ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

4. Buđenje zmaja
Dosta maštovita priča. Pripovedanje održava pažnju iako je prilično konfuzno. Zaključak je na mestu. Rečenice su preduge i nekako rogobatne, ali se mogu progutati. Ima dosta pogrešnih aorista. "Videće klinac da ga vidi ako ih podigne" (treš). U poslednjem pasusu je nepotrebno "to" u "to šta se događa". Ima neslaganja vremena.

Ovo je priča koju ja nisam razumela, ama ni najmanje. Coffine, pomagaj! O čemu se ovde radi?

Quote from: scallop on 21-12-2012, 20:41:09
Pomogni i meni da shvatim.

Scallope, jest li vi dokusurili one fazane?

Suti....

Quote from: saturnica on 21-12-2012, 20:46:29

Quote from: scallop on 21-12-2012, 20:41:09
Pomogni i meni da shvatim.

Scallope, jest li vi dokusurili one fazane?

Sigurno. Supa je sjajna, a meso će proći uz sos od rena, posuto zrnima nara. Ne znam šta je moja ćerka napravila od svojih. Drđala ih je u pacu, a sad ne znam da li je otišlo dalje. Protivnik je jutros izjavio da je na crti.

Mogao bih da pomognem i Kimuri. Čini mi se da je pisac omanuo naslov. Nekim čudom postoji opasna razlika kad je sve na engleskom, odnosno, pravi naslov je verovatno Awakening of a kite, a ne Awakening of the dragon. Dok kao kite nije poleteo dragon nije pominjan. Zapravo, posmatrano iz engleskog jezika, dragona nema ni u jednom momentu. Gušterolika bića su samo u oku posmatrača Lonija. Meni je više ličio na nešto između slepog miša i vilin konjica sa tri (ne dva) para krila.

Aha.
Dakle šišmikoliko konjasto biće je znalo notni sistem.

I dajte Scallope, kakav je to way da odmah odajete koja je moja priča.
i to nedugo posle mog posta gde sam dobro olešio skoro sve priče.
Sad će mi se popljuvani svetiti (i ko nije video manu ima da je vidi) a mogao sam se glatko izvuć'.

Inače ne znam šta to znači vic priča.
A kako bi trebala da izgleda priča koja pretenduje da bude u humorističom žanru.
Kod svih vladaju manje više ista pravila, koje sa zbog kratke forme poklapaju s vicem.

A jesi se ti nešto izbezobrazio, možda zbog te jagodice-bobice ("Jagodići" imaju nastavak "Bobići").

09-Obora: poslednja generacija. He-he, Serbian Gore Metal. Pored kasapljenja ovo je i oštra kritika Titove Jugoslavije i sadašnjeg stanja kao posledice iste. Veoma hrabro i smisleno. Razmislite o metaforama. Npr. "Sedam klica kužnog korova" plus ovi blizanci....Upozorenje je, a ne pretnja. Ako se krene u lov na veštice-dlake u jajetu sigurno bi se našlo nešto za pljuvanje; ja neću.
08 — Jutro u Beogradu- Nema priče, samo prepričavanja. Masa grešaka-begunci, razbojnici, sektaši nisu ,,starosedeoci" pa ne mogu napolje, ali zato rade po kućama, ,,invalid"  je ,,slabovid", a ne čuje, ona mora brzo da beži, ali ima vremena za poljubaci i da sasluša tri rečenice itd. I kakav je to nepokolebljiv egoizam kakav gaje samo odbacivana bića? Ima i nekih genetičkih ludijanja, ali stvarno nemam srca da dalje komentarišem pošto sumnjam da je autor inspirisaan sopstvenim životom. Dovoljno je gorčine.
06-Hećim i petao. Ovo je zanimljiva priča i vešto vođena, ali sam očekivao jači kraj. Valjda sam ja takav.

Loni, preko godinu dana te vadim ko taranu iz lonca. Od mene redovno dobijaš poene, odnosno, bolje mesto na run glisti, a malo strožiji od mene su već nekoliko puta naglasili da tvoje viceve slabo prihvataju. Budući da je ovo ipak Radionica, a ne hipodrom sa kladionicom, smatram da lepo prihvatiš poruku.

Svima koji su u najdužoj noći ove godine, a i u majanskoj postapokalipsi, čestitam bivši Dan Armije i rođendan Josifa Visarionoviča Džugašvilija, aka Staljina - čeličnog.

Zahvaljujemo.

Da, mnogima bi se smaknulo pred ocima da je drug Staljin ziv, i samo bi im Sibirske bjeline bljeskale...

Ni za milion godina ne bih pomislila da deveta priča predstavlja neku SFRJ metaforu, a ako bi mi tako nešto slučajno i palo na pamet, smatrala bih tu metaforu veoma neukusnom.
Istina, ova priča, kako god da je shvatimo, ostaje neukusna. Vidi se da je pisao neko ko to ume, a zašto je svoje umeće koristio za stvaranje ovakve priče - ne znam.

Quote from: scallop on 22-12-2012, 01:21:28
Svima koji su u najdužoj noći ove godine, a i u majanskoj postapokalipsi, čestitam bivši Dan Armije i rođendan Josifa Visarionoviča Džugašvilija, aka Staljina - čeličnog.

Blagodarim i ja.
Objava da postoji nešto što se zove "Lonijada" je kompliment.

Quote from: kimura on 22-12-2012, 10:17:07
Ni za milion godina ne bih pomislila da deveta priča predstavlja neku SFRJ metaforu, a ako bi mi tako nešto slučajno i palo na pamet, smatrala bih tu metaforu veoma neukusnom.
Istina, ova priča, kako god da je shvatimo, ostaje neukusna. Vidi se da je pisao neko ko to ume, a zašto je svoje umeće koristio za stvaranje ovakve priče - ne znam.

Revoltiran je.

Mandragora, sad mi je jasno da ti skrivaš prave rogove ispod te kapice
Slažem se da je priča o hećimu i orozu predvidljiva (pa šta?) i da bi se moglo bez poslednje račenice, ali stvarno ne mogu da zamislim šta bi za tebe bio jači kraj - od smrti ? U ovakvoj priči ? Pa ovde nije priklan čak ni petao-oroz!

Drugi su već pisali o nedostacima ''Kobog nasleđa'', a ja bih da pomenem nešto što nije tehničke prirode : u ovoj priči pripovedanje ide nekako usiljeno, sve zvuči veštački, kao da nema ama baš nikakve veze sa pravim osećanjima autora. Moralna poruka se nameće na isuviše grub način. To iritira. Kao i pretenciozne rečenice koje treba da liče na veliku literaturu (Ovo pomalo važi i za pobedničku priču.), a postižu upravo suprotno.
Mislim da bi autor ''Kobnog nasleđa'' mogao se okane onoga što je već napisano i da pokuša da kaže svoju reč.   

O ''Snova smo prah'' mislim uglavnom isto što i Saturnica, jedino što na mene uopšte ne deluje ta tinejdž romantika.

''Poslednji Knežević''možda i nije Lonijev.
Džek će se već setiti da li je on to pisao.
Sigurna sam da hoće, pošto je ova vic-priča dobila mnogo glasova, a i sličica Džerija-naslednika nije loša.

Imamo dva duhovita momka i meni se dopada njihov smisao za humor. Ipak, (za razliku od scallopa, koji ih grdi, ali i podržava) ne mogu da glasam za dobar vic. Smatram da bi i Džek i Loni dobro učinili kada bi napisali nešto duže i uglavnom ozbiljno. Takvoj priči ili romanu bi njihov humor bio dobar začin.

Kad god neko pomene Oboru ja moram ponovo da je otvorim i podsetim se o čemu se tu radi. Ne umem da objasnim zašto, očito me nije dotakla. A još manje sam u njoj mogla videti kritiku stare gospoje Juge. Ok možda i jeste kompletna, ali malo toga ima što mi je privuklo pažnju.
Početak mi se dopao kao i početni opis svinjokolja, a onda je usledilo nepotrebno detaljisanje o istom i sve potom mi se ne dopada. Može se reći da je u pitanju kompletan degenerizam u fizičkom, ali i u psihičkom smilu, jer toliko kasapljenje i uživanje u kačenju rastrganih delova tela i nagorelom mesu nije baš normalno.
Kako god, meni je motivacija ovde prilično nategnuta. Što se tiče stila i lepote rečenica, koju su neki pomenuli, niš' posebno.

@Kimura - O, ali Džek jeste napisao nešto duže i uglavnom ozbiljno. Jesi'l čula za "Anđele na kocki šećera"?

 Obora motivski podseća - i to izrazito, svinjokoljem, ljudokoljem i incestom - na jednu priču iz Anomalije, Čarlijev svinjac, ali je Svinjac mnogo bolji. Ne, preformulisaću, Obora je loša priča, Čarlijev svinjac dobra. Preporučujem da se uporede.   

Snova smo prah uopšte nisam razumela. I ovu priču stalno zaboravljam pa se moram podsećati. Rekla bih da je ovo pisao neko mlad i bez iskustva u pisanju. Mašta mu radi, ali je mnogo zabunjena. Puno toga bi da ubaci u priču pa dobijamo smesu nakrcanu svakakvim likovima, opisima, poređenjima, razmišljanjima, nespretnim konstrukcijama, prepričavanjima...
Nisam ovde videla pravu priču, samo neku vrstu dvoboja u kojem naša junakinja gubi. Možda ideja i nije loše smišljena, ali nije dobro odrađena.


@Jevtro, na toliko se dobrih načina može opisati svinjokolj. U ovom slučaju je to baš bledunjavo i nekako hladno prepričavajuće. Hvala za preporuku, nisam čitala.

Quote from: Stipan on 22-12-2012, 13:49:58
@Kimura - O, ali Džek jeste napisao nešto duže i uglavnom ozbiljno. Jesi'l čula za "Anđele na kocki šećera"?

Čula sam i imam nameru da pročitam da pročitam.

Quote from: kimura on 22-12-2012, 13:19:51
Drugi su već pisali o nedostacima ''Kobog nasleđa'', a ja bih da pomenem nešto što nije tehničke prirode : u ovoj priči pripovedanje ide nekako usiljeno, sve zvuči veštački, kao da nema ama baš nikakve veze sa pravim osećanjima autora. Moralna poruka se nameće na isuviše grub način. To iritira. Kao i pretenciozne rečenice koje treba da liče na veliku literaturu (Ovo pomalo važi i za pobedničku priču.), a postižu upravo suprotno.
Mislim da bi autor ''Kobnog nasleđa'' mogao se okane onoga što je već napisano i da pokuša da kaže svoju reč.   

Pročitavajući "Kobno nasleđe" nekako imam sličan utisak - svi znamo šta je pisac "teo da oće", ali i da to nije uradio. Primiti namernika u nevolji je zakon čak i kad je namernik neželjen. Neprimanje ima kobne posledice. Ne znam zašto pisac to nije i napisao. Odnosno, jeste ali kao da nije. Ostao sam ravnodušan kao i kafedžija pred kraj priče.

Motiv svinjokonja je vrlo raširen u pisanoj umetnosti Vojvodine. Čak znam čoveka koji je skupljao priče na ovu temu iz raznih bizarnih lokalnih izdanja u nameri da priredi svinjokoljsku antologiju.
Očigledno ta povremena masovna klanja svinja na starinski način ostavljaju jak pečat u naraštajima koji je prinuđen da odrasta u takvom okruženju.
Zamislite selo od 50 kuća u kome se za jedan dan zakolje 250 svinja; kakva je to sveobuhvatna skika i miris samrtne patnje odasvud.

Kome pričaš? Meho ima iscrpne spiskove.

Mrtve svinje, rasporene, leže po džadi i dvorištima, ko ljudi  A celo selo smrdi na krv i kučići uzvrpoljeni...

Isto kao i sezona pravljenja ajvara u Strumici. Brda crvenih paprika, ispečenih, popucale i nabrane kože, tiska se u plastičnim vrećama, da bi ih dan kasnije odrali, samleli, utopili u ulju i ponovo pržili i pekli dok ih ulje ne primi u svoje okrilje. Koja je to patnja!!!!

Neko pomen'o disnator?! Kožurine, švargle...


De, te paprike sa strane, ne smetaj...

Uf...sad kad prodje smena, ima da trcim do kuce i o'ma se cvaraka dohvatim.

Samo nemo'te da pokoljete familiju.

Da je meni, k'o Hiddenu, s krmačom familija uspoređena, teže bih reči koristio.

Jel' ti to meni nešto ili tek tako lupetaš?

Kimura darling, uz najbolju volju ne mogu da se setim koja je moja priča, al' pouzdano znam kada Boban objavi autore da ću se setiti. Uvek se baš tada  setim. Ljudski um je lavirint sa više izlaza i jednom stazom kojom Tigar hodi; takođe sa mnogo tamnih čorsokaka u kojima vrebaju nedokučive misterije 

Quote from: kimura on 22-12-2012, 12:55:16
Mandragora, sad mi je jasno da ti skrivaš prave rogove ispod te kapice
Slažem se da je priča o hećimu i orozu predvidljiva (pa šta?) i da bi se moglo bez poslednje račenice, ali stvarno ne mogu da zamislim šta bi za tebe bio jači kraj - od smrti ? U ovakvoj priči ? Pa ovde nije priklan čak ni petao-oroz!

A da je oroz priklao hećima? Svinjokolj ne bi bio prikladan.

Quote from: Jevtropijevićka on 22-12-2012, 13:59:57
Obora motivski podseća - i to izrazito, svinjokoljem, ljudokoljem i incestom - na jednu priču iz Anomalije, Čarlijev svinjac, ali je Svinjac mnogo bolji. Ne, preformulisaću, Obora je loša priča, Čarlijev svinjac dobra. Preporučujem da se uporede.   

Prvi deo Obore se još nekako i drži, mada je u pitanju banalna analogija. Bolje bi bilo da je pisac izbegao direktne asocijacije. Drugi deo je još gori jer je priča prerasla u besmisleni obračun s nekim ko ne može da se brani, sasvim na nivou pisanja u žutoj štampi.
Priči najviše nedostaje poigravanje, to je ono što daje vrednost.

Izvinjavam se ako upadam, ali nikad se ne zna kad će gospodari mreže da me iseku. Ovo još nisam okačio (da me scallop ne zeza za "lepljenje"), pa da ne ostanem dužan.

04 — BUĐENJE ZMAJA Zanimljiva je ideja sa ,,razapinjanjem zmaja", uznemiravajuća slika. To nikako nemoj da ,,baciš". Međutim, priča je konfuzna pošto ima previše koječega, i meni je to često problem, pa ako pažljivo odabereš šta treba da se ukloni, a šta ne, mnogo bi bilo jasnije. Sinula bi, umivena, pokazala sasvim novo lice. Nije loša zamisao kraja, ali, opet, bio bi ubedljiviji da je radnja pre njega jasnija.

05. Snova smo prah= dream within a dream, reče Po? Startna zamisao nije loša. Postavka epsko-fantastične priče, ili možda sinopsis za takav roman i baš zato neke reči  žuljaju; "ribice", "patuljčići" (valjda patuljci nisu dovoljno mali),"tinejdžerke", "parapsihološke", "živuljke"... E sad, tu je i erotika, ali šta tu smeta- "Izula sam štikle i nastavila bosa"-bile su zabodene u  noge?, "najperverznije želje"-kuku mene, sramota me da komentarišem.
Malo slovo (bolesni mesec) i pogrešni razmaci ukazuju na novog autora. Bez obzira da li je to urađeno slučajno, ili namerno, plafon priče je poljubac dve žene, a to se odavno otrcalo ("danas se čak ni klici više ne igraju partizana", valjda ih je koječime zatrpao internet).

Mandragora.... imam problem s razumijevanjem tvojih komentara. I nije to prvi put.  Ako ga drugi nemaju, onda je valjda problem u meni.

Izgleda da još jedino za priču "Snova smo prah" nisam ništa napisao. Bolje da ništa ne napišem. Mogu i ja da se umorim kao pisac te priče posle 4,5Kk. Kao da je zalutao, pa odustao.

I da se nadovezem, fantastika je takav zanr u kojem je danas vrlo tesko napraviti nesto originalno, nikad videno. U sto god da se taknes, vec je netko to napisao, ili snimio film. Ako tako gledamo, otrcanosti i istrosenosti ima gotovo na svakom koraku.
Sto se tice poljupca dvije zene, ne znam kako bi to ikome moglo biti dosadno i ofucano. Pricu je napisao pocetnik, ima hrpetinu gresaka, ali nije ni vise ni manje kliseizirana nego sto su to uradlil ostali radionicari u svojim stilski dotjeranijim uradcima u kojima su te iste, vec videne ideje samo dobro zamaskirane.

Negde sam čuo da postoji tvrdnja da su sve priče ovog sveta već ispričane.
Štos je u tome da treba naći način da se one ispričaju na novi, još neviđeni način.

Ja sam glasala za ove tri:


Katanačo i žuta štampa - 2 poena. Nisam baš poznavalac fudbala te, da mi nije rečeno, ne bih znala da su svi pobrojani. To što sam nekoliko njih prepoznala nije mi puno značilo niti išta pokvarilo. Dopada mi se atmosfera i stil pripovedanja, zajebancija (ne znam da li je bila namera) i satira.
U ovoj priči imamo konkretno prikazano nasledstvo. Meni dobra priča i nema ničega što mi specijalno smeta.


Hećim i petao - 1. Zaokružena je i ima nekoliko finih slika, naročito u prvom delu priče, koje su mi bile dovoljne da mi zaokupe pažnju. Samo pripovedanje me nije baš oduševilo, a što se priča više bližila kraju čini mi se da nam se autor gubio. Kraj mi se nikako ne dopada.


Poslednji Knežević - 1. Za ovu sam glasala jer sam morala da odaberem još jednu. Satirična ideja mi je simpa, ali mi je sama izvedba prilično jednostavna, dijalozi pomalo neubedljivi, a sam kraj loš.




Što se tiče ideja, često ih pominjemo ovde pa i nagrađujemo glasom neke priče samo zbog dobre ideje iako je izvedba loša, verovatno misleći da ako neko ima dobre ideje i maštu ostalo će lako savladati.

Ono što se ponavlja je taj ljigavi odnos prema sadržaju.

Valjalo bi da to i obrazložite. Koristilo bi.

Kobno nasleđe – Nešto me držalo za tu priču a šta, ne bih znao da kažem.  To mi je uvek nedokučivo, ali lako uvidim šta me mori prilikom čitanja.
Priča nije kompletna i dosta je osakaćena a čitaoc je uskraćen za mnogo toga. Zatim, imamo višak reči koje ne trebaju i koje ruže priču a koje su na ivici pleonazama što nijednoj priči ne godi. Govori o nemarnosti autora da distancirano sagleda svoj uradak.
Ova priča mi je očiti primer napora autora da oslika slike koje je zamislio a ne da ih napiše.
Autor  u prvom pasusu spominje ,,celo stado ovaca" i ,,bujnu zelenu travu"
Dovoljno je ,,stado ovaca" koje nije brojčano definisano. Da je napisao ,,pola stada" ili ,,frtalj stada", slika bi bila ista. Opet bi bilo stado a trava je uvek zelena dok se ne naznači drugačije.
Ne ulazim u sitna crevca, nisam sklon tome ali na navedenom (i ne samo tome) sam se spotakao.

Poslednji Knežević – šta da dodam što nije rečeno sem lične impresije; Prvo sam pomislio – aha, neko se zajebava na račun Poslednjeg Srbina a kada sam završio čitanje dodao sam –vrlo korektno i dobronamerno.
Sama priča ima nepotrebnosti, insistiranje na banalnim stvarima koje nisu u funkciji priče i koje ne trebaju da budu tu. Optimizacija bi dala lep rezultat.

Katančo i žuta štampa – vrlo ambiciozno zamišljeno i autoru čestitke na pokušaju da savlada izazov. Međutim, kod mene nije uspeo, nisam ambiciozan čitalac, priča mi zahteva previše angažovanosti a zauzvrat ne daje skoro ništa.

  Trofički obračun – ova fantazmagorija mi se mnogo dopala. Lepo pripovedanje, klizi kao po loju. Nemam neki zamerki sem na startnu poziciju. Voleo bih kada Boban objavi autore da mi isti objasni da li restoran ima dodatnu simboliku ili se autor zadovoljio primarnom namenom mesta.

Obora: Poslednja generacija – Uh jebote, šta ovo bi? Mi je bila prva misao nakon čitanja a i sada. Hidden je dao lepu komparaciju priče al' kako da priču sagledam iz tog ugla kada je ostavila snažan dojam na mene? Ne mislim na neki umetnički ili literarni, nego onako, bukvalno. Rečenice mi još odzvanjaju glavom, sreća ne i slike. Odmah sam se setio francuskog filma ,,Martyrs"; slešeraj u funkciji priče, ne samo radi samog klanja. Autor ima jak izraz, slike lepo kanališe i očito uživa u horor pisaniji. Pomalo fantazmagorično, naročito na kraju. Nakon dobranog šokiranja, sledi novi. Brat sestru pa nije sestra nego brat! Cirkus kolorado i španska serija u horor maniru sasvim pristojnog  pripovedanja. 

Šta je ljigav odnos prema sadržaju? Obična želja da se nešto ispriča. Svako ima ponešto da ispriča. Pitanje je kako to učiniti da bude prijemčivo, čak i kad je u pitanju stereotipna priča.

Pisac ne sme da bude u funkciji pripovedanja. Daleko bilo. Pisac treba da zna da obuzda tu želju, da se poigra pričom, da ne izusti i ne saspe odmah sve odjednom.
Ako priča ima jednostavan, trik završetak, to ne sme da se nasluti na pola priče. Kao, recimo, u Poslednjem Kneževiću. Tu se kraj naslućuje već od polovine, a to je tipičan trik-kraj, vic, i od tog momenta priča gubi na snazi jer se mehanički dovršava.

Isto važi za pripovedanje gde je cilj da se nabace određene slike - određeni sadržaj koji je autoru na neki način bitan, ali čitaocu je to obično opisivanje bez ikakve unutarnje dinamike, jer slike nisu u dinamičkom kontekstu. Možda će nekom i da se dopadne što neko nekom odseca glavu satarom, ali to nije u funkciji priče već cilja na emotivni doživljaj čitalaca.

Aj još jednom, ukratko:

Sadržaj priče nije sredstvo pripovedanja. Igranje rečima bez naročite funkcije, ulepšavanje pridevima, objašnjavanje ovoga ili onoga, opisivanja bez naročite funkcije, itd - nisu sredstva pripovedanja.

Sredstva pripovedanja su: ritam, poigravanje smislom, provokacija, zavođenje, tempo i tempiranje (tajming), podvala, navlačenje, saspens, promena ritma, itd.

Jel' može ukratkije?

Može moronskije.

Pa, 'ajde, onda.