ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Jednostavno mi tu nešto ne štima. Da se razumijemo, Kusturica je nešto petljao i u Drvengradu sa zakonom i nije mi nikakav problem povjerovati, ali ja jednostavno nisam uvjeren da je to ta kula. Potrebna mi je slika iz koje se vidi ta planina iza.


Povrh toga, što više gledam manje mi je jasno. Npr, gdje je ovo?



ovdje nije





Nema vrata pa da kažemo da je nekakav prolaz, samo zid, Šta je sa ona dva metra na prvoj slici?

Mi smo i Žrnov srušili. Šta je za nas jedna austrijska kula?

На првој слици црвена стрелица показује врх планине Леотар. Жутом бојом сам заокружио срушени дио. Угао на овој слици је такав да гледа тврђаву одзада, према Леотару и Требињу. А слике које показују тврђаву послије рушења су сликане у правцу из Тебиња и Леотара. На другој сличици сам заокружио тврђаву Петрину. Ту је такође поглед из правца Леотара. Погледај на гугл мапама.

Nekako ne smem to da napišem. A Žrnov je bio naš grad, na Avali. Isto tako, Makedonija je porušila i slesiju srpskih karaula s kraja balkanskih ratova.

Ево још неких слика. Некад и сад.

E, ovo jeste to. Prva i druga slika se poklapaju. Vidljivo je da je rušeno.

Quote from: scallop on 15-06-2012, 21:35:24
E, ovo jeste to. Prva i druga slika se poklapaju. Vidljivo je da je rušeno.

Користио сам слике које су ми биле на располагању. Некад различити углови могу да заварају. Када ових дана прочитате да је Кустурица узео камење са већ срушене тврђаве можете погледати ове слике и закључити шта је истина.

Ovo već jeste isto. Nadam se samo da je bilo čitavo i sa druge strane, pošto nikako da vidimo čitava dva spoljna zida ove tvrđave, jer ipak je Kusta tvrdio da j tvrđava već bila ruševina, dakle ne znamo njeno kompletno stanje.

Ali svakako ova dva zida što vidimo jesu ista.

У овом мало дужем тексту је до детаља објашњено зашто се није смјела рушити тврђава. Па ако имате воље прочитајте.
Manifest odbrane  graditeljskog nasledja Trebinja
   ( Kontekst zastite I ocuvanja spomenika austrougarskih odbrambenih fortifikacija na uzem rejonu Grada Trebinja)   
                                         
Istorijski osvrt

Okupacijom Bosne I Hercegovine od strane velike Austrougarske imperije, odlukom na Berlinskom Kongresu 1878 godine, pochinju takoreci vec prve graditeljske intervencije od disciplinovane I organizovane carevine. Sve do poslednjih bitnih graditeljskih ostvarenja 1906.godine, Teritorija Bosne I Hercegovine dobila je znacajan zbir velikih graditeljskih poduhvata I njihovih ostvarenja.Mreze saobracajnica, prve gospodske zgrade Sudova, Carinarnica, Policijskih stanica, zeleznicke infrastructure I Zeleznickih stanica. Ove arhitektonske tipologije koje su se razlikovale po funkciji, sve zajedno pratio je prvi organizovani stil arhitekture Becha I zapadne evrope, do tog vremena. Prije okupacije od strane Austrougarske, Bosna I Hercegovina bila je prema vrsti gradnje, carsijska turska ispostava sa danasnjim ostacima pojedinih starih gradova I Kastela sa istorijskim romanticarskim ambijentalnim vrijednostima.
Za razliku od svih ostalih mjesta istocne Hercegovine, Trebinje je imalo tu srecu da mocna imperija na tromedji politicke karte prepozna njegov strateski znacaj I tu formalno I prakticno izgradi glavni centar I glavno uporiste uzeg regionalnog znacaja. Iz omanje turske varosice do tog vremena koje je od svega imalo samo pozitivan geografski karakter I izlazak na rijeku Trebisnjicu koja je u vrijeme turske okupacije bila perifernog karaktera, mocna Austrougarska imperija iznikla je pravi mali grad sa I danas u velikoj mjeri postojecom mrezom saobracajnica I osnovnim strukturama urbane matrice po kojoj je trebinje poznato I danas. Medju veoma bitnim gradskim kucama koje do tog vremena nisu postojale a koje I danas cine arhitektonski okvir vecine lokalnih institucija od kojih su neke I regionalnog znacaja, obzirom na geografsku I topografsku lokaciju Trebinja, graditelstvo ovih gradograditelja opasalo je grad sa 5 znacajnih vojnih utvrdjenja. To su bile tvrdjave/kule sa kojih je kontrolisana teritorija grada I izvan grada. Medju njima I jedno veoma znacajno I po mnogo cemu jedinstveno fortifikaciono I vojno utvrdjenje – poznati Trebinjski kompleks Strac.
Istorija trebinjskih austrougarskih tvrdjava sve do odlaska ove imperije ima veoma bitan I apsolutni znacaj u odbrani I kontroli gradskog podrucja Trebinja. Odlaskom mocne imperije koja nam je ostavila za sobom danasnje lijepo Trebinje I sve ono po cemu je Trebinje lijepo (izuzev turskog Kastela koji je ocuvan za vrijeme Austrougarske, I kasnije dogradnje jedinstvenog gradskog parka naporima velikog patriote I ambasadora, cuvenog trebinjskog pjesnika Jovana Ducica – Vojne tvrdjave sa okolnih trebinjskih brda polako blijede u sjenci nepazljive istorije. Spletom istorijskih okolnosti, dolaskom drugog svjetskog rata, alternativnom upotrebom tvrdjava u vojne svrhe I sve vecim stepenom upotrebe modernije avijacije, one bivaju fizicki ostecene. Po zavrsetku drugog svjetskog rata I formiranjem SFRJ, one prakticno potpuno padaju u zaborav I o njima nikada niko nije vodio nikakvu formalnu brigu.

Istrazivacki rad I tehnicki opis

Valorizacijsko stanje boniteta konkretnih austrougarskih tvrdjava nikada nije formalno sprovedeno. Bar za to ne postoji nikakav pismeni trag. Takodje, valorizacijski opis objekata u kontekstu istorijskog spomenika nikada nije sproveden.Niti za to postoji ikakav pisani trag.Mojim licnim naporima a u svrhu istoimene teme sa akcentom na revitalizaciju  forme, I rekonstrukciju funkcije u kulturne sadrzaje, a u svrhu mog diplomskog rada na Fakultetu Tehnickih Nauka smjer Arhitektura iz Novog Sada – dosao sam do dijela price o ovim istorijskim objektima.
Prvi korak u prikupljanju tehnicke dokumentacije predstavljao je logicno, posjeta Gradskom zavodu Trebinja za zastitu spomenika kulture. Vec pri mojoj prvoj formalnoj posjeti sa odobrenjem od strane fakulteta za uvid u vazna I stara dokumenata, naisao sam na amaterski I neozbiljan pristup od strane zaposlenih u Zavodu (sa kancelarijom u trebinjskom naselju Krs). Gospodin I Gospodja koji su se tada zatekli u kancelariji cak ni verbalno dosledno nisu mi dali neke bitne reference. Jedina informacija koju sam dobio bila je nevjerica u predmet koji trazim, kao I njihov verbalni uvid u stanje Zavoda da oni nemaju nikakvih dokumenata vezano za temu tvrdjava. Ipak ljubazno, uputili su me na izvjesnog gospodina u Muzeju Hercegovine kome se ne secam imena ali koji je bio kustos I jako kulturan I divan covjek koji mi je rekao da ako nesto takvo I postoji, onda je sigurna adresa istorijski arhiv Trebinja (Kancelarija pored poznatog trebinjskog kluba Klub umjetnika). Po mom dolasku u arhiv docekao me je covjek u plavom mantilu sa dvije/tri stalaze nekih spisa koji nisu imali nikakve veze sa temom koju trazim, po njihovom svjedocenju, jer mi  nije bilo ni dozvoljeno da se u to uvjerim. Oni su me uputili na arhiv grada Mostara, I polako pijuci kafu I odbijajuci dimove cigarette zamisljeno ostali gledajuci kroz prljavi skladisni prozor. (ovaj opis tek toliko radi ocevida u stanje u kome se nalaze nase institucije od najviseg znacaja). Vec prilicno skeptican, odlucio sam da prekinem svaki vid pretrage po hercegovini, I uputio se u Bech I u njihov Istorijski arhiv, kao I u Vojni arhiv. Ljubazni ljudi su me docekali profesionalno objasnivsi mi da znaju sta trazim I da se sva potrebna dokumentacija za temu koja mi treba nalazi u Sarajevu, jer je vec 1990.godine sav istorijski arhiv vezano za gradjevine iz perioda austrougarske a na podrucju BiH bio preseljen u Sarajevo. Sledeca moja posjeta bila je posjeta sarajevskom zavodu gdje sam ljubazno docekan I gdje su mi date sve fascikle dokumentacije sa podrucja Hercegovine na uvid, u njihovoj citaonici. Vec prolazeci kroz zapustene I cesto nesredjene stranice arhiva koji me zanima naisao sam na mnoga dokumenta koja nedostaju iz konkretnih tematika. O trebinjskim tvrdjavama falila je sva dokumentacija, I nisam pronasao nista o vojnim fortifikacijama na rejonu Trebinja izuzev kompletne dokumentacije o kasarni u naselju Hrupjela. U Sarajevu sam preuzeo kopije svih stranica koje su bar malo mogle da mi budu od koristi, I na preporuku sarajevskog arhivara uputio se konacno u Mostar u potragu za mogucim odbjeglim dokumentima. U mostaru su me docekali ljubazno, ali bez Ikakvog dokumenta o tvrdjavama. Ovim se zavrsava moje putesestvije po kancelarijama arhiva I skladistima dokumenata. O konkretnim tvrdjavama,dakle,ne postoji nikakav ocuvan dokumentacioni trag. Izuzev,a I moguce, u nekoj privatnoj kolekciji ukradenih dokumenata.

Gradjanska prava I pravni osnov

Prethodno pojasnjenje je veoma vazno sa aspekta pravne procedure zastite istorijskog graditeljskog nasledja.
Buduci da Zavod za zastitu spomenika I graditelskog nasledja grada Trebinja nema nikakav dokument o postojecim tvrdjavama, a licno sam se uvjerio ni da oni licno nisu snimili stanje na terenu, I posto ne postoji nikakav tehnicki opis, bonitet objekata, valorizacija od strane strucnog konzervatora, I odluka o formalnom klasifikovanju prezentovanih objekata koja se zasniva na osnovnim tehnickim podacima, ne postoji nijedan pravni osnov da se bez potrebne I veoma obimne dokumentacije donese odluka o uklanjanju ovih objekata.
Cijela prica o vandalizmu koji je pocinjen proteklih dana rusenjem jedne od trebinjskih tvrdjava ne moze da se zasniva ni na kakvom pravnom dokumentu dok se sva gore pomenuta dokumentacija ne prikupi I dobije odobrenje od republickog zavoda za zastitu spomenika kulture I graditeljskog nasledja.
Igrom nesretih okolnosti pod kojima ovi objekti nikada nisu valorizovani od strane nadleznog zavoda, mi smo dosli u nepriliku da fakticki formalno ti objekti I ne postoje. U takvoj situaciji bila je dovoljna samovolja gradonacelnika da neformalno odobri rusenje objekta. Medjutim posto strucna,kulturna I ina javnost trebinja za to nije dobila nikakvo obavjestenje, kao ni formalno objasnjenje, mi imamo pravo na odbranu ovih objekata svim raspolozivim sredstvima.
Dokument koji nas formalno ocekuje I koji je najavljen od Gospodina Kusturice nama na uvid, nije dokument koji moze da odobri rusenje I eksploataciju objekta I materijala sa konkretnog objekta. Cinjenica je da ti objekti postoje. I bez amaterske valorizacije od strane nestrucnog lica kao sto je gospodin Emir Kusturica, rusenje ovih objekata predstavlja povredu gradjanskih prava gradjana Trebinja na javno podrucje grada I na objekte koji ga cine. Objasnjenje koje je kuloarskog tipa o navodnom beznacaju ovih objekata u svrhu nekog znacaja ako ih odnesu iz Trebinja I ugrade u Visegrad, je objasnjenje koje vrijedja gradjansko dostojanstvo I gradjanska prava gradjana Trebinja, I svih ostalih gradjana civilizacijske culture I humanistickih vrijednosti.
Mi dakle, I na kraju tek, ne iskljucujemo mogucnost da ce se konkretna tvrdjava I svi ostali objekti od nama vaznog znacaja naci na meti buldozera. Ali prije svega oni moraju da budu upisani u Katastar I arhiv nepokretne javne imovine, I mora da bude izvrsen strucni nadzor I odluka nadleznih institucija, da bi odluka o njihovom uklanjanju bila pravosnazna.
Nije ovo prvi slucaj u istoriji da su gradjani sentimentalno vezani za neke arhitektonske cjeline I njihove djelove, koji su zbog odluke gradskih arhitekata I urbanisticke struke bili uklonjeni. To u nuznom smislu I ne znaci neko zlo.Ako postoji plan. Mi, gradjani trebinja, nismo upoznati ni sa kakvim planom, I nasli smo se na meti sile vlasti. I licno ne vjerujemo da ce nam rusenje okolnih tvrdjava zarad uzimanja gradjevinskog materijala koga ima u izobilju inace u majdanima I kamenolomima, donijeti nesto dobro. Naprotiv!
Umjesto da se gradski oci konsultuju sa strukom, I teze revitalizaciji nasih tvrdjava u kontekstu kulturnih sadrzaja, mi smo dosli u nepriliku da ruseci nas grad odnose tragove istorije I civilizacije sa ovih prostora.

Apelujem na sve nas da svojom gradjanskom odgovornoscu pokazemo svoja prava na nas grad I na nase tvrdjave, I da zaustavimo bezakonito rusenje grada I svih njegovih vrijednosti. Istorijskih, graditeljskih, kulturnih, I na kraju privatnih I sentimentalnih koje nas vezuju za Trebinje!

QuoteAndrić je najveći umetnik južnoslovenskih naroda svih vremena i treba da dobije grad. Kamengrad se zida da nikada ne bude srušen. Biće to grad bez kasarne, a čuvaće ga njegova tradicija. Predstavljaće duh Republike Srpske projektovan iz ugla velikog pisca  - rekao je Kusturica, i objasnio da će grad arhitektonski predstavljati različite periode u istoriji i umetnosti kao i stalne političke i socijalne turbulencije na ovom podneblju: smene vlasti, rušenja i obnavljanja Višegrada.

----

- Film je moguća konsekvenca, a grad je grad. Kamengrad treba da pacifikuje sva ratna iskustva koja nisu dozvolila da se razvije renesansa. Pitanje filma je pitanje ekonomskih sredstava jer on košta više nego izgradnja grada - rekao je Emir i istakao da ,,Na Drini ćuprija" za naš narod ima važnost Starog zaveta.

što se mene tiče, samo napred

Quote from: sekta on 15-06-2012, 22:11:52
Okupacijom Bosne I Hercegovine od strane velike Austrougarske imperije, odlukom na Berlinskom Kongresu 1878 godine, pochinju takoreci vec prve graditeljske intervencije od disciplinovane I organizovane carevine.

već prva rečenica je u meni probudila poriv da genocidno istrebim autora texta i sve njegove sličnoimperijalne uvlakače i udivljenike ove divne, velike, moćne, organizovane, prosvetljene, red-rad-i-disciplina imperije, pa bolje dalje da ne čitam. 

Nekako sam odustao da napišem nešto slično.

sa' će Lilit da te vuče za uši haha

Sve sam se utronjo. Samo je Ghoul hrabar.

Значи да сматрате да Кустурица има право да ради шта хоће и руши шта хоће? Шта мислите да срушимо Калемегдан па да Куста мало зида? Он има право!

Quote from: sekta on 15-06-2012, 22:35:34
Шта мислите да срушимо Калемегдан па да Куста мало зида? Он има право!

gluplje poređenje teško da bi smislio sve i da si se napregao baš u tom cilju!

što se mene tiče, nek ruši i kalemegdan i one ostatke turskih građevina po nišu i sličnim prćijama!
turaka mi je na vr' glave.
a i austrougara! živeo gavrilo, tj. kusta, veliki ujedinitelj tri bosanska naroda! malo li je?

Sekta, dobio si pažnju za svoju muku. Svi smo pitali: Gde... gde... gde... Sad bi mogao da malo oladiš. Nit' smo mi dali za pravo Kusturici, a ti imaš još manje prava na Kalemegdan.

Quote from: scallop on 15-06-2012, 22:59:48
Sekta, dobio si pažnju za svoju muku. Svi smo pitali: Gde... gde... gde... Sad bi mogao da malo oladiš. Nit' smo mi dali za pravo Kusturici, a ti imaš još manje prava na Kalemegdan.

Тек када примјером објасним ситуацију, људи схвате.

Baš ti hvala što si mi objasnio.

majstore, ta tvoja tvrđava ni bunar nema pa da je izjednačavaš sa Kalemegdanom i smatraš kulturnim naslijeđem

i sam manifest spominje zgradu željezničke stanice, opštine, uobičajene stvari koje je Austrougarska gradila i što očigledno nije cilj ''bezobzirnog'' Kusturice, tako da su mi vrlo sumnjive namjere onoga ko hoće da spriječi izgradnju Andićevog grada i snimanje filma Na Drini Ćuprija.

U načelu, nisam za ovakve stvari - i nekada bih se žustro borio protiv ovoga i pljuvao Kusturicu. Ali, koliko ja vidim, pre njega nikoga u Trebinju nije boleo karanfil za te kule. Ako već nisu ničije i nisu pravno pokrivene, neka ih ruši i pravi šta hoće. A usput može i Kalemegdan, što se mene tiče. Samo da mi ne dira Golubac dok ga ne obiđem - a onda može tamo da pravi hotel.

Ako nema nikog živog koga te kule ne interesuju to ne znači da ih nikad neće ni biti. Stanovnici dal' beše Aleksandrije su razvejali pola antičkog grada koristeći stare cigle za svoje kuće. Sad nam je svima žao zbog toga.

neće ih nikad biti, nije tu tvrđavu ni Franc Ferdinand gradio, a zna se čija je Aleksandrija.

To sa rušenjem Kalemegdana nije loša ideja. Savršeno mesto za javni parking!

Ja sam za! Otvaram grupu na fejsu!

Quote from: Stipan on 16-06-2012, 04:21:21
To sa rušenjem Kalemegdana nije loša ideja. Savršeno mesto za javni parking!

Ja sam za! Otvaram grupu na fejsu!

Тај си фазон!

Sve za urbani ambijent! Dosta više turskih i sličnoimperijalnih ruševina.

Može parking, što da ne. A može i zoo-vrt, ili čak velika zelena oaza u kojoj bi građani mogli da se opuste. To je isto dobro. A odlično bi bilo i kad bi ta velika zelena oaza bila izgrađena tako da podseća na ostatke nekakvog utvrđenja. To bi mu dalo i nekakav šmek.

Bljak! Smrdi na ruralno!

Quote from: mac on 16-06-2012, 10:44:36
Može parking, što da ne. A može i zoo-vrt, ili čak velika zelena oaza u kojoj bi građani mogli da se opuste. To je isto dobro. A odlično bi bilo i kad bi ta velika zelena oaza bila izgrađena tako da podseća na ostatke nekakvog utvrđenja. To bi mu dalo i nekakav šmek.

Od jutros ti je sarkazam na nivou.

Quote from: Бата Животиња on 16-06-2012, 00:28:25
majstore, ta tvoja tvrđava ni bunar nema pa da je izjednačavaš sa Kalemegdanom i smatraš kulturnim naslijeđem

i sam manifest spominje zgradu željezničke stanice, opštine, uobičajene stvari koje je Austrougarska gradila i što očigledno nije cilj ''bezobzirnog'' Kusturice, tako da su mi vrlo sumnjive namjere onoga ko hoće da spriječi izgradnju Andićevog grada i snimanje filma Na Drini Ćuprija.

Нико није против Андрић града и филма! Нас то не интересује уопште!!!!! Ако господину треба камен, нека плати клесаре и направиће му све шта хоће!!! Кустурица КРАДЕ постојећи камен. Његов мотив је само више новца у његовом џепу! Успут прави штету. Нико од вас није стручан да процијени вриједност кула. И да су безвриједне нису његове. Немам више ништа да додам на ову тему.

A šta ako ju je kupio, a neko mislio da i njemu sleduje provizija? Pa digao buku?

Evo šta veli Kusturica:

Требињци против Кустурице 

Quote
Житељи Требиња спречили одвожење камена срушене старе карауле који је редитељ намеравао да угради у будући ,,Каменград" у Вишеграду


Сарајево – Намера режисера Емира Кустурице да узме камен из два преостала зида давно срушене старе карауле у Требињу, коју је пре више од сто година изградила Аустроугарска, и угради га у зидове будућег ,,Каменграда" у Вишеграду изазвала је жесток отпор веће групе Требињаца. Медији преносе да се незадовољни грађани Требиња окупљају на мирним протестима и да су блокирали стари пут ка тврђави како би спречили одвожење камена.
У позиву упућеном грађанима Требиња организатори протеста поручују да не треба дозволити да се од историјског града прави неки нови ,,Каменград" као у Вишеграду.
Начелник општине Требиње Доброслав Ћук, којег смо затекли на локацији на коју су, према писању медија, већ стигли багери из Вишеграда изјавио је за ,,Политику" да се у Требињу догађају заправо ,,предизборне игре" појединаца из опозиције који су покушали злоупотребити и исполитизовати ову ситуацију, те показати како су они ,,поносни" на херцеговачки камен.
,,Не може се и неће ништа догодити што не одговара закону и интересима грађана Требиња", каже Ћук, наглашавајући да је рушење остатака старе карауле заустављено и да ниједан камен није одвезен у Вишеград.
Начелник Требиња не спори тврдње да Кустурица није добио званичну дозволу да сруши два преостала зида, али нико није, како каже, имао ,,незаконит и насилнички" приступ.
,,Ми сада проверавамо да ли се тај остатак карауле налази на листи заштићених споменика културе у заводу у Бањалуци и кад добијемо званично тумачење онда ћемо комплетан случај завршавати кроз скупштинску процедуру", поручује он.
У разговору за ,,Политику" Емир Кустурица напомиње да је реакцију групе Требињаца, која је побудила велику медијску пажњу, доживео као испад и да му је јако жао што је дошло до ове ситуације.
,,Од те карауле остала су још два зида, односно зид и по. Желели смо узети тај камен због отварања Андрићевог споменика, као што су, уосталом, и они некоћ из тог истог камена правили Дучићев споменик", објашњава Кустурица.
Он такође признаје да је протоколарно ,,прескочена" одлука скупштине и објашњава зашто.
,,Пошли смо од претпоставке да Требињци знају да и њихов останак зависи о томе хоће ли наши великани имати довољно простора у нашем животу", апострофира он и додаје да је био убеђен да се ,,управо због тога" неће љутити.
Изражавајући жаљење што поједини Требињци нису разумели његову жељу и намеру Кустурица понавља да је веровао да је боље да један патинирани камен буде уграђен у нешто ,,величанствено" што се гради а не да стоји и пропада.
,,Нажалост, Требињци су овог пута између камена који је могао да краси Андрићев град и пропадања изабрали пропадање", закључује Кустурица и додаје ,,осим ако то није нека већа политика".

QuoteПошли смо од претпоставке да Требињци знају да и њихов останак зависи о томе хоће ли наши великани имати довољно простора у нашем животу

A ne od toga koliko municije imaju!

Šta se ti, Jape, čudiš? Da li, uopšte, znaš koliko stanovnika ima u Istočnoj Hercegovini? I na čemu opstaju tamo?

Predlažem da Kusturica donira svoje telo, recimo... za potrebe verodostojne rekonstrukcije one scene nabijanja na kolac iz Andrićevog velikog romana. Ako ga dobro prepariraju ostaće tu večno, kao besmrtni spomenik Andrićevom neumirućem delu. Ubeđen sam da se neće ljutiti.

A da ga zameniš, pa da se proslaviš?

Jok, mislim da su se "naši velikani" postarali svojim delima za "dovoljno prostora u našem životu", te da nema porebe da, tobože za njih, rušimo i presipamo unaokolo.

Kusturica je neosporno odlepio, ali mene zanimaju dve stvari. Prvo, izgleda da mu je ovaj Ćuk dao dozvolu bez razmišljanja, a u tom slučaju treba najpre njega za uvo; drugo, da li je istina ovo "као што су, уосталом, и они некоћ из тог истог камена правили Дучићев споменик" i ako jeste, što se tad nije dizala galama?

Ja bih još malo Japeta, ako može.


Ti si vrečao: Kultura, kultura! Zar ne? Pa se, onda, pitam, dovodiš li ti spomenike kulture i kulturnjaka u pitanje uopšte ili se samo brineš za Kusturicu i tesani kamen austrougarskih karaula po Hercegovini. Vidiš, karaule okupatora nisu pod zaštitom bilo koje države, osim ako nisu iz Starog Rima. Sa druge strane, kad se kuća poruši, tesani kamen brzo postane netesani kamen. A, sa treće strane, nagledao sam se kamenja iz starijih spomenika kulture u mlađim spomenicima kulture. Dakle, da Kusturica lepo plati kamen koji kao da je davno tesan i da svi budu srećni. Osim dripca koji je iz sitnosopstveničkih gramzivih potreba digao dreku?

Onda ću sugerisati da bi trebalo da što pre potpadnu pod zaštitu države.

A ako je istina da su Trebinjci koristili to za Dučićev spomenik, i to je svinjarija, jasno, samo je unekoliko olakšavajuća okolnost što su se pokakili u sopstevno dvorište, a ne išli u tuđe.

Zaboravih da dodam:

QuoteJa bih još malo Japeta, ako može.

Quote from: Jevtropijevićka on 16-06-2012, 14:57:52
Kusturica je neosporno odlepio, ali mene zanimaju dve stvari. Prvo, izgleda da mu je ovaj Ćuk dao dozvolu bez razmišljanja, a u tom slučaju treba najpre njega za uvo; drugo, da li je istina ovo "као што су, уосталом, и они некоћ из тог истог камена правили Дучићев споменик" i ako jeste, što se tad nije dizala galama?

То сам се и ја запитао.
И морам признати да сам врло забринут оволиким трошењем камена - шта ће мени остати кад будем хтио да градим споменик Паулу В.С. Андерсону???

Ваљда Њ.С. (читај: њесра) Андерсону?

Одличан је Пол Андерсон! Нови Резидент Ивил ће да рулује!

Quote from: Jevtropijevićka on 16-06-2012, 14:57:52
Kusturica je neosporno odlepio, ali mene zanimaju dve stvari. Prvo, izgleda da mu je ovaj Ćuk dao dozvolu bez razmišljanja, a u tom slučaju treba najpre njega za uvo; drugo, da li je istina ovo "као што су, уосталом, и они некоћ из тог истог камена правили Дучићев споменик" i ako jeste, što se tad nije dizala galama?

За Дучићев споменик није коришћен камен са неке куле. Ћук не може дати нешто што није његово и без икакве одлике градке скупштине. То је само манир моћника да раде шта им се прохтије.

Ево слике Дучићевог споменика на улазу у парк. Видљиво је да је од клесаног камена направљен само мали зид у позадини. Наравно тај камен је наново клесан и уграђен. Остатак је мермер и бетонске плочиће.

Pa sad, ili ima ili nema mandat da da kulu. Ako ima, onda džabe buna. Ako nema onda da se goni što je dao.

A ovaj klinac što spava na svadbi imitira spomenik...

EDIT: nestade klinac

Нема. Нико му то не може ни дозволити. Имао је само усмену дозволу од начелника Ћука. Законски он нема никакву дозволу. Клинца убацио грешком