ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Evo jedne priče koju sam nedavno napisao. Ukoliko je neko voljan da pogleda, i da svoje mišljenje, bio bih zahvalan.


Salaš


Snežana drhti u snu. Pokrivam je debelim jorganom, pazeći da joj svaki deo tela ostane ušuškan.  Star je sigurno koliko i naš salaš, i možda je baš njime moj dobri baba, pokrivao mamu u dugim zimskim noćima. 

Sinoć mi je nakon dvanaest godina podarila drugo dete. Bogu hvala, živo i zdravo. Mirno je u kolevci i skoro da nije ni plakalo. Samo spava, tvrdo poput odraslog čoveka. U tome se ne razlikuje od starijeg brata.

Gadan vetar kida ravnicu s jeseni, zariva kandže u svaku pukotinu koja mu se nađe na putu, a naša trošna kuća od naboja jedva da može da zadrži i to malo topline koju pruža plehani šporet što ga ložim. Salašarski život, kletva je i blagoslov.

Nekada je to bilo drugačije. Mogao je čovek pošteno da živi od svoga rada. Snuždim se kad se setim, kako smo se okupljali oko iste ove pećke, a deda sedne sa nama decom, pa počne da pripoveda. A lepo je divanio, nek mu je laka crna zemlja. Imam utisak, da bi ga i sada, ovako mator, rado slušao.

Nije strašno što deda Laze više nema. Strašno je što su otišli i drugi, pre nego što im je vreme bilo. Roditelji mi poginuli sedamdeset i osme u saobraćajki. Mlađi brat, došao iz vojske na odsustvo, i pao na pragu. Lekari rekli da je srce, desi se to i mladim ljudima. Jednostavno dođe čovek na ovaj svet sa nekakvom urođenom falinkom, i dok trepneš okom, odnelo te. Meni ko za inat, nikad ni dlaka sa glave da padne. Ali sam se zato, i za svoj i za tuđi vek napatio.

Šta ću, takvo se vreme zadesilo. Što poseješ, ako i prodaš, naplatiš jedva da se pokriješ. A nikad nisam voleo njivu, uvek sam se nadao da će to neko drugi. To jutara što sam imao, prodao sam pa stavio u banku. Bilo me sramota da dajem u arendu. Obećali dobre kamate, pa utekli sa novcima i ostavili go narod. Tad sam hteo da se vešam, uzeo štranjku, pa prebacio preko grede u šupi. Da me moja Sneža nije opazila, sad me sigurno ne bi bilo. Ne beše nam tada ni godinu dana braka, al ubedi me ona. Posle me privila uz sebe, pa nije puštala do zore. To je moja retka sreća, da me žena mnogo voli, i sve bi učinila za mene. Da mi je dala da odem, mogla je prodati imanje i vratiti se u svoje selo. Ponovo bi se udala, imala bi miraz. Ovako je sama odabrala.

Jer, znao sam ja šta treba da uradim.

Neko od naših je doneo to drvo odnekud, i ono se kako kažu primilo, ko da je od neke ovdašnje sorte. A nije. Pamtim da je baba jednom, kada je deda malo više potegao, krenula sikirom da ga poseče. Valjda da mu napakosti. Ubio je boga u njoj, i koliko se sećam, više joj nije palo na pamet da pokuša tako nešto. Nedugo potom je i umrla, ali sam tu noć, između ostalog, zapamtio i po tome što mi je starina, nakon što je završio sa batinanjem, verovatno podstaknut alkoholom ispričao sve o ovom nesvakidašnjem stablu. I bez tog znanja, jedan pogled je bio dovoljan da bi se shvatila njegova neobičnost.. Za života nisam video da je dalo ploda, lista samo tokom jednog meseca u godini, a i to bude nekako sve zakržljalo. Da nije toga, pomislio bi čovek da je mrtvo. Krive grane mu sve zapetljane i crne, ko da je neko, bog da mi oprosti, natakao žbun umesto krošnje, i prosto te obuzme jeza kada ih gledaš kako se poput kandži povijaju ka zemlji. Dosta je i pet minuta, pa da ti pripadne muka. Valjda tako mora.

Ipak, nisam žurio, hteo sam da budem siguran da sam na sve moguće načine pokušao da izbegnem ono što je moralo doći.  Lepo mi je bilo rečeno da je tako oduvek. Batrgali smo se godinama, obilazio sam okolna sela i radio šta mi daju,  ali posla je bilo sve manje. Na kraju sam tvrdoglavo potrošio i ono malo što sam odvojio za crne dane - ako umremo da mogu od nečeg da nas sahrane.

A onda se, kao po zlu, i ova zemlja izjalovila. Nije nama dvoma trebalo mnogo, samo da ima šta da se u bašti ubere i skuva. Ali ne vredi, udarila nevolja, pa to ti je. Ako šta i nikne, ma čim probije iz zemlje, na mestu uvene. Donesem živinu, ona crkne. Skupim za svinje, namirivam ih sa teškom mukom, i sve se nadam da ću kad se utove da ih zakoljem. Budu lepe, pamet da ti stane. Onda jednog jutra samo osvanu mrtve. Rasporim, a unutra sve trulo, smrdi dušu da ispovraćaš, a gamad samo ispada napolje. Žena plače, kuka, zna da nisu čista posla. Ode po ciganke, one gledaju, pljuju i krste se. Pospi ovo, zakopaj ono, vidim ja da tu pomoći nema. Što se mora, mora se.

Mislio sam da će da se buni, da će hteti da me napusti, ma na sve sam pomišljao osim da će da pristane iz prve. Malo je žena danas, koje će poslušati svog čoveka, onako kako to bog zapoveda. Sve se to promenilo, ali baš zbog toga, ja moju Snežanu još više volim i poštujem.

Zakleo sam se tu, pod krošnjom, i nije prošlo mnogo a ona zanese sa Urošem. Trudnoću nismo ni osetili. Rodio se u tišini, imao je preko tri kile. Ponos tatin. Čim sam ga uzeo u ruke, prestao je da plače. Oseti dete, kažu. Sećam se kako su mi se suze radosnice slivale niz obraze, dok sam ga ljuljao. Čudo je to, čovek ni ne zna koliko je sposoban da voli, dok ne dobije naslednika.

A onda sam ga u zoru, zakopao živog.

Nije bilo lako, ali morao sam. Isplatilo se. Godinama je sve  rađalo kao nekad, i ponovo sam osetio zaboravljenu radost detinjih dana. Još jednom kažem, mi smo skromni ljudi, i ne treba nam ništa više od onoga što naš salaš može da nam pruži. Oduvek je tako u našoj familiji, nismo vaspitani da tražimo hleba preko pogače.

Nažalost, nije sve bilo onako kako me je deda uveravao. Mir nije potrajao ni približno onoliko, koliko mi je obećao. Malo morgen, jednom u sto godina.  Ipak, ne krivim ga. On nikako nije mogao da predvidi ovu krizu, koja je po svoj prilici udarila i na  onaj svet, nevidljiv našem oku.

Kada je propao krompir, molio sam boga da su zlatice. Onda je Ranki presahlo vime, i nisam morao da čekam pomor u svinjcu da bih znao šta se događa. Na Snežinom licu nije bilo osmeha, kada je shvatila da je trudna. Jadnica je imala oči da vidi šta se dešava, valjda je to i očekivala.

Ponovo je bilo gladno.

Ovo je poslednji put, obećavam sebi. Ako bude još prinova, neću mu ih dati. Neka umremo od gladi, ali hoću da osetim svu radost roditeljstva. Treće je moje, pa makar i travu pasli.

Senka se poigrava na novorođenčetovom licu. Devojčica je. Rupa je spremna, i možda će biti bolje da je spustim sa kolevkom, da se ne probudi. Znam da ne bi plakala, al' nešto mi žao. Zaboravio sam da zatvorim kuče, valjda neće kopati. Imam neku kožuru u ostavi, tvrda je ko kamen, ima da provede ostatak noći glabajući je.

A kad svane zora, zemlja će već uveliko svariti sve što joj je namenjeno.

Jezivo dobra prica. Za mene. Sto li ce reci drugi, ne znam.

Ubila sam se da ti nadem makar gramaticke greske. Nista od toga....

Нисам компетентан да стручно оцењујем, могу дати виђење обичног читаоца.

Ако је прича међу првенцима, онда је добро, јер види се да аутор има талента. Ако није међу првенцима, треба да је пусти да преспава, па да је мало доради, преради, нашминка, или већ како год.

Није разјашњена веза између деде, жртвовања новорођенчади, јаловости земље, чудног дрвета... коме, чему, зашто, колико то дуго траје и те ствари око жртвовања...

Има вишка зареза, поготово на почетку приче.

Ma kao da ja jesam strucnjak, al ne moze se osporiti, prica je dobra, a autor je pismen. Sto se tice sminkanja, ma to se uvijek moze, i nikada nije na odmet...

Ja bih imao samo jedno pitanje: Šta je to deda ispričao i čemu je to neobično drvo dobro, da mu živu decu kao žrtvu prinose?

I ako već voole decu i plaču nad njima, što se ne pokupe i odu negde drugde?

Kakvi oskudni komentari.

Quote from: D. on 09-07-2012, 14:42:23
Kakvi oskudni komentari.

D, ajde ti!...

А где је жена главног јунака? Мирно прихвата све то или...?

Quote from: Суба on 09-07-2012, 14:59:07
А где је жена главног јунака? Мирно прихвата све то или...?

Kako gdje je? U krevetu spava. Prihvaca neizbjezno...I trese se od jeze

То је учитавање, Сатурнице. Нигде не каже да је језа последица страха. Напротив, наглашава хладноћу као такву. Мислим да је женина реакција много битна да бисмо ми као читаоци осетили језу.

Lepo pripovedanje, lepa i slatka jeziva prica sa jednom manom. Koji normalan roditelj voli vise svoju nepokretnost od deteta? Ovde fali snazan motiv da zaokruzi pricu. Pomalo podseca na obrnuti Groblje kucnih ljubimaca.

A sto ja znam, ja sam tako dozvijela zenu, kao pasivnu, kao neku koja se miri sa sudbinom i neminovnim. Ali evo sad, slazem se sa scallopom, mozda fali da cujemo sto je to sve deda ispricao o drvetu, a mi ne znamo. Kakve su to jezive stvari povezane s tom suhom i cudnom biljkom.

Quote from: Džek svih zanata on 09-07-2012, 15:08:15
Lepo pripovedanje, lepa i slatka jeziva prica sa jednom manom. Koji normalan roditelj voli vise svoju nepokretnost od deteta? Ovde fali snazan motiv da zaokruzi pricu. Pomalo podseca na obrnuti Groblje kucnih ljubimaca.

Tko kaze da su to normalni roditelji?...mozda ni salas nije normalan..

Po karakterizaciji, cine se sasvim normalni ljudi a pasivnost zene je po meni opravdana ljubavlju ka svom coveku. Mislim da nije bitna prica o starcu i drvetu. Imamo lepo postavljen seting koji namah intrigira i uvlaci, pozadinska prica nije bitna za radnju nego za dekor. Kazem, motiv zrtvovanja i imali bi savrsen dark story zalogaj za pred spavanje.

Quote from: Jevtropijevićka on 09-07-2012, 14:38:33
I ako već voole decu i plaču nad njima, što se ne pokupe i odu negde drugde?

Deda je ispričao istinu o drvetu, kao i istinu da mu prinose decu na žrtvu. To je osnova za napredak imanja. Drvo počinje da traži previše, to sam pokušao da objasnim kroz onu rečenicu - malo morgen svakih sto godina...

Druga želja bila je da prikažem nimalo normalnog oca sa izvitoperenom odanošću imanju, opskurnoj tradiciji. Želja da sačuva sledeće dete (ako ga bude), slab je pokušaj razuma da izbije na površinu.

Očigledno je da sam u tim namerama omanuo...

Probaću da proširim sa dedom. Ni žena nije normalna. Slepo je odana mužu. To bih verovatno trebalo takođe da prikažem bolje.

Hvala svima na odgovorima. 

Quote from: scallop on 09-07-2012, 14:36:54
Ja bih imao samo jedno pitanje: Šta je to deda ispričao i čemu je to neobično drvo dobro, da mu živu decu kao žrtvu prinose?

Mislio sam da je dovoljno rečeno da bi se zaključilo. Istina o drvetu, odupiranje na sve načine da ne uradi ono što "mora" da uradi...kasnije se poziva na učestalost traženja žrtve, suprotno onome što je rekao deda. Dakle, starina je znao za period od oko sto godina, i slutio je da će na unuka pasti red da žrtvuje.

Sad, kao što rekoh, to mi behu želje....

Prica je pravi horor. Lepo si je ispricao, po mom misljenju sasvim dovoljno si opisao sve likove. Jasan je bio deda, dalje odnosno dublje opisivanje bi samo uzelo od glavne teme i lika u prici. Interesantno je kako si gradio lik s pocetka da nam se "svidi" odnosno da osetimo empatiju prema coveku kome je eto umro brat kada je dosao na odsustvo, umrli roditelji u saobracajnoj nesreci, pa lose prilike na imanju...sve nekako da nam ga bude zao i da mislimo da je u pitanju neki namuceni dobrica. Cak i deo kada mu se Uros rodio i opis koliko voli novorodjenog sina, kad ono  , kao grom iz vedra neba lik postaje hladnokrvni ubica. Ja sam iskreno bila u shoku, uopste nisam ocekuvala takav preokret. A onda sve postaje malo jasnije kako prica dalje odmice. Cini mi se da je prica ustvari metafora, da drvo u principu ne postoji i da citava prica ima politicku konotaciju u sebi. Drvo kao sinonim za rat, koji na tim prostorima kako deda prica trazi zrtve svakih 100 godina, ali sada izgleda malo cesce. Roditelji koji se mire sa sudbinom i daju svoje dete jer se "tako mora" i tako su eto oduvek radili kao u onoj "hrani sina pa salji u vojsku...". Zena koja je pasivna i priglupa, finansiski i u svakom drugom smislu zavisna od muza, predstavljena kao "dobra zena" koja to jasno nam je nikako nije.

Meni odgovara kad vi pročitate više nego što je napisano. Ali, to nije dobro. Nagoveštaji postoje, ali nije dokazano da su događaji neizbežni. Da je to imanje sa kojeg se ne može otići, jer je, recimo, svuda naokolo neprelazna pustinja, da su ne u u Nedođiji, nego u Neotiđiji, strava može da traje sve dok im se ne smuči i ne krenu, bez obzira gde je kraj puta. Čitao sam takve izvrsne priče. Međutim, ovde se živi u svetu gde je moguće otići. (Pročitati "Neki odlaze iz Omelasa".)

Nije problem migracija u fizickom smislu, migracija iz jednog sela u drugo, iz jedne zemlje u drugu, nego onaj unutarnji preokret koji treba da se desi u coveku kada kaze sam sebi sada je dosta, bez obzira sto se eto tako radilo odvajkada, onaj trenutak kada covek pocinje da se pita o tome zasto zivi onako kako zivi i sta moze on sam da uradi da mu bude bolje, to je prava migracija. Od sebe i svojih navika se najteze moze pobeci, lako je preplivati reku na drugu obalu ili kako je lik u prici rekao prodati imanje pa raditi "Ipak, nisam žurio, hteo sam da budem siguran da sam na sve moguće načine pokušao da izbegnem ono što je moralo doći.  Lepo mi je bilo rečeno da je tako oduvek. Batrgali smo se godinama, obilazio sam okolna sela i radio šta mi daju,  ali posla je bilo sve manje. Na kraju sam tvrdoglavo potrošio i ono malo što sam odvojio za crne dane - ako umremo da mogu od nečeg da nas sahrane."  Malo vise truda i discipline, a ponajvise samosvesnosti je potrebno da se otrgne toj valjda tako mora pogubnoj mantri.

Quote from: scallop on 09-07-2012, 16:43:46
Meni odgovara kad vi pročitate više nego što je napisano. Ali, to nije dobro. Nagoveštaji postoje, ali nije dokazano da su događaji neizbežni. Da je to imanje sa kojeg se ne može otići, jer je, recimo, svuda naokolo neprelazna pistinja, da su ne u u Nedođiji, nego u Neotiđiji, strava može da traje sve dok im se ne smuči i ne krenu, bez obzira gde je kraj puta. Čitao sam takve izvrsne priče. Međutim, ovde se živi u svetu gde je moguće otići. (Pročitati "Neki odlaze iz Omelasa".)

Da li bi menjalo stvar ukoliko on sebi obeća da će otići ako se desi treće dete?
Poremećen je, odan, prineće kćer. Žena je prvu žrtvu podnela dobro, nekako će izdržati i drugu. Još toliko će da podnesu.

Ako ovo:

Ovo je poslednji put, obećavam sebi, ako bude još prinova, neću mu ih dati. Neka umremo od gladi, ali hoću da osetim svu radost roditeljstva. Treće je moje, pa makar i travu pasli.

Postane ovo:

Ovo je poslednji put, obećavam sebi, ako bude još prinova napuštamo salaš. Dovoljno smo mu dali. Neka crknemo od gladi, ali hoću da osetim svu radost roditeljstva. Treće je moje, pa makar i travu pasli.


Zvuči li ubedljivije?

Biki, Ne razumem u čemu se nismo složili.


Hidden, sad vidim i tvoj post. Ovo što sad pišeš je "migoljenje". Ti bi da ubiješ i drugo dete. Malo ti je jedno. Prava priča se okončava paljenjem drveta i odlaskom.

Quote from: Biki on 09-07-2012, 16:27:48
Cini mi se da je prica ustvari metafora, da drvo u principu ne postoji i da citava prica ima politicku konotaciju u sebi.

Drago mi je da ti se dopala. Imao sam blagu želju da se osvrnem na krizu, i generalno propadanje koje se snažno odražava na selo. Ona prva stradaju, pa mi je salašarski ambijent poslužio kao fino okruženje.

Quote from: scallop on 09-07-2012, 17:16:43
Biki, Ne razumem u čemu se nismo složili.


Hidden, sad vidim i tvoj post. Ovo što sad pišeš je "migoljenje". Ti bi da ubiješ i drugo dete. Malo ti je jedno. Prava priča se okončava paljenjem drveta i odlaskom.

Ok, uradiću i alternativni kraj. Mislim da shvatam šta hoćeš da kažeš - čin ubistva vlastitog deteta je sam po sebi dovoljno užasan, da bi se ponovio i bio u funkciji prosvetljenja koje treba da dovede do odricanja od monstruozne tradicije. Ili se "leče" usled suočavanja sa drugom trudnoćom, ili se ne leče nikad...

Jes' samo jos da iscackamo duboko skrivenu poentu koja dah oduzima a koja je garant neka filozofija sve u 16. Prica pada na motivu zrtve i to je to, nema dublje. Cak i da je 'nako kako Scallop predlaze, da nemaju gde, ne mogu da mrdnu sa imanja, opet pada jer nema tog roditelja koji bi dao dete za debele svinje i dva jutra kuruza. Izlaz vididm u verskom fanatizmu, imamo elemente toga. Jak motiv bi ovu pricu sa vrlo dobre ucinio ekstra.

Quote from: saturnica on 09-07-2012, 14:48:34

Quote from: D. on 09-07-2012, 14:42:23
Kakvi oskudni komentari.

D, ajde ti!...

Hajde, ali razočaraće se hidden. Možda.

Quote from: scallop on 09-07-2012, 14:36:54
Ja bih imao samo jedno pitanje: Šta je to deda ispričao i čemu je to neobično drvo dobro, da mu živu decu kao žrtvu prinose?

Quote from: Jevtropijevićka on 09-07-2012, 14:38:33
I ako već voole decu i plaču nad njima, što se ne pokupe i odu negde drugde?

Hidden je na pravom mestu postovao priču jer je dobio ova tri ključna pitanja. Logika i struktura cele priče padaju zbog neodgovaranja na njih.

Volela bih da hidden postuje još neku svoju priču, da vidimo da li mu je zanemarivanje logike inače problem. Pretpostaviću da jeste, jer je ovoliko logičkih grešaka neuobičajeno. Ponešto je napravljeno zbog neiskustva, a ponešto jer je autor želeo da sakrije sadržaj od publike. Problem je što ga je prvo sakrio od sebe.

Autor nije morao da otkrije šta je deda rekao, ali ovo:

Quotestarina, nakon što je završio sa batinanjem, verovatno podstaknut alkoholom ispričao sve o ovom nesvakidašnjem stablu. I bez tog znanja, jedan pogled je bio dovoljan da bi se shvatila njegova neobičnost..

je toliko očigledno skrivanje sadržaja sa namerom da se otkrije na kraju, da spada u one "zgodne i nameštene" situacije oko kojih pravimo priču. A te situacije ne smeju da ovoliko bodu oči. I čitaoci žele da znaju dedinu priču! Oni ne žele da im kažeš da je drvo neobično, oni žele da se uvere da je tako.

Druga greška (logičkim redosledom - ovo je prva greška ali manje bitna od ove koju sam prvo opisala) nastaje ovde:

QuoteNeko od naših je doneo to drvo odnekud,

Ovo može da bude prva rečenica, ako prethodno ne znamo za drvo. A ako si već napisao uvod, a onda ubacio to drvo, onda se publika zapita: "koje sad drvo?", jer kada staviš "to" upućuješ na činjenicu da za drvo treba da znamo. A ovako ispada jer si drvo sakrio od nas.

Ova pitanja koja su ti postavili scallop i jevtropijevićka su ti greške na kojima ti pada cela priča i veoma je bitno da odgovoriš na njih, ako želiš da je spasiš. Moraš da misliš na sve mogućnosti, pa i na tu da bračni par jednostavno može da ode sa uklete zemlje.

Ja, na primer, imam još jedno pitanje: zašto drvo ne sme da se iseče? Šta će se dogoditi? Da li bi to što bi se desilo bilo strašnije od žrtvovanja novorođenčadi?

Pisac mora da postavi radnju inteligentno i da popuni sve rupe. To je kao igra šaha - ne možeš da pratiš samo svoje poteze, već moraš da predviđaš protivnikove - u ovom slučaju, potezi protivnika su pitanja čitalaštva.

I još nešto: žene ne daju svoju novorođenčad tako lako. Ženin lik je potpuno zanemaren i sveden na nivo lutke (da ne kažem - mentalno retardirane osobe).

Da se ne obeshrabriš (jer nemaš razloga da to budeš): imaš talenat za pripovedanje i stvaranje jezive atmosfere (za horor?). Samo nemoj da potcenjuješ iskustvo i inteligenciju publike, gradeći priču oko nameštenih situacija.

Višak zareza, najviše u prvom delu priče, ima i u drugom, pri kraju ima i manjak.


Prvi deo priče je prespor, priča on svoju tužnu priču, a ja samo što ne zaspim. Kasnije ima dobrih detalja koji pokazuju mentalno stanje glavnog lika, kao kad smatra da je baba do'vatila sikiricu da poseče drvo da bi napakostila dedi, ali je i dalje nedovoljno ubojito; živozakopavanje dece zarad ovoga ili onoga nije ništa novo u književnosti (valjda smo svi u školi čitali Zidanje Skadra, da navedem samo najočigledniji primer), pa ako se ta tema ponovo obrađuje, očekujem nešto jače. Devičanski plavo Trejsi Ševalije nije loša obrada te teme, mada je i tu zanat mogao da bude bolji, al' eto, to joj prvi roman.


Meni je motiv za ubijanje deteta jasan - mentalno stanje glavnog junaka (magijsko razmišljanje, oduvek je tako bilo, tako mora biti), a ženica se pokorava jer treba da se pokori svom čoveku. Ali ima nelogičnosti: nakon žrtvovanja Uroša, došlo je dvanaest godina blagostanja. Svinje, bar jedna krava, krompir, pretpostavljam i bašta, ne pominješ ih, ali moguće je da je bilo i živine... Pa zar za tih 12 dobrih godina nisu dovoljno odvojili na stranu da ne moraju još da ubijaju dete?


I zar za tih 12 godina Snežana nijednom da zatrudni? Otkud to? Ako se po svaku cenu (čitaj: ubijanje sopstvene dece) mora očuvati to malo imanja koje imaju, pa mora da postoji i naslednik. Za svaki slučaj, više od jednog naslednika, jer mnogo ginu u toj familiji.


Što se kraja tiče, daj nešto jače. Ili ovo što scallop kaže, pale drvo (može i kuću i sve) i beže s bepčetom, ili, ako hoćeš, totalni crnjak: on razmišlja da li će, ako je sad ciklus od 12 godina, kroz 12 godina Snežana i dalje moći da rađa.


Uzgred, ako je samo meni potpuno jasan motiv glavnog junaka i nije mi problem da pratim takav mentalni sklop, moguće je da ja nisam normalna. 

Eto, i Anđela je našla novu logičku grešku. I možda bi bilo ok da junak ne želi naslednika, pa Sneža i ne mora da zatrudni za 12 godina. Ali zašto ne iskoristiti period "mira" i kada je sve plodno roditi dete - ostaje nedopustiva misterija.

Tražio sam, dobio sam

Prepravljam, dorađujem, pa kačim...

Rekoh - na pravom si mestu. 

Sve vreme se bavimo komponentom priče koju je zanemario pisac. Ako znamo da se u čitanju postavlja serija pitanja: ko, kada, gde, kako... zbog čega se smetne s uma možda najvažnije - zašto? Će čitalac da gleda u pasulj? Ako na kraju priče ostanem sa tim neodgovorenim pitanjem, pisac me je zakinuo. S druge strane, motiv žtrvovanja iz najrazičitijih razloga toliko je poznat da se ne može prebrojati na vlasi kose, ali, uvek saznamo zašto. To onda objasni i likove i vreme u kome se sve događa itd.

Quote from: angel011 on 09-07-2012, 17:34:50
živozakopavanje dece zarad ovoga ili onoga nije ništa novo u književnosti (valjda smo svi u školi čitali Zidanje Skadra, da navedem samo najočigledniji primer), pa ako se ta tema ponovo obrađuje, očekujem nešto jače.

Hmm u Zidanju Skadra zazidali su Gojkovicu mladu u most na Bojani posto su je jetrve zeznule. Pri zazidavanju su joj ostavili dojke da bi mogla da nahrani svoje dete valjda, tako da nije bas ista tema. 

Quote from: hidden on 09-07-2012, 15:48:36

Quote from: Jevtropijevićka on 09-07-2012, 14:38:33
I ako već voole decu i plaču nad njima, što se ne pokupe i odu negde drugde?

Deda je ispričao istinu o drvetu, kao i istinu da mu prinose decu na žrtvu. To je osnova za napredak imanja. Drvo počinje da traži previše, to sam pokušao da objasnim kroz onu rečenicu - malo morgen svakih sto godina...

Druga želja bila je da prikažem nimalo normalnog oca sa izvitoperenom odanošću imanju, opskurnoj tradiciji. Želja da sačuva sledeće dete (ako ga bude), slab je pokušaj razuma da izbije na površinu.

Očigledno je da sam u tim namerama omanuo...

Probaću da proširim sa dedom. Ni žena nije normalna. Slepo je odana mužu. To bih verovatno trebalo takođe da prikažem bolje.

Hvala svima na odgovorima. 

Ubija me glava pa nisam baš koherentna,  zato sam bila i kratka, al da probam. Pišeš ok (zareze izuzeti) iako je tempo za nijansu prespor. Pošto to nije problem, da se koncentrišemo na ono što jeste. Ponašanje tvojih junaka jeste, da kažemo, nenormalno, ali iz priče nije dovoljno jasno da je to piščev namerni izbor, više deluje kao propust da bi priče uopšte bilo; pominje se da je prodao drugu zemlju, pa, mogao bi i ovo i negde da ode da radi, u fabrici ako ništa drugo.
Motiv drveta zaštitinika sam po sebi je dobar ali. Ali. Ovo drvo njih ne štiti, nego ih sabotira da bi na neko vreme prestalo samo kad pojede dete, i utoliko je nejasno zašto bar još neko ne rezonuje kao ona baba sa sekirčetom; ne saznajemo zašto je baš toliko bitno da drvo bude živo i zadovoljno, a junaci na salašu. Čini mi se da se i Džek i Skalop i Angel vraćaju na taj isti problem, a to je motivacija. Da je u pitanju opstanak cele zajednice, ili bar opstanak velike porodice sa desetoro dece, strinom, dedom i mačkom... ovako ispada da saranjuju decu da bi imali bolji prinos na ovom jednom salašu i to nekoliko godina.

Ne razumem kako trazite logiku u ovakvoj jednoj prici. zasto toliko zelite da mu promenite pricu, da otkrijete detalje o tome sta deda ima da kaze o drvetu , kada je to vec ocigledno ? D cini mi se vise kritikuje tek da bi nesto rekla te da bi predstavila neko misljenje koje se razlikuje i dovodi pricu u pitanje, nego sto to sto je napisala u svojoj podugackoj kritici zaista misli.

Quote from: Jevtropijevićka on 09-07-2012, 19:31:37
Da je u pitanju opstanak cele zajednice, ili bar opstanak velike porodice sa desetoro dece, strinom, dedom i mačkom... ovako ispada da saranjuju decu da bi imali bolji prinos na ovom jednom salašu i to nekoliko godina.

Kao sto je saturnica gore lepo primetila :"Tko kaze da su to normalni roditelji?...mozda ni salas nije normalan.." ali vi ste se zalepili da nadjete opravdanje za zlocin umesto da ga kao takvog prihvatite.

Vidi, kada se nakon čitanja ove sasvim ok i korektno napisane priče čitaoc počeše po tintari i promumla "budale, zašto nisu jednostavno pokupili prnje i otišli?" umesto da konta "Jebote, ovo je jako. Moraću uskoro ponovo da overim priču i da je preporučim jaranima i hababima, samo da još jednom pogledam ko je autor pa da tražim još njegovih radova"

E to je to

No, pa slažem se sa Biki, i svakako se nadam da autor neće dozvoliti da mu od silnih sugestije sa svih strana ne ispadne na kraju sjebana priča. Neke stvari treba jednostavno napravit po svome i gotovo. Kolike priče majstora pera vrve nelogičnostima i pizdarijama, pa nikome ništa. Dakle, molim autora Salaša da naprosto bude oprezan s svim ovim izrečenim u komentarima. Znam da je sve kazano dobronamjerno ali jednostavno ne možeš svima ugoditi, a i kad ugodiš, moguće je da će se javiti neki novi kojima opet nešto s logikom u priči neće štimati...

Quote from: Biki on 09-07-2012, 19:35:52

Quote from: Jevtropijevićka on 09-07-2012, 19:31:37
Da je u pitanju opstanak cele zajednice, ili bar opstanak velike porodice sa desetoro dece, strinom, dedom i mačkom... ovako ispada da saranjuju decu da bi imali bolji prinos na ovom jednom salašu i to nekoliko godina.

Kao sto je saturnica gore lepo primetila :"Tko kaze da su to normalni roditelji?...mozda ni salas nije normalan.." ali vi ste se zalepili da nadjete opravdanje za zlocin umesto da ga kao takvog prihvatite.

Da nisu normalni, bili bi karakterisani tako, autor bi ih prezentovao kao dve budale. A nije.

Quote from: Džek svih zanata on 09-07-2012, 19:42:27

Quote from: Biki on 09-07-2012, 19:35:52

Quote from: Jevtropijevićka on 09-07-2012, 19:31:37
Da je u pitanju opstanak cele zajednice, ili bar opstanak velike porodice sa desetoro dece, strinom, dedom i mačkom... ovako ispada da saranjuju decu da bi imali bolji prinos na ovom jednom salašu i to nekoliko godina.

Kao sto je saturnica gore lepo primetila :"Tko kaze da su to normalni roditelji?...mozda ni salas nije normalan.." ali vi ste se zalepili da nadjete opravdanje za zlocin umesto da ga kao takvog prihvatite.

Džeki...postoje i oni prikriveni luđaci, naizgled sasvim normalni... Čine se ok, ali iznutra vrije ludilo samo takvo...

To sve zavisi od citalaca i ko kakve gace nosi 

Biki, Saturnice, ovo je radionica koja služi poboljšanju pisanja a ne razmeni komplimenata po svaku cenu. Ako nešto vidim kao krupnu logičku manu u priči, valjda to treba reći. Čak nisam pominjala kako bi se u standardnoj stvarnosti i komšije i lokalna vlast/policija uzbudili što stomak naraste pa splasne, a bebe nema.

Autoru od volje šta će prihvatiti, naravno, ne bi valjalo da je drugačije.

Quotea i kad ugodiš, moguće je da će se javiti neki novi kojima opet nešto s logikom u priči neće štimati...

Logika priče je isključiva. Ili štima, ili ne štima. Nema ugađanja ni sredine.

Ovde je loša logika jako izražena, postaviću ovako:

Ili žrtvuj dete, ili nema hleba. Ali hleba ima nekoliko desetina km dalje, a ne traži se žrtva.
Ali jok. Naši sasvim normalni likovi (tako su predstavljeni) zakopavaju sopstvenu bebu(!!!) da bi imali da krkaju krompira, šunke i čvaraka???

Quote from: Džek svih zanata on 09-07-2012, 19:42:27

Quote from: Biki on 09-07-2012, 19:35:52

Quote from: Jevtropijevićka on 09-07-2012, 19:31:37
Da je u pitanju opstanak cele zajednice, ili bar opstanak velike porodice sa desetoro dece, strinom, dedom i mačkom... ovako ispada da saranjuju decu da bi imali bolji prinos na ovom jednom salašu i to nekoliko godina.

Kao sto je saturnica gore lepo primetila :"Tko kaze da su to normalni roditelji?...mozda ni salas nije normalan.." ali vi ste se zalepili da nadjete opravdanje za zlocin umesto da ga kao takvog prihvatite.

Da nisu normalni, bili bi karakterisani tako, autor bi ih prezentovao kao dve budale. A nije.

Aha, pa nije ni "Tolstojevski " prezentovao Raskoljnikova kao neku budalu.

Dobra priča. Sjajno izgrađena atmosfera, pritiskajuće i mračno do zla boga.
Ne bih se previše upuštao u detaljna objašnjavanja ni motiva ni razloga.
Prevelika je opasnost da se naruši osećaj opšte bezizlaznosti, što je glavni kvalitet priče.

Naravno, ovo je samo moje mišljenje. Ničiju kritiku ne dovodim u pitanje...

Quote from: Jevtropijevićka on 09-07-2012, 19:46:53
Biki, Saturnice, ovo je radionica koja služi poboljšanju pisanja a ne razmeni komplimenata po svaku cenu. Ako nešto vidim kao krupnu logičku manu u priči, valjda to treba reći. Čak nisam pominjala kako bi se u standardnoj stvarnosti i komšije i lokalna vlast/policija uzbudili što stomak naraste pa splasne, a bebe nema.

Autoru od volje šta će prihvatiti, naravno, ne bi valjalo da je drugačije.

Razumem ja to , ali ovo je prica a ne roman da se sad ide u sitna crevca (kao opis haljine Ane Karenjine )

To nisu sitna crevca, nego jedna fundamentalna greška u samoj esenciji priče.
Zašto žrtvovati dete ako se ne mora? Zašto idiot nije sebe zakopao da mu dete i žena imaju šunke i kobaja?

Kako ijedan roditelj može samo da pomisli na to da žrtvuje svoje dete za ličnu dobrobit?


Drugo, ako priča mora da trpi sve to zarad sjajne atmosfere i lepog pripovedanja, onda neka se autor potrudi da da jak i žestok motiv takvom ponašanju oca.

Quote from: Džek svih zanata on 09-07-2012, 19:58:12
To nisu sitna crevca, nego jedna fundamentalna greška u samoj esenciji priče.
Zašto žrtvovati dete ako se ne mora? Zašto idiot nije sebe zakopao da mu dete i žena imaju šunke i kobaja?

Kako ijedan roditelj može samo da pomisli na to da žrtvuje svoje dete za ličnu dobrobit?


Drugo, ako priča mora da trpi sve to zarad sjajne atmosfere i lepog pripovedanja, onda neka se autor potrudi da da jak i žestok motiv takvom ponašanju oca.

Motiv je kao sto je autor i naveo taj sto " tako mora da bude" "tako mu je rekao deda" " tako su oduvek radili " . Kao sto rekoh pricu ne treba bukvalno shvatiti, jer ako je tako citate ima da joj trazite mane i logiku ovako do ujutru. Razmislite malo dublje sta ta prica predstavlja. Razmislite koliko je dece tek stasale iz srednje skole poginulo u posednjem ratu na Balkanu, sa svih strana samo zato sto "to tako treba" " tako je rekao deda - u pauzi izmedju dve brlje i olemljivanja babe" . Mozete , ako imate tendencije da se osecate i razmisljate kao kosmopolita, da ovu pricu prenesete i na globalni nivo. Koliko dece umre na ovom svetu po raznim ratistima samo zato sto se "to tako radi svakih 100 godina" ili cesce ?

Mislim da je izlišno dalje se natezati. Imaćemo gomilu sličnih komentara za 11 priča sa Radionice već za par dana. Dobra atmosfera i pismenost su samo deo priče i to niko nije negirao. Biki nam sigurno neće dokazati da je pametnija, za to će joj biti potrebno daleko više argumenata.

Ne Biki, ovo je priča u kojoj je najbitnija atmosfera koja je u njoj izgrađena.
Dobro je da svako može da joj pridodaje značenje koje želi ili oseti.

Upravo će taj kvalitet biti izgubljen preteranim detaljisanjem.
Zato bih na autorovom mestu bio vrlo oprezan sa ispravkama.