sviđa mi se refleksno posezanje za šoljicom na kraju.
4-Cvijanska šuma-U ,,boga" je veliko ,,B", ako je jedan jedini. Čuma je kuga, ili neka druga veoma zarazna, a smrtonosna bolest, autor to možda zna te je ovde načinio finu personifikaciju, ali nigde nije to dokazao. Tako se manje uviđajnom čitaocu nameće pomisao da pisac veruje kako je čuma nekakav demon. A što ,,ondašnji ljudi" kad su iz drugih sela? Ume da zbuni još po nešto, ali uglavnom fino ide. Ima previše teksta o pečurkama, a nisu toliko bitne za radnju. Kao da se autor plašio da mu neko ne kaže kako je samo ,,okrznuo" temu. Odlično je ono sa odsečenim jezikom na kraju, te što se otkriva tužna sudba devojke, ali nije jasno šta je motivisalo glavnu junakinju da posle tolikog zlopaćenja baš tada donese odluku. Neuzvraćena ljubav? Izjalovljena očekivanja, samo je baštu okopala? I pop se ogrešio pa se zato vratila kući ,,sva lomna i drhtava"? Što se ostalih stvari tiče slutim da će posle glasanja krenuti dijalog koji se ponavlja iz kruga u krug. Na kraju, ovo je materijal koji može da se sredi.
6-Ispovest prevarene gospođe-Da bi ovo jelo ispalo ukusnije treba jednostavno iz recepta izbaciti gljive. Takođe žrtva ispade previše lakoverna (,,gutaj što ti se servira"). Inače bi bilo u redu, ali ništa posebno, nego 'nako.
7-Tihi vuk-Priča fino klizi. Par sitnica mi je zasmetalo. Npr. obično se za ženu kaže da vene i svene, a kad je muško u pitanju onda bolje nešto drugo (kao npr. on se suši, pa uruši). Onda, skoro da se podrazumeva da je gorštak kršan, pa je ,,kršan gorštak" skoro pleonazam. Nije greška, ali bolje je izbeći. Tihi vuk nije dovoljno upečatljiv, a glavni je baja u priči koja se po njemu čak i zove. Možda da se iznese što mu je drugo oko zatvoreno (možda žig usijanim gvožđem načinjen), te taj pogled neka je opakiji, ovako svi imaju zort od njega, a on baš fini neki čile. Umesto gljiva moglo je da bude svašta drugo, od njih možda i bolje za priču, pa opet ispade kao da su nakalemljene zbog zadatka. E sad, da bi se tu gljive uklopile valjalo bi malo više biologije, npr. izronila micelija iz zemljice crne te palaca hifama svojim gutajući telo mlađane mome, a plodonosna tela, ovog puta, askokarpi kao kod tartufa, pošto su to neke fine pečurke. I kraj bi valjalo da je opakiji. Da bude malo brrr.
8-Гљивично обољење-,,Хомо" није врста него род и пише се латиницом, италик молим. ,,Пренебрегавао" је чини ми се неправилно, а пошто си ,,постизавао" да оволико страних речи нарокаш, још ће људи да помисле да си ја (јербо се и мене деси да омикнем, кад се залетим). Ионако ће остали да те орссе, па ја да кажем неку благу реч. На моменте је баш духовито и има искреног лудила.
10-Moje godine za tvoje-Bajkovito. Turkinja baš i nije neki izbor za vilu. Bolje je kad fantastika ima zamislivu istorijsku odrednicu, a takav izgled vile čini to nemogućim. To sa godinama nije najsvežija ideja, ali je zamka izbegnuta pošto bi u standardnoj priči Obrad nagraisao.
12-Basna o zlosrećnom prijateljstvu-Pa dobro, zabavilo me je, ali je humor pomalo usiljen. Iskrenost na kraju je baš zbog te usiljenosti obezoružavajuć. Video sam ja ovo negde, ali ne mogu da se setim gde.
13-Narcis, bršljan i sastav susedove monete-Ovo je dosadno.
16-Znači niste normalni-Gile mu dođe oličenje vicevima profilisanog munZe-konZa brata, ali ipak voli da sluša priče ,,matorog", a i ,,načitan je" (,,erektilna disfunkcija"- ako je već zastupljeno poigravanje sa vicevima, moglo da se malo zakači i za ,,Dva sata.." što bi pojasnilo ovaj izlet). U ljutim vremenima kojekakijeh farmakoloških pomagala on, ,,najjača faca u kraju", se poverava matorom klošaru? A ,,matori" nema za cugu, ali mu se našla džoja, upoznat je sa lokalnim čudesima, pa u tom slučaju mogao bi da bude samo lokalac, a nije (bolan, pekmezit'). Eheh, a samo pominjanje Fruške gore može da izboksuje koji poenčić pride. Dobar je izbor ,,Singing in the rain" i cela ta situacija sa plesnom numerom pečuraka je simpa. Isto važi za nastavak. Glup je, nije znao kako da nastupi, počinio je zlodelo, stigla ga zaslužena kazna. Ipak, nameće se utisak da je matori mogao da ga bolje uputi kako treba da dođe do željenog. Možda je želeo da mu napakosti, ali se ne nazire motiv. Malko je nevaspitan, ali plaća cugu.

Ход до депоније - рекао бих да знам ко је аутор, али, никад се не зна...у сваком случају ја овде нисам видео гљиве...

Басна о злосрећном пријатељству - занимљиво...добро ми је што је ту Олд Форхенд, пародија на Карла Маја...повремено је и духовито...не знам шта бих рекао још

Evo i moje drugoplasirane priče. Kad saberem primedbe, ne znam što sam je stavio na drugo mesto.


02 — Svaki čovek je ostrvo 5-

Ovo je dobra i teška priča o samoći i svesnosti sebe u usamljenosti. Teško će proči na Radionici, ali, što se mene tiče je OK. Postoji i žestok sukob sa sklopom priče. Dilema čovek ili robot se do kraja ne razrešava. Sa Engivuk medicinskom hroničnom hipohondrijom smo nagurani u prepoznavanje čoveka, a šok nastaje kad spoljni posmatrači zaključuju da je zarđala (definitivno van teme) zbog prisustva kiseonika! To isključuje čoveka. Autor će morati podrobno da nam objasni motive za ovu diskrepanciju (sic!). Na dva mesta postoje strane reči koje se lako daju zameniti: rezultat – posledica i organizovanije - skladnije. Zanimljivo je da je end line urađen na istovetan način kao i u priči br. 4. Na sličan način moja žena kaže: ,,E, smučilo mi se ovo rintanje, odsada ću da sedim." Dakle, obe priče su ženske.

Quote from: Mandragora Dragon on 21-05-2012, 16:06:26
4-Cvijanska šuma-U ,,boga" je veliko ,,B", ako je jedan jedini. Čuma je kuga, ili neka druga veoma zarazna, a smrtonosna bolest, autor to možda zna te je ovde načinio finu personifikaciju, ali nigde nije to dokazao. Tako se manje uviđajnom čitaocu nameće pomisao da pisac veruje kako je čuma nekakav demon. A što ,,ondašnji ljudi" kad su iz drugih sela? Ume da zbuni još po nešto, ali uglavnom fino ide. Ima previše teksta o pečurkama, a nisu toliko bitne za radnju. Kao da se autor plašio da mu neko ne kaže kako je samo ,,okrznuo" temu. Odlično je ono sa odsečenim jezikom na kraju, te što se otkriva tužna sudba devojke, ali nije jasno šta je motivisalo glavnu junakinju da posle tolikog zlopaćenja baš tada donese odluku. Neuzvraćena ljubav? Izjalovljena očekivanja, samo je baštu okopala? I pop se ogrešio pa se zato vratila kući ,,sva lomna i drhtava"?

Ajde još malo da hvalim ovu priču kad već mogu.  Postoji u našem verovanju demon čuma, personifikacija kuge. Ako se dobro sećam, uglavnom ga prikazuju kao ženu duge kose, u beloj haljini. Kad je sretneš, ne odbijaj da joj učiniš uslugu (npr. da te pojaše) jer tako možeš da izbaviš sebe, porodicu ili celo selo od pošasti. Ovde motiv nije dat u čistom obliku, povezan je sa prokletim čamdžijom prikovanim za veslo, ali jasno je šta je.
Što se tiče popa: ako pravilno čitam - pop je nju silovao dva dana zaredom: zato se naglašava da je pop mlad a udovac, da bude jasno da nije ljubav nego samo, ehm, zadovoljavanje potrebe. Ako čitam nepravilno, ispraviće me posle.

Kad već možeš, zašto ne bismo malo o motivu pečurke. U ovom krugu su se ispoljila tri pristupa u pisanju i komentarisanju. Ja ću ih malo oštrije ocrtati:


1. Pečurke su tu, ali se moglo i bez njih;
2. Pečurke su tu, ali to nisu prave pečurke (motiv je pojednostavljen do nepoznavanja pečuraka ili i nisu pečurke) i
3. Pečuraka u priči nema ili ih čitaoci ne prepoznaju.


Meni čak četiri komentara pripisuju da nema pečuraka u priči. A ja mogu da dokažem da je zadatak poštovan i da se bez tih i takvih pečuraka priča ne bi dogodila onako kako se dogodila.


I nemoj odmah da se žališ da je to nešto protiv tebe. [size=78%] [/size]

Imam jedno glupo pitanje - Da li neko mođe u priči ,,Hod do deponije'' da mi nađe momenat gde se pominju gljive i da mi to pastuje ovde?

Važno mi je jer ovoj, inače drugoplasiranoj priči, nisam dao bodove baš zato što u njoj ne videh pečurke već metamorfozu.

Ili bar nigde ne piše gljiva ili pečurka. Možda je reč o indirektnom pomenu.
Šta god da je, voleo bih neko da mi pastuje taj deo.

https://www.google.rs/search?hl=sr&cp=10&gs_id=12&xhr=t&q=mutinus+caninus&bav=on.2,or.r_gc.r_pw.r_cp.r_qf.,cf.osb&biw=1280&bih=639&um=1&ie=UTF-8&tbm=isch&source=og&sa=N&tab=wi&ei=b2C6T76uHqi80QXi7OjNBw

Quote from: Mandragora Dragon on 21-05-2012, 16:06:26

,,Пренебрегавао" је чини ми се неправилнo

Molim vas, pa budimo ozbiljni, može autor pomisliti da je stvarno nepravilno.

Primetio sam neka zanimljiva zapažanja u vezi moje priče, pa ću kasnije o  tome. Možda.

Quote from: Hrundi V. Bakshi on 21-05-2012, 20:05:55
Primetio sam neka zanimljiva zapažanja u vezi moje priče, pa ću kasnije o  tome. Možda.

Ah, pa molim vas, pa vi se branite i kada vas niko ne napada, a kamoli u ovom slučaju.

 Eh, da je samo u vezi s tvojom pričom... Ne znam zašto se Mandragora toliko koncentrisao na jezički aspekt priča, ali pre nego što nekom ukaže na omašku, svakako bi trebalo da proveri je li to uopšte greška, ako ne u savremenim rečnicima i pravopisnim priručnicima, onda makar prostim guglanjem. Inače će Hrundi morati da naglašava kako je ,,prenebregavao" sasvim normalna reč, kao što i jeste, Jevtra da se čumom zove i demonsko biće, a ja da se sasvim normalno ćirilicom mogu pisati transkribovani latinski izrazi koji su ušli u naš leksički korpus, kao homo sapijens, tibija, angina pektoris itd. Valjda je i ovo gunđanje dovoljno da se i ostale iznete tvrdnje provere pre nego što se prihvate.
Mnogo mi se dopada kako Sinlen piše komentare (ne samo na ovomesečnoj radionici, malopre ih iščitah sve), jer u prvi plan stavlja ono što najbolje poznaje – sebe i svoj doživljaj priče. Piše sveže, sočno, opušteno, a onda se i kritika lakše podnese.

Voleo bi da vidim i pročitam više komentara o samom sadržaju priča.
Imate topik ,, Pravopis i gramatika '', malo smoriste s tim na ovom topiku. Malo više...

Guglajem ja, guglaješ ti, ali Homo je i dalje genus, a ne species. I treba latinicom ako ispred stoji sistematska kategorija. Dacko je možda za lektora (ne Hannibal-kanibala), ali ja sa svoje strane nastojim da doprinesem radu drugih, bez vređanja molim. Takođe samo skrećem pažnju na ono što bi moglo da se popravi; piše "čini mi se" pošto nisam imao vremena da proveravam, a i mrzi me da radim tuđe zadatke (autorove). Ni za čumu nisam napisao onako kako me prozivate, već da bi autor to mogao malo da pojasni, da je to boljka, jeste, a narod je vidi kao demona, dešava se to u nas i dan danas. Lepo je što umete da čitate između redova, na žalost samo kada vam se prohte, ali nije lepo što u pojedinim slučajevima uspevate da pročitate ono što nije nikako napisano, pa ni između redova, samo da bi ste opravdali nečiji rad.

Quote from: Anomander Rejk on 21-05-2012, 21:42:10
Voleo bi da vidim i pročitam više komentara o samom sadržaju priča.
Imate topik ,, Pravopis i gramatika '', malo smoriste s tim na ovom topiku. Malo više...

Izvini Rejk, morao sam.

Quote from: scallop on 21-05-2012, 18:23:22
Kad već možeš, zašto ne bismo malo o motivu pečurke. U ovom krugu su se ispoljila tri pristupa u pisanju i komentarisanju. Ja ću ih malo oštrije ocrtati:


1. Pečurke su tu, ali se moglo i bez njih;
2. Pečurke su tu, ali to nisu prave pečurke (motiv je pojednostavljen do nepoznavanja pečuraka ili i nisu pečurke) i
3. Pečuraka u priči nema ili ih čitaoci ne prepoznaju.


Meni čak četiri komentara pripisuju da nema pečuraka u priči. A ja mogu da dokažem da je zadatak poštovan i da se bez tih i takvih pečuraka priča ne bi dogodila onako kako se dogodila.


I nemoj odmah da se žališ da je to nešto protiv tebe.

Ne žalim se i sve verujem na reč, ali problem je što, recimo, ja ne poznajem pečurke uopšte i ne mogu po dve (tri, četiri) zakukuljene naznake da bilo šta zaključim. To je kao kad bih sad ja napisala priču sa tri, četiri, pet zakukuljenih naznaka da se radi o parodiji Grilparcera, pa se posle žalila kako ih niko nije prepoznao - a u stvari i imam jednu aluziju koju niko nije pomenuo, doduše, nije baš Grilparcer, ali ću se svejedno žaliti.  
Inače priznajem da bi se bilo kakva moja priča svela na 2. prosto jer nisam imala kad da se družim s pečurkarima i gljivarskim priručnicima pre pisanja.
A zaboravljamo i 4. Pečurke su tu i radnja od njih zavisi. Valjda je i toga bilo. Pravi smajli.

A o opasnostima jurnjave na prvu loptu i opštih mesta...
1. pečurke izazivaju halucinacije
2. pečurke su otrovne
Mrzi me sad da brojim ali ihaa primera za te dve varijante.
3. patuljak iz pečurke - tome sam se nekako čak nadala, ali samo me Loni obradovao štrumpfom. Hm, prvo sam ga skinula sa ignora, sad sam mu dala poen, ko zna dokle ću doterati ako ova radionica potraje.  

objavljeno ko je napisao cvijansku šumu?

Quote from: Mandragora Dragon on 21-05-2012, 21:50:22
Lepo je što umete da čitate između redova, na žalost samo kada vam se prohte, ali nije lepo što u pojedinim slučajevima uspevate da pročitate ono što nije nikako napisano, pa ni između redova, samo da bi ste opravdali nečiji rad.

Ko, nije valjda ja?
Ja da nekog opravdavam, pa sad će mi opet prikačiti empatiju, Mandragora, šta uradi!
Nikako ne umem da čitam između redova, evo vidiš da sam čak omašila žrtvu u Sonjinoj priči, čista tragika. Možda je to zaključivanje po nagoveštajima neka moja deformacija od čitanja vikend-krimića...

EDIT: Nije, Lilit, izvrši pritisak na Bobana, ko će ako ne ti...

Quote from: Mandragora Dragon on 21-05-2012, 21:50:22
Guglajem ja, guglaješ ti, ali Homo je i dalje genus, a ne species. I treba latinicom ako ispred stoji sistematska kategorija. Dacko je možda za lektora (ne Hannibal-kanibala), ali ja sa svoje strane nastojim da doprinesem radu drugih, bez vređanja molim. Takođe samo skrećem pažnju na ono što bi moglo da se popravi; piše "čini mi se" pošto nisam imao vremena da proveravam, a i mrzi me da radim tuđe zadatke (autorove). Ni za čumu nisam napisao onako kako me prozivate, već da bi autor to mogao malo da pojasni, da je to boljka, jeste, a narod je vidi kao demona, dešava se to u nas i dan danas. Lepo je što umete da čitate između redova, na žalost samo kada vam se prohte, ali nije lepo što u pojedinim slučajevima uspevate da pročitate ono što nije nikako napisano, pa ni između redova, samo da bi ste opravdali nečiji rad.

Ma ne radi se o tome da ti neko učitava nešto što ne piše, nego o onome što jesi napisao. Kako će bilo kome koristiti ako napišeš da se u priloškom značenju ne može koristiti ,,dosada" samo zato što postoji istovetna imenica? Naravno da može (kao i dosad i do sada)! Pišeš ,,bi ste" i ,,na žalost" rastavljeno,  ,,dan danas" bez crtice, ali komentarišeš priče sa lektorskog stanovišta – eto to smeta u tvojim komentarima. Postoji još toliko drugih aspekata u pričama koji se mogu pominjati, analizirati, pljuvati, hvaliti a da ne traže jezičko znanje, nego baš čitalačko, pa bi nam svima mnogo više pomogao ako njih istakneš.


Lukava Lilit, niti glasa niti komentariše dok ne vidi s kim ima posla. 

Odustajem, jer nije fer. Ovde je tema jasno bila - gljiva, a kad bude Grilparcer, pogledaćemo šta ima o njemu, šta o sandomiskom manastiru itd... Bio sam u dilemi da priču nazovem Bazdibazda, Pasji stršak, a bome i kerov ..., ali sam se uzdržao. Ovo nije igra prepoznavanja gljiva, nego upotreba gljive u postavci kratke priče. Kad se učini da je možda nema, razmislite da li je ima, pa niste ukapirali. Prenebregavanje onoga šta napiše autor ne čini neznanje manjim.

Quote from: Dacko on 21-05-2012, 20:36:56
Mnogo mi se dopada kako Sinlen piše komentare (ne samo na ovomesečnoj radionici, malopre ih iščitah sve), jer u prvi plan stavlja ono što najbolje poznaje – sebe i svoj doživljaj priče. Piše sveže, sočno, opušteno, a onda se i kritika lakše podnese.

Hvala 
Stvar je u tome što znam gde se otprilike nalazim na ovoj radionici. Dosta ljudi ovde je znatno više potkovano za pisanje od mene, stoga i kada ukažem na neku grešku, to je uglavnom nešto što sam i sam upravo ovde naučio. Ko zna, da imam barem osrednju biblioteku pročitanih dela u glavi, možda bih bio prvoklasni gad 




No..



10.Moje godine za tvoje
Nisam siguran za ostale, ali ovde se prvo pominje devojčica, pa je onda devojka, pa žena,
pa opet postane devojčica itd. Možda je to deo neke mađije, pa je ona sve tri u jednom,
menja oblike po potrebi, mada se meni ne čini da je tako. Obrad goni osmanlije po balkanskim
planinama, stiže do čarobnik-planine, ustremi se na turčina vođu, stigne ga, poseče ga,
u priču upada turska vila univerzalnog uzrasta, oni se tu dohvate, ili samo on nju dohvati,
u svakom slučaju posle nekoliko dana/godina/decenija on izlazi iz kruga pečuraka, i onda
se opet vraća nazad kod nje, ne znam zašto, možda mi to nije bitno, ali to sad nije
ona prethodna vila već je u stvari njegova ćerka, prelepim glasom ona zapeva nešto vilinsko
i sve se završi u idiličnom susretu oca i ćerke. A ja se nakon svega toga pitam:
Koja je bila svrha onog turčina? 
Nije mi ni ovo loša priča, nekako je postavljam uz Tihog Vuka, druge su jednostavno bolje.



11.Hod do deponije
Nisam primetio onu krajnje upadljivu u sredini priče, ali sam pretpostavio da gljive izazivaju promene na protagonisti.
Elem, dopalo mi se to što u ovoj priči, reklo bi se, vanzemaljci igraju glavnu ulogu,
sve se vrti oko njih, ali fokus do kraja uspeva da se zadrži na protagonisti i čudnom,
ali u suštini jednostavnom problemu koji su ti vanzemaljci njemu napravili. Lik koji je
iz nekog nepoznatog i u ovom okviru nebitnog razloga izabran za nešto veliko, ipak
ostaje na zemlji, ostaje običan čovek sa kojim se mogu poistovetiti. Bod, bila bi i dva,
ali su me one dve priče baš fino nasmejale.



12.Basna o zlosrećnom prijateljstvu
"Vi ste indijanac, koji liči na Indijca, a tvrdite da ste Rus!", koliko god puta ovakvu
rečenicu pročitao ili čuo, svaki put ću pasti sa stolice od smeha. Ovo je nešto što zovem
zdravim humorom (koji stravično fali u modernim filmovima, kako stranim tako i domaćim),
zašto je on polu-konj, ne zanima me, ali mi se mnogo dopala poenta sa izlečenjem u vidu
pretvaranja u potpunog konja. Toliko primera iz stvarnog života se mogu setiti u svega par
sekundi. 2 boda.



13.Narcis, bršljan i sastav susedove monete
Isuviše...ne znam.
To mi je bio prvi komentar. Sada sam je i treći put pročitao, i dalje sam na istom.
Vidim razmišljanje, vidim privlačnost između dva muškarca, ali nekako mi sve to lebdi u
nekoj nepovezanosti.



14.Snovinjarije u tri boje
Sviđa mi se kako je napisano, ali nažalost, nije mi se sve iskristalisalo do kraja.
Čini mi se zbog toga što je dosta toga ovde nabacano. Mnogo toga se zbiva, opisuje se
i prošlost i spoznaja i budućnost, malo svih, malo Rajka...mnogo je to za 6kk, barem po
meni. Da je priča imala više prostora, mislim da bi stvari bile znatno jasnije.



15.Nije prošlo vreme okrutnih čuda
Ako se ne varam, ova bolest u vidu lišaja se ispoljava u svim dodirima koje je domaćin
iskusio? Dopada mi se to, ako ne grešim. Interesantna mi je i ideja upotreba lišaja u
dekorativne svrhe, pomalo se ježim od toga, ali mi je interesantno. Ne znam šta bih rekao
za ovu priču, ne zameram joj ništa, ali mi, osim dobrih ideja, nije ostavila utisak poput
onih za koje sam glasao.



16.Znači niste normalni
Mislim da bi ova priča mnogo bolje funkcionisala da je pisana iz prvog lica. Lik je, ono,
imao problem, i sada priča priču pajtosima. Nekako kada se piše iz trećeg lica, očekujem
od naratora da bude neutralan, ako glavni lik priča dizelaški, narator ne mora. Ovde autor
kao da se dvoumio da li da piše iz prvog ili trećeg, pa je to na kraju malo ukombinovao.
Solidni su mi i Gile i matori, ali nekako mi se čini da je moglo biti bolje.



17.Zrno prašine i klica života
SF na Klarkovski način, ili barem pokušaj takvog. Donekle je solidan, ali ipak neoriginalan
i predvidljiv. Poenta je poruka kakva se može dobiti iz skoro svih najavnih špica sa
National Geographic-a, Animal Planet-a itd. Na nekog će ostaviti utisak, na nekog ne.




I Fionu ću iskomentarisati, ali je moram još jednom pročitati..

QuoteGile mu dođe oličenje vicevima profilisanog munZe-konZa brata, ali ipak voli da sluša priče ,,matorog", a i ,,načitan je" (,,erektilna disfunkcija"- ako je već zastupljeno poigravanje sa vicevima, moglo da se malo zakači i za ,,Dva sata.." što bi pojasnilo ovaj izlet)

''erektilna disfunkcija'' dabome,
toga bi mogao samo neko vrlo vispren i načitan da se seti

Ево и осталих пет безвредних коментара! 

Narcis, bršljan i sastav susedove monete - Платон, гејовштина усмерена ка Аристотелу, који је рокнуо првог...бар сам ја то тако сконтао, јелте...не контам другу половину задње реченице, јеб` га...није ово моја чаша никшићког

Сновињарије у три боје (углавном) - хех, добар наслов...и добра истрипована причица...сем, сумњам да би неки петогодишњак изговорио реченицу: "А шта ћу тек теби да урадим одвратна вештице!"...треба ли зарез овде? једино ако је Рајко то рекао трипујући кроз прошлост....

Није прошло време окрутних чуда - лишајеви као декорација, занимљива идеја...презаморан и превелик први пасус, који врви од сувишних ликова који се касније и не помињу...у почетку ме прича није дојмила, касније постаје боља...добар трип са враћањем трагова старих додира на телу...нисам сконтао чији је то траг "мале, готово дечије шаке"...прва љубав?

Znači, niste normalni - Ок, зелди са еректилном дисфункцијом...овде фале зарези и то у великим количинама, али, све у свему, свиђа ми се прича...добар крај...само, прави дизелаш, или шта већ, не би рекао –Znači, ne poštuješ me!—, већ пре нешто типа: "Значи, испоштуј ме!", "`Начи, нећеш да ме испоштујеш?!" или "Значи, ниси ме испоштовао?!"

Zrno prašine i klica života - не знам зашто, али ова није оставила никакав утисак на мене...не знам шта бих рекао...

Фиона? А где је та? У првој ворд верзији?

[/quote]
Ma ne radi se o tome da ti neko učitava nešto što ne piše, nego o onome što jesi napisao. Kako će bilo kome koristiti ako napišeš da se u priloškom značenju ne može koristiti ,,dosada" samo zato što postoji istovetna imenica? Naravno da može (kao i dosad i do sada)! Pišeš ,,bi ste" i ,,na žalost" rastavljeno,  ,,dan danas" bez crtice, ali komentarišeš priče sa lektorskog stanovišta – eto to smeta u tvojim komentarima. Postoji još toliko drugih aspekata u pričama koji se mogu pominjati, analizirati, pljuvati, hvaliti a da ne traže jezičko znanje, nego baš čitalačko, pa bi nam svima mnogo više pomogao ako njih istakneš.
Hvala na lepim poukama. Priča mi je loša, nepismen sam i ne umem da komentarišem. Uz osmeh.

Joj, bre bre, Mandragora, nemoj da si takav. Polako, ne treba se ljutiti.
A što se Dacko tiče... zaboga, pa svi znaju da je grubijanka.

Kako je težak moj život, a posebno na Sagiti, a od sve Sagite na radionici je najteži.

U razmaku od nekoliko postova, Mandragora me optužuje da ne samo što čitam između redova nego izmišljam pa učitavam, a Skalop da nepažljivo čitam i ne vidim šta je napisano. Možda biste mogli da se dogovorite šta je od toga dvoga tačno.

U međuvremenu bih uputila sve autore nezadovoljne čitaocima na ovaj topik a ja ću malo da se povučem i da kukam na okrutnu sudbinu i nefer odnos pisaca prema dobronamernim čitaocima.

Ded' Jevtro, pa nije valjda dotle došlo. Nema me pet minuta, a ti se već rasplačeš...

Jevtro, da li bi te utešilo kada bih ti rekla da me čitaš k'o knjigu? 

Odnosno, još jedna koja zaista prožima. Barem mene, sve što si rekla o mojoj priči stoji, svaka zamerka, sve za šta si tvrdila da je višak. Sve, sve.

Quote from: Plut on 22-05-2012, 10:31:10
Jevtro, da li bi te utešilo kada bih ti rekla da me čitaš k'o knjigu? 

Zapravo, bi. I jeste.    A tek da pustiš još neki komentar na priče...

Ja recimo nemam primjedbe vezano za ičiju kritiku upućenu mojoj priči...dapače, hvala svima na njima....

Ah, najzad neko dobro raspoložen...

Quote from: Stipan on 22-05-2012, 11:05:53
Ah, najzad neko dobro raspoložen...

Stipane, krivo me čitaš, nisam baš raspoložena, ali to nema veze s mojom pričom...

Mda, ovo mi je odnekud poznato...

"Stipane, ima li igde kraja tvojim pogrešnim zaključcima"...

Hajde, Stipane, malo dobrog raspoloženja. Vidiš da i ja kukam, ali nema fajde. I nije mi rođendan kao tebi.


SREĆAN ROĐENDAN, STIPANE!


Sve što si poželeo da ti se ostvari ove godine neka se ostvari!

A je li? Oooooooo sve najbolje, Stipane. Srećno!

Hvala najlepše. Pa nisam neraspoložen, vidite da sam se vratio...

SREĆAN ROĐENDAN!!! 

Quote from: Stipan on 22-05-2012, 11:25:27
Hvala najlepše. Pa nisam neraspoložen, vidite da sam se vratio...

( POVRATAK OTPISANIH)...ajme što sam jutros zločesta!...

@Miljan   

@Saturnica   

 

Quote from: Jevtropijevićka on 22-05-2012, 10:26:32
Kako je težak moj život, a posebno na Sagiti, a od sve Sagite na radionici je najteži.

Tako si lepo ovo napisala da ti šaljem hiljadu virtuelnih zagrljaja i poljubaca, iako ti ni na trenutak ne verujem da bi se zaista sekirala oko svega i svačega. Ako ipak, stvarno, makar malčice jesi ozbiljna, evo i ja da te tešim: svaka se tvoja reč ovde čita, proučava i prima k srcu kao što i treba, pa otud i potiču neka spisateljska koprcanja pred pažljivim čitaocem. 


Stipane, molim te napiši komentare i na ostale priče, ako te ne mrzi i ako si iole dobre volje. I srećan ti rođendan!

Ima li šanse da se i Steva privoli na iznošenje mišljenja o pisanijama? I još neki koji čitaju ovu temu? A ako dobiju cvetak?
I Skalop je prokomentarisao samo šest priča, a znam da je spremio komentare za sve, ali namerno gradi dramsku napetost, pa još uz tenis. Ali možda pomogne molba uz veliki osmeh?

Dacko, hoću, ali dajte mi malo vremena. Nisam imao vremena da ih pročitam, zato i nisam glasao.

Nadoknadiću ovih dana, časna reč. I

Да, где су ти коментари, ја коментарисах само да бих потакнуо још неког, у фазону - "Јој, Боже, како овај лупета, дај да му ја покажем како се коментаришу приче!"

Стипанелу сам честитао тамо где је заиста битно, тамо где све почиње и све се завршава! 

Aha, sad ide onaj deo gde mi kažemo: Taman posla, mi mnogo volimo da čitamo tvoje komentare, oni su... (sad sve superlativi), hvala ti mnogo, itd. Evo zašto tog dela neće biti, iako ja volim da čitam i tvoje priče i komentare na tuđe:
Dragi Savajate, ako ne još odavno, a ono posle fejkerskih fotki provalili smo da je i topos skromnosti u tvojim postovima fejkerski, te da je tvoje pravo mišljenje o sebi upravo onako kakvo i treba da bude – povoljno. 

Dacko, mogla bi i meni da pošalješ koji virtuelni zagrljaj, a i ostalo što spada u komplet. Ja sam ovde žrtva kojoj čak nije priznat status "žena sa gubitkom", mada moja junakinja gubi najviše. Toliko o pažljivom čitanju. Imam čitavu zbirku loših i gorih komentara, čak su i neki, verovatno dobri, uskraćeni.


Što se tiče komentara priča, zastao sam kod pobedničke priče, koja je i na mom spisku pobednička. Još mi je muka od glasanja za precednika gde su nas toliko davili sa svojim kandidatom, da smo žena i ja na kraju gnevno odustali. U ovom trenutku ne bi bilo zgodno da postujem ono što sam već nadrljao, mogu ja da smislim još neki kompliment. Što se ostalih priča tiče, komentarisaću i njih, ali više volim da prvo saznam imena autora, jer kad već nemam dobro mišljenje, mogu da ga turim među oblande.

стипане, срећан рођендан!! 

Quote from: Plut on 22-05-2012, 09:03:40
Joj, bre bre, Mandragora, nemoj da si takav. Polako, ne treba se ljutiti.
A što se Dacko tiče... zaboga, pa svi znaju da je grubijanka.

(Dacko je žensko?)


STIPANE,

SREĆAN ROĐENDAN I DA POBEDIŠ U SLEDEĆEM KRUGU!

@Dejan &  Mandragora - Hvala!
@ Mandragora - videćemo da li ću učestvovati u idućem krugu.

A sad, ono što malopre obećah.


- Svaki čovek je ostrvo

Solidno napisano. Način pripovedanja mi se dopao, ali (uvek postoji neko "ali") ne i sama priča. Radi se o mnogo puta ispričanoj priči, koju je čika Asimov već odavno ispričao. Jasno je meni da ne postoji neispričana priča i da je svaka storija tek varijanta, ali ovde su i tema i obrt (bez ljutnje molim) u  gotovo istovetnoj verziji već viđeni. Dodatno loš podsticaj mome mišljenju ubrizgava i činjenica da nikada nisam bio Asimovljev fan i ne verujem u mogućnost da će mašine ikada imati osećaje.


Jbt, jeste li sigurni da želite da nastavim? Evo, nesvesno sam jednu već satr'o - izvinjavam se autoru.

Стварно, Дацко је женско?!   

Ех, а ја сам се стварно надао оном делу где је све у суперлативима...  

Quote from: scallop on 22-05-2012, 12:00:23
Dacko, mogla bi i meni da pošalješ koji virtuelni zagrljaj, a i ostalo što spada u komplet. 

Pa nisam znala da su potrebni... Evo ispravljam previd, stiže ceo komplet za bolje raspoloženje:     
       
I volela bih ipak da vidim komentare bez oblandi.

Meni ne treba cvetić, ali se ne bih naljutila na isti. Čisto da se zna. Mada, i Jevtrina molba je dovoljna.
Jeste da ja često omanem u tumačenju, čini mi se, al' evo nastavka. Trudiću se da me kolege ne prekidaju, al' ne smem da im kažem. Ako mi misli budu iscepkane, ne zamerite.


Nije prošlo vreme okrutnih čuda - vrlo zanimljiva priča koju bi trebalo pročitati barem dva puta. Prepuna je simbolike, ali ne smem tvrditi da sam skapirala kraj. Imam utisak da je lišaj živ, ili je sećanje koje nas prati u odsudnim trenucima, jer na svakome on drugačije izgleda i ponaša se.
Malo mi je, ipak, sve konfuzno. Ono što mi je u startu zasmetalo je veliki broj likova ili, barem, to što im se imena pominju pa sam se svaki čas morala vraćati ne bih li razabrala ko je ko i ko kakav lišaj nosi, te šta radi. Takođe, smetala mi je i upotreba reči "izvesno", "naprotiv", rečenica u zagradama i što mi je bilo teško da pohvatam upravni i neupravni govor. E da, i preduge rečenice su ono što me je zbunjivalo.
Ovo je mogla biti prilično fina priča da joj se autor posvetio k'o što bog zapoveda (ovo je samo izraz, ne hvatajte se za isti ) i da se malo potrudio oko rečenica. Ovako, ostao je samo bled i suvkast ljuspičasti lišaj.


Šitaki - ovo je jedna nežna i emotivna priča, ali toliko patetična da boli. Takođe, ovo je priča sa najviše mojih pitanja.
Kako je pisana, slobodno je mogla biti i kraća. Do pola nam objašnjava šta su šitaki gljive, kako se listaju knjige, kako se sve što tražiš obično nađe na kraju, kako ima puno dvorište drva, a i pored silnih testera i koječega, nikad ih nije koristila za potpalu (parafraziram, bez uvrede za autora), pa onda opis oluje koja je prvo na kilometar (!) udaljenosti, pa sve bliža, pa kako je to nekad znalo da izgleda itd. Sve je ovo moglo biti mnogo kraće pa da se ranije pređe na zaplet. Ne znam šta bih sve mogla reći o ovoj priči, ali ništa dobro ne mogu da nađem.
Ko je Robert? Izvinjavam se autoru, ali je meni potrebno da to znam. Možda je brat, možda drug, možda... otkud znam. On se pojavljuje tako iznenada, kao da smo se mi sa njim upoznali još ranije i sve znamo. Ona se nije iznenadila kad je progovorio već se raspravlja s njim, a posle se pita kako je moguće da su razgovarali ako je mrtav. Ok, ajd' da kažemo da su halucinogene gljive za koje je ona smatrala da su šitaki, pa da joj je u tom trenutku izgledalo normalno da je tu i da nije bila svesna toga da je mrtav. U stvari, a što je njoj toliko stalo da sačuva gljive? Prvo sam mislila da zna da je to način kako bi ga dozvala, ali posle shvatam da je to bio prvi put. Šta je njen motiv?
Pa dalje, kakve bombe? Kako je on to samoubistvom izdao nju? O čemu se ovde radi?
Imam utisak da je ovo napisao neko, za nas, nov.

едит
нешто сам погрешио, правим нову табелу.