ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

http://www.politika.rs/rubrike/region/Index_hr-Kerum-nije-samo-budala.sr.html


Index.hr: Керум није само будала
Преносимо текст Томислава Клаушког "Керум није само будала: Зашто власт шути на његово ширење мржње?"са хрватског портала Index.hr


Загреб – Није скандал то што Жељко Керум опет вређа и напада Србе, оптужује их да контролишу банке и медије, тврди да су извор његових, а онда и проблема свих других Хрвата, те да ,,говори оно што мисли", пише хрватски портал Index.hr.
Скандал је што о томе сви ћуте. И што његово опетовано ширење мржње, шовинизам и дискриминација, пролазе некажњено.
Ћути Влада, чији Фејсбук волонтери на питање грађана шта овакав Керум и даље ради у Сабору, узвраћају са: ,,Питајте Сабор". Ћути премијер Милановић који је недавно свог ,,милиционера" Јовановића бранио од хадезеовца из трећег ешалона, али прећуткује изјаве градоначелника другог највећег хрватског града.
Ћути председник Иво Јосиповић, који се баш пре коју недељу декларисао као ,,председник свих Срба", замерајући Милораду Пуповцу да недовољно брани српску мањину. А он је не штити уопште. Ћуте министри правосуђа и полиције, иако Керум крши закон. Ћути и јавни правобранитељ.
А по обичају, ћути и Државно тужилаштво.
Још пре три године Жељко Керум је у ,,Недељом у два" изјавио да ,,Срби морају знати где им је место". И до данас због тога није одговарао. Ни казнено, ни политички.
Наравно, најлакше би било рећи да је Керум будала. Али он је поред тога још и градоначелник Сплита, саборски заступник, велики предузетник и јавна личност. Но чак и да је само обичан грађанин, морао би законски да одговара.
Не због свог приватног мишљења, на које се упорно вади у телевизијским наступима, већ због јавно изнесених тврдњи о једној етничкој скупини.
Можда ће некоме бити јасније како те изјаве звуче ако ,,Србе" заменимо ,,Јеврејима". Па би онда то изгледало овако:
,,Јевреји контролишу банке и медије, Јевреји су извор мојих проблема, Јевреји морају знати где им је место, никада не бих дозволио да ми Јеврејин уђе у породицу, са Јеврејима имамо толико лоших искустава да не смемо с њима више да имамо посла, моје мишљење о Јеврејима дели већина грађана ове земље."
Звучи познато?
И сви на то уредно ћуте, јер ето, Керум је редикул. Керум је будала. Керум није важан.
Али Керум је и ове недеље на ХТВ-у поновио исто оно што је изјавио пре три године у ,,Недељом у два". Није повукао ни једну реченицу, није се извинио, није се кориговао. Није се чак ни вадио на фамозни контекст. Штавише, још га је проширио. ,,То је мој став и моје мишљење. Такво мишљење има већина Хрвата, али се то не усуде рећи", казао је Керум. А по свему судећи, нико се из институција не усуди да каже да су те изјаве срамотне, шовинистичке, хушкачке, мрзитељске, дискриминаторске, па стога и противзаконите и противуставне.
Значи ли то да те институције, од Сабора и председника, преко владе и правобранитеља, све до Државног тужилаштва, деле Керумове ставове? Одобравају његов став да он ,,није шовиниста, само говори оно што мисли"? И налазе оправдање у тврдњи да ,,његов став дели већина хрватског народа"?
То је прави скандал. Не то што Керум јавно говори оно о чему други ћуте. Него то што други ћуте о ономе што он говори.
Зашто је то опасно? Зато што људи који се слажу с Керумом – а таквих има на бацање – налазе охрабрење у чињеници да један истакнути предузетник и политичар о свему томе отворено и некажњено говори на јавној телевизији. Зашто би онда они морали да ћуте?
И зашто не би нешто учинили?
Слобода није у томе да се јавно шири мржња према некој групи, било Србима било Ромима било хомосексуалцима. У демократији чак и шовинисти имају право на своје мишљење, али га не смеју као такво јавно износити, ширити и промовисати.
Осим, наравно, кад говоримо о хрватској демократији.


Томислав Клаушки, Index.hr
објављено: 19.09.2012.

ja stvarno nisam ljubitelj srba, ali sta je previse, previse je. trebalo bi uvesti sankcije protiv ovakvih ljudi, t.j. trebalo bi stvoriti pravnu podlogu na osnovu koje bi sankcije bile omogucene. recimo, uvesti paragraf "ljubav za srbe", pa definirati sankcije. bar otoka imamo. meni bi hvar odgovarao.

Jelsa ili Starigrad?

neka bude jelsa. posteno.

Dean Duda, profesor komparativne književnosti na zagrebačkom Filozofskom fakultetu, povodom Međunarodne konferencije ,,Obrazovanje za demokratiju"


Država je zarobljenica korumpiranih elita

Međunarodna konferencija ,,Obrazovanje za demokratiju", u organizaciji Fondacije za otvoreno društvo i IP Fabrika knjiga, održava se ovih dana u Beogradu u hotelu ,,Balkan". Razgovor o obrazovanju uvek je i razgovor o tome u kakvom društvu hoćemo da živimo, pa je tema konferencije, kako kažu organizatori, odnos između obrazovanja i oblikovanja, transformisanja društva.

Oni žele da se uključe u razgovore o ulozi i značaju obrazovanja za razvoj društva, kako bi se uspostavio okvir za javnu raspravu i stalni dijalog koji bi uključivao što veći broj ljudi iz raznih oblasti delovanja. O visokom obrazovanju kao javnom dobru referisaće Dean Duda, profesor komparativne književnosti na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu, koji svoje izlaganje bazira na analizi borbe za besplatno javno visoko obrazovanje u Hrvatskoj. On u razgovoru za Danas govori o ovoj temi, kao i o ,,Deklaraciji o znanosti i visokom obrazovanju" sindikata Akademska solidarnost i širim problemima komercijalizacije znanja.

    * Tema konferencije je ,,Obrazovanje za demokratiju". Na koji način obrazovanje pojedinaca utiče na interese društva i države?

- Kvalitetno i svima dostupno obrazovanje najvažniji je resurs za nastanak boljeg i pravednijeg društva. Na državi je da to prepozna kao svoj temeljni interes. Nažalost, iskustva tranzicijskog kapitalizma i uloga države u tom procesu govore nešto posve suprotno: država je postala zarobljenica korumpiranih partitokratskih elita i neprestano reproducira bešćutnost prema svojim građanima. Uz to, društvo je duboko konfliktno na svim razinama, a država svojim rješenjima te konflikte samo produbljuje: generalno propagira recesijsku štednju, a građanima sve što stigne naplati više puta. I zato takvu državu, kao nedovršenu neoliberalnu tvorevinu, treba tući po slabim mjestima podsjećajući je kakva je njezina socijalna uloga odnosno kakva bi trebala biti. Obrazovanje je jedno od tih mjesta, kao i zdravstvo. Za njih već izdvajamo kroz porez i iz različitih davanja u plaćama. Zašto bismo plaćali dvaput? Da bi javni fakulteti upisivali prekobrojne studente koji plaćaju i nemaju gdje sjediti na nastavi?

    * Vaše izlaganje tiče se borbe za besplatno javno visoko obrazovanje u Hrvatskoj. Zbog čega je važno da visoko obrazovanje bude besplatno?

- Zato što je na taj način barem u prvom koraku svima dostupno. Tranzicijski kapitalizam iznimno je uspješan samo u jednom području: proizvodnji socijalnih i klasnih razlika, i te razlike najprije osjećamo u zdravstvu i obrazovanju. Država koja ne radi na ravnopravnosti svojih građana i ne čuva zajednička ili javna dobra, koja, na primjer, ne garantira dostupnost obrazovanja i zdravstva svima, takva država teško da ima neki dublji razlog postojanja. Obrazovanje ne smije reproducirati postojeće klasne i socijalne razlike. Ako je besplatno, onda je mogućnost takve reprodukcije svedena na najmanju moguću mjeru.

    * Kakav je uspeh vaše borbe i da li mislite da će se taj model u nekom trenutku vratiti na ove prostore?

- Borba za javno dobro, odnosno besplatno javno visoko obrazovanje nije auto-cesta po kojoj sigurno i brzo vozite do zajamčenog cilja. Nekad ide bolje od zamišljenog, a nekad u mraku lupate glavom o zid tražeći rješenje. Polako i ustrajno, ali uvijek odlučno - to je jedini način. Određene ideje su počele cirkulirati, postale su šire prihvaćene i prepoznatljive. Besplatno obrazovanje ušlo je u javne rasprave i neke partitokratske agende. Rijetko ćete naići na političara koji će javno biti protiv besplatnog obrazovanja, ali to još uvijek ne znači da će se za njega založiti. Oni koju su se tobože zalagali uvijek su zapravo podvaljivali neka polurješenja. S tim treba jako oprezno.

    * Šta je ,,Deklaracija o znanosti i visokom obrazovanju" sindikata Akademska solidarnost?

- Nakon prošlogodišnjeg štrajka i odbacivanja paketa štetnih zakona o visokom obrazovanju, sveučilištu i znanosti, odlučili smo koncem godine izraditi dokument u kojem ćemo argumentirano iznijeti naša stajališta, dakle pojasniti ono zbog čega su nam neoliberalni i konzervativni krugovi govorili da smo anarhisti ili neokomunisti. Tako je nastala Deklaracija, tekst koji su zajedno pisali studenti i nastavnici, i u kojem stoji kako treba izgledati javno visoko obrazovanje, koje vrijednosti treba zagovarati javno sveučilište i što znači slobodna znanost. Dovršena je 8. marta ove godine i objavljena je i u Srbiji, u časopisu Reč u sklopu temata o obrazovanju, pa je na njihovom sajtu dostupna svakom zainteresiranom. U njoj se detektiraju problemi, predlažu rješenja i iznose zahtjevi, a sve u cilju očuvanja visokog obrazovanja kao javnog dobra dostupnog svima. Ukratko: protiv uznapredovale komercijalizacije i svođenja visokog obrazovanja na mitske potrebe onoga što se naziva privredom, odnosno onoga što je od te privrede u postjugoslavenskom stanju ostalo, i navodno slobodnog tržišta.

    * Kako je akademska sredina reagovala na vašu borbu?

- Najprije, mi smo, kao članovi Akademske solidarnosti, također dio iste akademske sredine, odnosno, kako se to uobičajeno kaže, akademske zajednice. Vjerojatno nešto drukčiji od tihe većine poluzainteresiranih ili manjeg dijela narcisoidnih sveznalica i solo igrača. Od početka smo nastupili tako da je svima bilo savršeno jasno da nas se ničim ne može ucijeniti ili zaplašiti, da nam čuvanje naših pojedinačnih pozicija ili statusa nije baš najvažnija stvar u životu. Neke su nam okolnosti u tom smislu išle naruku, a za druge smo se u hodu pobrinuli da nam ne budu štetne. One koji su pristali na kojekakve kompromise, vjerojatno smo putem pogubili. S vremenom, osobito nakon Deklaracije, izgleda da nas tiho uvažavaju i oni koji su nas nekad prokazivali. Ozbiljan rad uvijek je prva pretpostavka.

    * Po vašem mišljenju, zašto studentski protesti u Beogradu nisu imali isti zamah kao u Zagrebu?

- Budući da nisam potpuno upućen u situaciju, ne bih se volio razbacivati olako donesenim zaključcima. Ključan mi se čini izostanak sinergije i solidarnosti između studenata i nastavnika, što je osnovni zalog smislene političke borbe za besplatno obrazovanje. Jednako je bespotrebna bila i proizvodnja ,,malih razlika" koja odmah i nepovratno šteti snazi i organizaciji protesta. Stekao sam dojam da većina onih koji bi se svakako trebali uključiti zapravo prezire studentski protest i drže ga nekom postpubertetskom modnom besmislicom. Mislim da to jedino i samo govori o njima, a nipošto ne umanjuje značaj zahtjeva studenata.

    * Kako se po vašem mišljenju komercijalizacija znanja odražava na njegov kvalitet?

- Uglavnom pogubno do razine parodije i akademske estrade. Jest da ovisi o tome tko što i kako predaje i prodaje, ali to je periferni poluargument. Znanje bi jednostavno moralo biti dostupno svim zainteresiranima i besplatno. Biti na tržištu uglavnom znači prilagođavati se i dodvoravati se da biste na tom tržištu i opstali. Mislite da će vlasnik tolerirati krivulju prolaznosti na štetu svojih platiša?

    * Šta mislite o privatnim univerzitetima i fakultetima i kakva je situacija u Hrvatskoj kada je o tome reč?

- Čak kad bismo i stavili u zagrade privatnog titulara i zaglumili ideološku nepristranost, teško da bismo za hrvatske primjere mogli naći neku lijepu riječ. Uglavnom su posrijedi više škole poslovne ekonomije, menadžmenta, medija i sličnih radosti. Međutim, u Hrvatskoj je veći problem kako su neki javne univerzitete i fakultete pretvorili u privatnu prćiju koja omogućuje basnoslovnu zaradu i dovodi visokoškolski sistem do karikature. Riječ je o specifičnom modelu javno-privatnog partnerstva: resursi javni, zarada u privatnim džepovima. U stanje u ostalim postjugoslavenskim zemljama imam tek parcijalan uvid, pa se ne bih htio istrčavati. Negdje je privatizacija uznapredovala, negdje naišla na otpor, ali uglavnom se radi o bezbrojnim poslovnim školama, često komičnog imena. Za tim kadrovima valjda postoji trajna potreba na tržištu rada.

    * Šta mislite o primeni Bolonjske deklaracije u organizaciji visokog obrazovanja?

- Bolonja sama nije bog zna što, tek jedna od prilagodbi visokoškolskog sistema neoliberalnom kapitalizmu u koju se ušlo navrat-nanos. Visokoškolski sistem je svakako trebalo reformirati, ali nisam siguran da je to put. Bolonja je zaživjela u stotinama različitih oblika i s nizom proturječja. Čini mi se da jedino ideja da se radi o ,,procesu" spasava stvar, jer nikad ne možete do kraja argumentirano propitati evoluciju koja teče, kad je ona, jednostavno, brža.
Materijal za buduću eksploataciju

* Kako vidite organizaciju osnovnog i srednjeg obrazovanja u regionu?

- Uglavnom kao mjesto reprodukcije poželjnog nacionalno osviještenog i slabomislećeg materijala za buduću eksploataciju, bila ona radnički brutalna ili začinjena nekim mondenim birokratskim europskim snom. Istodobno je niz stvari koje bi navodno mogle upristojiti stvar, poput građanskog, spolnog ili zdravstvenog odgoja, izmistificirano do krajnjih granica. Roditeljska kultura je sve agresivnija, djeca su sve manje učenici, a sve više klijenti ili korisnici obrazovnih usluga koji, kao na nekom aerodromu, vuku za sobom one ogromne torbe na kotačićima. Najsvježiji primjer vezan uz male Rome osnovnoškolce u Međimurju pokazuje da nam je rasizam uzgojeni kućni ljubimac.

http://republikasrpska.pressonline.rs/sr/vesti/banja_luka/story/24095/Najtra%C5%BEeniji+Basara+i+strani+bestseleri.html

Završio se sajam knjiga u Banja Luci. S obzirom da su me saletali novinari, evo nekoliko mojih....bisera

Najtraženiji Basara i strani bestseleri

Međunarodni sajam knjige, koji je 17. put održan pod motom: ,,Jedan dan, jedna knjiga - čitaj da bi živeo", prema utisku organizatora i izlagača bio je posećeniji nego lane, mada je bilo više onih koji su samo razgledali.

Ostaće zabeleženo da je sajam okupio oko 100 izlagača iz zemlje i inostranstva, kao i da su romani ,,Dugovečnost" i ,,Majn kampf" Svetislava Basare bili rasprodati.
Klasici nisu u modi

To je potvrdio i Radmilo Gak iz izdavačke kuće ,,Laguna", koja se predstavila sa više od 800 naslova.

- Romane ,,Dugovečnost" i ,,Majn kampf", koji je zapravo Basarina lična borba i nema nikakvu vezu s Hitlerom, rasprodali smo prva dva dana. Ako sve sumiramo, ovo je bio najuspešniji sajam u protekle tri sezone. I ovoga puta su dominirala dela komercijalnih stranih autora, međutim naša kuća se poslednjih godina posvetila domaćim piscima, pa ne čudi što su bili traženi i Dejan Stojiljković, Vanja Bulić, Isidora Bjelica, Uroš Petrović, ali i klasici poput Andrića i Pekića - naveo je Gak.

I Vladimir Bjelajac iz banjalučke izdavačke kuće ,,Biblioner" kaže da su strani autori bili prodavaniji, iako se ne može reći da nema traženih domaćih pisaca.

- Kada vidim da su neki poput Jelene Bačić napisali knjigu, razočaran sam kao čitalac, ali kao trgovac nudim šta se traži. Prošli smo bolje nego lane, a svi pamtimo da je na sajmu posao cvetao od 1999. do 2006. Tada nismo morali da se trudimo da bismo prodali knjigu, a sada smo morali da napričamo ,,kule i gradove" i za popularna dela. Svejedno, knjige treba vratiti u knjižare, jer nas upropastiše ulični sajmovi, kiosk-izdanja i megamarketi, gde knjiga često stoji uz ženske uloške - rekao je Bjelajac.

On je istakao da su najbolje išla lagana štiva poput ,,Kćeri princeze Sultane" Džin Sason, ,,U ime ljubavi" Ivane Kuzmanović, ,,Sunce meni, sunce tebi" Vesne Dedić, dok su klasici bili skrajnuti.

- Za komplet knjiga Lava Tolstoja, koji košta 40 KM, pitao je samo jedan čovek, iako knjige, uz popuste do čak 50 odsto, nikada nisu bile jeftinije. Kao i lane bilo je više onih koji su samo razgledali, čak i studenti književnosti kojima smo neretko popuštali i više nego što bi trebalo - otkriva Bjelajac.

Većina izlagača smatra da bi najveća kulturno-književna priredba u Srpskoj trebalo da bude jedno od merila kulture, međutim razočarani su što je, na primer, promociju književnog časopisa ,,Putevi" posetilo manje od 10 ljudi.

Traži se stručna literatura

- To je sramota jer se radi o veoma kvalitetnom i modernom časopisu gde su objavljeni priča sjajnog Vilijema Bojda i dosta dobrih ostvarenja domaćih autora. Kako onda pričati o kulturi - zapitao se jedan izlagač. S druge strane, Petra Ivić, rukovodilac Sajma knjige, bila je zadovoljna što on nije imao samo prodajni karakter.

- Ministarstvo prosvete i kulture je na svom štandu imalo brojne promocije novih naslova, održavani su okrugli stolovi i radionice za decu i dodeljene sajamske nagrade. Mislim da su ovi događaji bili posećeni kao i druženje s književnikom Svetislavom Basarom, koji je otvorio sajam. Takođe, poseta je bila veća nego prošle godine i radujemo se što je došao daleko veći broj mladih i dece. Dogodine planiramo da dovedemo više izdavača stručne literature, jer su posetioci pitali za knjige iz medicine, elektrotehnike, mašinstva, građevine - obećala je Ivićeva.
Banjalučanin Pero Stojičić, redovni posetilac sajma, smatra da bi porez na knjige trebalo smanjiti ili ukinuti da bi građani mogli više da kupuju knjige, a ne samo da ih gledaju.

- A to što ovde ne vidimo političare govori da njih ne interesuju knjige već izbori i pečenje prasića, jaganjaca i volova - naglasio je Stojičić.

hrvatska danas: crkva vs. zet

QuoteZAGREB - Danas oko 13 sati vidno alkoholiziran muškarac, koji prodaje katoličke kalendare, stao je na tramvajsku prugu na početku Ilice i zaustavio tramvaj broj 14. Bijesan vozač tramvaja izašao je van da se obračuna s pijanim muškarcem. Vrlo brzo su došli ljudi i razdvojili ih, među njima bio je i vozač tramvaja koji je već stajao na stanici na Trgu.

Gledam danas na HRT-u Vojno hodočašće i zapne mi pogled...


Podseća li i vas na nekoga?!

Quote from: Plut on 07-10-2012, 12:57:54
Gledam danas na HRT-u Vojno hodočašće ...

plutice, volim te! 

Je l' sam i dalje samo ni frtalj?!

javlja mi se da je ovo momenat kad ce zole promeniti nick i avatar. plut, utices!!!!

Quote from: Plut on 07-10-2012, 12:57:54
Gledam danas na HRT-u Vojno hodočašće i zapne mi pogled...


Podseća li i vas na nekoga?!

...nne? jel bi trebalo?

trenutak slabosti. da nije nedjelja mozda bi i upalilo. ali danas sam na izravnoj liniji s duhom svetim i nista me ne moze potresti.

Quote from: Plut on 07-10-2012, 12:57:54
Gledam danas na HRT-u Vojno hodočašće i zapne mi pogled...


Podseća li i vas na nekoga?!

James Woods? 

Ovaj ... ne.

karl uvek vraca topike u mirne vode. sta ti je pecaros!

alan ford

Dok mu je hitna pomoć spašavala život, netko mu ukrao bicikl

QuoteNesvakidašnja krađa dogodila se prije devet dana na sljemenskoj cesti kada je sudjelujući u prometnoj nesreći teško stradao biciklist, čiji je bicikl netko ukrao ni manje ni više dok su ozlijeđenog zbrinjavali djelatnici zagrebačke Hitne pomoći na licu mjesta.

Obitelj teško stradalog biciklista koji je trenutačno u komi odaslala je javni apel svima koji imaju bilo kakvu informaciju o biciklu, za koji ističu da je upadljivo velikih dimenzija i izrađen za visoke vozače kakav je bio i stradali, da se jave u najbližu policijsku postaju.

Bicikl Kalkhoff track sport xxl prosječno stoji pet tisuća kuna, a prema indicijama, otuđen je u blizini doma Grafičar na sljemenskoj cesti, gdje je u večernjim satima 3. listopada stradao nesretni biciklist.

Jel' Japanac?

nismo mi srbi da se tim bavi premijer.

vjerojatno mu je bicikl i ukrao neki politicar blizak vasemu premijeru...

moguce. tadic se nesto cesto smucao po hrvatskoj. kad nikako da uvedemo te vize.

ne smijete, niko vam nikad ne bi ni dosao tamo....

umrli bi od tuge.

 

...jedva cekam! 

slabo, slabo, kao srbin ne vrijedis ni razvodnika. gdje su cirilicari? ima li tu bar koji satnik?

Dzaba ti sad koprcanje....

...dje si sad, tugo hrvatska...?

a jbg, trebao sam ipak sacuvati kojeg pravog srbina, onako, njegovati ga. ovo su stvarno niske grane kad moram s tobom polemizirati.

Quote from: SVAROG on 13-10-2012, 14:55:58
ne smijete, niko vam nikad ne bi ni dosao tamo....

Ti ne znaš koji su redovi bili dok nije ukinuta viza za Hrvatsku? Danima se čekalo u redu. Bukvalno.

eto vidis svaroze, dok ti crtas tamo neke romane svijet oso dalje...

Ne bih ja sad tako lapidarno Hrvatsku nazivao svetom, više se radi o tome da su to prognani i njihove porodice kojima su bile potrebne vize da bi došli da traže državljanstvo ili se bave imovinom itd. Mada je, naravno bilo i dosta turista preko leta.

e kad smo se vec dotakli teme, jeste li znali da se u hrvatskoj broj pozara smanjio za 76,33 % od kad smo protjerali srbe? pad je skoro proporcionalan.

Pitanje je samo čije su kuće gorele.

...samo ti meni nastavi da tugujes i nista vise!
sve ostalo ce samo doci po sebi....

Quote from: mac on 13-10-2012, 19:59:49
Pitanje je samo čije su kuće gorele.

mace, cestitam na osjecaju za bitno. meho gledaj i uci se.

Pa nemate više šta da zapalite 

sta mislis zasto smo ukinuli vize?

Pa da se kao Srbi vrate.

i da grade, donesu devize, trose, firme imaju posla... a onda, elementarne nepogode.

 

Ministar nauke i tehnologije RS svira Soldier of Fortune

Ministar nauke i tehnologije RS, Jasmin Komić - Soldier of fortune (cover)

Rumunija    (mada, kad malo bolje razmislim, mala je rodjena za dominatrix)

Bully Humiliates Teenage Romanian Girl

ZOSKO, REAGIRAJ!

Ulazak Hrvatske u EU se odlaže?
Izvor: Anadolija

Ankara -- Izvestilac Evropskog parlamenta za Balkan Jelko Kacin izjavio da je moguće odlaganje ulaska Hrvatske u EU.

On se, u izjavi za agenciju Anadolija, osvrnuo na aktuelnu dilemu da li će Hrvatska ući u Evropsku uniju 1. jula 2013. godine, kako je ranije planirano, ili, ipak, neće. "Može se čak i odgoditi formalan ulazak Hrvatske u EU, negde do kraja 2013. godine ili čak i duže", kratko je kazao Kacin za Anadoliju.

Ali, dodao je on, bez obzira na to, od 1. januara 2013. stupa na snagu drugačiji trgovinski režim, što će se posebno ticati Bosne i Hercegovine.

"Zbog približavanja ili eventualnog ulaska Hrvatske u EU, 1. januara 2013. godine stupa na snagu drugačiji trgovinski režim. To će doneti velike promene u prodaji agro proizvoda, odnosno proizvoda za domaće tržište u BiH. Mislim da je to alarmantna poruka na koju bi trebalo odmah reagovati", istakao je Kacin.

Predsednik Donjeg doma njemačkog Bundestaga Norbert Lamert izjavio je ranije da Hrvatska nije spremna da pristupi Evropskoj uniji i da će politika proširenja biti obustavljena. Lamert je rekao i da, nakon loših iskustava sa članstvom Bugarske i Rumunije, ne veruje da je Hrvatska spremna da bude nova članica Unije.

Međutim, Vlada SR Nemačke ubrzo nakon toga izdala je zvanišno saopštenje u kojem je navedeno da je Hrvatska na dobrom putu da postane članica EU 1. jula 2013.

a sta imam reagirati? pa placamo politicare da se jebu s time, rijesit ce. ne ko srbi, da nas lazu i kradu.

Дођавола, одлаже се пропаст ЕУ! 

Quote from: festus on 17-10-2012, 01:30:48
a sta imam reagirati? pa placamo politicare da se jebu s time, rijesit ce. ne ko srbi, da nas lazu i kradu.

Zole, slabo vi to placate. 

ribicke price! pa ovaj je u zatvoru!

Iskreno, i meni je sumnjivo to za svemirski brod. Videcemo kad prodje sudjenje. 
On topic - nije li to malo nezahvalno? On dovede drzavu pred otirac EU, a vi ga na robiju. Dokle vise?

nije da nisi u pravu, ali to je valjda ta neka demokracija. sad u modi. ali srce bi ga naravno radije vidjelo u rusiji. ili na pantovcaku. ili brijunima.