ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Belosneška Mcenskog okruga-  Šta me ovo snađe? Strpljivo ću stajati u redu za javno objašnjenje priče jerbo me mnogo kopka.

Drmusanje –Lepo i tečno pripovedanje. Slutim ko je autor priče i ako sam u pravu, ne iznenađuje kvalitet iskaza.
Rutina i promena se tek naziru ali su itekako prisutni. Lepa priča uglavljena u pravi SF okvir. Ne znam kako mi je promaklo da joj dam bod, verovatno što je poslednja na listi pa sam je pola obnevideo. Neka mi autor oprosti.


E tako, završio sam sa svojim komentarima. Znam da nisam toliko stručan u tome kao drugi, al' me to ne zabrinjava mnogo. Moji afiniteti su stvaranje svetova kroz pisanje, ne njihovo poboljšanje.

Sve što sam izrekao nije stručno mišljenje, nego moja impresija datog dela. Akcenat na moja. Možda sam u pravu a možda i nisam a ako sam ponekog povredio svojom kritikom apsolutno me zaboli za to jer sam se zaista trudio da budem fin, objektivan i iskren. I naravno da podmažem mehanizam koji pogoni Radionicu.

Opet, nit' patika nit' sarme a o palačinkama mogu da sanjam. Ipak, sa velikim entuzijazmom i radošću u srcu očekujem milost ostalih autora priče, da me obdare svojom mudrošću kroz svoje komentare. Navalite ako boga znate.

Моји коментари не могу никога начинити бољим писцем, јер су плод личних афинитета обичног читаоца, па су као такви лишени и помисли на стручност. Иако се своде на "допада ми се - не допада ми се", ред је да их дам.

НАСЛОВ

Једина замерка се односи на логику у причи коју јунакиња прича на почетку: онај ко каже и пише авијон, камијон, бијо, купијо и сл. сигурно не зна ништа о грињама, о бездушном самокажњавању, а поготово не би знао филозофирати о томе.
Врло добра прича.

ЧЕКАЈУЋИ ЗЕЛЕНО СВЕТЛО

Кад сам на крају приче открио непостојећу реч "сморити", све похвале сам заборавио.

РЕКВИЈЕМ ЗА ДВОЈЕ

Није ми јасно како чудесне бравуре снега и блата могу сведочити о нераскидивој повезаности света живих и света мртвих.
Ово ми је на крају сасвим неразумљива прича. Да ли је он некако дошао из света мртвих, па постао нераспознатљива гомила? Да ли се то само причинило путницима?

ОСТАТИ ГЛАДАН

Не знам шта је аутор желео постићи са светом у ком се легално купује и једе људско месо. То не бива. Ако би и дошло до тога, врло брзо би се неко досетио да не мора куповати, него да једноставно може убити дебелог комшију, рецимо мене - пресело му дабогда, и јести масноће до миле воље бесплатно. И онда то нико и ништа не би могли зауставити. А тек завршетак приче - деца једу мајку! Иако мислим да је аутор намерно ишао на варијанту згражавања нас читаоца, ипак морам да му поставим једно питање: "О, ауторе, какве ли ти снове сањаш, побогу?".

ТРЕЋА КУЋА СА ЛЕВЕ СТРАНЕ

Ова ми се прича баш допада, али не не контам сасвим ту везу између главног лика и старца. Иначе, прича је читљива, лако се прати.

НАД ПУСТИЊОМ

Баш ме занима  како то да необразовани и вероватно неписмени водоноша и магароводац зна да сваког јутра згасне звезда именом Денеб Алгеди? Можда би на ово моје питање он мудро рекао: "Да, да, то је најсјајнија звезда у сазвежђу Јарца, звана још и козји реп, а, узгред буди речено, поштована будућа покољења, имате све то на Википедији, па се можете правити паметни до миле воље."
Сваке вечери се враћао у дашчару постиђен. Десетлећа су минула, а никог никад није напојио. Колика је то количина стида? Ко планина! Умро би под њом.
Под урмашицом њих два седе и чаврљају, а магаре пребира по сену. Какво црно сено? То је оаза у пустињи, а у пустињи нема зиме и снегова, па да се лети коси трава, суши у сено и одлаже у појате за зиму. Ту је трава увек нешто као свежа.
Никад да наиђе караван, а има се дувана за лулу за лулом. Добро, у тој оази расте дуван, па га он суши и пуши.
"Абас махну офуцаним репом и, мада му би мрско, закаска." Е, кад магаре закаска, човек мора да трчи поред њега. Нешто не верујем да је овај стари водоноша био способан за трчање.

САЧУВАЈБОЖЕИСАКЛОНИ

Аух, рокенрол свештеници. Давно, у младости-детињству гледао сам у сеоском биоскопу филм "Диско поп", о неком попу који је возио моторчину и ђускао у дискотеци. Ово ме некако подсетило на тај филм, па ме не би изненадило да је аутор ове приче времешан попут мене, па се и сам присетио тог филма и добио инспирацију за ову причу. Ако је аутор млад, онда само да му кажем да је некад давно неко направио филм о споју популарне музике и цркве, па нема потребе за још једним сличним промашајем.

УСЛОВ

Она пребира по рикнама књига... На теми о Некрономикону 2 било је кратко и поучно предавање о рикнама. Да није случајно ова реч улетела у причу са те теме?
Она је тамо неком несрећнику појела лице... Да није случајно из Мајамија и од оног манијака што је јео бескућника улетело допола поједено лице у ову причу?
Није ми се допала ова прича, зато што ми личи на покушај хорора, који је остао само на покушају.

ШЕЈН

Па, онако, могло је и без Шејна.

УДВАРАЊЕ

Ништа посебно.

О ЛЕНКИ, ПЕРИ И КУРИЈИ

Нећу коментарисати ову причу јер се аутор обелоданио пре времена.

ПОКОЈНИКОВЕ РУКЕ

Ништа посебно.

ОКУПЉАЛИ СУ СЕ НА СУШИЧКОМ...

Неко је коментарисао да се то аутор мало спрда са радионицом. Не мислим да је тако. Ово је покушај да се на папир стави психоделија, рецимо, Пинк Флојд музике. За сада је то само покушај. Сигуран сам да ће неки наредни радови бити успешнији.

ТАКО ЈЕ ГОВОРИО ТАТА

Ово је сасвим ОК прича. Иако гледамо кроз очи младића, итекако се осећа да је главни лик тата тј. родитељска брига за дете, нагон родитеља да своје дете сачува од свих зала и опасности које вребају у свету, какав год он био.

ЗАБАВАН РАТ

Волим тако те ратнохушкачке и адреналинскомамеће приче. Ал не волем кад би писац да буде ангажован писац, па покушава да буде визионар са визијама за три следећа дана. У овој причи ми скоро све штима, до задњег пасуса, кад тај, ко је и шта је већ он, каже свом штитоноши (?) да му је превара са телефоном баш пријатно разбила рутину. Аман-заман, па куд баш тако наивно склепаном и на силу углављеном реченицом да се додвораваш задатку, о, пишче (никад нећу рећи пишкињо).

БЕЛОСНЕШКА...

Допала ми се прича. Само да је мало више пасуса, јер они дуги помало даве. Свиђа ми се како аутор барата причом и искривљује стварност, прилагођавајући је идеји да себе као жену угради у то време и неке можда познате догађаје. Мало латинског, тек да се покаже начитаност (или посета неком сајту са изрекама на латинским), но, не бих рекао да баш смета, иако не користи причи. Једино што не видех промену рутине, ал ајде добро. Уосталом, код већине прича не видех рутину, а камоли промену исте.

ДРМУСАЊЕ

Ништа не разгаљује душу као ладно пиво у ове вруће дане и добра спејс летачина. Добро написано, вуче читаоца кроз себе, помало и за нос вуче, јер ми се чини да аутор искусно и намерно ређа догађаје, тако све и да хоћеш не можеш престати са читањем. Ех, да је више оваквих прича. Било је ту добре инсипрације за писање и то се осети у свакој реченици.

Ubacio sam i imena pisaca u pokušaju...

Ah, ipak sam napljuvala pravog Hrundija. 

Bravo, Džek.

9. Šejnnnn



Hajde da se pravim da nisam videla ko je šta pisao. Kada sam napljuvala Plut i Miljana, da i svi ostali dobiju po zasluženu i ravnopravnu porciju.

Ovaj autor ima talenat da osmisli radnju. I to dramu. Mora još da nauči da je opiše uverljivo i zanimljivo.

Nije mi jasna paralela sa pesmom Šejn. Ovaj lik je ubica. Čak ni antiheroj. Ni simpatični negativac. Samo ubica. Koji laže svoju ženu o mogućnostima da ima decu. O čemu je ova priča? Jel trebalo da saosećamo sa glavnim junakom? Jel trebalo da ga žalimo što ga je žena prevarila, zatrudnela sa drugim? Moglo je i to. Samo da nije lagao ženu (ko ulazi u brak, a ne kaže ženi da ne može da ima decu, je kreten).

Motivacija junaka škripi, njegovo psihičko stanje nije dovoljno uverljivo. Ako želiš da opišeš lika koji prelazi granicu ludila, opiši ga iz prvog lica, uđi u njegovu dušu.

Imajte na umu da kada junaka gradite iz trećeg lica, automatski ga udaljavate od čitalaca. To funkcioniše samo kada imate razlog za distancu ili ste dobri pripovedači.

Ovo je prepričana priča. Nema pripovedanja, nema atmosfere, nema identifikacije sa likovima. Iako je neposredna i lako se čita.

10. Udvaranje

Pa, hajde da kažem da je ovo najbolja Skalarova priča dosad. Što ne znači da zaslužuje mesto na kojem je. Rekvijem je, recimo, mnogo bolja priča sličnog sadržaja.

QuoteСпецијални маскирни огртач већ је био исцртан белом шва љ -
ском кредом на позадини великог комада броката истог као у њеној
соби и спреман за кројење, кад су га дворске даме упозориле да
Хермину у спаваћој соби чувају четири леопарда, којима је у ин -
стин кте урезано да од заласка до изласка сунца могу појести све
што им падне под канџе, с тим што је Хермина изузета из менија.

Dođavola, jel ovo jedna rečenica?  Pojma nemam šta si ovde rekao. Možda bih i imala da sam se udubila, ali mene ovo odbija. Dok pročitam drugi deo rečenice, zaboravim o čemu je bio prvi. Skratiti rečenice, ne povezivati ih sa "koji", "kojima" i sl. Zamara i nije lepo.

Zaplet je ok. Tenzija se polako diže. Problem je što se diže taman toliko da ne očekujemo "Ženo moja, mužu moj" banalan kraj ( ). Wtf? Pa ja sam priču čitala jer sam očekivala da on nju zezne? Ili ona njega, svejedno?

Ima tu blagog humora, nije da nema. Kraj sve kvari. Koga zanima srećan kraj u sf-u?

12. Pokojnikove ruke

O ovoj priči se dosta govorilo, pa ću, potpuno nefer, da skratim svoj komentar.

Autorka ima talenat za uvrnuto i da ni od čega napravi priču. To je redak talenat, i treba da ga razvija. Takođe, autorka taman pusti dovoljno emocije u priču da ne bude (previše!) patetično, a opet jezovito i uverljivo.

Za realizaciju ovog prvog talenta potreban je drugi kao preduslov, a to je talenat za pripovedanje. Ovde ga ima, inače nas ne bi držala priča koja, zapravo, nema zaplet ni klasičan rasplet.

Kraj je duhovit i tužan istovremeno, pun pogodak.

Tu i tamo višak u rečenicama:

QuoteMožda iz dosade ili čega već, napokon
sam uzela pokojnikovu ruku među svoje. Bila je to muška ruka.
Jedna lijepa muška ruka. Desna. Sa zlatnim pečatnjakom na prstu. Ne
treba ni naglašavati da je bila hladna, ali zato osobito njegovana. Nokti
sređeni, prsti mekani, bijeli i dugi. Gospodska ruka, bez sumnje. Kad ja
umrem, moja sigurno neće tako dobro izgledati. Svatko će znati da sam
jednom plela mreže, dizala vrše i imala posla s udicama. Ni smrt s nje
neće moći otjerati miris ribe.
Dok sam ga tako držala za ruku,

Samo tako nastavi. I sledeći put opiši neki zaplet.

Quote from: scallop on 26-06-2012, 01:15:57
Bravo, Džek.

+1

13. Okupljali su se na nekom mestu i govorili odvratne reči

Dobar naslov, ostalo nisam zapamtila, a ne čita mi se ponovo.

Autorka previše u svom tripu, a premalo brine za čitaoca, da bi i mene bilo briga za priču. Izvinjavam se, zaista.

14. Tako je govorio tata

Evo jedne tople ljudske i duhovite priče. Džek je konačno našao teme koje mu leže. Gubitnici, jadnici, nesrećnici, slabići. Ali ozbiljno. Džek zna da im uđe u dušu i misli, ima posebnu inspiraciju kada ih opisuje i to radi sa iskrenom emocijom.

Dobro, kraj je malo diskutabilan, ovde smo navijali da junak oženi Ankicu. Zato smo i navijali da se reši ćaleta (ups!). Malo patetičan, ali da se oprostiti. Ako ništa drugo zbog sasvim ljudske doslednosti u sopstvenom kukavičluku i strahu od života.

I dobar naslov.

Vidite li prednost pisanja iz prvog lica kod sličnih tema (usamljenost, bolest, stanje svesti, psihoze, neuroze, nedoumice, preispitivanje itd.)?  I saturnica i Džek su tu profitirali.

Hvala Scallope, Stevo 

Ne kontam zašto su moji junaci u ovoj priči gubitnici? Ceo svet klizi u nestanak, Đuro je to na ličnom planu samo ubrzao. Ankica je snažan motiv toga. Za Đuru je spasenje i svetionik, za tatu podsetnik prošlosti, kataklizme i uzaludnost nastavljanja života. Takav kontrast ih je neumitno doveo do lopate po leđima i seckanje sekirom.

U takvom svetu ne postoje gubitnici, ni dobitnici, ni jadnici ni srećni. Takav svet je mrtav od početka preživljavanja, tj, ispaljene prve rakete.

Namera mi je bila da prenesem tu poruku kroz jedan težak emocionalni odnos između oca i sina, i njihovu interakciju sa ostatkom sveta. Jeste da je 6 miljaK premalo za to, i zato priče zovemo pokušajima ali nadao sam se da ću kroz humor koji provejava (pokušao sam) prikriti uspeh ili neuspeh mog nauma.

Drago mi je da vam se priča dopala i hvala svima koji su mi udelili bodove.
Uopšte se nisam nadao takvom plasmanu, naročito ne sa tolikom razlikom naspram drugog mesta. 

Čestitke Džeku. Bravo i za Hrundija ; ovo je posle Magelana ko zna koja po redu njegova priča koja mi se baš dopala. Generalno nisam pobornik filozofija varijanti, ali Hrundi ima žicu, dar da uđe pod kožu čitaocu.
Lepo što nam se i Perin vratio. Konačno i jedna meni prijemčiva Scallopova priča  .
Malo su nam dame zakazale ovaj krug. Malo više. Odavno mi se nije desilo da sam sve poene udelio muškima.

Quote from: Anomander Rejk on 26-06-2012, 07:36:13
Odavno mi se nije desilo da sam sve poene udelio muškima.

Bravo Džek!

Dakle, bravo za Tatu i Džekija...asti ga, kako sam samo proniciljiva bila , jedan bravo i za mene!
A sad moja omiljena priča "Naslov"....bila sam u velikoj dilemi da li javno obznaniti nepoznatom autoru i reći mu da je s ovom pričom dobio i moje srce, ali kao da sam slutila da iza nje stoji žena, pa mi se bacanja srca osobi ženskog spola učinilo, bezveze.....u svakom slučaju BRAVO D!!!!!!!, dobila si još jednu obožavateljicu...

Dobro jutro, Džek. Kafu čekam, pijem samo kozju surutku i čudom se čudim. (Žena sinoć stavila nešto za skidanje kamenca na kuvalu, pa umalo da popijem kafu s tim). Alo, bre! Tvoja priča je dobra zato što se Đuro priklanja erosu u tanatos okolnostima i batrga da dođe do svoje lične sreće, a ne zbog okolnosti u koju si turio priču. Zato i ne valja kraj: pobeđuju okolnosti, a ne Đurkan.


Moram da se zahvalim Anomanderu što mu se konačno jedna moja priča prijemčila. Moram da se zahvalim i Skalaru, jer prvi put dobijam komentar o čitanju onako kako sam priču napisao. Primetio je da je priča u čitavom tekstu i da sam sve rasute klikere pokupio. Stevi neću da se zahvalim, jer mislim da se vadi. Ustvari, više mu ne verujem.

Quote from: scallop on 26-06-2012, 09:24:55
Stevi neću da se zahvalim, jer mislim da se vadi. Ustvari, više mu ne verujem.

A pa da, poznat sam po dupeuvlačenju. Misli ti šta oćeš, a ako ti godi, i veruj u to.
Druga rečenica ti je dvosmerna.

Прича Дрмусање је толико очигледно твоја да сам чак и ја провалио

Џеки...хехех...у мом крају врло често име за...пса

Едит. Улетео Стева...увек неко улети

Quote from: Savajat Erp on 26-06-2012, 09:38:15
Прича Дрмусање је толико очигледно твоја да сам чак и ја провалио

Џеки...хехех...у мом крају врло често име за...пса

....hm, a mene asocijaca na ime Jack, vuče na junaka iz filma Titanic....

И на Џеки О.

Dobro, vimenu i Hrundiju se da oprostiti što nisu glasali ni komentarisali. Tu su dugo.

Šejna i Teslu bi neko trebalo da obavesti da bi bilo fer da se oglase, ako ne glasovima  , a ono bar komentarima. Sonja verovatno ima ispitni rok.

I da - žene uopšte nisu utanjile. Ima ih 4, a 3 su u prvoj polovini tabele. To što im vi niste udelili poene, ne znači ništa.


Edit: hvala, saturnice.

Quote from: saturnica on 26-06-2012, 09:41:19

Quote from: Savajat Erp on 26-06-2012, 09:38:15
Прича Дрмусање је толико очигледно твоја да сам чак и ја провалио

Џеки...хехех...у мом крају врло често име за...пса

....hm, a mene asocijaca na ime Jack, vuče na junaka iz filma Titanic....

"My favorite song motherfucker
I don't like to admit it
is a Celine Dion song
from the movie Titanic.
"Every night in my dreams,
I see you...I feel you..."
Every time I hear that fuckin shit
a tear comes to my eye.
Why the fuck did Leonardo Di Caprio have to die?"

Quote from: Miljan Markovic on 26-06-2012, 10:56:02

Quote from: saturnica on 26-06-2012, 09:41:19

Quote from: Savajat Erp on 26-06-2012, 09:38:15
Прича Дрмусање је толико очигледно твоја да сам чак и ја провалио

Џеки...хехех...у мом крају врло често име за...пса

....hm, a mene asocijaca na ime Jack, vuče na junaka iz filma Titanic....

"My favorite song motherfucker
I don't like to admit it
is a Celine Dion song
from the movie Titanic.
"Every night in my dreams,
I see you...I feel you..."
Every time I hear that fuckin shit
a tear comes to my eye.
Why the fuck did Leonardo Di Caprio have to die?"

....Miljane???...što je bilo?...jel i tebe neke asocijacije čudne gone...

 

''Zabavan rat'' je moja - hvala svima na glasovima i komentarima!

Džek, svaka čast i čestitke. Lepa ti je priča.

Plut, i ti bojkotuješ radionicu? 

Ima ih koji je bojkotuju?!
Ma ne, nisam imala vremena, samim tim ni volje, da ponovo čitam priče kako bih ih komentarisala. Ostali samo tragovi, a to nije za komentarisanje. Zato bolje da ćutim, a ako stignem, nešto ću i napisati.

Ma da, ovo čekanje ubija volju za komentarisanjem. Osim što se gubi vreme na ponovno čitanje. 

Ti gubiš toliko vremena naokolo, da sumnjam u riknulu volju za komentarisanjem. Sinoć mi Boban kaže: "Koji vam je vrag? Kroz 20 godina niko neće pitati da li se 15 ili 10 dana kasnilo sa radionicom, osim ako ne sjebete radionicu."


A ja pitam Plut otkuda da je više ne zanimaju dodatne informacije o njenoj priči? Ako nema bojkota.

Ja sam, zapravo, komentarisala više i dublje od svih, pa i vas, scallope. Ostalo mi je još nekoliko priča. Svaku treba da pročitam ponovo i da napišem ne baš kratak tekst. To ume da umori. Dakle, ne gubim vreme, nego se odmaram.

@scallop
Ko kaže? Naravno da me zanimaju, ali sam naučila da budem strpljiva i čekam svoj red. Ti si najavio, nije mi promaklo, a ja čekam.

Važno je da D. može dublje od mene i ja to ne sporim. Ja sam površinski plivač. Sećam se da me je moj prvi mentor u naučnom istraživanju pok. Jova Perkučin učio da i u pisanju naučnih radova postoji politika, da je vrlo slična plivanju i tada sam dobio prvu lekciju da metafore nisu strane ni u nauci . "Pisanje naučnog rada vam je, kolega, kao plivanje. Tamo gde se jako dobro snalazite i imate sve podatke, plivate prsno ili, čak, leđno. Tamo gde treba brzo stići do cilja zaplivaćete kraul ili baterflaj. A, tamo, gde je čupavo, treba i zaroniti." Zanimljivo je da mi je ovaj savet više koristio u naučnoj fantastici nego u nauci. Zato se, D., i ne čudim što su tvoji komentari dublji.


Što se tebe, Plut, tiče, napisao sam da si bolje postavila likove nego što si ispisala priču. Nisam za nju glasao u javnom glasanju, ali nisam propustio da joj dam glas u tajnom. Eto, mislim da si savršeno postavila tipa koji ima tajnu i starca kome je preostala jedino radoznalost u posmatranju i pozdravljanju onih koji prolaze kraj njegove tarabe u sokaku, ali da si ofrljacnula razrešenje priče. Ponekad je strašno važno dobro zaposliti likove koje smo angažovali. Imala si bezbroj dobrih puteva, a ti si otišla autobusom. Da sada radimo na boljoj priči, tražio bih da mi osmisliš bar pet drugih, aktivnijih rešenja.

U prevodu, vi imate sve podatke i znanje i zato plivate površno ili čak leđno. Ja nemam pojma i zato ronim. 


Plut ima dobru postavku, misterioznu atmosferu. Još jednom je napravila sličnu grešku u priči. 

U pravu si scallope, kod razrešenja sam se najviše i pomučila. U prvoj verziji je bilo jedno drugo, ali je odbačeno pa usledilo ovo. Činilo mi se da u ovo malo karaktera bolje da zaobiđem događaj i pozabavim se ukratko njegovom posledicom. Doduše, meni se dopadaju priče u kojima me pisac vuče i vuče i na kraju... ništa. Nije baš da je ništa, ali nema ne znam kakve spektakularnosti. Ako sam uspela da objasnim šta sam htela reći. Ne kažem ni da sam uspela u naumu.

Javljam se sa tudjeg racunara, posto sam ostao bez neta. To je ujedno i razlog sto nisam komentarisao, ali imam sve otkucano i to cu negde sredinom jula da zalepim. Bez izmena naravno. Julski krug propustam mada je tema story of my life. Svako bolje svima.

јунска табела

E, da, vidi, zaboravila sam ovog Mandragoru, a nahvalila sam mu priču.

Quote from: D. on 26-06-2012, 14:42:12
U prevodu, vi imate sve podatke i znanje i zato plivate površno ili čak leđno. Ja nemam pojma i zato ronim. 

Ti bi, D., bila dobra prevodilica kad ne bi učitavala svoje verzije, odnosno, kada bi znala razliku između površinskog i površnog plivanja.

Šalila sam se. 

Quote from: Boban on 26-06-2012, 00:57:48
Ubacio sam i imena pisaca u pokušaju...

Gde ?

OVDE: 

Tako je govorio tata - Džek svih zanata
Nad pustinjom - Hrundi
Pokojnikove ruke - Saturnica
Drmusanje - scallop   
Naslov - D.
Udvaranje - Skalar
Treća kuća s leve strane - Plut
Rekvijem za dvoje - Mandragora Dragon
Čekajući zeleno svetlo - Perin
O Lenki Peri i Kuriji - Steva
Sačuvajbožeisakloni - Tesla
Uslov - Miljan
Ostati gladan - D.S.B.
Šejn - shayn
Belosneška Mcenskog okruga - Viman
Zabavan rat - Ivica
Okupljali su se na Sušičkom i govorili odvratne reči - Red  Sonja

hvala

Scallope, kada bolje razmislim, u pravu si u vezi okolnosti. Ceo dan sam se vraćao na to. U skoro svim svojim radovima, okolnosti su te koje vode moje junake. Možda zato volim da za junake uzimam luzere; oni nisu takvi jer nemaju hrabrosti da se suoče sa životnim izazovima, nego ih splet okolnosti uvodi u vrzino kolo. Ne mogu se setiti nijednog svog ozbiljnijeg rada u kome nije tako. Mitar i Radenko opet nisu luzeri, ali ih splet okolnosti navlače na to.
Splavari takođe; mali ljudi koji ne mogu da savladaju obične životne probleme, ali itekako rešavaju svetski belaj jer su ih opet okolnosti naveli na to.

Kontao sam da napravim Đuri hepi end (prve rečenice priče su naknadno dodati) al' sam slutio da će da smrdi na kliše i šablon, ono, da svaka storija mora imati hepi end kao u bajci. Zla veštica iseckana a Ivica i Marica go home.

Kultni film Love Story nema hepi end, iako sve okolnosti ukazuju na to, ono kao ljubav pobeđuje sve, našla krpa zakrpu, srodne duše i ostali hiper epiteti ljubavne krmenadle, al' mlada na kraju umire sve u 16.

I šta nam ostaje? Jedna predivna ljubavna priča koja trajno ostaje u sećanju.
Da nije umrla, bila bi prosečna ljub-ljub drama. Možda bi se on za godinu dana propio, počeo je tući a ona se švalerati okolo, ko to zna... ovako, priča je zaustavljena u pravom momentu, da ostane zapamćena.

Nadam se da si razumeo šta sam hteo tom paralelomn da kažem. 
Možda jednostavno volim da u priči dopustim okolnostima da vode junake, da ih tako izgradim da se oni jadni ništa ne pitaju.

Tako je govorio tata - Đurin tajo

Džaba ti nada. Ništa nisam razumeo. Karaktere postavljaš u zadate okolnosti da se suoče sa njima. Ako napraviš luzere, naravno da će da puknu. Ako napraviš nepremostive prepreke, naravno da ih neće savladati. Sad ću ja tebe da pitam da li razumeš. Tvoji junaci ima da sviraju u instrumente koje si im dao, ali, brate slatki, ti si dirigent. Da je Đurkanovo jajce bilo malkice veće otkačio bi on i tatu duha, ali, ti si mu dao mala jaja. Mnogo mi se više dopada kad je onaj u "Neki to vole vruće" stavljen pred nepremostivu prepreku, mirno zaključio da niko nije savršen. To šta mu je Džek Lemon posle objasnio i da li se zbog toga propio je neka druga priča. Kapiš? Imao si toliko mogućnosti, a ti Đuri dao rumunjsku štranjku da se besi! I nije tačno za tvoje priče. Koji ti je, pa, propo?

Gde bre mala jaja, pa treba stisnuti petlju pa iseckati taju na komade. Doduše, u trenutku afekta.

Neću da branim svoju priču; više ljudi ovde mi je šapnulo što ubih Đuru. Kriv sam, jesam ga naterao na štrik, al' opet se ovde javlja stari problem svih PuP-ova (pisaca u pokušaju):

U jednom prethodnom postu rekoh šta sam hteo da poentiram a ispade nesrećna ljubavna priča u postapokaliptičkom setingu.  Dakle, ono što pokušajac vidi i pokušava da oslika, ne vide čitaoci.

Što se tiče mojih junaka-luzera, nekoliko osoba mi je to imputiralo, da "radim" uglavnom sa takvima

Ovako je i taju džaba krknuo. Da je mrtvom taji pokazao šipak i pozvao ga da gleda kako će uzeti Ankicu, pa se ispostavi da je Ankicin mutantski defekt što joj je piša ko sunđer, pa ima gde da cedi, ali ne i gde da Đura dokaže taji... E, onda bi mrtav taja mogao da se ceri, a sinak da oplete onu filmsku: "Nobody's perfect!"


A tvoj jedini luzer u pričama bio je onaj što je mrtav u priču ušao, pa se vozao autom dok definitivno nije majkao.

Tako je govorio taja je od moje malenkosti dobila 2 boda ne toliko zbog price nego zbog toga kako je prica ispricana (napisana). Sto se pak same ideje tice jako mi se svidela ona u prici Cekajuci na zeleno svetlo, ali su recenice u prici nekako suvise jednostavne. Nema neke dubine, nema dobrog opisa likova, toga kako se likovi osecaju, ne mogu da se u pricu "uzivim". Nekako nisam mogla da osetim ni naratora koji hoda ulicom kao duh niti onu staricu koja mu ukazuje na novu realnost. Mislim da bi Perin trebalo da poradi malo vise na opisu likova, da ih malo bolje oboji emocijama..ne znam ni sama kako. Svejedno vidi se da se Perin trudi i zaista mu/joj zelim sve najbolje u buducem pisaniju. Ideja za pricu je kao sto rekoh iako ne nova zaista zanimljiva i sa puno potencijala da se razradi i dovede na neki visi nivo.  Uopste nisam neki kriticar, niti znam da pisem dobro ali volim da citam i volim kad me knjiga/ prica proguta, uvuce u taj drugi svet. Secam se moje nastavnice srpskog u srednjoj skoli, visoke, krupne,goropadne zene, dubokog glasa, kojeg su godine pusenja kojekavih krdza obojile nekim promuklim tonom , kako mi kroz smeh kaze :" ***iceva Vi ste jedan obican seronja. Knjiga se cita sa strane, sta ste se uvukli u knjigu." Mozda sam stvarno seronja i izvinjavam se ako jesam, ali eto to je bila moja skromna kritika.

15. Zabavan rat

Uh, Ivice, znamo da voliš military sf, ali je ovo daleko od zabavnog rata. Štaviše, priča teče poprilično monotono, a to ne valja kada se opisuje rat (? ne valja nikada, zapravo, ali rat samo podvlači monotonost). Ne znam kako si uspeo da smoriš scenama akcije, možda prostim nabrajanjem onog što junak vidi iz prvog lica, ali zaista je em smorno, em konfuzno.

Ništa ja nisam razumela ono sa sms-ovima. Da sam se udubila, verovatno bih razumela, ali me priča nije povukla da je pročitam sa pažnjom. Prvo lice, u tvom slučaju, je loš izbor jer ti iz njega samo ređaš ono što junak vidi, ali ne i ono što oseća. Ta ti komponenta nedostaje i zato ti priča izgleda isprazno.

Možeš ti mnogo bolje:)

P.S. oTpuzati, a ne oDpuzati.