ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Lako. Na kraju, taman da njegova bude poslednja  Al' mora i da glasa.

...ali mora da pozdravi sve goste u studiju, a narocito sarmantnu voditeljku i da kaze sta je njegov utisak, a nema ga na listi.

Novi članovi žirija NIN-a za roman godine

Vladislava Gordić-Petković i Mića Vujičić novi su članovi žirija za NIN-ovu nagradu kritike za najbolji roman godine. Oni će se pridružiti članovima iz prethodnog saziva - Vasi Pavkoviću, Ljiljani Šop i Mileti Aćimoviću-Ivkovu.

Vladislava Gordić-Petković je redovni profesor engleske i američke književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i šef tamošnjeg odseka za anglistiku. Bavi se književnom teorijom i istorijom, književnom kritikom, publicistikom i prevođenjem sa engleskog. Od 2009. godine je na funkciji urednice pratećih programa Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu.

Mića Vujičić je diplomirao opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Od 1998. godine kao slobodni novinar, kritičar i pisac. Njegov prvi roman ,,Oštar start" bio je prošle godine u užem izboru za NIN-ovu nagradu, a za isti projekat nagrađen je 2006. godine stipendijom iz Fonda ,,Borislav Pekić".
- Dvoje novih članova su renomirani književni kritičari. Njihovim dolaskom, osim najviših profesionalnih i etičkih standarda koji se podrazumevaju za članove žirija, uspostavljen je generacijski, rodni i poetički balans u okviru žirija, pa sam uveren da će argumentacija prilikom razgovora o delima iz ovogodišnje produkcije biti maksimalno izoštrena - kaže glavni i odgovorni urednik NIN-a Nebojša Spaić.

Ja bih samo da kazem da sam pre oko godinu i kusur dana kod VGP dobio desetku iz Šekspira.

Mani nije jasno kako NIN koji je privatizovan nije u sukobu interesa kada deli tu nagradu?

Quote from: Father Jape on 10-06-2011, 18:31:16
Ja bih samo da kazem da sam pre oko godinu i kusur dana kod VGP dobio desetku iz Šekspira.

... VGP  je retko neprijatna i nadmena osoba, užasan profesor, fake stručnjak za pitanja književne teorije i nadasve osoba sa poremećajima u društvenom ponašanju (meni je predavala pre dodatka 'P', te možda se preporodila u tom međuvremenu)...

Povećan najširi izbor za NIN-ovu nagradu za roman godine

Iz redakcije nedeljnika NIN saopšteno je danas da je žiri za nagradu koja se dodeljuje za najbolji roman godine spisku za najširi izbor, na kome je već bio 31 naslov, dodao još jedan, roman Boška Krstića "Sagmajsterova istraga"("Kairos", Sremski Karlovci).


U saopštenju se navodi da je, posle utvrđivanja najšireg izbora koji je u NIN-u objavljen 9. decembra, na adresu NIN-a stiglo je još sedam romana.





Na sastanku žirija, održanom 12. decembra u redakciji NIN-a, jednoglasno je odlučeno da se u najširi izbor, od pomenutih sedam romana, uvrsti samo jedan, što znači da su na spisku za sada 32 romana.

Na istom sastanku, članovi žirija dobili su na čitanje još devet novoprispelih romana: Darka Arsenijevića "Iza sunca" (Centar slobodarskih delatnosti, Kragujevac), Milenka Markovića "Jevanđelje po Borivoju" (Centar slobodarskih delatnosti, Kragujevac), Gintera Gorbaeva "Nečist" (Centar slobodarskih delatnosti, Kragujevac), Milanke Mamule "E. & O.E." (Prometej, Novi Sad).

Tu su i romani Ranka Pavlovića "Nebeske kosturnice" (Prometej, Novi Sad), Ljiljane Maletin Vojvodić "U egzilu" (Prometej, Novi Sad); Vide Crnčević Basare "Prekomerna upotreba sile" (Dereta, Beograd), A. A. Vukoman "Drakulina kći" (Srpska knjiga, Beograd) i Radmila Šmakića "Nebo nad Jordanom" (autorsko izdanje, Beograd).

Tako je, za sada, na spisku prispelih romana 90 naslova.

Žiri će odluku o užem izboru doneti na sastanku 19. decembra, što će biti objavljeno u NIN-u 22. decembra ove godine. Ime autora najboljeg romana u 2011. godini biće saopšteno 16. januara 2012. godine.

O kakvo saopštenje, zašto je bitno da znam koje knjige su stigle kasnije od ostalih?! I da li ima negde spisak svih 90 naslova?

QuoteA. A. Vukoman "Drakulina kći" (Srpska knjiga, Beograd)

Ovo zvuči kao nešto za Sagitu.

Quote from: zakk on 15-12-2011, 23:25:42
O kakvo saopštenje, zašto je bitno da znam koje knjige su stigle kasnije od ostalih?!

zbog većeg saspensa!
the plot thickens!

valjda umišljaju da su nekakav reality show i da mase izgaraju od nestrpljenja da vide ko će narednog januara da bude osveštan, sa svim četvrtfinalima i polufinalima do tada...

U užem izboru za NIN 17 romana

Žiri NIN-ove nagrade saopštio je 21. decembra da je za najbolji roman u 2011. godini od 33 knjige u uži izbor uvrstio 17 naslova.

U užem izboru nalaze se knjige "Venecija" Vladimira Pištala u izdanju "Agore", "Bremasoni" Mirjane Ðurđević (Laguna), "Tito je umro" Mirjane Novaković (Laguna), "Bernardijeva soba" Slobodana Tišme (Kulturni centar Novog Sada), "Kontrolni punkt" Davida Albaharija (Stubovi kulture), "Sasvim skromni darovi" Uglješe Šajtinca (Arhipelag).

Takođe i romani "Ðorđoneova kletva" Laure Barne (Zavod za udžbenike), "Mein Kampf" Svetislava Basare (Laguna), "Almaški kružoci lečenih mesečara" Franje Petrinovića (Akademska knjiga), "20 sati" Branka Čankovića (Laguna), "Krf" Borivoja Adaševića (Stubovi kulture), "Ugarak" Zorana Petrovića (Geopoetika), "Ej" Krste Popovskog (Mono i Manjana).

Tu su i "Oda manjem zlu" Voje Čolanovića (Mono i Manjana), "Ko je rekao živeli" T. H. Raiča (Mono i Manjana), "Viktorija" Marka Krstića (Mono i Manjana) i "Prekomerna upotreba sile" Vide Crnčević-Basara (Dereta).

Na sastanku NIN-ovog žirija, 19. decembra, kojem su prisustvovali Vasa Pavković (predsednik), Ljiljana Šop, Vladislava Gordić Petković, Mileta Aćimović Ivkov i Mića Vujčić, razmatrano je devet romana koji su prispeli posle određivanja najšireg izbora, i tom prilikom jednoglasno odlučeno da se, kao 33. roman, u širi izbor uvrsti delo Vide Crnčević-Basara.

U međuvremenu, na adresu NIN-a pristigli su i sledeći romani: "Truman Kosovske rane" Miodraga Jovanovića (izdanje autora, Smederevo), "Emigrant" Miloša Sečujskog (KOS), "Piši tiše Andrićevo ime" Milenka Stojičića (RTRS), "Paralelni život" Slobodana Nikolića (autorsko izdanje, Kruševac), "Preko crte" Borka Veljkovića (Treći trg) i "Sklapanje pejzaža" Vladana Matića (Altera).

Ove romane će članovi žirija pročitati do narednog sastanka. Odluku o najužem izboru žiri će doneti na sledećem sastanku, 26. decembra, a poslednji rok za predaju romana koji bi mogli da se nađu u trci na NIN-ovu nagradu je 31. decembar.

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2011&mm=12&dd=21&nav_id=567662

Ala su se Manjanci razmahali. Nego, zna li se nešto o onoj "Drakulinoj kćeri"?

Quote from: Nightflier on 21-12-2011, 23:20:03
Nego, zna li se nešto o onoj "Drakulinoj kćeri"?

kažu da je iz dobre kuće.

Mene te dve reči podsećaju na "Tomb of Dracula", koji sam obožavao kao klinac.

Постоји стари црно-бели филм тог наслова.... Са лезбо вампиресом. Не верујем да је ово новелизација истог.

Dracula's Daughter 1936 trailer

Quote from: Alexdelarge on 21-12-2011, 23:07:45
U užem izboru za NIN 17 romana

...

"Ko je rekao živeli" T. H. Raiča (Mono i Manjana)

Pa ovo je epohalna novost!

T.H. Grejč (Gradimir Pašćanović): HEJZI

T.H. Raič je Miodrag Raičević.

Damn. Jedno slovo. I odma mnogo manje zanimljivo 

Bravo, Zak! To sam i ja pomislio... Mada, mogli su baš da uvrste i T.H. Grejča... Bar u širi uzbor.

Šest romana u trci za NIN

Žiri je objavio šest naslova koji su ušli u najuži izbor za najbolji roman objavljen u 2011. godini.

U najuži izbor za NIN-ovu nagradu žiri je uvrstio romane "Kontrolni punkt" Davida Albaharija, "Mein Kampf" Svetislava Basare, "Almaški kružoci lečenih mesečara" Franje Petrinovića, "Bernardijeva soba" Slobodana Tišme, "Oda manjem zlu" Voje Čolanovića i "Sasvim skromni darovi" Uglješe Šajtinca.

Odluku o nagradi žiri će doneti na zaključnoj sednici 16. januara 2012.godine.

Žiri zaseda u sastavu Ljiljana Šop, Vladislava Gordić Petković, Mileta Aćimović Ivkov, Mića Vujčić i Vasa Pavković (predsednik).

Prošle godine NIN-ova nagrada za roman godine dodeljen je Gordani Ćirjanić za knjigu ,,Ono što oduvek želiš".

izvor:b92

Sa sajta RTS-a, mada svuda stoji da će tek u 12:00 biti objavljen dobitnik NIN-ove nagrade.



Слободан Тишма добитник је Нинове награде за роман "Бернардијева соба"...

A da i njemu više krene 

Ne da se Laguni nikako...

...i šire...

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/16/Kultura/1027186/NIN-ova+nagrada+Slobodanu+Ti%C5%A1mi.html

Ne može PTC bez grešaka, pa to ti je 

Intervju: Slobodan Tišma, pisac
Političar i umetnik su starozavetna braća

Moć ekonomiše snagom, da bi se već sledećeg trenutka obrušila svom silinom, to su njene estetske karakteristike

Dobitnik Ninove književne nagrade kritike za najbolji roman 2011. godine je novosadski pisac Slobodan Tišma za knjigu ,,Bernardijeva soba" (izdanje Kulturnog centra Novog Sada). Tišma je dokazan i kao uspešan pesnik, konceptualni umetnik i rok muzičar, autor je sedam knjiga poezije i proze. Junak njegovog nagrađenog romana ,,suvišni je čovek" koji svoj stan ustupa neobičnim gostima, dok sam obitava u olupini starog automobila, maštajući o oblicima jedne posebne sobe. ,,Lepota je nepotkupljiva, ne možete je kupiti na aukciji. Možda je baš zbog toga moj junak tako inertan, on podsvesno zna da će lepota doći sama na prag. Ako pak bude jurio doživljaj, ništa od toga", kaže Tišma za naš list.

Ključna simbolička slika Vaše pripovesti je soba, kao prostor intime i bogatstva unutarnjeg sveta, ali i bekstva, izolacije, usamljenosti. Na koji način ovo mesto oblikuje Vašeg glavnog junaka Pištu, a kako, sa druge strane, ono stvara njega?

Bolje bi bilo reći, kao ispunjeni prostor ili kao nastanjeni prostor, pošto je poznato da praznog prostora nema. Romančić počinje onom već čuvenom rečenicom koja ima samo jednu reč koja je i subjekt i objekt i predikat: Telo. Pa zatim dolazi druga: Oklop. Svet je  neka vrsta tamnice, puno toga se naguralo,a sa druge strane je beskrajan, deljiv je do beskonačnosti. Telo, ljudsko, je tamnica duše, to je poznata Platonova priča, a tamnica tela je pećina, dakle, soba. Soba je doduše podeljena četvorokrilnim vratima kroz čija mlečna stakla naslućujemo štošta,ali ne vidimo ništa jasno osim apstrakcije, tj. geometrije. Zato je nameštaj u ,,Bernardijevoj sobi" i dizajniran u formi geometrijske apstrakcije. Lep je,ali je neudoban. U tom smislu, Pišta je asimetričan, izmešten je u olupinu automobila, pokušava jednog trenutka da tu ljušturu podigne u sobu, da spoji telo sa već naseljenim prostorom sobe. To je neka vrsta paradoksa, iako nauka tvrdi da je tako nešto moguće, da više entiteta zaposeda isti prostor. Moguće je,ali nije prijatno.

Kao kontrapunkt savršenoj Bernardijevoj sobi nalazi se pomenuta olupina ,,mercedesa". Ona je, pak, deo Vašeg osobenog poimanja urbanog, koje se mistično širi u metafizičko, neuhvatljivo?



Auto je pokretna kućica, taj predmet povezuje stanovanje sa lutanjem. U ovom slučaju radi se o olupini bez točkova, dakle, funkcija lutanja je ugašena. Takav auto je čun izvučen na žalo univerzuma. Osnovni problem svakog materijalnog predmeta, dakle, tela je neodredivost granica, dokle se nešto prostire, to je teško reći. Olupina je i vremenska mašina, spiritualna kutija, pošto predstavlja Pištin skroviti kutak za vraćanje u prošlost. Tu on oživljava neke bitne momente iz svog pređašnjeg života, ali ih i transformiše, podiže ih na jedan viši nivo zadovoljstva. Otud je unutrašnji prostor olupine sinestezija mirisa, boja, zvukova i ukusa. Sve se stapa u jedan neopisivi ugođaj na ivici halucinacije.

Veći deo Pištine ličnosti pasivan je, ženstven, muzikalan, dok su na drugoj strani njegovi stanari – bivši političari i književnik, pripadnici sveta muškaraca, moći. Postoji li između sveta moći i sveta umetnosti jasno razgraničenje?

Umetnost je takođe kao i politika područje volje za moć. Političar i umetnik su braća, i to starozavetna. Pišta na jednom mestu doduše kaže da se između moći i lepote treba uvek opredeliti za lepotu, no, to je samo njegova nesuvislost, pamet mu nije jača strana. Moć je čudna i njeno pojavljivanje ne mora uopšte izgledati moćno. Postoji ta igra, ekonomisanje snagom, pretvaranje i odlaganje da bi se već sledećeg trenutka obrušila svom silinom, sve su to estetske karakteristike koje moć poseduje, dakle to je nerazlučivo, kao princip jina i janga. Svi dobro znamo da je politika neka vrsta umetnosti, politički činovi mogu imati estetsku dimenziju, kao što je i umetnost neka vrsta politike, ima svoje interese i sferu delovanja, ima sredstva i metod kako da se ostvari. Na primer, da je politika konstruisanje moći, a umetnost dekonstruisanje moći, jedno bez drugog ne ide. Različita im je samo metoda. A te priče o nežnosti, o nemoći, sve su to Piština samoobmanjivanja, njegova igra sa samim sobom, kako samog sebe preskočiti, kako samog sebe nadmudriti.

Deo tih igara je i njegov odlazak u prirodu, doživljaj radosti na improvizovanom krstu, za koji se plaća. U kojoj meri je reč o svetovnoj ironizaciji sakralnog, i koliko je junak moderni svetac u našem izgubljenom svetu bez Boga, novi Prometej?

Jeste. Iako on se ne odriče, on je sve izgubio. Sve osim majke. Majka se ne može ni steći ni izgubiti. Ali tu imamo kuću u noći i kuću po danu. Bitna je atmosfera, muzika noći kao pejzaž. Dan je profan i sve obezvredi. Ali i iluzije imaju vrednost, jača iluzija ima veću vrednost. To je ta neonska reklama koja svetli i po danu i još u šumi. A po danu ništa nema za džabe, iako cena nije previsoka. Sve je iluzija, sakralnost, profanost, svejedno. Religioznost bez Boga ili Bog bez religioznosti? Pišta nije vernik, ali ako plati malo, može zauzeti mesto Boga, dospeti na sam krst, može imitirati Hrista ili Prometeja. Samo malo je potrebno pa da se iskoči iz ustaljenog reda stvari, pogotovo u šumi gde staze vrludaju. Lako se postaje odmetnik ili, bolje reći, otpadnik. No, možda se on  pobunio bez razloga. Ipak to misererenobis odjekuje u njemu, to sapatništvo, o tome ne odlučuje on. Prometej ili Hrist? Raspetost, svakako.

U oneobičenom svetu Vašeg romana, greška je blagoslov, kvarenje vodi bogaćenju. Kako objašnjavate ovaj odnos?

Volim ponekad da prenesem nešto iz filma u moju prozu. Pri kraju romana Pišta priča kako je gledao film ,,Odiseja u svemiru 2001". Kompjuter Hal je otkazao poslušnost, na šta je posada reagovala tako što ga je isključila. Ubili su ga! Postavlja se temeljno pitanje: da li se Hal pokvario ili se pobunio? Kako možemo odrediti da li je u pitanju greška u sistemu ili remećenje koje dolazi spolja. To je nepojmljivo. Nemamo nikakvih dokaza da Hal nije individua, da je samo mašina. Svaka greška je pobuna, individualni čin, i ona se pridodaje sumi okeanskog bogatstva, jer ona nema gospodara.

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Politicar-i-umetnik-su-starozavetna-braca.lt.html

Da li je neko od nas čitao ovaj roman. Ili neki od prethodnih? Vidim da ga je mims zadavala na kvizu? Neko mišljenje o njemu kao piscu?

jedan od omiljenih pisaca zike kisobranca. meni dovoljno.

(ja jedino pročitah bernardijevu sobu. mnogo lepo piše čovek, nekako lako, a i samo izdanje je estetski jako lepo odrađeno)

Quote from: lilit_depp on 25-01-2012, 23:11:49
jedan od omiljenih pisaca zike kisobranca. meni dovoljno.

jesi li sigurna da je u pitanju slobodan tišma, da nije aleksandar?

javlja mi se da mu je slobodan draži od aleksandra, al možda se pojavi ovde pa ga lično priupitamo.

Da, da... S. Tišma je jedan of Žikinih favorita. Provereno. Zar se ne sećate da je Žika nedavno odigrao glavnu ulogu u filmu rađenom po jednoj priči Slobodana Tišme? Mislim da je to postovano na Znaku... Negde... Nekad...

Хиперпродукција

На адресу нашег листа досад је пристигло тачно 120 романа који су испунили услове да се такмиче за престижну награду. У наредном броју објавићемо шири избор жиријa. Романи се могу слати до 31. децембра

Hoće li i ove godine Everest Media da zaboravi da ima nekoliko romana od kojih su najmanje dva značajan iskorak iz žanra? U godini kada se i autorska izdanja kandiduju?

Rumqna Nina Nina

Hajde što je Boban neodgovoran, ali, što si ti mamlaz?

Skalope, nešto si mi gnevan ovijeh dana

Znaš šta, ja sam još uvek pod utiskom onog tvog "mapiranja" iz "Oka za drugi svet".
Činjenica je da je oblast "javnog nadmetanja" u fasu degradirajuća.
Što se Bobana tiče, mislim da je on odavno shvatio da odsustvo ima jači impakt od prisustva.

Možda ja i nisam u pravu, ali gnevan sam svake godine u ovo vreme. Ne znam na koga više, na Everest Media ili na Tardis. Jebote, oni zaborave da bi mogli da konkurišu! Eno, i Boki konkurisao i Hokaj Pirs konkurisao i ovi što nam u forum postuju novele koje niko ne čita će da konkurišu samo ako stignu. Lepo je kad se nas dvojica naokolo zajebavamo, ali postoje i mesta i trenuci gde nema zajebancije. Teza o impaktu odsustva je budalaština, a nije mi jasno ni potsećanje na "mapiranje". Zaboravio sam.

Ja nisam hteo da konkurišem, a za Everest mediju i Tardis ne znam...

Tardis je konkurisao posle sajma sa Bakićevom "Unezverijadom", hvala što pitate pre nego što (se u)pucate.

Нема га на списку...

Kako to da se nije omaklo i sa romanom Mirjane Detelić "Legende o nestanku", koja je izuzetno samosvojna i kvalitetna?

Quote from: Lord Kufer on 14-12-2012, 19:39:43
Нема га на списку...

Vidim.

Quote from: scallop on 14-12-2012, 19:41:22
Kako to da se nije omaklo i sa romanom Mirjane Detelić "Legende o nestanku", koja je izuzetno samosvojna i kvalitetna?

Išla već sa Dorkasima ranije.

Čekaj, rekli smo da to nije ista knjiga. Ali, nisam ni pucao na tebe nego na Bobana. Tardisove omaške odavno smatram i svojim omaškama.


Mislio sam na Bobana. Ove godine ima bar dva objavljena romana koji cimaju napred svojim literarnim pristupom. To su "Šamanijada" i "Istorija ljubavi među mikrobima". Ali to nije sve u izdavačkoj brljivosti Everest Medije. Na drugoj strani imamo oruginalnu postavku Radionice fantastike koja traje već dve godine, izbor priča koji je selektiran od 12 odabranih čitalaca i urednički izbor i uređivanje pet članova ZS. Cilj je bio da se čitalačkoj publici fantastike predstavi 34 domaća autora, od kojih većina novih, u 43 kratke priče do 6000 karaktera. Ovih dana će i tu izdavačku priliku pustiti niz vodu u svojevrsnom slepilu primerenom samo našim izdavačima.

kufer reče da šamanijada nije roman ( a nije ni filozofija, esej, poezija).

Bobo, izdaj više taj ZS 20 dok se ne pokolju ovde, pliz.

Ko je još vodio računa o tome šta kaže Kufer? Trtlja ovde već vekovima i niko se nije prevario da njegovu dogmu uzme za svoju dogmu. "Šamanijada" je toliko originalno delo da mu se mora posvetiti pažnja. Nama može da bude teško da ga čitamo, ali, težina čitanja sigurno ne ide na uštrb kvaliteta literature, nego suprotno. Valjda je ozbiljnim pregaocima na domaćoj literarnoj sceni dopizdilo da se jedva omladinska literatura tretira kao vrhunska literatura?

Quote from: scallop on 14-12-2012, 20:46:48
Ko je još vodio računa o tome šta kaže Kufer? Trtlja ovde već vekovima i niko se nije prevario da njegovu dogmu uzme za svoju dogmu.

Pa, ovo nije sasvim tačno. Nisam uzela sa svoju dogmu, doduše. Sama reč "dogma" mi izaziva trnce niz kičmu, ali sam njegove misli i teorije uzela u razmatranje...

Šamanijada je partijski priručnik.

Ah, da, ti si uzela u razmatranje. Razmotri i zrelost partijskog priručnika. Stvarno me dobro protreseš kad se pojaviš da ono šta ja hoću obesmisliš.