ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Je l' je to Džek rekao "torta"? 

Hey Angie! U priči "Marija" treća osoba je starica na štakama, ili možda svi oni od kojih se krije istina. Međutim, mi ovo drugo možemo da naslutimo pošto je takav zadatak. Da je u samoj priči prikazano kako se tužna sudba junaka krije od nekog određenog, a na kraju se ispostavi da su u pitanju svi, priča bi imala daleko veću težinu. A ovako:

12-Marija. Nije loše. Lepa priča o usamljenosti i skrivanju iste. Fantastika je postignuta osmišljavanjem okoliša, ali nije u funkciji priče.

Džone, evo o "onoj" šta sam zabeležio.

6-Seks, laži i laži. He, he, ,,Wragolan-bez-dede", he, he. Super je ovo smišljeno, tj. način na koji je napisano. Nego isteraše mi oči asocijacijacije na to šta će da se desi (Vatrena, vatrogasac). Nema fantastike, ali kakav je ovo potencijal? Zamislite kada bi čitav roman bio napisan na ovaj način i u ovom duhu. Nesreće se ređaju jedna za drugom, neko počinje da istražuje takođe putem četa, za sve je odgovoran jedan broj...Ko zna gde bi to moglo da dovede?  Molim autora da razmisli o ovoj ideji. Vidi se da on to može da izvede uz puno sjajnih ludijanja.

11-Pisac nepoznatog dela i Higsov bozon. Brilijantno! Komično, maštovito i vešto!

Saturnice: glasanje nije obavezno, komentarisanje nije obavezno. Ništa na Radionici nije obavezno - jeste poželjno glasati jer time pružaš povratnu reakciju, a komentarima najviše pomažeš sebi jer kroz njih učiš, ali nisi u obavezi ni da glasaš ni da komentarišeš. 

Ovde opet neki kung-fu fight. Izvinjavam se što upadoh. A da se svi vi što ste tako lepo posvađani nađete oči u oči i to na nekom vašaru pa da jedni drugima pružite po mali prst? Ne kažu džabe:"kupus i pečenje slatko pomirenje". Uopšte se ne zajebavam. Ovo provereno pali. A uz navedeno ide obavezno i 

Ne spajaj nespojivo Dragun. Bolje se bavi pričama, bezbolnije je.

Seks, laži i laži me je nasmejala  . Vidi se da autor ima iskustva sa pričaonicama - vrlo autentično. Opet, nije fantastika. A nije da o trećoj osobi ništa ne znamo - to je vatrogasac Steva iz Borče, opsednut golotinjom. Ne bih ni želela da znam više . Roman u ovom stilu bi bio, hm, zanimljiv.

Quote from: Mandragora Dragon on 16-01-2013, 13:43:49
Ovde opet neki kung-fu fight. Izvinjavam se što upadoh. A da se svi vi što ste tako lepo posvađani nađete oči u oči i to na nekom vašaru pa da jedni drugima pružite po mali prst? Ne kažu džabe:"kupus i pečenje slatko pomirenje". Uopšte se ne zajebavam. Ovo provereno pali. A uz navedeno ide obavezno i 

Sa Stipanom sam se video dva puta, pričali, pili, zezali se. Tada je uvideo kako može iskoristiti druge. Jednostavno, sa nekima ne vredi.
Što se tiče vašara, neki nisu ni za to, a u štalu ne ulazim, makar i prst pokazao. Onaj srednji.

Ako plaćaš kupus i pečenje, rado ću da ga pojedem. Uz pivo, podrazumeva se. 

Sad, dosta o tome. Videću večeras da bacim koji komentar.

Quote from: angel011 on 16-01-2013, 13:41:50
Saturnice: glasanje nije obavezno, komentarisanje nije obavezno. Ništa na Radionici nije obavezno - jeste poželjno glasati jer time pružaš povratnu reakciju, a komentarima najviše pomažeš sebi jer kroz njih učiš, ali nisi u obavezi ni da glasaš ni da komentarišeš. 

Bilo bi dobro da je!Samo tako se uči, da te se prislili da izrečeš svoje mišljenje i onda kada ne želiš, da glasaš i kad misliš da nemaš za koga. Ovako, gotovo da ispada kako možeš i glasove i komentare objesiti mačku o rep.

''Seks, laži i laži'' je vic. Nasmejala sam se, ali ne mogu to da smatram za priču. Ne mogu da kažem ni da to nije moja šolja čaja, pošto za čaj ne marim, volim samo kafu.
''Higsov bozon''mi je favorit. Duhovito je, nasmejalo me, a jeste priča. Posebno mi se dopalo to što nemamo klasične junake. Originalno.

Quote from: Angie on 16-01-2013, 13:52:09
Seks, laži i laži me je nasmejala  . Vidi se da autor ima iskustva sa pričaonicama - vrlo autentično. Opet, nije fantastika. A nije da o trećoj osobi ništa ne znamo - to je vatrogasac Steva iz Borče, opsednut golotinjom. Ne bih ni želela da znam više . Roman u ovom stilu bi bio, hm, zanimljiv.

Ali, ali... imam utisak da nije tako, tj. vatrogasac nije treća osoba, a ni Vatrena nije žena koja laže 

Eh, Saturnice! Bog ne koristi svoju silu da bi nas primorao na ispravno postupanje, pa eto - neće ni administrator.
A ti, ako misliš da treba da se glasa i komentariše, kao što i ja mislim, momim te radi tako i ubuduće.

Seks, laži i laži po meni nije priča, nego kopi past sa nekog imaginarnog četa.
Sve to je mogao narator da pripoveda. Čak bi jače bilo da je pisana iz prvog lica jednog od protagonista.

Ovako mi deluje baš nedorađeno, gomila nabacanih dijaloga. Ne nazire se trud autora, volja da se nešto oblikuje, prezentuje na lep način.
Ovakav način pisanja je najlakši, može svako, nema tu kredibiliteta a što bi rekao Scallop, već viđeno hiljadu puta u nekim filmovima i tv serijama.   

Quote from: D. on 16-01-2013, 13:14:38
Nisam glasala iz protesta zbog pravljenja tabela "radioničara godine".

Posledično, ni priče nisam pročitala sa pažnjom.

Kakve to veze ima s Radioničarom godine? Mi smo tvoju priču pročitali s naročitom pažnjom. I to svi do jednog. Velika većina je i glasala.
Razlog ti s toga ne može biti uvažen. Nađi jači argument.

Quote from: kimura on 16-01-2013, 14:08:09
Eh, Saturnice! Bog ne koristi svoju silu da bi nas primorao na ispravno postupanje, pa eto - neće ni administrator.
A ti, ako misliš da treba da se glasa i komentariše, kao što i ja mislim, momim te radi tako i ubuduće.

Dobro.

Quote from: saturnica on 16-01-2013, 14:11:34

Quote from: D. on 16-01-2013, 13:14:38
Nisam glasala iz protesta zbog pravljenja tabela "radioničara godine".

Posledično, ni priče nisam pročitala sa pažnjom.

Kakve to veze ima s Radioničarom godine? Mi smo tvoju priču pročitali s naročitom pažnjom. I to svi do jednog. Velika većina je i glasala.
Razlog ti s toga ne može biti uvažen. Nađi jači argument.

To je zato što je radioničar godine Džek a ne neko iz kruga posvećenih

Quote from: Džek svih zanata on 16-01-2013, 14:09:07
Seks, laži i laži po meni nije priča, nego kopi past sa nekog imaginarnog četa.
Sve to je mogao narator da pripoveda. Čak bi jače bilo da je pisana iz prvog lica jednog od protagonista.

Ovako mi deluje baš nedorađeno, gomila nabacanih dijaloga. Ne nazire se trud autora, volja da se nešto oblikuje, prezentuje na lep način.
Ovakav način pisanja je najlakši, može svako, nema tu kredibiliteta a što bi rekao Scallop, već viđeno hiljadu puta u nekim filmovima i tv serijama.   

Нећу сад питати а у којим је то филмовима и серијама виђено,  већ једна опаска: СЛЛ може да функционише искључиво као писано дело, ако би био приказан у неком другом облику, изгубио би се гимик који има. Зато је ово најзанимљивија прича, може се посматрати из две перспективе - форме којом је презентована и суштине, саме приче, која је... онако. И не бих се сложио да је овакав начин писања најлакши, најлакше је препричати епизоду неке серије; рецимо "Чувара плаже", пошто су "Преваранти" ипак тврђи орах и непреносиви у текст.

Govorim iz ličnog iskustva i subjektivnog stava; meni dijalozi ne predstavljaju problem, vrlo lako ih pišem, a gledao sam dosta filmova gde se preko četa ugovara seks pa bude svašta na kraju, od horora, prevare, ubistva i ako je hepi end -fakat seksa

Po meni -deja vu.

Ja ću opet o Mariji. Sad mi se čini da je trebalo na prvo mesto da stavim tu priču. Zašto? Zato što još razmišljam o njoj. Kad me neka priča toliko zakači i traje, onda je to nešto jako dobro. Protagonista je čovek koji žuri, gatara je žena koja laže, a Marija je osoba o kojoj nismo saznali ništa. Ova priča, sa malo doterivanja, sigurno bi bila moj kandidat za izbor priča godine, ako Boban konačno shvati gde je ishodište i uslov postojanja dobre radionice. Za pet dana sam kod kuće i onda ćemo imati razgovor vizavi-prekoputa.


Nisam imao nameru već da komentarišem "Seks, laži i laži", ali pažnja i neki komentari me na to navode. U regularnom delu praktično nisam ocenio ovaj rad, jer je proćerdao nešto vrlo jako i oblikovao vizuelno neprihvatljivu priču. Oduzeo sam joj od poena i 850 karaktera bačenih na tajming. Za Mandragoru: od ove priče nikad roman, ali bi Loni ili neko drugi izuzetno lako napravio savršenu radio-dramu. Mada, možda je on i napisao ovu priču.


Poruka Saturnici i svima drugima koji u odnosu nekih učesnika prema glasanju vide prekršaj: Ponašanje učesnika Radionice u pisanju, komentarisanju i glasanju je neobavezujuće, ali poželjno. Kako se pojedinci ponašaju više govori o njihovom karakteru nego o Radionici.


Džek i još neki koji svojim međusobnim odnosima brljave postovima po Radionici poručujem da gube moju pažnju i da mi sve manje znače.


Ostalima: Imam utisak da sadašnja postava Radionice postaje vitalnija i to je jedina dobra vest.

Kod ''Pokajnika'' je ideja dobra i ja sam za tu priču glasala, iako mi smeta što autor nije malo proučio vreme, običaje i naravi ljudi o kojima piše. Drugim rečima, priča je sva moderna.
Guba nije bolest koja se baš lako prenosi i brzo širi, tako da o nekom karantinu (tako moderno zamišljenom) ne može biti govora.Da li su sela imala knezove u to vreme ? I još svašta ponešto . . .

Quote from: Džek svih zanata on 16-01-2013, 13:53:17
Sa Stipanom sam se video dva puta, pričali, pili, zezali se. Tada je uvideo kako može iskoristiti druge.

Još jednom : jebo te Stipan.

''Humanitarac'' se držao zadatka, ali nekako isuviše bukvalno. Sama priča nije ništa naročito, ali postoji kod nje nešto što ostavlja utisak : Filipovo proživljavanje ''opasne'' situacije. To je odlično odrađeno.

"Pokajnik" i "Humanitarac" su dobro napisane priče, bez nekih grešaka i za obe sam glasao. Ono šta nije dobro u tim pričama je da su prilično neodgovorile na zadatak, da sam ih za par dana potpuno zaboravio i da sam zbog ovog komentara morao da ih pogledam ponovo.

''Rašomonska seksalica'' mi je sva zbrkana. O čemu se tu uopšte radi?
''Rivotril'' se koristi u lečenju narkomanije, depresije, epilepsije. Ne i za lelečenje zaljubljenosti. Ili ja prosto nemam simpatija za ovakvu ljubavnu poeziju.
I, što reče Savajat, naš jezik obiliuje svakovrsnim slikovitim psovkama, a ''pun govana'' se baš i ne koristi. Meni bi to zasmetalo čak i u prevodu.

Baš me teraš da sve priče iznova čitam. Rivotril priča, tako sam je markirao da zapamtim, nije mnogo odgovorila na zadatak i nije mnogo smisleno napisana. Ali, dok sam je čitao, nešto mi se dopadalo, a sada, na drugo čitanje, mestimično mi je i lepša nego ranije. Kimura, zaboravi na to što je "pun govana", ti amerikanitivi će biti sve češći u našem jeziku i pomisli da će ovakva literatura biti sve češća kod nas, pa i čitaoci će biti spremniji da vole baš ovakvu. Šta ćete onda imati kao primedbu?

Quote from: scallop on 16-01-2013, 15:56:57
ti amerikanitivi će biti sve češći u našem jeziku i pomisli da će ovakva literatura biti sve češća kod nas

Nadam se da neće.
Kao što rekoh, priča nije po mom ukusu. Nisam u stanju da se uživim u emocije koje ona nosi.

Bife ,,Cer" – dobre rečenice, dobar pripovjedački stil, i bila bi to odlična priča da me u nekom trenutku i to već u samom početku nije podsjetila na bezbroj puta viđeno i pročitano. Vremeplov, vraćanje u prošlosti, ulazak u uvijek istu kavanu, vožnja uvijek istom cestom, moglo je biti i stiskanje budilice u krevetu i buđenje u uvijek istom danu... ( ima tu sličnosti i sa onom Džekovom iz Torte)... ali zato nema novine, osim što je priča takva kakva je solidno ispričana. Ipak mi se učinila, u odnosu na druge, da odskače snagom pripovijedanja. Odlična i mračna atmosfera. Pogotovo onaj dio s karanfilima i grobljem. To mi se naročito dopalo.
Što se tiče odrađivanja zadataka, da ne cjepidlačim, kelnerica Cana laže s ciljem da glavnom junaku odmogne put do cilja, nepoznati lik pomaže glavnom junaku da se sjeti gdje mora da ide da bi ispravio grešku iz prošlosti. Nemam nekih zamjerki na odrađivanje zadatka. Mene je u njoj najviše zasmeta već viđeno.

Priču Bife "Cer" sam rangirao kao najbolju u mesecu. Teška srca. Ovaj autor nas opasno zajebava dobrim rukopisom, šablonom i apsurdnim tvrdnjama. Kad se pojavnimo voleo bih da dobijem odgovor na pitanje: "Kakve veze ima bife "Cer" sa zemljotresom u Bukureštu?" Ta nekompatibilnost toka priče i završnice je ono na šta je ukazivao Kufer - zaključak priče mora da ima vezu sa radnjom priče i u njemu ne sme biti objašnjavanja priče.

Od zemljotresa u Bukureštu efektniji bi bio običan požar u toj i toj ulici, na primer. Ili neka druga izdaja. Detalj sa grobljem i cvećem se i meni dopao.

Mislim da je to oko Bukurešta smišljeno i sa određenom namerom koju ne mogu da dokučim; valjda će se autor oglasiti po tom pitanju.

A šta kažete za ''Vezu''? Ja sam se sve nadala nekom originalnom rešenju na kraju, kad ono - ništa.

Sama priča je vodila tom kraju, neko je morao da nastrada i nemam problem sa tim. Ne kažem da se nije mogao smisliti orginalniji finiš, nedostatak efektivnog pančlajna je evidentan, ali mene više žulja motiv nepoznatog.

Nepoznat čovek - nepozanat motiv. Lažljiva žena laže, sumnjičavi muškarac sumnja, pa što da ovaj treći tajanstveni ne ostane tajanstven do kraja ? 
Sad bi me stvarno iznenadilo jedino saznanje da je ovu priču pisala žena.

Pazi, u zadatku nije navedeno da nepoznati mora da ima nepoznat motiv. On bi isto tako ostao nepoznat, ni sekundu ništa ne bi o njemu saznali, da znamo njegov motiv.

Priča funkcioniše, donekle, u granicama zadatka i radionice, ali van toga, mrka kapa.



Centar za palijativnu negu "Sagittarius" – Po meni, najveći nedostatak ove priče (uz uvažavanje već spomenutih) je neuverljivost protagonista. Nikako da se identifikujem sa nekim.
Konkretno, evo na šta mislim:

,,Марко, зашто бринеш, видиш да су јавила да постоји свега десет посто шанси да метеорит удари о Месец", одговорила је женска прилика у средњем кревету, која се представљала као Лола.
,,Опет причаш неистине, ја јесам на самрти, али још увек савршено чујем. Последњи пут си говорила како си била Титова љубавница, све до његове смрти 1989. године, а пре тога, како си глумила у најгледанијем кинеском филму свих времена, а истина је да си глумица осредњих квалитета за коју једва ико да је и чуо", одбруси јој Марко уз тежак уздах.

Ljudi na samrti sigurno ne komuniciraju o nečemu na takav način. Suvišna objašnjenja u upravnom daju likovima plastični karakter, kao da pripoveda narator kroz njih a ne oni.

Moj prethodni post je bio polušala, Tigre! Čudno je da ti to nisi primetio.
Slažem se da su samrtnici iz prve priče skroz neuverljivi. Kao i sve ostalo.
Ipak, ova priča mi je bila nekako simpatična, ne umem baš da objasnim zašto. Verovatno su u pitanju slične emocije kao kod ljudi koji su glasali za ''Rašomonsku seksalicu''.
Ipak, razočaralo me što na treće pitanje zagonetnog bića nije dat odgovor tipa : ''ne diraj ovaj svet zato što ga mi voooolimo!''

Tek tada bi priča bila bljak, više kao priča za decu.

Nisam skontao da se zezaš, jebte, pomozite mi malo da ostanem ozbiljan

Whatever that hurts.

02-Još sam mali
Dobra ideja i duhovito na momente, ali nije mi nešto. Moglo je to da se začini, zakuva i prolkjuča. U rečenici: ,,Trebalo je nešto da završim u prethodnom a sada ne mogu." nedostaje ispred ,,Nervira me to što je..." da bi imala smisla i to bez boldovanog ,,je".

07-Pokajnik
Priča je fino počela i ima tu svašta. Da čovek ne poveruje šta je sve stalo u ovih šest hiljada: i ko je Mitar, šta je bio, a šta postao, i ko je Dušica, i ko je Sneško, i kakav je knez, i od čega selo ima prihode. Bez ovog zadnjeg je sigurno moglo. Zahvaljujući veštom vođenju priče nema davljenja, tj. ima dosta objašnjavanja, ali su se ona uklopila i ne smetaju.  Međutim, tako je otišao i prostor za manevrisanje, a i zbog drugih stvari: npr. Mitar se okrenuo-nema nikoga, Mitar se okrenuo-tu je Dušica, nabrajanje bilja dva puta, plaćeni zvekani što vitlaju....Tako se radnja svela na ovo malo. Onda, Dušica bi bila lepa da nema onih očiju-kakvih očiju? U tom trenutku je bilo važno da se to kaže. Oči su posle žućkaste, pa svetle-tako obično kažemo kada su oči plave, ili zelene. Onda, ako je mladi Mitar zaštićen od Dušičinih čari, šta mu je trebalo da se petlja sa njom? Koji je motiv? Reč ,,surla" nije najsrećnije izabrana.  Tako dođosmo do kraja koji mi nije bio upečatljiv.


E sad. Nije problem u izboru boljke. Grdan je bio strah od lepre. Vidi samo "Letopise Tomasa Kovenanta, nevernika". 

Džek, pa ja sam Teletebis, zar nisam to već napisala?

Mandragora, lepra užasava i danas, ali nije kuga da se lako prenosi. Postoji divna moderna (uslovno rečeno moderna) priča Grejema Grina na tu temu (guba) ''San o čudnoj zemlji''. Toplo preporučujem svakom ko nije čitao.

Kad je bio zemljotres u Bukureštu, 'tela keva da me bije. Isprva mislila da to ja, namerno, tresem švecin krevetac (ganjao sam neke autiće ispod, mislim). Retko mi je verovala (ko zna zašto  ), pogotovo kad bih kazao: "Nisam, stvarno!". Tad me spasilo što je i luster zahajkao.
Izjutro smo, drugari i ja, turali prst u rascep gde je zgrada pukla.


Da prostite na digresiji, nastav'te sa radom.

Oko "namerno" ne trebaju ti zapete. Vrati ih tamo odakle si ih uzeo.

Sutra nastavljam s komentatorakim aktivnostima. Problemi s internetom cijelo popodne.

Прочитао "Покајника". Прича је очигледно добро прочешљана и то је за сваку похвалу, неко се ако ништа друго бар потрудио да не буде много брљотина осим већ негде споменуте сурле и једне реченице која звучи као да ју је пандур написао: "U uglu sobe stajala je ženska osoba zlatne kose." А иначе, што би рекли браћа Новозеланђани, све је овде out of time and place, ово се као догађа у прошлости, а нимало се не осећа да је тако, Душица час прича као модерна риба час убацује архаизме, рецимо: ,,Ih, kakav si", па нешто касније "Pedeset ti je leta a griva crna k'o gavran." А одмах пре тога "Toliko si okrutan da nemam reči". Дијалози разбијају утисак прошлости, лепра јесте одбојна болест и оболели су били одвајани, али инкубација уме да буде веома дуга, тако да цела фрка због лепре + дијалози показују да се аутор није припремио. Неубедљиво.

Али највећи проблем је равно приповедање. Душица је да л' вила да л' вештица, то нам није откривено, али femme fatale јесте сигурно, убише се силни сељаци око ње, али она проблема чак и у та давна времена - као да због тога нема. А Митар је и даље гарав, те је ришћанин те је вештац, у тајном је дилу с овом фаталном, ал' после толико времена и уплаћивања донација прљаво зарађених, тео би да је зајебе, али оно на крају није антиклимакс, оно је тачка Б дужи која је почела тачком А кад је ноћ пала. А између је бла бла бла бла бла... И крај. Трт милојка. Жали боже труда око ликова кад све звучи шупље.

Ал зато, "Марија" има бар један извајан лик. Мислим да је Скалоп написао да му је оставила снажан утисак и јесте, нема шта. Дакле, ту постоји лик, лагано му се додају слојеви и онај обрт на крају баш лепо леже. Нисам читао много радионичарских прича које без патетике ударе, а овде је то добро урађено јер пре тог краја немамо много симпатија према смореном папучарском лику, кад оно... Међутим, имам питање. Како комшиница која кења због мириса цимета мисли да жена постоји, а није је никад видела? Можда овај повремено подмеће неку жену, али то ми је мало чудно, такве радознале бабе гурају нос свугде, те неће да се распитају око комшинице која трпа цимет ко блесава али не излази из куће.

Прича тражи уредничку руку, приповедање се повремено губи у слабим описима (какве су то охохо снажне божићне поруке с телевизора на коме вриште рекламе?), а уз нешто дораде, попуњавања рупа, избацивања вишкова... било би ово сасвим океј, с тим да прича не оде прешироко, да не постане предугачка. Изгледа ми као да аутор (још?) није у стању да дуже "држи дизгине" приповедања, а и за ову тему и овај лик нема неке потребе за тиме.

Misterija je mnogo jednostavnija. Ako uspeva sve da obmane gradeći godinama fiktivnu vezu za svoju okolinu, ne mora da podmeće žene. Dovoljno je da podmetne cimet.

Сад видим да је Сатурница већ написала за лепру. Прелетео сам преко досадашњих коментара док нисам прочитао неке приче, па нисам видео. Вероватно тога има још, али тако му је то.

[quote author=Джон Рейнольдс link=topic=11938.msg485493#msg485493 date=1358375

Како комшиница која кења због мириса цимета мисли да жена постоји, а није је никад видела? Можда овај повремено подмеће неку жену, али то ми је мало чудно, такве радознале бабе гурају нос свугде, те неће да се распитају око комшинице која трпа цимет ко блесава али не излази из куће.
[/quote]

Komšinica je stara i bolesna (to se naglašava), a možda nije radoznala. Ili ne živi dugo u toj zgragi. Ili naš usamljeni junak i ''Marija'' ne žive dugo tu, štagod!
Džone, baš si cepidlaka!

У згради живе као комшије најмање годину дана и баба памти да се осећало и пре тих годину дана. Ако неко толико гура нос, очекујем да примети и да Марија не излази из стана. И још којешта, не само зачине око празника.

Па овај лик ставља освеживач с мирисом зачина знајући да ће баба то нањушити!

Svaka zgrada ima svoju "baba špijunku" kako je moja ćerka zvala našu. Da, te babe su znale sve, bile brze kao mungos i teško ih je bilo obmanuti, jer ne stigneš zatvoriti vrata pre nego što ona prođe kraj njih. Ipak, naša baba špijunka nije znala masu stvari o nama.


Džone, piči dalje nema razloga biti picajzla za svaku sitnicu. Ovo su sirove priče i trebaće im još zaprška, začini, a moguće je i mesa. Boban je uvek bio za to da ako se neka priča oceni kao izuzetno dobra, ali da joj fali par strana, onda da to bude dorada priče.

Па ја и рекох да би "Марију" вредело дорадити. Наводим пример шта.

Ja bih drugačije odradila ono sa gatarom. Kvari priču.

Videćemo kako si ti odradila svoju priču. Oko "Marije" ćemo popričati za par dana kad Boban objavi autore. Ja još nisam komentarisao tri priče. Uvek mi je složeno šta poručiti piscima najslabijih priča. "Hedvigova audicija..." je već imala komentare koji nisu prijali. Kao i za "Tortu", smeta kad je horor isciman, pa čak i kad je pisac vrlo pismen. Mada ta priča ima zanimljivo imenovanog protagonistu Ken Dija, ništa u njoj nije uverljivo. Može ta davno "unesrećena" da se sveti svom zlotvoru na dvesta strana, ja joj ne bih poverovao.

A da piscima najslabijih priča kažete šta smatrate slabim ? Na najjednostavniji način.