ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Jozef Rot-Lažna mera
Jozef Rot-Legenda o svetom pijancu
Gogolj-Mrtve duše

Rebecca Rupp - How Carrots Won the Trojan War: Curious (but True) Stories of Common Vegetables

Konačno dovrših Lolitu. Utisak isti kao i na početku - dobro napisano i do zla boga dosadno. Bacam se na Isijavanje.

Batali Shining. Nema od toga 'leba. Čitaj ponovo Lolitu. I ponovo... Sve dok ti ne odsadi...

 

Quote from: Mica Milovanovic on 23-04-2012, 00:32:06
Batali Shining. Nema od toga 'leba. Čitaj ponovo Lolitu. I ponovo... Sve dok ti ne odsadi...

Znači ti si veliki fan Lolite?

Ne mora da čovek bude baš fan Lolite da bi se zapazilo koliko je Nabokov po svim kriterijumima bolji pisac od Stivena Kinga i koliko je korisnije za duh da se on čita i apsorbuje.    Ja, pak predlažem da batališ Isijavanje (umesto toga pogledaj film) i pročitaš Kamera Obskura/ Smeh u mraku.

Knjigu sam upravo uzeo ( i još kupio! ) upravo zato što mi se film davno dopao. Ne sumnjam da je po ozbiljnim književnim kriterijumima Nabokov bolji pisac, ali ponekad imam potrebu za hororima. Pretpostavljam da je taj Smeh u mraku takođe horor?

Nije, to je drugi Nabokovljev roman i, iako nije horor, prilično je strašan.

hahahahha. idi meho u peršun.

meho zvani 'majka tereza'.

 a truman - neuki tupson.

Ma ništa neukiji od mene, ali znaš kako bi to rekli na ovom forumu, dobar je Nabokov.

Tao Lin "Iiiiiiiii iii iiiiii"
citam i ne verujem.... kao da je neko uzeo prikljucak na moj mozak i prepisao na papir. kako tek sad nailazim na ovog genijalnog mesiju izgubljene generacije ispred kompa????

Excelsior!

Malaparte-Kaputt

Gombrovič-Pornografija

lolita je umnogome sjajna, bravurozna, vrcavo duhovita, nabokov majstorski verbalizuje emocije,
to je knjiga koja,posmatrano malarmeovski, prema svim drugim knjigama ispoljava morbidnu nadmenost, svojstvenu još jedino pokojnim socijalkomunističkim izobiljnim vodjama
a najviše od svega, sjajna je upravo zbog hambertove očevidne ispravnosti. i to nema veze sa ja formom;
zbog toga što mi hamberta, ma koliko flegma, neplatonci i antiepikurejci bili, volimo i bodrimo i saosećamo i saborimo sa njim,
i to dragovoljno, bez hambertove presije da ga zavolimo, i sve naše žitke emocije kanališemo ka tom užasnom 40 i kusurgodišnjaku umesto ka maloletnoj, zamamnoj prestupnici ali avaj žrtvi

ontopik
limeni doboš, iz četvrtog puta
i taj jebeni koljaček
''tek kad je veče iz oktobarskog neba počelo cediti sitnu,kosu kišicu i mastiljavi sumrak...''

Završio Isijavanje, nije ništa spec. Ima King i boljih knjiga. Dvoumim se sad šta da čitam - da l beletristiku ili neko mađijanje, okultizam, ezoteriju is.

Biserka Rajčić-Antologija poljskog eseja
Vitold Gombrovič-Trans-Atlantik

Ološ ekonomija, Loreta Napoleoni. Vrlo zanimljiv pogled na svetska ekonomska zbivanja.

Brisanje. Raspad, Bernhard. I dalje mi je najbolje Bernhardovo delo Stari majstori; ovo ima nekih sličnosti, ali je malko predugačko, sa 600+ strana samosažaljenja, cmizdrenja i mizantropije. Ume to Bernhard da izvede tako da ne zavrljačim knjigu, al' je baš moglo i kraće da bude.


Izabranik, Tomas Man. Sladunjava starinska pričica koju priča kaluđer, o bati i seki koji su se mnogo voleli, pa je seka zatrudnela s batom, bata otišao u Svetu zemlju da okajava grehe (to jest probao da ode tamo), seka se krišom porodila pa je bepče u buretu prepušteno Bogu na milost i nemilost, a seka (inače vojvotkinja) je nastavila da vlada, bepče poraslo u momče mlađahno i snažno, o sopstvenom poreklu momče je znalo samo da je plemenito ali i jako grešno, momče se reši na junačka dela i tako spase grad pod opsadom, a gradom je vladala izvesna vojvotkinja kojom se momče oženi i sa kojom dobije dva deteta, vojvotkinja i momak tek tad shvate šta su napravili, ona kao pokoru vida bogalje, on u ime pokore 17 godina čuči na jednoj steni, i na kraju postane papa.


A sve to ispričano jako popovski-sladunjavo. Ako mi neko još jednom kaže da Nemci nemaju smisla za humor, gađaću ga ovom knjigom.

Quote from: angel011 on 13-06-2012, 11:42:36

Izabranik, Tomas Man.

Da znaš samo koliko volim tu knjigu.   

 

Erich Kästner-Fabian
Mirko Kovač-Gubilište

Omiljene knjige selebritija:

http://www.shortlist.com/entertainment/40-favourite-books-of-famous-people

Tizer: Vilu Smitu je omiljena knjiga Alhemičar. 

Tom Henks voli Truman Kepota  moj covek !!!

Misliš Kapotija? 

Ne, nego Kapotea. 

Bilo da je Kapot ili Kepot, jedan je Truman!!! 

Quote from: Dacko on 13-06-2012, 22:56:53
Ne, nego Kapotea. 

Quote from: Dacko on 13-06-2012, 22:56:53
Ne, nego Kapotea. 

Pa nije Talijan ili Španac, pu pu daleko bilo. 

Mada, sad vidim, prvobitno ime mu je bilo Truman Streckfus Persons, a Joseph Capote mu je bio majčin drugi muž.

Tako Tvrtko kaže, a pošto je sad njegova transkripcija aktuelna, na srpskom se piše Kapote, nema veze što Ameri izgovaraju kao i ti.

Trebalo bi da napišem i nešto što je OT, ali u zadnje vreme ni kvalitetne pisce nešto ne mogu da dočitam, a kamoli sve ono što nasumično dovučem iz biblioteke. Stalno imam neke strateški postavljene knjige po kući: u hodniku (da je pokupim kad vodim klinca igra u pesku), u kupatilu, u kuhinji (obavezno čitam dok jedem), i naravno u dnevnoj sobi, a onda ih posle sedam dana vratim u biblioteku bez obzira na to gde sam s kojom stala. Valjda me previše opterećuje ono što moram da čitam za novac, pa me tek jednom u dva-tri meseca neka knjiga toliko navuče da je završim istog dana.


I još malo van teme: Kad god pročitam neki Agotin post, pevušim pesmu iz potpisa do kraja dana. 

Quote from: Father Jape on 13-06-2012, 22:14:20

Tizer: Vilu Smitu je omiljena knjiga Alhemičar. 

Madoni,takodje.

A Dzoni Depu Selindzerov ''Lovac u razi'' to sam davno procitala u nekim tin novinama tipa ''Cao" i procitala naravno .

Jao, Tvrtko, taj peevish blimp iz Novog Sada.

Ali koliko se ja sećam njegovog pisanija, i on se, hvala bogu, zalaže za transkripciju koja odgovara izgovoru na maternjem jeziku nosioca imena, dakle Bob Dilan je Zimerman, a nikako Cimerman, autor Plodova gn(j)eva je Stajnbek, a ne Štajnbek itd. Pitam se kojim logikom je došao do Kapotea... A nije mi tu ona njegova knjižica da vidim da li ga spominje tu. <_<

EDIT: Došao sam do zaključka da preporučuje Kapote iz istog razloga što ćemo ostavi Šekspira - ukorenjeno je. Zato recimo Tvrtko veli pišite Vašington kad se radi o Džordžu i gradu, ali Denzela pišite Vošington.

Ali meni jeste pri ruci, i spominje ga, baš kako i napisah.  I ne bih te ispravljala da ti nisi ispravio Agotu, ali ako je neophodno da napiše pravilno, neka to bude ispravno na srpskom, a ne na engleskom, a to znači da se uklapa u važeći sistem transkribovanja, u kome se neće svako ime prenositi prema izgovoru, nego prema pravilima koja su zasnovana i na izvornom pisanju nekog imena, kako bi mogli da ih koriste i ljudi koji ne znaju ni da beknu pomenuti strani jezik. 

Kanye West , se stalno buni da niko ne izgovara pravilno njegovo ime .
ja razumem da je valjda kanje ,opet neki kazu kenja a mozda je najtacnije nesto trece ??

Eno gore editovah. Mada moram dodati da to koje ime ćemo smatrati "ukorenjenim" kako Tvrtko kaže, odnosno čiju prvobitnu transkripciju nećemo dirati,  jeste prilično arbitrarno. To jest neće svi povući granicu gde i on.

...Tvrtko Prćić (moj bivši profesor, bio-ne ponovio se) nije iz Novog Sada, već iz Subotice iz koje je putovao ka NS on a daily basis...barem back then

Videh da je Mića okačio Kolsonov članak na Teoriji i praksi, pa reko da ga ja još malo pimpujem, budući da volem njegove članke:

http://www.colsonwhitehead.com/Site/Articles.html

a sad upravo gledam ovo, i urnebesno je:

Colson Whitehead: How to Write and the Art of Writing

Možda je trebalo na Gluposti, ali evo ga ipak ovde:

http://undergroundnewyorkpubliclibrary.com/

Ne, ne, ovde treba. Umorio sam se pregledajući naslove. Lako je njima kad ima mesta za sedenje u javnom saobraćaju.

Vitold Gombrovič-Dnevnik

Konačno nabavio

Bakarni bubnjevi, Miomir Petrović. Počeo tek...deluje kao zanimljiva misterija. Videćemo dalje.

Janet Evanovich, Seven Up i Hard Eight. Sedma i osma knjiga serijala o Stefani Plam, lovcu na ucenjene glave. Luckasto i zabavno kao i prethodne knjige iz serijala, najluđi lik je i dalje bakica Mazur.

Knjiga za Jevtropijevićku. Dobra stvar, skroz dobra.

A što za mene? Misliš da će mi se svideti ili je više njeno inherentno nemstvo u pitanju? 

Hm, vidim sad da je povezana sa autorovom porodičnom nesrećom...  dobro, overiću kad-tad, u nekom svetlom i optimističnom životnom trenutku. Hvala na preporuci.

SINOPSIS:

'Dva covjeka, pisac i njegov urednik, setaju pored rijeke zadubljeni u razgovor. Duboka je zima, rukavci Alter Rheina su zaledjeni, ali se fen u sred zime igra proljeca i led se topi. Njih dvojica iz daljine vide kako im preko leda pritrcava veliki crni pas. Pas iznenada propada kroz led uz samu obalu. Zele mu pomoci ali ne znaju kako. Pas se bori za zivot. Jedan od njih dvojice trci na cestu da dovede pomoc. Drugi -pisac - ostaje sam sa psom. Otkida veliku vrbovu granu, pa lijeze i pruza jepreko leda. Puze po ledu prema psu kojeg vec napusta snaga. Grabi ga za prednje sape. Pas mu se zubima hvata za rukav. Pisac shvata da ga nece moci spasiti. No, smrt ga je prije nekoliko godina tako duboko ranila u srce, da joj niposto ne zeli prepustiti zivot tog psa.'

'Nalazio sam se u situaciji u kojoj je sve bilo vazno, jer sam sve oko sebe upijao kao da mi je zadnji put'. (Michael Koehlmeier)

Inače, knjiga ima svega 80ak stranica. Prvih nekoliko te uvuku u priču, sredina je pomalo...smor, a onda kraj, odlično! Danas postujem na blog opis za MAJSTORA SUDNJEG DANA, pa ću posle tog napisati reč dve i o ovom romanu, naročito što je bosansko izdanje i što knjige nema u Srbiji 

Antonio Tabuki-Pereira tvrdi da...

U poslednje vreme, dosta čitam latinoameričke pisce. Sad, pored sabranih priča HULIJA KORTASARA, koje su me oduševile temama, stilom & ostalim peripetijama (a bogami i razočarale -uslovno rečeno!!!- svojom obimnošću od nekih 1000 i kusur strana u dva toma) počeo sam da čitam i roman PEDRO PARAMO, latinoameričkog pisca Huana Rulfa, za kojeg do sada nisam čuo (i to me je sramota priznati, ali šta je tu je). Elem, reč je o piscu vrhunskog kalibra, koji je napisao svega jednu zbirku priča i ovaj roman koji potpada pod žanr magijskog realizma. I ljudi moji, došao sam do pola knjige, i ono, VAU, roman je ludilo, ekstra je dobar, Navodno je Borhes kovao ovog pisca u nebesa, i to, koliko primećujem, sa pravom. Utiske o romanu uskoro ćete pročitati na blogu (da sad ne obećavam, ali...)...