ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Plašim se. (leptirići)

Ajmo bolje o komentarima na moju priču, i nju je majka rodila, makar kljakavu ko Peru.
EDIT: Saturnice, nešto te jutros zamolih, a ti ništa?

Kao i za Lonijevu (promašio sam autora), tako i za tvoju priču. Mislio sam da je jedna druga iz kruga.

Koliko frtutme oko nekoliko priča; nismo svi isti, svako konta priču na svoj način. Eto, dvoumio se kome da dam trojku, dali Šumi ili Basni. Prevagnula Basna iz banalnog razloga; elem, više volim dobru zajebanciju negoli se ćevapa nakrkati.

Očekivanja na moj uradak nisu ispunjena. Učitavale su mi se svakakve gluposti ali i solidni, valjani komentari koji imaju izgleda da se popnu preko zida Džekovog carstva na kom je grafitima ispisao nemate vi pojma

Očito da raja više voli priče tipa Šuma, i to je OK, takav je glavni ukus publike, al' ne kontam gde se tu onda uglavi Basna koja je po meni gola zajebancija (a koja mi se svidela sve u 16) a moj uradak, takođe gola zajebancija a ako ne u rangu, onda svakako bolja, ode mnogo niže? Šta je ljudi sa vama?

Znači, niste normalni

Ček da vidiš kada sutra osvane 15 priča na šumin fazon, kako će da dosadi raji. 

Uopšte ne sumnjam u to. To o osvitu, al' da dojadi raji, ostaje diskutabilno.

Quote from: scallop on 23-05-2012, 23:17:48
Kao i za Lonijevu (promašio sam autora), tako i za tvoju priču. Mislio sam da je jedna druga iz kruga.

Hm, a koja? (čisto retorički pitam, sačekaćemo Bobana)
Naime: ja sam uprkos grozomornom plasmanu zadovoljna komentarima koji su svi složno pojali jedno te isto o manama i vrlinama moje priče, samo su jednima pretezale dobre stvari a drugima loše, a ja sam se od sveg srca slagala i sa jednima i sa drugima, dobro, sa prvima malo više. 

Čisto retoriički: Kaži - Aaaaaa! Ako je nisam komentarisao, onda si dubokooooo.

Quote from: Jevtropijevićka on 23-05-2012, 23:09:35
Plašim se. (leptirići)

Ajmo bolje o komentarima na moju priču, i nju je majka rodila, makar kljakavu ko Peru.
EDIT: Saturnice, nešto te jutros zamolih, a ti ništa?

...Jevrto... molim Vas, najprije ona crvenokosa Sonja, koja me ponižava s Andrićem...zašto ste takve?...kako da komentiram druge priče, kad sam zapela na ovoj jebenoj šumi?...izgleda da jedino ja nemam pravo ništa reć a da me se ne proziva za izrečeno. Moram li se još po koji put izviniti? Neću više...eto
Izvinite...

Aman, ko od tebe traži da se izvinjavaš? Ja sam te ozbiljno pitala šta je za tebe dobra priča, kakvo je sad ovo kukanje?  Evo, kukam i ja. Ako nećeš već da mi to napišeš, komentariši makar ostale priče...

Quote from: saturnica on 23-05-2012, 23:26:59
izgleda da jedino ja nemam pravo ništa reć a da me se ne proziva za izrečeno.

Šta? Ko? Pljuj slobodno, kad ti ja kažem. 

Quote from: D. on 23-05-2012, 23:35:31

Quote from: saturnica on 23-05-2012, 23:26:59
izgleda da jedino ja nemam pravo ništa reć a da me se ne proziva za izrečeno.

Šta? Ko? Pljuj slobodno, kad ti ja kažem. 

...a dobro, bit će onda prilike i za pljuckanje, ako ne sad, onda drugi krug..

D., ti otkad si se udaljila s Radionice, puče žena načisto. A da nešto napišeš?


Saturnica, malo mi je detinjasto zadelovala "inicijacijom", no posle Jakobsa očekujem, naglašavam, BAŠ očekujem  priču od nje. Ima potencijala i verujem da ume. To što ne konta "Šumu", odbijam joj na mladost. Ima    od mene.


Hrundi, profesionalni udrijankel. Briše viksom šajbne na semaforu. Kaže, "I ja sam ljudsko biće. Grešim...". Pa što se kurčiš kad numeš da letiš?! Nastavak priče o "Lužnjaku"?! On raste na skoro pa barskim terenima, Plutnjak u sredozemlju. Patareni, Grčka, Srbi, hrastovi - gomila nebuloza koje ne bi ni pas s maslom, ali, ima nas koji te poštuju baška toga.
Jednostavno, postoji granica. Ne komentarišeš, pustiš da prođe. "Šuma" je dobra priča, koprcaj se ti kolko oćeš 


Loni, sasvim standardno - namiriši dobru stvar pa se usere. Ipak, ovim ti brišem minuse drkanja po tepihu. Imaš i ti 


Džekonja, meni najveća misterija, još uvek. Zašto li se troši na koješta...


Suba, voleo bih da je Tihi vuk njegov. Ako jeste, cenim da je na dobrom je putu da kaže ono što ga tišti. I to na pravi način.

QuoteD., ti otkad si se udaljila s Radionice, puče žena načisto. A da nešto napišeš?

Ja pišem pesme. 

No, izgleda da sam, udaljavanjem sa radionice, jedina sačuvala zdrav razum. Čim vi Šumu proglašavate najboljom pričom ikad, kolektivno ste se izmestili u ludilo. 

Dakle, ipak je dobro udaljiti se sa radionice. Imaću to u vidu.

A ti Saturnice, namesto što kukaš, ošini komentarima po zlotvorima.

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 24-05-2012, 01:07:28

Hrundi, profesionalni udrijankel. Briše viksom šajbne na semaforu. Kaže, "I ja sam ljudsko biće. Grešim...". Pa što se kurčiš kad numeš da letiš?! Nastavak priče o "Lužnjaku"?! On raste na skoro pa barskim terenima, Plutnjak u sredozemlju. Patareni, Grčka, Srbi, hrastovi - gomila nebuloza koje ne bi ni pas s maslom, ali, ima nas koji te poštuju baška toga.
Jednostavno, postoji granica. Ne komentarišeš, pustiš da prođe. "Šuma" je dobra priča, koprcaj se ti kolko oćeš 

Crvenosonja je u pravu. Ponekad je do čitaoca.
Ima ljudi čije stope, u pesku trajanja utisnute, ne vode istim smerom u kome su vodili njihovi životi. Itd. itd...

Ovako počinje priča iz Pekićevog "Novog Jerusalima". Boldovani deo se zove epigraf, i ja sam ga upotrebio u "Lužnjaku", a Ljuštika je odmah potrčao da Grčku iz epigrafa poveže sa pričom. Epigraf služi da pojača moto priče, da ga uobliči, da mu dodatnu verodostojnost, uverljivost. Ja običaj lapota činim uverljivijim time što pokazujem da je bio rasprostranjen, opštepoznat i dajem mu na značaju. Mogao sam navesti da su i Indijanci u S. Americi, Vikinzi i mnogi drugi imali sličan običaj. Ne mlatite više...

Vladika Artemije, omiljeni junak Ljuštikin, često određene grupe naziva "bogumilskim", sa jasnom aluzijom da oni odstupaju od pravovernog puta, a ne da su zaista bogumili. Tako je i za mojim pridevom "patarenski". Nisu patareni, ali su kaplja u moru drukčije verujućih. Kako se zove ta stilska figura, cenjeni Ljuštiko?

A hrastovi, kuruzi i vinova loza mogu da rastu tamo gde ih ja posadim, jasno?

Idem sad, dosadio sam sam sebi.

Mogu da rastu gde oćeš i kad oćeš, to je fantastika a ne istorija. Ljude zanima kvalitet pripovedanja, da priča lepo teče, da se mogu udubiti u likove, a ne tačnost podataka. Barem većinu, mislim.
Stipane, jel to neka osvetoljubivost, udri mrske... ? Slobodno, priča zaslužuje kritiku 
Džek, ti sa izuzetkom Laruša, si skoro godinu i kusur u donjoj polovini. Nikako da skontaš šta treba za visok plasman. Smisliš nešto što ni tebi samom nije jasno. Drugi korak je da ga zamrsiš još više, da ni ostalima ništa ne bude jasno  . I to ti je to. Kakva zabava, kakvi zemunci, Srbomeni i ostalo, ljudi su u ova teška vremena željni Hegela, Kanta, filozofije...

Ispovest prevarene gospođe
Dadoh joj najviše bodova, ne toliko zbog samog sadržaja koliko zbog stila kojim je napisana. Čak me i sam kraja pomalo razočarao. Ne znam sad što bih tu točno mijenjala, ali i ja sam se osjećala gotovo prevareno, kao da nakon fino vođene priče nije trebao biti takav kraj. Nego, priča me dobila stilom i umješnim pripovijedanjem. Monolog, odnosno vođenje dijalog sa za čitaoca šutljivim drugim likom, čija pitanja ne možemo pročitati ali ih možemo naslutiti i shvatiti. Što reć, nego bravo!
Npr, ovako početi novi pasus...,,I ja. Mnogo volim šetnje kroz šumarke, lepo je što ih ovde ima dosta. Nikad nisi bila u ovom? Pa dobro, fino da smo se srele...". I tako dalje kroz cijelu priču do samoga kraja, da sad ne nabrajam, jer zapravo cijela je takva. Za mene, je ova priča svakako drugačija od ostalih i pomalo nesvakidašnjeg stila pripovijedanja. E baš me zanima koje lice ( mislim da je žena ) stoji iza ove priče.

Quote from: Anomander Rejk on 24-05-2012, 08:13:17
Stipane, jel to neka osvetoljubivost, udri mrske... ?

Nego šta nego osvetoljubivost... 

Quote from: D. on 23-05-2012, 23:19:36
Ček da vidiš kada sutra osvane 15 priča na šumin fazon, kako će da dosadi raji. 

A ko je napisao C₂H₅OH? To mi je poslao Sandjama da bi me vrbovao za radionicu.

Hiperhik

Tihi Vuk
Moj izbor broj dva. Lijepo vođena priča. Napeto i zanimljivo. Imam nekoliko zamjerki. Jedna se odnosi na ono što su joj svi zamjerali, a to je nepotrebno i suvišno objašnjavanje povijesti obitelji. Skroz nevažno za ovu priču. A drugo pitanje koje sam imala nakon što sam priču pročitala bilo je a zašto baš tihi vuk? Mislim, ako je i sam naslov takav, nigdje u priči ne vidimo zašto bi taj vještac kojeg su se svi u selu bojali, zvao baš tako, a ne nekako drugačije? Možda bi to trebalo bolje objasniti, baš taj naziv.
U ovoj priču se kroz elemente fantastike koji predstavljaju odličnu metaforu za pripovijedanje o kraju jedne ljubavi. ( u stilu, imaš moje tijelu ali dušu ne )Što je u ovom slučaju ubilo ljubav, brak ili sam Lazar. Ne zna se, ali možda nije ni važno. Gušt je nekada i ne otkriti sve, već samo nagađati.
( jel ovo napisao muškarac?)

18-Fiona. Ovo je fin SF. Opis sveta je zanimljiv i nije naporno čitati je iako je malo duža od predviđenog. U osnovi je bajka smeštena u SF okruženje  i to je dobra zamisao. Likovi su oštro polarizovani, takođe za pohvalu. Dijalozi malo škripe zbog upotrebe prepoznatljivih fora ("nemere to bez kabla"...). Kraj bi valjalo malo urediti i učiniti ga efektivnijim. Bilo bi loše kada bi se autor obeshrabrio, možda mu je ovo prva priča za radionicu, suočivši se sa svom ovom ljubavlju i toplinom foruma. 


Sad videh Stevin odgovor. Blagodarim. A gde je nestao taj čovek?

Nije nestao. Pojavi se povremeno da zajebava Stipana...

Hod do deponije
Priča koja, što je više čitam sve mi je bolja. Početno, priča mi se izgubila u šumi ostalih priča. Pokrili je neki bolji i bobastičniji naslovi. Da, na žalost, odbio me naslov. Tko želi čitati o smetlištu i smradu? Toliko o predrasudama da ti dobar naslov može ponuditi i dobar sadržaj. U svakom slučaju, priča zaslužuje više od tek jednog boda, koliko sam joj namijenila. Možda sam i ja kao i drugi krenula u potragu za gljivama kojih nigdje nisam vidjela. Ma jebeš gljive, kad je priča ispričana majstorski. Sad ću citirati i izvuć iz ove priče upravo ono što sam zamjerila u Cvijanskoj šumi, mislim da se to ovako treba raditi..." Znam, leži u krevetu i čeka me. Čistog i opranog onako kako me je godinama imala. Pre nego što su joj zasmetale cipele, pre nego što je počela da poklanja moje čarape komšinici, pre nego što je počela da baca kafu i jogurt novinarima, pre...Pre nego što sam počeo da izbegavam da dođem u krevet..." Ili recimo ovo..." Ali biće, biće, ako nađe trideset lisičarki, dvadeset sunčanica, deset zlatača. Ne, ne, to je prelako, biće ako nađe... veštičje srce! Neće ga ubrati, od njega ni čorbe ni čaja, ali poslužiće kao znak. Pod borom je juče brala, prekjuče u levom šumarku, sad izlazi na proplanak da vidi šta se na panjevima zateklo, biće ili bukovača ili otrovnih zavodnica..."
Tako se to radi kad nabrajaš. A cilj svakog pisca bi trebao biti taj da čitalac ne smije osjeti težinu nagomilanih riječi, već da s lakoćom klizi preko napisanog teksta.
I za kraj, netko reče da je na Cvijanskoj šumi ispustio suzu ganuća. Ja ispustila na ovoj. Ima nešto ganutljivo u ovoj za mene ljubavnoj priča, i kad bih kao i kod Tihog vuka, elemente fantastike promatrali kao metaforu, dobiješ zanimljive prizore bračnoga života.

I ja sam sebi dojadio, a dojadio mi je i Hrundi, pa i još neki koji uporno tvrde da je sve dozvoljeno.


E, nažalost nije tako. Postoji nešto što se zove uverljivost, a taj deo pripovedanja sam nekoliko puta skupo platio. Evo, ukratko šta su mi sve zamerali ozbiljniji čitaoci:


1. Sa eminentnim fakultetskim profesorom botanike imao sam okapanje oko mogućnosti postojanja kikirikija u strumičkom polju u VII veku, u romanu "Rašani". Vrteo je glavom i kad sam potegao da su u ta vremena svi selioci evroazije teglili za sobom marvu i semenke iz svojih krajeva;
2. Jedna književnica se danima spoticala po srednjevekovnoj istoriji Balkana proveravajuči moje navode u romanu "Grbovnik";
3. Naš najbolji poznavalac SF-a iz Južne Afrike se sa mnom razišla idejno a i lično na govoru građevinskih radnika u Filadelfiji u priči "Laki seks i teške batine", mada sam ja u toj Filadelfiji i drugde u SAD dotle proveo bar četiri godine.
Naravno da postoji lična sloboda pisca da se u svojoj literaturi pozove na bilo šta, ali to mora da bude plauzibilno, ako želi da čitalac njegovu literaturu prihvati. Hrundijevi argumenti su čak i u odbrani svoje slobode neuverljivi i obmanjujući. Jeste se Artemije pozivao na "bogumilstvo" u označavanju nevere, ali se Umberto Eko pozivao na katare, albigene i, pre svega, na "malu braću franjevce", po istom pitanju u romanu "Ime ruže". Vidite li razliku? Nema je. Eko se pozivao na njemu blisko, kao i Artemije, lokalno i mentalno. Hrundi će potegnuti patarene i sad imamo razliku. Ili ćemo se povesti za piscem, pa patarene iz priče videti negde u zapadnoj Evropi ili ćemo početi da se osvrćemo unaokolo da raspoznamo gde nas to vodi. Pa, ako uz to sledi i gomila odrednica koje nas trzaju naokolo od Egeja do Bosne neminovno je da odustanemo. Kad ovo pišem nije u pitanju averzija prema piscu, Hrundi nesporno raspolaže pripovedačkim talentom koji treba čuvati, ali on svoju sklonost poeziji meša sa poetikom proze i to nije dobro. Poezija vodi čitaoca kroz emocije, a proza ga vodi po čvršćem terenu.

Nemam ja ništa protiv što Hrundi voli svoj način pripovedanja, ali ne volim što omalovažava sve druge načine.

Saturnice, mi ovde često smetnemo s uma ključno mesto Radionice. Ono što čitamo i komentarišemo nisu priče koje čitamo iz gotove, štampane knjige. To su priče koje su stigle na recenzentski, urednički sto i čitalac procenjuje šta i kako učiniti da neke od njih stignu u te gotove knjige. Nadam se da ćemo uskoro dobiti uređen i doteran izbor priča Radionice iz 2011 u "gotovoj" knjizi. Imaćemo i tada primedbe, ali znatno manje. Sadašnje primedbe na priču su smernice koje priče ostavljaju utisak i kuda i kroz šta ih provući u narednom periodu. Neka nabrajanja će biti doterana, neki propusti otklonjeni, neke priče malo proširene, neka poentiranja izoštrena, a bogami i neki naslovi izmenjeni. Prirodno, većina priča će biti prepuštena sudbini, nije ovo okupljalište vrhunskih talenata, nego onih koji veruju da mogu unaprediti ono što su dosad postigli.

Quote from: scallop on 24-05-2012, 10:49:29
Saturnice, mi ovde često smetnemo s uma ključno mesto Radionice. Ono što čitamo i komentarišemo nisu priče koje čitamo iz gotove, štampane knjige. To su priče koje su stigle na recenzentski, urednički sto i čitalac procenjuje šta i kako učiniti da neke od njih stignu u te gotove knjige. Nadam se da ćemo uskoro dobiti uređen i doteran izbor priča Radionice iz 2011 u "gotovoj" knjizi. Imaćemo i tada primedbe, ali znatno manje. Sadašnje primedbe na priču su smernice koje priče ostavljaju utisak i kuda i kroz šta ih provući u narednom periodu. Neka nabrajanja će biti doterana, neki propusti otklonjeni, neke priče malo proširene, neka poentiranja izoštrena, a bogami i neki naslovi izmenjeni. Prirodno, većina priča će biti prepuštena sudbini, nije ovo okupljalište vrhunskih talenata, nego onih koji veruju da mogu unaprediti ono što su dosad postigli.

...da, naravno, slažem se...

QuoteA hrastovi, kuruzi i vinova loza mogu da rastu tamo gde ih ja posadim, jasno?

Nije. Hrastovi, kuruzi i vinova loza mogu da rastu tamo gde u prirodi mogu da rastu. Ako u priči rastu tamo gde u prirodi ne mogu da rastu, onda nam ti kao pisac istog časa time nešto poručuješ. Ako uspem da u toj poruci nađem smisao, onda oni mogu da nastave da tamo rastu. Međutim, ako oni tamo rastu samo zbog toga što ne poznaješ dobro biologiju, pedologiju, geomorfologiju i sl. onda ne mogu. Sasušili se. Istrulili. Mrtvi. Kaput... A sa njima i priča.


Ja sam bio u grupi ljudi koja je birala priče sa dosadašnjih konkursa i moram da priznam da sam prilično bio ravnodušan prema tvojim pričama, čak i onima koje su pobeđivale na konkursima. U njima se vidi prirodna nadarenost za pripovedanje, ali mislim da na samom jeziku moraš još mnogo da radiš, strukturi priča, porukama... One do mene nisu doprle.


Naravno, pitanje je šta svako od nas želi da postine - ako je u pitanju dopadanje širokim narodnim masama, onda si možda na dobrom putu. Međutim, ako zaista želiš da pišeš pravu lepu književnost (za šta mislim da imaš dovoljno drskosti, talenta, i sl.) mislim da si krenuo stranputicom...

Quote from: Mandragora Dragon on 24-05-2012, 09:56:35

Sad videh Stevin odgovor. Blagodarim. A gde je nestao taj čovek?

Ima ga po forumu, a na radionici je, mislim, samo još jednom učestvovao. Da, ta priča je zbilja super.

Quote from: Jevtropijevićka on 24-05-2012, 12:38:08

Quote from: Mandragora Dragon on 24-05-2012, 09:56:35

Sad videh Stevin odgovor. Blagodarim. A gde je nestao taj čovek?

Ima ga po forumu, a na radionici je, mislim, samo još jednom učestvovao. Da, ta priča je zbilja super.

U zadnjih par krugova nameće se obrazac paganovštine, tj. takve priče dobro prolaze (Lužnjak, Cvijanska, Sigišoara...). Onda hajdemo svi kod Čajkanovića u goste, pa da vidiš kruga. Priča o rakiještiji nije od takvih, a sjajna je. Svetska, a naša. Ako ima još takvih primera, dajte ih.       

Pa za koji se (njegov) Dejan toliko trudio?!    Uzmeš pa prelistaš, sve je "ukoričeno" i na dohvatu ruke.


edit, trudim se al ne shvatam - zašto vam smetaju "neurbane" priče? Ne volite praziluk? Stamen stojim na barikadi da je takve priče mnogo teže napisati neg one, s natezanjem oko zgromipuca.

Lično mislim da je dobra priča dobra nezavisno od scenografije, žanra itd. I da jednako mnogo predznanja i truda ode i u dobar tvrdi SF i u dobru epsku fantastiku. E, Mandragora, kad budeš dokon, pogledaj malo neke starije krugove pa da vidiš kad iskrsne maksilarni sinus... Baš klasični SF ponudio je i Mića u poslednjoj priči na radionici, mislim da se zvala Na leđima bika.
SF ponuda nam je utanjila uglavnom što na radionici ima dosta ljudi koji su u stanju da uhvate greške u literarnoj upotrebi prirodnih nauka, a to ljude tera na opreznost u razbacivanju sf kozmetikom. Ako.

Ili zato što ima više ljubitelja drugih oblika i žanrova fantastike, koji nisu sf. Jevtro, i to mi se čini prilično verovatno.

Samo si mi ti, Mandragora, falio. Nema prednost ni ruralno, ni urbano pisanje. Ne treba mi ni Steva na braniku postojbine. Pre bih se složio sa Jevtropijevićkom da ovde prednost ima nepripremljeno pisanje. I ovoga puta većinu je mrzelo da pogleda po guglu šta ima o gljivama, a ni čitači se nisu pretrgli da prepoznaju gde ima, a gde nema gljiva. Zašto bi se pa neko trsio oko pripreme, kad se u čitanju zabašuri.

Quote from: Mica Milovanovic on 24-05-2012, 12:10:22

Ja sam bio u grupi ljudi koja je birala priče sa dosadašnjih konkursa i moram da priznam da sam prilično bio ravnodušan prema tvojim pričama, čak i onima koje su pobeđivale na konkursima. U njima se vidi prirodna nadarenost za pripovedanje, ali mislim da na samom jeziku moraš još mnogo da radiš, strukturi priča, porukama... One do mene nisu doprle.


Naravno, pitanje je šta svako od nas želi da postine - ako je u pitanju dopadanje širokim narodnim masama, onda si možda na dobrom putu. Međutim, ako zaista želiš da pišeš pravu lepu književnost (za šta mislim da imaš dovoljno drskosti, talenta, i sl.) mislim da si krenuo stranputicom...

Ma vidim ja da mi je nešto sumnjivo. Ako ja kao pobednik na konkursima pišem za mase, onda se postavlja pitanje ko za mene glasa i kakav je kredibilitet tih glasača? Gospođo Jevtropijević, scallope, vimene... Mićo Milovanoviću... ostali...

Inače, kada sam onomad slao neki rukopis, reče mi jedna šarmanta gospođa, znate, ovo je sve super, ali to neće imati široku publiku, nama treba nešto da privuče masu. Hoćete da se skinem go na Terazijama, pitam je. Nego, manimo se književnosti, gospođo, rekoh joj, hajdemo na kafu. Ona - ne izlazim s mladićima. Tad sam se razočarao u ljubav.

Dosta o meni.

Pa, ja sam gotovo redovno glasao za tvoje priče, uprkos činjenici da si umišljena budala. Da si iz toga izvukao neku pouku, možda bi i dama izašla sa tobom na kafu. Ima nešto i u načinu kako rešavaš jednačinu. I, zaista, dosta o tebi.

Чек` сад...испада да и читачи треба да врше висинске припреме пред читање, гугл, викпедија, ово, оно?! Та, `ајте, молим вас...

Quote from: scallop on 24-05-2012, 14:28:13
Pa, ja sam gotovo redovno glasao za tvoje priče, uprkos činjenici da si umišljena budala. Da si iz toga izvukao neku pouku, možda bi i dama izašla sa tobom na kafu. Ima nešto i u načinu kako rešavaš jednačinu. I, zaista, dosta o tebi.

...umišljen ili ne...simpatičan je neizmjerno...

Quote from: Savajat Erp on 24-05-2012, 14:33:03
Чек` сад...испада да и читачи треба да врше висинске припреме пред читање, гугл, викпедија, ово, оно?! Та, `ајте, молим вас...

,,,,ne pred čitanjem, već pred pisanjem...

Хоћеш да цитирам један од горњих постова?

Quote from: Savajat Erp on 24-05-2012, 14:36:38
Хоћеш да цитирам један од горњих постова?

...mislim da sam dobro razumijela, da je pred pisanjem,,,,a ovo pred čitanjem, pisac htjede reć da se nismo dovoljno trudili...

Да, сад и ја видим...али, како другачије да препозна неко гљиве, нпр. ја, ко о њима не зна апсолутно ништа или мало више од ништа?

Ne moraju. Ali, onda neka ne zameraju onima koji su pisali, ono što ne znaju da pročitaju. Veza između pisca i čitaoca je simbiotska i preživljava jedino ako u njoj počiva zajednički interes. Ne verujem da čezneš da za tebe pišu oni koji vide čitaoce kao debile? Čitalac ima očekivanja, a pisac želi da ugodi. Do određene mere. Nemam ništa protiv da ti ono šta ja pišem bude odbojno ili nejasno, ali, ti si jedan i ja sam jedan, pa kako ispadne. Povoljna okolnost za pisca je što čitalaca ima više. Nevolja je što želi da i tebi ugodi. Komentari od godinu i po nešto govore, ali samo onima koji znaju i da ih procene. Tu oni koji pišu i komentarišu ne mogu ništa. Sve je u oku posmatrača.

Budući da nisam dogurao dalje, evo šta pribeležih za dve "sporne" priče.

01 — Znamenje u talogu kave


   Odlično pripovedanje. Neke rečenice su prava poslastica. U pravopis hrvatskog jezika neću zalaziti jer ga ne poznajem. Najveća mana ove priče je radnja. Starica je otrovala Jakoba pečurkama. I to je to. Priči fali malo oštrine i odlučnosti u pristupu da bi zašla u horor (momenat kad starica ugleda oblik u dvorištu i nije sigurna šta je je najpribližniji tome) pa bi se atmosferom opravdao manjak radnje. Smeta mi što je providna autorova odluka (aha, gljive, otrovne gljive, neko će da bude otrovan) i to je, doduše razrađeniji od pređašnjih, poraz pred zadatkom. Trebalo je radnju izvesti još dalje i nezavisnije od samih pečuraka.
   Ne mogu da se odlučim da li je promena perspektive na pola priče dobar ili loš postupak. Čini mi se da bi bio bolji da je izraženiji.
   A onda detalji:
   ,,Možda od sjena koje zaplesaše zidovima i koje s odmicanjem večeri postadoše sve duže." - kako to u sobi pod svetlošću sveće senke postaju duže?
   ,,Ta staričina očita nadmoć koju je imala nad Anom, i ne samo nad njom, stvarala je u Jacobu prividnu nemoć." - nadmoć i nemoć se šmirglaju, a i sama konstrukcija guši. TA nadmoć KOJU je imala, i ne samo nad NJOM, se spotiču i ruže. Mada da ostatak nije dobro napisan verovatno ne bih ni primetio ovo.
   Reči ,,analiza" i ,,ekstremno" ne pripadaju ovoj priči, štrče i žuljaju.
   ,,On priđe hladnoj peći i zagrabi iz lonca odstajalu zgusnutu hranu. Naspe u tanjur jelo s gljivama i počne proždrljivo jesti. Oduvijek je bio oprezan s gljivama..." - Na stranu što mi već znamo šta se očekuje i lako nam je da percipiramo kakvu će ulogu gljive da odigraju, na stranu izostanak pravog pančlajna, ovim rečenicama autor otkriva previše prerano. Kao prvo, od zgusnute mešavine izdvaja pečurke i time ih smešta u centar pažnje. Pa potom i dalje raspravlja kako inače pazi, ali sad... Bilo bi bolje da je taj momenat zabarušen, da su gljive smućkane u neko jelo čiji će sastojci da ga zasene, pa da trovanje dođe kao iznenađenje.


04 — Cvijanska čuma




   Smeši se Joka... Ne veruje Joka... Nabrala Joka... Sanja Joka... No. Ono što mene zanima – ako čuma mož' tek tako da se o kamen otrese što je se plaše svi?
   No. No. Cepidlačim. Priča je odlična. Odnosno – kompletna je. Ima različite ravni pripovedanja i ne zna se koja će da poentira. Kraj je iznenađujuć i efektan, iako se meni ne sviđa. Po mom mišljenju bi poentiranje trebalo da uzjaše zamajac toka priče, a ovde je to izvedeno na posredan način. Ne kažem da taj način nije dobar, nego da se meni ne sviđa. Više bi mi se svidela da kraj nije (uslovno rečeno) vic.
   Pripovedanje je opet dobro, ali mi se opet ne sviđa (vidi ga ovaj mali opet mrsomudi, zareža Steva). Za razliku od prve priče čiji mi tok prija, ovde sam stekao utisak zvuka kotrljajućeg kamena. Jednolično. Ponovljivo. Ponavljam – nije loše, nego nije po mom ukusu.

Bolji utisak mi je ostavila Znamenje, većinom po onoj ravni neistraženih odnosa koji je istakao Hrundi, a drugim delom stilom koji je direktan i uverljiv. Po mom mišljenju velika mana Čume je što se posredno izvlači iz raspleta. Njena vrednost - kao što sam naveo - leži u njenoj kompletnosti što većina priča sa radionice ne uspeva da postigne, pa je logično da se gotova priča istakne.

Quote from: Hrundi V. Bakshi on 24-05-2012, 14:19:10
Ona - ne izlazim s mladićima. Tad sam se razočarao u ljubav.

Folirala je. A i ti lako odustaješ. Nemaš pravo da se razočaraš.

QuotePo mom mišljenju velika mana Čume je što se posredno izvlači iz raspleta

Ajd sad ponovo. Šta si hteo da kažeš?

Quote from: vimen on 24-05-2012, 14:53:43
Budući da nisam dogurao dalje,

Dobro, a sad lepo guraj dalje, da čujemo i za ostale ponešto... (moju! moju!  )

Ne kukaj već reci koja je tvoja pa da opletemo po njoj!

Quote from: Mica Milovanovic on 24-05-2012, 15:02:08
Ne kukaj već reci koja je tvoja pa da opletemo po njoj!

a, pa ne bi onda bilo tako mazohistički slatko, znala bih da me štedite.