ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Mislim da je Tesla iz druge rodne grupe.

Quote from: Anomander Rejk on 28-06-2012, 15:56:55
Možda oće, sad kad je dobio ADSL. 

Ne verujem. Kupiti mufte kajmak umidŽe pod kožu. Takvi su mi na nišanu, a imam i muftara-detection device u tintari, tako da ih identifikujem u sekundi.

No, nadam se da grešim, i ako sada predložim sledeće rizikujem sve u 16 da ispadnem bezobraznik onaj bRezobrazni, al' neka bude tako.

Elem, spremiti komentare unapred i objaviti ih nakon objave autora. Komentare na priče muftaša ukloniti i zajebavati ih u full-u, zahtevati najponiznija izvinjenja i obećanja da neće više biti bRezobrazni (al' u habuzenzeu)

Tak nakon inicijacije iz muftaša u normalne učesnike, objaviti im komentare pa da se tresu od miline i meraka.

Naslov- zamršena radnja, ne mogu reći da sam sve razumeo, ali dobro napisano. Mislim na sklop rečenica itd.

Čekajući zeleno svetlo- tri boda je zaslužila prva polovina priče, druga malo zakazala ali dobro.

Rekvijem za dvoje- lepi opisi, ali nekako je sve usporeno, umara, nema radnje.

Treća kuća s leve strane- bod. Dobra priča, sve je o.k

Nad pustinjom- pisanje je dobro, Hrundi zna taj deo, ali neke fraze pozajmljene od Kočića ubijaju orginalnost.

Sačuvajbožeisakloni- dve trećine priče deluju mi kao neko veliko nabrajanje, trebalo je to bolje uklopiti, ali ipak živeo rock and roll.

Uslov- Dobra priča, zaboravio sam na nju inače bi joj dao bodove, mnogo priča mi se dopalo ovaj krug.

Šejn- bod. Podseća me na jednu epizodu Dosijea X i samo to je dovoljno za bod, međutim dobra je priča, hrabro napisan s obzirom na konzervativne stavove većine ovde.

Udvaranje- baš me iznenadi ta lepota na kraju. Dobra je priča, ali nije po mom ukusu.

O Lenki Peri i Kuriji- ne volim dijalekte i jedva sam razumeo o čemu se radi, da ne napominjem kako je naporno za čitati.

Pokojnikove ruke- bolji kritičari od mene su dovoljno rekli o ovoj priči.

Okupljali su se na Sušičkom...- ludnica prava, kao deo Top Liste Nadrealista. Autor je verovatno napisao onako kako je zamislio, kome se svidelo, dobro je, a kome nije, ništa strašno.

Tako je govorio tata- dva boda. Dobra ideja, volim alternativne stvarnosti.

Zabavan rat- priča je o.k ali nešto mi tu nije potpuno.

Belosneška Mcenskog okruga- pokušao sam čitati, ali ne razumem ništa. Pitam se kako bi tek široke mase čitale ovo.

Drmusanje- dobra priča, sve je na mestu, međutim nisam ljubitelj takvog stila zato nisam dao bodove.

Hmm...nisam znao da sam tako nezgodan kritičar...

Ma, ti si sasvim zgodan kriticar. Kratko i jasno.

Prevazišao je i vas. 

Mene nije teško prevazići. Opleteš bilo šta i onda sve ubeđuješ da je to pametno. Najuporniji je najpametniji.

 

alo mrmoni crkla vam nešto početna ?!?

zeleni sagitaš u pelenama pomerio se udesno , mislim
zavisi , ako gledamo iz njegove perspenktive onda je otišao levo
skrenuo je, enivejz

skrenuo s uma

najviše mi se dopalo udvaranje u ovom krugu ako izuzmemo do sramote banalan naslov

I kraj, Red Sonja. I kraj.

Skrenuo je trooki kad je Boban trpao nove knjige u police. Skrenuli su još neki, ali ne znamo na koju stranu. Položi li ti svoje ispite?


Evo, ispravio sam.

Quote from: RedSonja on 01-07-2012, 19:28:33
skrenuo s uma

najviše mi se dopalo udvaranje u ovom krugu ako izuzmemo do sramote banalan naslov

Што јес-јес, ова мала црвенокоса баш зна шта је добра прича!  Стрикан би се поносио тобом!

Хвала. 

1.ne zovem se sonja, a ispite sam dala   
2.nema na čemu skale

 

Čitam neke tekstove o naprednim građevinskim materijalima i naiđem na ovaj prikaz mogućih budućih nebodera:  99051849 Veoma slične sam stvorio u mašti dok sam pisao o ,gornjem gradu, utočištu bogatih, u priči iz ovog kruga.

Pomenuo si, ali nisi pisao o "gornjem gradu". Pisao si o međusobnom jedenju ljudskih leševa. U prikazanom hipotetičkom gradu, postoji donji grad, u kome se sigurno ne jedu.

Tačno je, pisao sam o ,donjem gradu, i situaciji jednog društva pred kolapsom. I dalje verujem, i pribojavam se da je sličan scenario moguć.
U svakom slučaju, naježio sam se malo gledajući animaciju koja asocira na moju jezivu i stilski nedorađenu priču.

Edit:
Ups, postovah u pogrešnom topiku. Post prebaćen tamo dže treba

Posle ovoliko vremena, moram da pitam nešto (sasvim nezavisno od procene kvaliteta): da li je Belosneška zbilja alternativna istorija ili se meni prividelo? Vidim da to niko nije pominjao, a ni autor se nije oglasio. Molim za mišljenje, a po mogućstvu i autorsku intenciju.

I ti ćeš sad početi da izmišljaš argumente?

Ovo nije argument, već pitanje. Pristojno i uz ogradu. Mojih argumenata neće biti ni dobrih ni loših, kao ni do sada.

Prividelo ti se.

Kasnim, ali bolje ikad. Ovo sam napisao još u junu, ali je oteglo pa sam ostao bez neta.

12. Pokojnikove ruke-Evo šta mi govori ova priča. Tebi super ide pisanje o bilo čemu, koječemu, pošto svet sagledavaš iz neke svoje, tebi svojstvene, originalne, perspektive (i nisam rekao uvrnute pošto ne mislim da je tako). Zahvaljujući tome priča ume da razveseli i malo rastuži, što znači da upravljaš emocijama čitalaca, ima tu ,,gotike mrtve neveste"(soundtrack-Phantasmagoria), a i spontanog naginjanja ka nečemu višem. Dakle, piši što više o nesvakidašnjem svakidašnjem, gde si lik koji proživljava i iz tih svojih beležaka, kasnije, izdvajaj najjače.

2. Čekajući zeleno svetlo-Pa nije loša ideja. Iz rutine življenja u rutinu smrti. Ipak, koja je svrha antiduhovnog sistema semafora? Da se duhovi ne šetkaju previše, da ostanu zarobljeni u svojim kućama i beskonačnom ponavljanju jednog te istog? U tom slučaju bolje bi bilo da ga je već prvi semafor vratio nazad, a o tom doživljaju temeljnije. Baka bi isto imala veću težinu da je to neko koga je pre znao pa sad ne može odmah da se seti, pa se seti da je odavno mrtva. A i ,,Šesto čulo" ga malo kolje. Itt.

1. Naslov-Epifanija u baru me je podsetila na film ,,Acid house". Postupak smenjivanja naratora je zanimljiv, oseća se veština autora. Postoji jaka emocija koja je prikrivena, nenametljiva. Smeta mi stereotip: mužjak je, naravno, morao da bude ljakse, a ženka cvet feminizma. Grinje što se gaje kao lek protiv sanjanja su poetične. One su trebale da budu glavna fora, a ne kupoprodaja duše.

4. Ostati gladan-mi se skroz sviđa, iako sam naslutio šta će biti: zbog naslova i štednje za kolač i ,,zaista je bila posebna". Žulja me malko ime ,,junaka". Ali je sve ostalo na mestu.

5. Treća kuća s leve strane (Last house on the left?)-Jao, šteta. Super mi je išlo, to sa kerčetom je odlično, pa ravničarski ,,born to be wild", arhetip misterioznog starca, spontano nastajanje nedostajućeg prijateljstva i sve do samog kraja. Tu se nešto nije odigralo kako treba. Starac je čekao dok su mu pljačkali kuću, a kad je to registrovao prijavio je bajkera? Tako nekako ispada. Bolje nešto drugo.

9. Šejn-Potka mu nije loša, ali da bi mi se iole svidela imalo bi toliko toga da se promeni da bi to bila neka druga priča.

6. Nad pustinjom-Sviđa mi se kako je ovo napisano. Lep stil, fino baratanje raspoloživim znanjem, ne ulazim u to da li je posrkano sa gugla, neke knjižice, ili je deo lične duhovne baštine. Međutim, očekivao sam nešto, ali ništa.

7. Sačuvajbožeisakloni-He, fora. Nije loše. Čitalac je uljuljkan i onda ga drmne. Sad baš Alice Cooper mu je preterano. Ima boljih primera iz lokalne sredine, nego malo je poznato pošto nam je rock skrajnut. Najpoznatije je izdanje sa tekstovima  vladike Nikolaja Velimirovića...Ko ne voli Bjesove ići će u pakao.

10. Udvaranje-Lepa priča. Mnogo mi se sviđa kako je napisana. Ideje samo vrcaju, svet se kroz radnju otkriva u svoj svojoj lepoti i snazi, jednako kao i narastajuće očekivanje konačnog viđenja. Sve je savršeno, mada ima po neka stvarčica za sitničarenje, ali da ne kvarim. Ono što mi nije leglo je kraj. Očekivao sam, a i ko me šiša, nešto žešće.

11. O LENKI, PERI I KURIJI-Da, zna se da je Stevina. On je objavio, ali mnogo šta se i inače sazna pre nego što se završi glasanje. Za neke priče se otkrije ko je autor, a za neke iskliznu sugestije. Ja stvarno ne mogu da pratim šta se sve napisalo na forumu, od monitora me brzo zaboli glava, ali da nije slučajno nekome palo na pamet, a sigurno jeste, da se uvede pravilo predizborne ćutnje između objavljivanja priča i završetka glasanja?
Što se same priče tiče, ona je naravno dobra. Nije mi bilo lako da je razumem i uložio sam napore. Priča ima književnu vrednost i nešto me je tu potsetilo na Gintera Grasa. Ja nisam stručan da kažem zašto, jednostavno sam osetio.

13. Okupljali su se na Sušičkom i govorili ružne reči-Da, to je to. Forum je rutina, loši odnosi dovode postepeno do emocionalnog naboja koji može da izazove katastrofalne posledice. Sakriveni smo iza svojih avatara i može nam se da zarad zakrpa sopstvenih ega blatimo jedni druge umesto da pružamo podršku koja nam je više nego potrebna.

14. Tako je govorio tata-Zanimljivo. Postapokalipsa u nas. Dijalozi i naracija su super. Ipak to sa duhom mi je već viđeno iks puta. Npr. Bogdan Diklić kao tata? Nego, ovo me lično pogodilo i ne mogu da budem objektivan, ni u dobru, ni u zlu. Ugh, taj superego.

15. Zabavan rat-Kao Gausova raspodela. Počinje bledunjavo, a onda narasta (to ne smeta) i onda se srolja (to mi smeta). Ako bi se šejtan zamenio nekim drugim, originalnijim rešenjem, bilo bi mnogo bolje.

16. Belosneška Mcenskog okruga-Otkud Staljin sred balova, zamkova i sluga? Možda glavna junakinja može da putuje kroz vreme kako bi ganjala Dimitrija? Muzika je vodi? Nadahnuto, ali čemu? 

17. Drmusanje-Neosporiva je stručnost autora u pisanju ,,tvrde" fantastike, a ona se ovde nameće kao lekcija. Ipak, umešnost u pisanju zahteva i veći domet priče, emociju koja može da dobro uzdrma, kao npr. u prethodnom krugu. Ova je bila na leru.
8. Uslov-Šta mu je sve pojela? Unutrašnje organe, ili lice, ili i jedno i drugo? Ili je to neka metafora? Nemam pojma. ,,Gad" je zakopan u dvorištu, a ,,uslov" da i Ana nekog utepa. Zar je tolika snaga njene ljubavi da je pretvori u monstruma dovoljno moćnog da počini takvo nedelo? Majku mu. Imao sam o ljubavi daleko bolje mišjenje.   

Quote from: Mandragora Dragon on 25-07-2012, 13:23:48
16. Belosneška Mcenskog okruga-Otkud Staljin sred balova, zamkova i sluga? Možda glavna junakinja može da putuje kroz vreme kako bi ganjala Dimitrija? Muzika je vodi? Nadahnuto, ali čemu? 
   

Onoliko pičkaranje oko priče, a ti si prvi koji je ovo pomenuo!!! Hvalim te, Bože! Kroz celu priču se pominje Sankt Petersburg umesto Lenjingrad, kočijaši (1934. beše?), Lenjin piše novinske članke a bio bi mrtav već desetak godina, itd itd. Što sve u kombinaciji sa istorijski overenim detaljima o operi Ledi Magbet vrišti da je alternativna istorija u pitanju, ali... niko.

Quote from: Mandragora Dragon on 25-07-2012, 13:23:48
8. Uslov-Šta mu je sve pojela? Unutrašnje organe, ili lice, ili i jedno i drugo? Ili je to neka metafora? Nemam pojma. ,,Gad" je zakopan u dvorištu, a ,,uslov" da i Ana nekog utepa. Zar je tolika snaga njene ljubavi da je pretvori u monstruma dovoljno moćnog da počini takvo nedelo? Majku mu. Imao sam o ljubavi daleko bolje mišjenje.   

Po prirodi sam jako romantičan.

Quote1. Naslov-Epifanija u baru me je podsetila na film ,,Acid house". Postupak smenjivanja naratora je zanimljiv, oseća se veština autora. Postoji jaka emocija koja je prikrivena, nenametljiva. Smeta mi stereotip: mužjak je, naravno, morao da bude ljakse, a ženka cvet feminizma. Grinje što se gaje kao lek protiv sanjanja su poetične. One su trebale da budu glavna fora, a ne kupoprodaja duše.

Zahvaljujem.

Nema tu muškog i ženskog. Jedan lik je alterego drugom. Ne znam zašto mnogi tu vide feminizam... Ali ako ga i ima, već je implementiran u mene i stoga nije nameran. A mislim da ga nema, nego ste nenaviknuti na jake ženske likove.    A fora sa grinjama jeste glavna. Bar sam ja tako zamislila...

QuotePostoji jaka emocija koja je prikrivena, nenametljiva

A ovo je retko ko primetio...

Al' ste se raspisali, na sto topika, a ni o čemu. Elem, da se osvrnem na Belosnešku, svaki Jevtrin mig je za mene zapovest.

Priča nije alternativna istorija. Alegorija je. Trebalo je da predstavi način na koji čovek traga za umetnošću i lepotom, na koji se one prezentuju u bilo kom socijalnom miljeu i način na koji je veoma jednostavno propustiti njihov pun zamah zanetošću traženjem. Time opravdavam i omnibus i bal i aristokratiju, jer ova noć u kojoj se dešava priča je jedinstvena, ona je portal, taj zamak je fiktivna pozornica za Dimitrija, ljubav prema njemu i sve što taj odnos predstavlja. (uz nezaobilazno insistiranje na plavokrvnoj strukturi umetnosti)

Za Lenjingrad sam se prevario, velika greška, neoprostiva. Tako mi i treba kad priče pišem za 2 sata. Ali jedini Josif je Staljin, a on je bio veoma živ kad je Šostakovič bio u punoj snazi. Vladimir Iljič, novinar, je slučajno poneo Lenjinovo ime.

A sad odo' da vidim kakvo je to pičkaranje bilo oko priče

I za D. za ono "najbolji" jedno crno srce što ga ljudi crtaju po internetima, a ja n'umem.

Quote from: vimen on 27-07-2012, 12:55:53
A sad odo' da vidim kakvo je to pičkaranje bilo oko priče

Nije bilo jasno o čemu je priča. Dala sam afirmativnu kritiku na nju i dobila komentar da sam subjektivna. Oko toga je bilo pičkaranje.

Meni su mali signali da nešto uveliko ne valja. Iz jedne rupice nastala je zjapeća pukotina. Ne može se kritikovati nešto što se, u prvom redu, čak ni ne razume.

E, da, fala za srce. 

Quote from: vimen on 27-07-2012, 12:55:53

Za Lenjingrad sam se prevario, velika greška, neoprostiva.

  nemam reči. nemam.

Nadam se da trenutno sa većom pažnjom čitaš tuđu poeziju nego vlastite priče.

Quote from: Jevtropijevićka on 27-07-2012, 13:18:52

Quote from: vimen on 27-07-2012, 12:55:53

Za Lenjingrad sam se prevario, velika greška, neoprostiva.

  nemam reči. nemam.

Reko' ja da se tu Mujo osoliti neće. I nije. Kukaj sad.

Nikad više neću povratiti veru u ljude!
(sentimentalni edit: )

Quote from: Mandragora Dragon on 25-07-2012, 13:23:48


17. Drmusanje-Neosporiva je stručnost autora u pisanju ,,tvrde" fantastike, a ona se ovde nameće kao lekcija. Ipak, umešnost u pisanju zahteva i veći domet priče, emociju koja može da dobro uzdrma, kao npr. u prethodnom krugu. Ova je bila na leru.

Mandragora, ne možemo pisati sa paketom emocija koje bi tebe zadovoljile. Ovo je priča o tipu koji prvi put u 40 godina zajedničkog života odlazi negde sam. Tvrdim da svi oni koji imaju slično, trajnije iskustvo u zajednici jesu bili "uzdrmani". Za uzdrmavanje nije potreban džombav drum, nego džombe u duši.

Eh, nađe se i kod mene poneka džomba, a ni "staž" mi nije sitan. Ponekad se zaboravim da se ne piše za mene u datom stanju, tj, da nisam ja za čitanje izabrao ovu "knjigu", ali nisam jedini. Pročitaću ponovo (pošteno, i "Deponiju" nisam skontao iz prve, ali nisam jedini), a Vi da se odmorite i oporavite.

Ma, jok. Ovde je to masovna pojava. Ne zapaze firmu Radionica, pa misle da je apoteka sa vijagrom, azotsuboksidom ili dozama za treptanje, drktanje ili suzoliptanje. Ti si dobro zapazio da radioničke priče ne biramo, nego one biraju nas, a čitamo ih da shvatimo kakve sve omaške sami pravimo dok pišemo.