ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

PSI BEZ NJUHA


Ko smo, šta smo?

Šampioni izgubljenih utakmica,
heroji izgubljenih bitaka
psi bez njuha.

Grabimo i dalje, grabimo i dalje.

Ko smo, šta smo?

Impotentni ljubavnici,
mucavi pesnici,
psi bez njuha.

Jurimo i dalje, jurimo i dalje.

Ko smo, gde smo?

Tamo iza obzorja blista vrh planine,
još korak samo i bićemo tamo,
krvave šape grabe k'o bez duše.

Jurimo i dalje, jurimo i dalje.

HODAŠ

Izranjaš iz magle kao duh
rođen tamo, u tamnim dubinama
najcrnjih močvara.

I hodaš
posmatrajući užas na njihovim licima.

Odrastao u prljavim kućercima
dolaziš krvavih ruku
iz nevidljivih ratova.

I hodaš
posmatrajući užas na njihovim licima.

Stižeš i slamaš laži
udomljen u izgubljenim kutcima
njihove sveže oribane savesti.

I hodaš
posmatrajući užas na njihovim licima.

OSTAJEM

Baklje su se ugasile,
sunce je odbilo da sija,
u sumrak tmurnog jutra
susrećem pogled zveri severa
i osećam;
ledeni njen dah donosi sneg i led.
Slutim;
smrt stiže na krilima vetra,
pustoš asfalta ubija me,
vidim;
lešinari u mermer moje ime klešu.
Hoću da bežim,
moram pobeći, znam!
Pa ipak,
skrećem pogled
i ostajem da podelim postelju sa tobom.

NA TRAGU SVETLOSTI

Idem,
kao pas što luta,
idem,
tražeć' svetla pored puta,
idem,
al' svuda tek hladnoća i led,
idem,
i već gubim svaku nadu,
idem,
a nigde prijateljske ruke,
idem,
i nigde svetla nema,
idem,
svi me pitaju za novac.
Idem,
sve dalje.

Quote from: Stipan on 08-08-2012, 07:25:23
NA TRAGU SVETLOSTI


...hej prijatelju, nije bas tako...

QuoteMaster Flash 

Savajate, da ja ne falim svakom malo quote, a cemu bi se ljudi smijali....

Quote from: saturnica on 08-08-2012, 22:02:15
...hej prijatelju, nije bas tako...

A kako je?

Sasvim je suprotno nego sto trenutacno umisljas....

LED

Tvoja je ljubav
Kao sveća na vetru
drhturi na lahoru
i baca svetla tek
da obasja ti srce
nalik mermernom bloku
koji lakše slomiti je
neg' se uz njega ogrejati.

Kad te vidim
ja uzdrhtim.

Ti pronosiš glečer
kroz vreli letnji dan.
Hladna si kao led
i ježim se kad te osetim.
Onda pomislim u sebi;
čuda su moguća,
jer hladna si kao led,
a ipak se topim kraj tebe.

O, da,
ti si čudo
ledeno moje
jedno i jedino.

 ...mislim ono tebra!...glečer, led...

Vidi, neko i čita ove moje pisanije! Hvala Saturnice.
Jeste da bi moji stihići više odgovarali onoj temi "idiotske pesme", ali mi je D. tamo zabranila pristup.

IX

Za starim snovima
u novim jutrima
zarudela zora u prsima.

JOŠ JEDNOM SAMO

Poljubi me još jednom samo,
onako strastveno, francuski,
tek da osetim miris vinograda
na usnama vlažnima od vina.

Ispijmo još jednom čašu
krvavu od ljubavi i bola,
rumenu, sjajnu i penušavu
od godina što neumitno teku

Zaboravimo sat što odbrojava
zarez po zarez na dršci revolvera,
ispijmo piće što ga bogovi znaju
i nek ide sav svet do vraga.

Noćas budimo opet mladi
ispijmo za prošlost što je nema
za budućnost koje biti neće
za monotoniju što nam živote mrači.

Samo još jednom, još jednom samo!

Sofizmikacija

U kvadratu neopozivih odlazaka
soba zaleđine zjapi ka nebu
obesplafonjena.

U njoj psovke nedopsovane
psine nemaštovine i pete zanete
tvrdoglâve.

I ko će objasniti petonoscima
psima
da su im krivi koraci-kraci
da su zablude svi kompasa pravci
jer svet se, nažalost, okreće?




Krakenologija

Na starom krovu pod kojim je kršten
posednut čeka div. U dimnjak mu brada
kulja: siva. Presiva. Nerazmrsiva.
Pod leđima škripe grede i kruni se crep.
Ne meškolji se. Sarađuj.
Levom o porodično groblje. Desnom o stablo.
Od težine koren puca, šišti i vitla kao bič.

Pod rožnatim pločama sa nožnih prstiju
skućila se deca. Palac je domen matorog deteta.
I tako dalje.
Ustima préživa jela prȅživa, neživa. Uživa.
U pogledu sumnja neobeleživa.
Préživa.

Srce je dao rečima. Ušima ušiva
      sećanja
            prožima
uživa.


Dužicom dužima daljine užina.
Očima stoji.
Ćuti.
Postoji.




Uroboros


        Tamo negde u pustinjama
        sjahalo se more
i sada samo reka malodorna
        razdvaja vazdanja
        na polovine sebi slične.

Na jednoj obali Kefalopodi kmeče.
Desna je zemlja Sasafranaca.

        I jedni i drugi su radi gosti.
        Putuju i sede i jedu
        ono što nemaju.
        Po četiri stotine dana
        žvaću isti zalogaj.
        Potom siti razgrade skele
i hlada radi podignu bogomolje.

S leva viču: "Zabat hoćemo!"
Drugi traže timpanon.

        A reka - ogledalo
        posmatra skakače
kako proleću jedni kroz druge
        postajući sused
        svojim starim senkama.

Jedni su pobegulje i izrodi.
Drugima so i hleb.

        Devet hiljada godina
        rasplivavanja i utakanja
        ne može reći iskreno
        šta će doneti sutrašnji skok.

Obalnici se mrze strpljivo
iščekujući doba mostova.

Bruka je da ovako dobre pesme kačiš na Sakitu.

Jeb'te Vimen, okanuću se pisanja, časna reč...

Quote from: Stipan on 12-09-2012, 19:10:45
Jeb'te Vimen, okanuću se pisanja, časna reč...

Ali ovde stvarno čuče neki valjani stihovi. To treba da iskoristiš da potpališ iskru u sebi. Da su svi digli ruke posle Šekspira, Dostojevskog bi pamtili samo u evropskim kockarnicama.

Možda, ali ovaj Vimen mi je baš trn u oku...

Evo od mene malog doprinosa mračnoj strani Sagite:



Plavi most

Kurve mrznu, pod mostom nad beskrajnom stradom,
Vetar tandrče rekvijem, pleše sa plavom ogradom.
Simfonija izvesnosti užasa u svim smerovima reži,
Nož je još uvek daleko, pod sedištem spokojno leži.
Klizi iz pravca juga, meša svoj miris sa semenom.
Polako. Jer noževi uvek dobro stoje sa vremenom.

Ona nema ime, a zovu je Doris il' Mina il' Suzana,
Večeras je lažne nokte nalakirala hladnim suzama.
On isto nema ime, samo stomačinu pod volanom
I krezubost  skrivenu brkovima, navoštenim hranom.
Jedni se pravdaju: Tranzit. Drugi se ne stide slasti,
A treći jecaju: Ljubav! Grozničava pratilja propasti.

Dušo, za koliko se tu menja krv po današnjoj skali?
Pet evra više, da ti ga majstor bez kurtona svali?
Nož? Dobro dođe ako zaturiš otvarač za konzerve.
Doris ne razume jezik, ali već je potrošila rezerve.
Obuzima je zelena pohlepa, šuštava poput zmije,
Pa ipak za tren okleva, jer srce joj neobično bije.

Potrošena princeza od prekoputa, gleda krišom,
Onda cikne: Ja! Uzmi mene, igraću ti se s pišom.
Ali niko nju više ne vidi, tako je već četiri zime.
Predugo je pod Plavim mostom da bi imala ime.
Njen očajnički vapaj beščujno u huku vetra minu
I jedino potera Doris da se brže popne u kabinu.

Doris oseti mučninu, da nije ponovo trudna?
Ali izveštačeno se naceri da ne ispadne čudna.
Odavno joj se više ne povraća od ustajalog znoja
I metalnog mirisa pod noktima ispod crnog sloja.
Ne, nešto je drugo, neprimetno joj drhturi ruka,
Al kad on reče dvadeset, odjednom nestade muka.

Mesec je pravilno okrugao, nemilosrdan i plodan,
Da nemam ovolku trbušinu, bio bih ti možda zgodan.
Znam spuštala si kriterijum u svakom novom porazu,
I kad krenem  rukom pod sedište, videćeš sve u odrazu.
O kako bih voleo dušo, da nisi samo još jedna u nizu,
Ali već predugo, predugo, predugo imam radnu vizu.

Pohotno stežem volan i drhtim pred mogućnostima
Mesec se već kotrlja pod nekim sledećim mostovima.
Ne brini za mene Doris, niko ni ne zna da sam stigao,
I toliko je hladno da mi se još od granice nije digao.
Neki kažu tranzit, a neki ljubav, ja nisam načisto,
Ali jesi li primetila kako nož i novac svuda mirišu isto?

Jest' mračno...

Ja bih dodao možda još jednu pesnu u Hrundijev kutak, ali nećem ako mi više niko ne opljune ovu gornju horor ispovest... 

Ево једног квази-поетског фристајла који ми је управо синуо, можда би требало да иде у ону идиотску збирку, ал` ово прво налетело...

Припита дилема

Ох, Боже
молим те,
реци ми да
то на улици није
згажена мачка
која се сломљене кичме
бори за живот
у овај касни сат

Приближвам се
лахорастим кораком
и мислим се
да ли да само прођем
уз театрално паљење цигарете
и промрмљане речи
јебем ти живот
или да јој
суровим ђоном
зачуђујуће чврстих најк ципела
скратим муке

Не, то је ипак само
необично велика папирна кеса
полуслепљена са асфалтом
која са ветром игра танго
време је за промену диоптрије

Хвала ти, Боже...

Anymore

My God watched over me
Letting me sin as I sinned before,
Watching me try to wash the blood from my hands
Until I couldn't wash them anymore.

My mother wept over me
Letting me leave as I left before,
Watching me walk down that road
Until I couldn't walk anymore.

I'm trying to rest my weary feet,
To forget the pain I felt before
I came into your arms
But now I can't dream anymore.

predivno.

Timeo Danaos et dona ferentes.

qui potest capere capiat.

Hvala, Zosko. U poslednje vreme mi je lakše da pišem na engleskom, iz nekog razloga. Doduše, sada vidim da imam grešku u jednom stihu, ali neću da ispravljam.

Kad smo već kod toga...

Perfume

She's wearing a perfume
Made of dead butterflies
And exhaust fumes

My broken-souled
Violent queen
Of cracked walkways
And discarded needs

While picking flesh
From her teeth
She looks me in the eyes
Like whores from my teenage dreams

Making promises
She can not keep

Draw

A Queen of Spades next to a Joker
I guess it's just a luck of the draw
I've got some time to kill
Before you knock on my door

The Devil is raising his bet
I guess it's time fold up and go
Except I don't have anywhere to be
So I'm gonna play some more

I guess it's just a luck of the draw

Black Grime and Dog Shit

Black grime and dog shit
Is sticking to my shoes.
There aint no place to walk
And everything is a parking lot.
I seem to find no one
Who's not in a bleak mood.
Well, I guess it's just that old
Big city blues.

Filtered coffee is staining my cup
While I suck exhaust fumes.
Gypsies are waiting
For the next garbage dump.
As I watch them, my head is in the clouds.
Here I can't see no stars.
There are just bright street lights
And flashes of passing cars.
I seem to find no one
Who was actually born here.
Well, I guess everyone's chasing that old
Big city dream.

A što pišeš na engleskom? Mislim, tvoja stvar, ali...

Pa, ako pišem nešto što ima veze sa prirodom, sa mojim religioznim osećanjem, sa stvarima koje su mi veoma bliske - pišem na srpskom.

Kada pišem o nečemu prljavom, trulom, iskvarenom, propalim ljudima i životima - vuče me da pišem na engleskom.

Ne znam zašto. Ne radim to namerno. Nisam ni shvatao kako pravim podelu dok me nisi pitao.

Bežiš od sopstvenih misli. To je pogrešan pristup poeziji.

Pa nije kao da razmišljam o onome što pišem. Kad me uhvati, sednem za tastaturu i šta izađe, izašlo je (da prostiš).

Konstatacija se odnosila na tvoj, kako kažeš nesvesni, beg u engleski jezik.

Aha. Pa, to mu valjda dođe nekako prirodno, pošto silom prilika konzumiram engleski u ogromnoj meri, a svakog dana i komuniciram na engleskom bar nekoliko sati. Polako mi postaje ravnopravan jezik sa srpskim. Profesionalna deformacija, džebiga.

Slažem se, ali vidiš, meni je mađarski drugi jezik, govorim ga ravnopravno sa srpskim, ali nikad slučajno ne prelazim na njega kad pišem.

Ja dosta pišem na engleskom zbog FRPa. Evo ti link, pa baci pogled:

http://paizo.com/campaigns/NightfliersMidnightGameThread/gameplay#1

Hahhah! Poezija sve u šesnaest!

Dešava se da bude i toga. Jednom sam kao NPCa imao pijanog sveštenika boga Bragija, koji je govorio u stihovima po uzoru na vikinške sage. Bilo je zabavno pisati ih. Imam negde jednu sačuvanu, samo ne znam da li je prekucana u word, a mrzi me da to sada radim.

Quote from: Nightflier on 12-07-2013, 21:02:02
Ja dosta pišem na engleskom zbog FRPa. Evo ti link, pa baci pogled:

http://paizo.com/campaigns/NightfliersMidnightGameThread/gameplay#1

Ček malo, ovo mu ga dođe nešto kao onlajn sešn gde si ti DM?

Aha. Trajalo je nekoliko godina sve u svemu. Odlična je igra bila. Play by Post je sada veoma popularan način igranja, pošto se ljudi teško okupljaju u RL. Ja sam skoro tražio igrače za igranje uživo, ali nismo mogli da se uklopimo. Džebiga.

Da, to je problem svuda. Imali smo  uigranu ekipu u ns, frpovali svakog vikenda, sjajna je to zanimacija bila. Posle je bilo nekih pokušaja, ali ne vredi. Onlajn igranje mi je uvek bilo odbojno zbog dinamike (iz nekog razloga imam utisak da je vremenski baš rastegnuto).

Kako se uzme. Ako su igrači posvećeni, onda nije problem. Igra koju sam linkovao imala je po 20 postova dnevno jedno dve godine. Onda sam se ja nešto razboleo, pa se to malo razvuklo, ali stoji da je napredovanje sporije. Trebalo je jedno dve godine da se stigne do petog nivoa.

Vredelo bi probati na srpskom...

Pa, ako možeš da obezbediš igrače, ja sam voljan da vodim pbp - ali na Paizovom forumu, pošto imaju mehanizme za rolanje kockica. A ako imate mastera, možete i sami.

Dajem se u potragu za igračima pa se javljam ako uspem. Možda se i na ZS jave zainteresovani....

jabuke




rekao sam joj:mene su učili da nagrađujem lepotu
da joj se udvaram
poražen
i ostavio prst uperen visoko ka gore kao da samo ustrojstvo arhitekture grada podržava moju tvrdnju
nasmešila se i otplovila dalje
mlitavim zamasima podvodnog tela
kao da ti je trup mrtav i naduven
a glava živa i ljupka
grad je odšetao
a njeno lice je nestajalo u daljini
plutajući kao jabuka

drugoj nisam govorio nego sam graktao
ona je slušala leđima
dugim račvastim nogama pobodenim u mulj
ponekad je drhtavicom stresala
lepljivi sok močvare
otkrivajući prirodu svog obličja
kada te jednom blato proguta
celom ovom dolinom ovladaće voćnjaci
počela je da se poluti i razmnožava
ostavljajući na površini vode odraze
stupnjeva deformacije početne jedinke

sledeće godine rodile su jabuke

ti si se kretala u takvom mraku
da su ti ruke noću postajale reči
a glava ptica
sedela si na suvom delu raspoznavanja
i govorila o plodovima

.prepoznao sam te još jednom, na kraju
.izgubila si pticu i preimućstva suvih stvorova
.tvojih jabuka se više ne sećam

najtflajeru, parfem je odličan. i u potpunosti sam nesaglasan sa stipanom, pisanje na drugom jeziku je obogaćenje. samo treba dobro shvatati duh jezika.