ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

@Dacko - Šta tačno znači "komentar bez oblandi"?

- Gljiva demon i gljiva demode

   Ovde moram da razdvojim dva dela priče, odnosno deo do zlatne zmije i deo posle nje.
Prvi deo je sjajan. Priča jednostavno tutnji, ne dozvoljava čitaocu da predahne. Slučajno ili namerno u storiju se uvukla gomila metafora - verovatno će ih svako iščitati drugačije, ili ih čak i neće primetiti, ali to ni u kom slučaju nije pokvarilo moje uživanje u traženju skrivenog po ovom vrcavom tekstu. Na žalost, od dela sa zmijom tempo priče se gubi, a u finalnom razjašnjenju cela zamisao postaje razočaravajuća, a izvedba dosadna. Da je održan tempo sa početka, da je celo razjašnjenje predstavljeno drugačije - bila bi ovo jako dobra priča. Ovako - sjajan početak i očajna završnica.

@Dejan


Nešto tu tebi nije kako treba. Zaboravio si na Hrundija koji je glasove poslao na Bobanov mail, a i ti brojevi ti se ne slažu. Proveri.

Quote from: Stipan on 22-05-2012, 12:32:03
@Dacko - Šta tačno znači "komentar bez oblandi"?

Pa valjda znači da se ne radi ovo:

Quote from: scallop on 22-05-2012, 12:00:23

...jer kad već nemam dobro mišljenje, mogu da ga turim među oblande.

ет плут: истина, сад ћу променити-додати

 - Cvijanska Čuma

   Priča rame uz rame sa "Znamenjem u talogu kafe". Atmosfera pripovedanja je sve vreme sumorna i preteća, osećaj tokom čitanja je kao da sam žrtva zavođenja - malo pomalo pred mene baca mamac po mamac koji me vuče na dalje čitanje, sve do jezivog, pa opet logičnog završetka. Arhaično  pripovedanje apsolutno je na mestu i priča mi se veoma dopala. 


Nastavak sledi u nepoznatoj vremenskoj dimenziji...

плут, променио сам слику, ајд баци поглед дал' је сад све ок

Moje godine za tvoje. Juče čuh kako muška persona ubeđuje žensku da su žene sa orlovskim nosem loše u krevetu. Mislim, nije ovo komentar, al' poželeh da podelim s vama.
Elem, da se vratim komentarisanju. Izvinjavam se autoru priče Šitaki, ova je još patetičnija.
Jasna je meni želja da se bude emotivan, ali je ovo prešlo razumnu granicu. Dalje, vrlo brzo nam je postalo jasno kako će se priča odvijati i kako završiti. Dakle, nedostaje bar mala doza tajnovitosti koja će nas vući u dalje čitanje. Ok, može i tako, ali je onda potrebno da je stilski tako odrađeno da je uživancija prelaziti preko reči koliko god, sve ostalo što nas čeka, bude bilo očito, što ovde nije slučaj. "Krupne ručerde" su neki već pominjali, a ja da malo pojačam.
Nije mi baš najjasniji zadivljen pogled jedne Turkinje dok Obrad mačem seče Turčina. Ili bi isto tako zadivljeno gledala bilo koga ko mačem poseče ljudsko biće? Zašto je Turčin išao prema vilinskom krugu? Zbog funkcije Obradovog vodiča ili tu postoji nešto mnogo dublje? Prvo sam mislila da postoji, ali mi se sad čini da je to bila samo epizodna uloga, te da se moglo i bez nje.

O, kako mi je srce puno kada vidim kako se lepo komentarišu priče. 

нова табела за коју се надам да је исправна


едит



хрундијеви гласови нису били сабрани у коначном збиру...данас ми баш није дан, 7 пута сам је преправљао, сликао, пејстовао, дизао и копирао овде.
да не додајем оних неколико пута које сам морао да поново сликам (заједно са осталим радњама) зато што ми је улетео неко на џитоку

Možda bodovi jesu, ali zbirovi nisu (svuda gde ima zelenih ćoškova). A mislim i da ovi bodovi nisu za Fionu nego za onu poslednju priču koja je išla iza nje?

Quote from: Dacko on 22-05-2012, 12:34:28

Pa valjda znači da se ne radi ovo:

Quote from: scallop on 22-05-2012, 12:00:23

...jer kad već nemam dobro mišljenje, mogu da ga turim među oblande.

Sve je to u oku posmatrača, a iskustvo ovog posmatrača govori da je bolje komentarisati propuste u priči poznatom nego nepoznatom. Onima koji ih uporno ponavljaju sa manje obzira, a novim piscima sa više. Evo, na primer, na Dejanovoj listi, neke priče koje su se meni dopale su izuzetno nisko plasirane, a neke druge tako visoko da ću i kasnije imati muke da pomerim njihovo stečeno samopuzdanje. Recimo, kako ću autoru priče ŠITAKE objasniti da u toj priči ima manje gljiva nego u mojoj gde ih - nema?


Ako već nisam glasao za Hrundijevu priču, a lako je moguće da jesam što i ne bi bilo tako čudno, kako će čovek podneti moje komentare? Usput, zgodno je da napomenem da su karakuke po Googlu znaci koji se ne mogu raspoznati, a da je čista anticipacija da mi je pripisao i ime Smrz, na koje polažem pravo već skoro 20 godina otkako sam za marketing Somboleda pisao scenario za grafičku novelu gde su njihovi sladoledi imali likove i imena. Najvažniji sladoledi su bili Kralj Smrz i kraljica Ledona.


Na kraju, moj komentar za priču Cvijanska čuma je isto toliko kratak kao i Dackov za moju priču, pa ću sačekati ozbiljna proširenja.

Šitaki - ovo je jedna nežna i emotivna priča, ali toliko patetična da boli. Takođe, ovo je priča sa najviše mojih pitanja.
Kako je pisana, slobodno je mogla biti i kraća. Do pola nam objašnjava šta su šitaki gljive, kako se listaju knjige, kako se sve što tražiš obično nađe na kraju, kako ima puno dvorište drva, a i pored silnih testera i koječega, nikad ih nije koristila za potpalu (parafraziram, bez uvrede za autora), pa onda opis oluje koja je prvo na kilometar (!) udaljenosti, pa sve bliža, pa kako je to nekad znalo da izgleda itd. Sve je ovo moglo biti mnogo kraće pa da se ranije pređe na zaplet. Ne znam šta bih sve mogla reći o ovoj priči, ali ništa dobro ne mogu da nađem.
Ko je Robert? Izvinjavam se autoru, ali je meni potrebno da to znam. Možda je brat, možda drug, možda... otkud znam. On se pojavljuje tako iznenada, kao da smo se mi sa njim upoznali još ranije i sve znamo. Ona se nije iznenadila kad je progovorio već se raspravlja s njim, a posle se pita kako je moguće da su razgovarali ako je mrtav. Ok, ajd' da kažemo da su halucinogene gljive za koje je ona smatrala da su šitaki, pa da joj je u tom trenutku izgledalo normalno da je tu i da nije bila svesna toga da je mrtav. U stvari, a što je njoj toliko stalo da sačuva gljive? Prvo sam mislila da zna da je to način kako bi ga dozvala, ali posle shvatam da je to bio prvi put. Šta je njen motiv?
Pa dalje, kakve bombe? Kako je on to samoubistvom izdao nju? O čemu se ovde radi?
Imam utisak da je ovo napisao neko, za nas, nov.
[/quote]

Eto kako jednu istu priču različiti ljudi totalno drugačije dožive.
Meni je Šitaki, uza sve mane u ispisu koje ima, i dalje najlepša priča u krugu, i baš sam uživao u čitanju.
I moliću lepo šta se tolko udara na patetiku  ? Pa ako se i malo pretera, šta sad, i u realnom životu se često
preteruje sa emocijama, bilo pozitivnim bilo negativnim, svako od nas je ( pretpostavljam, barem ? ) bio nekad npr.zaljubljen pa je ispadao i smešan i patetičan... Priča ima neku nit koja pokreće emocije, ima specifičnu osećajnost. Više volim takve priče, nego one filozofije u kome nikom živom ništa nije jasno, uključujući i autora...

Quote from: Jevtropijevićka on 22-05-2012, 13:46:00
Možda bodovi jesu, ali zbirovi nisu (svuda gde ima zelenih ćoškova). A mislim i da ovi bodovi nisu za Fionu nego za onu poslednju priču koja je išla iza nje?

едит, важи ли то и за лонијево гласање?

Eto, šta sad reći bez oblandi? Šitake je šesta priča po glasanju. Po svoj prilici je pisao Skalar (nije je pominjao u svom komentaru). Kako sad ja autoru da objasnim da je priča u mom čitanju dobila buger, odnosno, da je jedna od najslabijih priča u krugu. Nit' to mogu da budu šitake (onda je protagonistica debil), nit' rastu na cepanicama, a ni mnogo šta drugo. Ima rečenica za enciklopediju lošeg pisanja. Konzistencija priče na nuli. Mogu misliti šta bi Boban rekao.

Quote from: Dacko on 22-05-2012, 11:31:14


Ima li šanse da se i Steva privoli na iznošenje mišljenja o pisanijama? I još neki koji čitaju ovu temu? A ako dobiju cvetak?

Cvetak otključava i vrata koja lepa reč neće! Oće Steva, nego je danas nešto Grrr!, kolje guske da ne bi lopurde robijao, pa nije red.
Prilično toga je već rečeno. Ja mogu samo da dodam - i priče za koje sam glasao su prilično nejasne. Igraju u magli. Mislim, OK, baš meni se takve stvari prilično spočitavaju. Jedan od bitnijih razloga zašto priču nisam poslao - otišla da se razliva na pet strana. Imam trip - priča koja bi zadovoljila i moje standarde ( ), stajala čvrsto na svoje četir noge, i bila prihvatljivo interesantna čitaocu. Da nisam zaalavio previše? 
Recimo Hod do deponije (razglabam ja a posao čeka) - priča sa punim "osećanje" potencijalom. Priča o "svakodnevnom", uživao sam čitajući je. Nabraja neke sitne stvari, lepe stvari. Fina ljubavna priča puna duše. A onda  , uključi se centrifugu pa traži da pogađamo. Ts, jok, meni bi bilo dosta i tanjir dinstanih šampinjona na astalu. Vanzemaljci, gljive, ništa me odatog ne interesuje - oću zavrešenu slike njih dvoje. Eto tako.

Imaš zavrešenu priču. Kojmoj te terao da pogađaš? Čovek više neće da joj smrdi ko fuga i kraj.

Quote from: scallop on 22-05-2012, 15:22:54
Kojmoj te terao da pogađaš?

Pa da nađem gljive 

Ne mogu se ni ja pohvaliti time da sam je razumela kako treba, ali valjda je jasno kako su završili. Ona bi i dalje ono što je on nekad bio, ali njega nema... I on bi da joj da ono što je nekad bio, ali njega nema... On je zdravo jako nesrećan zbog toga, a ona će tek biti.

Ne mogu ja sad da objašnjavam rečenicu po rečenicu, ali, bez brige, sve je na svom mestu. Verovatno ja precenjujem čitaoce, ali verujem da je to bolje nego da ih potcenjujem. Za potcenjene se pišu srpski bestseleri.

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 22-05-2012, 15:15:37

Quote from: Dacko on 22-05-2012, 11:31:14


Ima li šanse da se i Steva privoli na iznošenje mišljenja o pisanijama? I još neki koji čitaju ovu temu? A ako dobiju cvetak?

Cvetak otključava i vrata koja lepa reč neće! Oće Steva, nego je danas nešto Grrr!, kolje guske da ne bi lopurde robijao, pa nije red.
Prilično toga je već rečeno. Ja mogu samo da dodam - i priče za koje sam glasao su prilično nejasne. Igraju u magli. Mislim, OK, baš meni se takve stvari prilično spočitavaju. Jedan od bitnijih razloga zašto priču nisam poslao - otišla da se razliva na pet strana. Imam trip - priča koja bi zadovoljila i moje standarde ( ), stajala čvrsto na svoje četir noge, i bila prihvatljivo interesantna čitaocu. Da nisam zaalavio previše? 
Recimo Hod do deponije (razglabam ja a posao čeka) - priča sa punim "osećanje" potencijalom. Priča o "svakodnevnom", uživao sam čitajući je. Nabraja neke sitne stvari, lepe stvari. Fina ljubavna priča puna duše. A onda  , uključi se centrifugu pa traži da pogađamo. Ts, jok, meni bi bilo dosta i tanjir dinstanih šampinjona na astalu. Vanzemaljci, gljive, ništa me odatog ne interesuje - oću zavrešenu slike njih dvoje. Eto tako.

Ako je neposlata priča ona o Peri koji ide na dvadeset prstiju, početak i izgleda kao da bi zadovoljio sve što ti alavost traži.   Treba da je i tako 'razlivenu'  negde postaviš da vidimo. Šta ako je tajna upravo u tome da ti treba više prostora kako bi pojasnio šta treba, a zamrsio šta smeš?



A sad ono zbog čega ću gorko požaliti, i ne samo ja, a sve u stilu ,,tražili ste, gledajte":

U spornoj priči ni ja ne videh nikakvu pečurku, tek da ne bude zabune, ali ja ne marim mnogo za zadatke pa sam mogla da svejedno uživam u njoj, kao u priči o ljubavi uprkos bračnoj otuđenosti. Namerno je nisam analizirala jer verujem da je piščeva namera bila nešto drugo (čuj, verujem, čovek samo što to nije povikao sa krovova!), ali ja sam pročitala ovo, što je moje čitalačko pravo.  Uglavnom, moje je viđenje da ako Jevtra nešto nije našla u priči, toga tamo i nema. 
Plus, pročitala sam ponovo priču imajući na umu sve što naknadno iščitah na netu o onim gljivama sa slike i svejedno mi se nije promenio utisak i ništa mi to nije uticalo na recepciju. Dala sam joj najviše bodova, ali neću se praviti da je to bilo zbog gljiva. Treba li još i da se potpišem kao precenjena čitateljka? Ili da testiramo priču i na nekoj boljoj publici, pa ko pronađe gljivu, taj je pravi čitalac?


Edit: Pobeže mi deo u kopiranju s fajla, pa sam ubacila te dve izostavljene reči.

Ma, napisao sam već da je zadatak bio da gljiva inspiriše, a ne da je pod nos turamo. Tu je i greška većine sa Radionice, pa smo dobijali gljive, ali ne i priče. I za pobedničku priču imamo komentare da gljive nisu centralno mesto i da je moglo da bude bilo šta, šumske jagode, na primer. Tu i jeste poenta ovog meseca. Jeste, motivacija mora da bude povezana sa gljivama, ali, gljive nas vode u šumu, a u šumi često obitava pretnja i oni koji tamo zalaze su često izmešteni svojom sudbinom i postoji trenutak kad ta sudbina dojadi i načini se korak koji sve obrne naglavce. Zato je priča "Cvijanska čuma" najbolja u krugu ovog meseca, jer se nije potrošila na pečurkama, nego na muci devojačkoj. Ako ni posle ovoga nije jasno o čemu pišem u komentarima, onda sam zalud krečio. Tu prejebenu Joku, sa mnogo zlehude sudbe a premalo prilike da od nje pobegne, pratio sam po toj stazi ka šumi nadajući se da će uspeti da se suprotstavi svom upisanom usudu. I suprotstavila se. Zahvaljujem autoru.  

QuoteDa se podsetimo šta je bio zadatak: GLJIVE (PEČURKE) - priča treba da se bavi gljivama u bitnom obliku. Elementi fantastike poželjni, da ne kažem obavezni. Pokušajte da budete inovativni i da se ne svede sve na prodaju gljiva na pijaci, već da se razrade i neke interakcije između ljudi i gljiva, otkud znam, tema je slobodna i potencijalno blesava, ali pokušajte da smislite nešto originalno i zanimljivo...

I šta si mudro iz toga zaključio?

Da treba napisati priču koja će biti originalna, gde se gljive uklapaju u nekom bitnom a ne apstraktnom obliku i da gljive imaju neku vrstu interakcije sa junakom ili junacima priče.

Sasvim jasno precizirano.


Onda, niĐe ne piše da treba filozofirat' pokušat' filozofirat' ili njušiti gljive po pijaci (u hipermarketima su u celofanu, tamo nemere) ne bi li genijalna ideja za priču spčila u tintaru, a to je onaj deo -potraga za inspiracijom na bazi gljive. 

Svi imaju potrebu da se pojasne, da se učepim i ja- lično, dosta toga prođe pored mene ni da me očeše, no volim "ljubavne priče", one su mi vrh "umeća", ono - odnos patosa i iskrene emocije. Tu nema laži nema prevare. Osim, ako, autor povuče ručnu, pa isporuči priču kroz "krljušt" stakla od vrata. A mi da gledamo, pa ko šta vidi. Nisu meni (naravno  ) jed gljive, rekoh dobre su mi i dinstane, tek da prođu; ostao mi je nedorečen odnos glavnih likova. Suviše se stvari događaju "svojim tokom" i bračnom inercijom. Stvari u životu verovatno tako i ferceraju najbolje, ali meni je falio samo još jedan mali "zagreb", pa da se likovi otkriju. Jače.
Pride, otkinuo sam priči-autoru poen, u startu, zbog izvesnih "geografskih" odrednica (a pre nekih godinu dana i čitava tri). Ja sam razumeo zašto je junak poželeo parče "svoje" deponije u tamo negde, Pripizdincima; ostatku publike  to ne znači baš ništa i samo ga zbunjuje.


Želim da pročitam ovu priču, onako, bez balasta teme kruga. Jeste ovo SF forum, ali priča nije.

Quote from: Džek svih zanata on 22-05-2012, 17:23:45
Da treba napisati priču koja će biti originalna, gde se gljive uklapaju u nekom bitnom a ne apstraktnom obliku i da gljive imaju neku vrstu interakcije sa junakom ili junacima priče.

Sasvim jasno precizirano.

Da. Žena spremi "na zagoreno" šampinjone, nezadovoljni mamlaz je drkne tanjirom uglavu, deca se deru, probude kera (koji je ustvari vanzemaljac), utrčava kera, pobije sve i pojede im koske (meso ostavi, tako se oni hrane), "Beem me up Scotty", ode, i kraj. Forma zadovoljena, šlus. Mda, plota se pijan drži.

Evo gde su moji bodovi otišli:

09 — ШИТАКИ – 3 – Meko, jednostavno, jasno, sa strukturom uvoda, centralne dinamike, preokreta i raspleta. Opet, uprkos (ili baš zbog) toga, ima gotovo sve što tražim od priče. Nekako, imao sam od početka osećaj da tačno znam šta će se dogoditi, ali to mi nije ni malo smetalo. Veoma kompaktna kratka priča i zato mi se svidela.

01 — Znamenje u talogu kave – 2 – Ovde mi se stil veoma svideo, arhaičan, ali ne u fazonu ''dedo k izvoru pošo starom nogama teški kao vrhovi od drevnijeh stena'' koji ne volim, već me je jako podsetio na neko okruženje sa prelaz iz 19. u 20. vek. Dodatno me je kupilo prebacivanje između aktera, i atmosfera rastućeg zla, koji u kombinaciji daju rezultat koji do sada nisam primećiveo u radionicama.

14 — Сновињарије у три боје (углавном) - 1 – pečurke i tripovi, česti motiv u pričama za ovaj krug, ali koji je ovde odvrnut do kraja. Ispresecano, sirovo i istovremeno ipak vrlo čitljivo, dopalo mi se, iako mi nije dalo želju da tražim dublji smisao.

08 — Гљивично обољење – 1 – Pompezno, nametljivo i ali i upečatljivo. Reference iz sveta filma nisu odmogle, a najbolji su mi snažan početak i (za mene) nežan kraj, koji su mi je dosta bolje prošli tokom čitanja nego centralni deo priče.

17 — Zrno prašine i klica života – 1 – pravi, iskreni SF, svemirski-brodovi-i-neobična-bića bez ustezanja, i želje da se neobičnim stilom ogradi od naivnosti ili gurne u neki nešto naizgled vanžanrovski. Pomalo zgusnuto, i ne super-originalno, ali ipak, u okruženju priča koje bi trebalo da su fantastika, za mene je iskočila.

Stevo, zaboravio s interakciju gljiva sa ljudima!

Možda dodamo kako su joj gljive govorile "Ćuti ženo, ćuti, vidiš da ćeš dobit' po tintari" a ona nije legla, nego sela?
Time bi zadovoljili zahtev interakcije 

Quote from: Džek svih zanata on 22-05-2012, 17:42:16
Stevo, zaboravio s interakciju gljiva sa ljudima!

Možda dodamo kako su joj gljive govorile "Ćuti ženo, ćuti, vidiš da ćeš dobit' po tintari" a ona nije legla, nego sela?
Time bi zadovoljili zahtev interakcije 

Dobila je interakcija glave s tanjir-gljivama, ne vidim šta tu tebi fali!

Živa svemirska krstarica Mutinus Galacticus se ukotvila u svoje prirodno okruženje, posred beogradskog smrdljaka kafilerije i deponije, podno Pančevačkog mosta. Odmah se ukopala svojim moćnim micelijama i tako onemogućila sve pokušaje da je odatle uklone. Boljim i većim nacijama su dopanule, veće i opasnije invazije, a Srbima i ova jedva dopade...


Ovo je ispisivano na špici praćeno gromoglasnom muzičkom podlogom. Priča o čoveku koji je zbog zadatka koji mu je poveren sve više smrdeo rođenoj ženi je samo jedna od tragedija koje su zadesile ovu malu zemlju. Filijala u Bikari je tribut za Pundravce.

meni se javlja da oni koji nisu pronasli pecurke u skalopovoj prici, nemaju veze s prirodnim naukama. ili, sto bi kripl onomad mnogo slatko rekao: - iz fizike sam najvise voleo deo o hajzenbergu.
kad vec prasim, samo da primetim da ivica nikad nije imao ukusa.
kao i da priupitam, ko je napisao cvijansku sumu?

Quote from: lilit_depp on 22-05-2012, 18:24:34
meni se javlja da oni koji nisu pronasli pecurke u skalopovoj prici, nemaju veze s prirodnim naukama.

Naravno da nemamo, ali to nije razlog da nas se proizvodi u precenjene čitaoce nižeg reda!!
a ovo:

Quote from: scallop on 22-05-2012, 14:01:18
Na kraju, moj komentar za priču Cvijanska čuma je isto toliko kratak kao i Dackov za moju priču, pa ću sačekati ozbiljna proširenja.

može da zaradi samo nešto u rasponu od    do  ; zaista mi nije bilo poznato da se dati komentari tako apotekarski mere prema primljenima, da sam samo znala, drugu bismo pesmu pevali.

a koju pesmu?

...joj, kako ste mi zanimljivi, sve više i više....i više...

Quote from: lilit_depp on 22-05-2012, 18:35:04
a koju pesmu?

3N!
sve uz isključivanje elektrike i parafraze Grilparcera pa ko živ, ko mrtav. Ima samo zato da učestvujem u sledećem krugu. Ako ga bude bilo. 

hahahhahaha, jevtro, ne pamtim kad me neko ovako nasmejao.

nego, patis zbog onih koji ne citaju ili ti teze pada citanje pogresnih stvari? :LOL: (pogubne posledice vidimo na delu...ah, nekad je u mom srcu bila mazurka, al ostarih!!! cekam evoluciju, pre ce nego ona druga sa R )

U ovom kontekstu patim pod b) a inače isključivo zbog Paule Horvat.

E Lilit, kad se ti uključiš ne mogu ni da se ljutim ko čovek.

Koji ti je vrag, šefe? Šta je trebalo da napišem?

Quote from: scallop on 22-05-2012, 16:29:12



Jeste, motivacija mora da bude povezana sa gljivama, ali, gljive nas vode u šumu, a u šumi često obitava pretnja i oni koji tamo zalaze su često izmešteni svojom sudbinom i postoji trenutak kad ta sudbina dojadi i načini se korak koji sve obrne naglavce. Zato je priča "Cvijanska čuma" najbolja u krugu ovog meseca, jer se nije potrošila na pečurkama, nego na muci devojačkoj. Ako ni posle ovoga nije jasno o čemu pišem u komentarima, onda sam zalud krečio. Tu prejebenu Joku, sa mnogo zlehude sudbe a premalo prilike da od nje pobegne, pratio sam po toj stazi ka šumi nadajući se da će uspeti da se suprotstavi svom upisanom usudu. I suprotstavila se. Zahvaljujem autoru.  

ma skalope, ovo ti je jevtra koja ulazi na radionicu:

Haustor -Sejn

pa ti vidi sta ces.

Će begam. Još ću da budem kriv i za Gogolja. Jesi vidl'la kako maje prstićem. Da nisi bila kraj njega onaj tvoj bi utek'o.

   Pošto Scallop u svakom krugu glasa za moju priču, imao sam veliku želju da mu se odužim i ja glasam za njegovu,
a po pravilu se desi da upravo ta priča izvisi. 
   Jednom je izvisio Garba Kamagen. Bunio me jezik pa je ipak preskočih.

   Evo i sad opet. Ispostavlja se da je njegova priča za koju sam hteo da glasam, ali nisam samo zato
jer u njoj nisam video gljive.
   Zapravo bile su samo u jednoj reči, u stručnom nazivu koji nisam prepoznao.
   Scallop brother forgive me. Uvek se spotaknem o maglovitu caku.

   Inače ona tabela nije ispravna jer ja ipak nisam glasao za Fionu već za priču koja je bila pod 18. u prvoj postavci.
   Ja ću napraviti novu tabelu kad budemo dobili imena.

Quote from: Jevtropijevićka on 22-05-2012, 18:43:20
Ima da učestvujem u sledećem krugu. Ako ga bude bilo. 

Ja to dece radi, malo popravljam, malo u amanet ostavljam.

Loni aj lav ju. Skalop brader forgiv mi. Ovo mora da ide u potpis. A Gogolj? Ma nisi ti video ljubav koja je planula cim su se najeli! Onaj moj ne bi ni probao da utekne... al sudba kleta...

Quote from: scallop on 22-05-2012, 18:14:08
Filijala u Bikari je tribut za Pundravce.

Bikara je zlo itself.

Eh, Lilit, odužio bi se meni Loni, ali ne može da mi prepozna priču.    Nego, ja se "odužih" u ovom kolu dvema pričama, a izgleda da sam promašio autore. Još ako mi se desilo da sam ta dva autora nagrdio za prave priče, moraću da odem negde s njima na ćevape jer: cevapis vincit omnia!

   Ja sam upoznao Scallopa na vrlo interesantan način.
Posle tribine u Domu Omladine prišao sam i ponudio mu smoki nastavljajući razgovor o temi komercijale u umetnosti bez pojašnjavanja koj' sam. Planisao sam da se  detaljnije upoznam u kafani ppsle tribine.
Na žalost čekao me prevoz, pa sam kafanu propustio.

  Inače uživo deluje izrazito dominantno i energično što nisam očekivao od klasičnog đeda.

   Auh! Sad svi znaju da se kod mene dobijaju glasovi i za smoki.

Pre te večeri meni je, uz đed išla asocijacija blag.
Sada uz đed međed.


Vrlo je pozitivno i interesantno delovao Scallop,
a, što je za interesantno čak i Boban
koga sam i pre zvančnog upoznavanja intervjuisao na promocijama za radio,
ali nije znao ko sam.

Ista formula - uključiti se u raspravu bez skidanja maske važila je kad sam upoznao i Jevtropijevićku.

No, kad će ta imena?

Pre imena, da cujemo kad si upoznao Jevtru!

Quote from: Loni on 22-05-2012, 19:50:47
Ista formula - uključiti se u raspravu bez skidanja maske važila je kad sam upoznao i Jevtropijevićku.

Došao na istu tribinu kao i ja i uključio se u diskusiju. Samo je zaboravio da je ranije kačio svoje slike pa sam ga prepoznala.