ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Nema pojma Stipan, on to na osećaj radi; Džekonjo, o'š ja da ti objasnim zašto si po meni neželjenji traktorista?

Da li sam ovde željen ili ne apsolutno me boli briga; navikao se na prozivke i oguglao na to. Pomalo teško padne kada ti to veli čovek sa kojim si nešto radio, pio i družio se, ali nauk više. 

Može tebe da boli, ili ne. Ali kad te ja isprozivam neće više niko sa Sagite od tebe oraj da uzme. Ćuti, pametniji si takav, piši te tvoje pobedničke priče, i miruj.

Koju sam VAM ja to temu spamovao Džek?
Koliko se sećam u "Torti" su i dve moje priče.

A ako hoćeš pošteno, pre nego što sam počeo da ti na primitivizam odgovaram primitivizmom, lepo sam te opomenuo da prestaneš.
Ako ne na osnovu naših stavova, onda na osnovu nekadašnjeg prijateljstva. Sećaš li se šta si odgovorio?
"ODJEBANDUS" je bio tvoj odgovor. E, tako.
Tek toliko da mi tu ne glumiš nevinašce

Na pogrešnom ste topiku. Možete li da pređete na http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,11971.0.html ?

Neee! Džek ište pljusku, zašto mu je pred ljudima uskratiti.

Editovao post, Angel je u pravu, pravac deponija pa tamo neka oni što izgaraju od želje za prozivkom ispune svoj merak.

Quote from: Džek svih zanata on 30-01-2013, 19:26:27
Editovao post, Angel je u pravu, pravac deponija pa tamo neka oni što izgaraju od želje za prozivkom ispune svoj merak.

Znači želiš da objavim zašto si ti za mene minorni i neželjeni traktorista? Posle toga nema natrag, ti bi na deponiju, a ja da ljudi znaju.

Meni je dovoljno da znam tvoje mišljenje o meni. Zašto je to tako me ne interesuje, čuo sam milion puta. Ako nekog zanima, javiće se već pa se razvali od miline.

Hvala na podsećanju. Pa pa.

Ne, neznaš. Ne sećaš se jer si bio pijan. Dovoljno sam o tebi od tebe čuo.

http://www.trablmejker.com/whatsup.php?news_cat=6&news=5449

Quote"Kako sam ubio ljubav" napokon pred nama

Za ljubav je potrebno vreme. Dani i meseci da do nje dođe. I strpljenje. Danima i mesecima da se ona očuva. Samo sekunda nepažnje je dovoljna da se ubije. A kad umre, pišu se priče o tome...

Mi smo sve vaše priče o ljubavi koje više nema skupili u jednu knjigu i nazvali je "Kako sam ubio ljubav". Ovih dana, zbirka je konačno ugledala svetlost dana.
Da bismo se setili cele priče, moramo da zavirimo u prošlost. I to skoro godinu dana od ovog trenutka. Sada već dalekog 2. februara prošle godine UG Trablmejker pokrenuo je konkurs za kratku priču pod nazivom "Kako sam ubio ljubav". Pozvali smo vas tada da nam šaljete priče svih žanrova, u kojima ćete napisati nešto o svom zločinu nad ljubavlju. I jeste...

Zadovoljstvo i ponos nam je da kažemo da se, na konkurs koji je trajao tri meseca, prijavilo 265 autora iz regiona i sveta. Mailovi su stizali iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Francuske, Nemačke, Kanade...




Na žalost, imena autora i njihovih dela bilo je previše za jednu knjigu pa smo taj broj morali da svedemo na 51 priču od 49 autora.
Ovom prilikom čestitamo sledećim Trablmejkerima čije su priče ušle u zbirku:


Aleksandar Nikolić
Ana Jovanović
Andrea Vulić
Anika Tesla
Boro Petković
Branko Lučić
Danijel Radočaj
Darija Marković
Darko Tripković
Dejan Janjić
Dejan Mirković
Dragana Đurković Tošić
Dragana Ranđelović
Henrieta Barbarić
Igor Braca Damnjanović DIB
Igor Rems, Susret
Ismar Sarajlić
Iva Tkalec
Ivan Mijailović
Ivana Dragin
Jasmina Malešević
Jelena Štetić
Julija Dukić
Julijana Dobrašinović
Karolina Bjelić
Kodrat Majović
Ksenija Kušec
Ladislav Babić
Luka Dojčilović
Miloš Milekić
Miloš Živanović
Mirjana Zarić
Nataša Karić-Vidović
Nataša Stanić
Nebojša Starčević
Nikola Pejaković
Petar Stanojević
Radovan Pavlović
Sara Mladenović
Silvija Petak Stražmešter
Siniša Matijević
Slavko Gusak
Slavoljub Vuković
Srđan Miljević
Stevan Šarčević
Stipe Bulić
Valentina Petrović
Zoran Doderović
Željko Kirćanski


Svim ostalim autorima se zahvaljujemo na neverovatnom odzivu i neverovatnim pričama i pozivamo vas da budete sa nama i kada budemo pokrenuli sledeći konkurs.

Pored autora, zaslužni za to što je knjiga danas ispred nas su i urednici izadanja Tamara Lujak i Nenad Novković koji je zaslužan i za sjajan izgled korica.
Promocija drage nam zbirke, na koju su dobrodošli svi koji nas podržavaju i koje Trablmejker podržava, biće održana 23. februara u KC Grad sa početkom u 19 časova.

Tom prilikom moćićete da kupite svoj primerak knjige koja će se uskoro naći i u našem shopu.

Najlepše reči hvale imamo za naše donatore koji su prepoznali našu težnju da, u vremenu u kome živimo, a koje ne gleda blagonaklono na kreativan rad, uspešno izguramo još jednu priču. Hvala vam što je završena sa srećnim krajem!

Quote from: Džek svih zanata on 30-01-2013, 18:04:10
Neki osuđuju što se skupila ekipa i umesila tortu, a takođe i što je onaj neverovatni Džek radioničar godine. Verujem, sasvim neselektivno.

ah, pa to je drugo. vi ste diletanti. pogotovo džek, radioničar godine samo u svojim vlažnim snovima.


p.s. medovača iz mene govori, ali istinu!

QuoteAleksandar Nikolić
Ana Jovanović
Andrea Vulić
Anika Tesla
Boro Petković
Branko Lučić
Danijel Radočaj
Darija Marković
Darko Tripković
Dejan Janjić
Dejan Mirković
Dragana Đurković Tošić
Dragana Ranđelović
Henrieta Barbarić
Igor Braca Damnjanović DIB
Igor Rems, Susret
Ismar Sarajlić
Iva Tkalec
Ivan Mijailović
Ivana Dragin
Jasmina Malešević
Jelena Štetić
Julija Dukić
Julijana Dobrašinović
Karolina Bjelić
Kodrat Majović
Ksenija Kušec
Ladislav Babić
Luka Dojčilović
Miloš Milekić
Miloš Živanović
Mirjana Zarić
Nataša Karić-Vidović
Nataša Stanić
Nebojša Starčević
Nikola Pejaković
Petar Stanojević
Radovan Pavlović
Sara Mladenović
Silvija Petak Stražmešter
Siniša Matijević
Slavko Gusak
Slavoljub Vuković
Srđan Miljević
Stevan Šarčević
Stipe Bulić
Valentina Petrović
Zoran Doderović
Željko Kirćanski

ne znam dal biste se odavali ili ne, pa ću samo nazdraviti (medovačom), a vi ćete znati ko ste.   

Prosto neprijatno videti, radioničara godine nikad na ovim spiskovima nema...

Aha. Selektivnost od one koja optužuje druge za to. Klasika. Diletanti? Možda, ali i takvi nešto radimo, umesto da provociramo, lažemo i spletkarimo po forumima. Osobina onih koji nemaju svoj život je da se bave tuđim i ne izbijaju Džeka i vlažne snove iz glave

Koliko puta da ponovim, ohrabreni po komandi Stipane, da me konkursi ne interesuju, a? Da mi skribomanija nije svrha života? Znaš sam da mogu bolje od tebe, sam si to priznao svojim osvrtima i pozivanjem na moje ime kod izdavača uprkos što ti nisam to dozvolio, i to te valjda tera na provociranje. Budi bez brige, neće Džek da ti pravi konkurenciju, zasad, a kada bude vremena i volje za to, neće te biti na mapi i ti to znaš.


Za radioničara godine, pa meni to ništa ne znači ali je lepo videti ko se sve i kako nervira zbog toga, mada, činjenica jeste da sam bolji od tebe i tvoje D, iz kruga u krug, pa se zato složno nervirate 

Quote from: Džek svih zanata on 31-01-2013, 08:17:49
Znaš sam da mogu bolje od tebe

Samo ti to pričaj dovoljno često sam sebi, pa ćeš možda jednog dana zaista i poverovati u to.

Ne nasedam. Imate mahanje, profesionalci 

Imaš i ti poljubac, diletant.

Može, u dupe. 

Samo ti sanjaj, perverznjak...

u jednom je razlika: ja sama stojim naspram gomile diletanata.

a ima nešto užasno kukavički u situaciji kada svi napadaju jednog čoveka, bio on diletant ili ne. čak i sodaš ima par branitelja ovde.

stipane, proceni jednom bar situaciju ispravno i prestani da postuješ stvari koje ti ne idu u prilog. ovo što je rekao boban o konkursu, zaista tako zvuči. iz komentara se vidi da su svi to pomislili, a boban je samo rekao naglas. bolje da su odbacili i tvoj rad, nego što su te proglasili najboljim među nepismenima. i prestani da se tako odbojno namećeš postovanjem rezultata kojekavih konkursa, prosto izazivaš reakcije podsmehivanja. pusti da te ljudi sami prepoznaju, ako vrediš.

Quote from: D. on 31-01-2013, 09:37:02
ja sama stojim naspram gomile diletanata.

Што волим кад ми дан почне са смехом! Брља делује још од синоћ!

nije brlja, bre. super stvar!

  Završen je i konkurs za lezbejsku priču koji je organizovala Dragoslava Barzut.
Izabrani su radovi sledećih autorki sa prostora bivše Jugoslavije:.
1. Vesna Lemaić
2. Iva Hlavač
3. Lamija Begagić
4. Lana Bastašić
5. Mima Simić
6. Urška Sterle
7. Jelena Anđelovski
8. Jelica Kiso
9. Olja Savičević Ivančević
10. Olga Dimitrijević
11. Dragoslava Barzut
12. Nataša Sukič
13. Biljana Staković Lori
14. Suzana Tratnik
15. Jasmina Tešanović
16. Jelena Lengold
17. Jasna Žmak
18. Jelena Kerkez
19. Nora Verde
20. Šejla Šehabović
21. Lejla Kalamujić

  Meni se ideja o ovom konkursu dopada jer samo njegovo postojanje Balkan definiše kao prograsivnu sredinu u neku ruku. Plus konkurs nosi i jugoslovenski karakter.

  Jedino što upada u oči, a mislim da je ipak propust, je što nema nijednog muškog autora.
Anomandar Rejk je u našoj radionici toliko ubedljivo napisao lezbo scenu da mi je došlo da se prekrstim kad sam posle objavljivanja imena video da jee reč o muškarcu.
  Kladim se da nijedan muški autor ovde nije ni poslao priču jer je konkurs očigledno reklamiran samo na internim FB grupama i preko mejlova drugarica koje se poznaju.
 
   Mislim da muškarac može da napiše i te kako dobru lezbo priču. Čak i bolju u smislu da njemu mašta na ovu temu može da leluja u svim pa i u fantastičnim pravcima, dok su žene koje o toj temi pišu uglavnom autorke koje beleže realistično iskustvo. To ne mora biti prednost.

http://www.odmotavanje.com/2012/09/konacno-medu-nama-pristojan-zivot-lezbejske-kratke-price-sa-prostora-ex-yu/

Ima tu i poznatih imena, trebalo bi da znaju da se kaže "lezbijski" a ne "lezbejski"...

Ma ta varijanta sa I je za Dalmatince.
U ekavskoj Srbiji nikada se nije primila.
Ne znam nikog ko van stručnih emisija i knjiga kaže lezbIjka.


Meni je samo jedna autorka poznata.
Olga Dimitrijević. 
Megafejs kojoj prognoziram veliku karijeru.
(Izvodi joj se jedna drama u Bitefu, a mislim i još jedna u nekom manjem teatru, držala je mnoga predavanja u Domu Omladine itd)
Osim toga, njena pojava uživo je potpuno autentična i nesvakidašnja
Frizura ko štafeta, večito u crnom, imidž, stav...
Površno je poznajem, al' je obožavam i max. podržavam.

E, dao Bog da se jednom i s Lonijem složim. Lezbejke forever! 

http://en.wikipedia.org/wiki/Jasmina_Te%C5%A1anovi%C4%87

A ovo joj je suprug

http://en.wikipedia.org/wiki/Jasmina_Te%C5%A1anovi%C4%87

Bruce Sterling
Michael Bruce Sterling is an American science fiction author who is best known for his novels and his work on the Mirrorshades anthology. This work helped to define the cyberpunk genre. Wikipedia
Born: April 14, 1954 (age 58), Austin
Spouse: Jasmina Tešanović
Awards: Arthur C. Clarke Award, More
Nominations: Hugo Award for Best Novel, More

Od poznatih :
Vesna Lemaic iz Slovenije
Nora Verde i Mima Simic iz Hvatske
I Olja Savicevic.

Poznata je i Jelena Lengold.

Književnost koja ne ćuti

Krajem oktobra izašla je knjiga ,,Pristojan život", lezbejska kratka priča sa prostora Ex Yu. ,,Pristojan život" tematski pokriva (i razotkriva) emotivnu, erotsku i druge relacije između dve žene u sistemu u kojem je on gotovo nedopustiv. To su 42 kratke priče koje su napisane na prostoru SFRJ u periodu od 1992. do danas. Pri izboru autora/ki nije bio presudan pol, rodni identitet, kao ni bilo koji drugi identitet osim spisateljskog. Pojedini autori/ke biraju za svoje junakinje lezbejke jer sagledavaju položaj LGBTTIQ populacije društveno, kulturno i politički važnim

Zbornik čine 42 priče 21 autorke. "Pristojan život" ispisuju: Vesna Lemaić, Iva Hlavač, Lamija Begagić, Lana Bastašić, Mima Simić, Urška Sterle, Jelena Anđelovski, Jelica Kiso, Olja Savičević Ivančević, Olga Dimitrijević, Dragoslava Barzut, Nataša Sukič, Biljana Staković Lori, Suzana Tratnik, Jasmina Tešanović, Jelena Lengold, Jasna Žmak, Jelena Kerkez, Nora Verde, Šejla Šehabović i Lejla Kalamujić.

,,Zamišljeno je da ovo izdanje osvedoči lezbejske motive u književnosti u regionu, odnosno postjugoslovenskom književnom kontekstu", objašnjava Dragoslava Barzut u predgovoru. Lezbejsku književnost ona definiše kao ponovno otkrivene tekstove koji tematski pokrivaju emotivnu, erotsku ili drugu vezu između dve žene, književnost proizašlu iz aktivizma, kao i onu koja tematizuje lezbejske motive, pri čemu nije presudan pol ili seksualno opredeljenje autora/autorke.
Dizajnerka je Dragana Nikolić, Ana Ristović prevela je priče sa slovenačkog jezika, a izdavač je Labris.
Dragoslava Barzut: Aktivizam ne bi trebalo da pokreće lošu književnost, i ja verujem da aktivizam to sam po sebi i nije u stanju. Mislim da je danas teško odvojiti aktivizam i umetnost, pa tako i književnost i aktivizam, pre bih rekla bih da je posredi svojevrsni književizam – književnost koja ne ćuti i koja menja stvar.


Odlomci:

Lezbejske bajke, bajke za lezbejke – Urška Sterle

Adolescencija je pakao. Ali lezbejska adolescencija je pakao posebne vrste. I ja sam bila najusamljenija tinejdžerka na svetu. Kao i ti.

Bratanac je prodavao moj telefonski broj za jedno pivo i svi ti samouvereni momci, koji bi ga kupili i sa kojima zbog tog nikada nisam imala sudar, dali su mi nadimak gospođica Ledena.
Jedne večeri sam na loše osvetljenom stepeništu zgrade poljubila neku devojku i na trenutak mi se učinilo da bih možda mogla da budem malo manje usamljena.

Onda je došla novogodišnja žurka, klasična srednjoškolska žurka u bivšem vatrogasnom domu koji su kasnije preimenovali u kulturni dom jer je ionako svejedno, i koji se nalazio negde na rubu grada, odakle ne možeš da pobegneš peške i kuda moraju da te dovezu i odvezu roditelji.

Tokom prvih pola sata neko mi se ispovraćao po kaputu, i zato sam se smrzavala u košulji, naslonjena o zid, u mraku arkada koje su okruživale lepo osvetljeno dvorište gde smo odlazili da pušimo.
Odjednom me je uzela za ruku i poljubila me, baš tamo, iza debelog stuba. Onda je odjurila na cigaretu.

Usne su me pekle i samo što sam htela da krenem za njom na osvetljeno dvorište, kada sam je videla kako ljubi nekog momka.

Pre nego što se stara godina pretvorila u novu, poljubila je još trojicu. Onda je trčala za mnom i govorila: ,,To sam učinila za nas, da niko ne bi znao."

Možda je mislila da je cena jednog piva za to da nikada ne postane gospođica Ledena, za nju dovoljno poštena.
Znaš li tu priču? Znaš li o čemu govorim? Znam da znaš na šta mislim.

Granica – Olja Savičević Ivančević

,,Što ti je Buraz kazo?" (...)
,,Sve mi je rekao i da se razumijemo", odgovorim Žabi, ,,ja sam u ovom slučaju potpuno na njegovoj strani. Ne možeš oženjena čovjeka proganjati."
Nagnem se preko stola bliže k njoj. ,,Oženjen čovjek, pa još i njihov, pa ti si stvarno sve granice prešla. Baš hoćeš da te netko polomi i u smeće baci."
Žaba me gleda bez da trepne onim zelenim očima oko kojih se razmazala šminka. ,,Kakav njihov?!"
,,Znaš ti što ja pričam. Osobno, nemam ništa pretjerano ni za njih ni protiv njih, ali govorim za tvoje dobro. Ti si prešla sve granice. Ni u Zagrebu, ni u Frankfurtu, ni u Londonu, ni igdje na svijetu to nije tek tako, a kamoli..."
,,Čuj to. Kakav bolan njihov?!"
I tu se Žaba nasmije, al nekako teško, kao da štekće, na preskoke. Baci plastičnu žličicu iz kave prema meni na stolnjak. ,,Valjda njiho-va. Žensko je."
,,Žensko", ponovim ko u snu.
,,Ja, žensko. Senada joj ime. Šta si se izbečio", kaže Žaba i zaljulja se na stolcu.
Senada je žena kojoj je Žaba povremeno čuvala dijete, toliko znam. Vidio sam je samo jednom. Blijeda žena tamnih očiju, dvije-tri godina starija od Žabe.
,,I ne proganjam ja nju. Proganja je onaj idiotski muž što je ubija otkako su se uzeli. Nikog ja ne proganjam, nas dvije smo zajedno. Eto sad sve znaš, istinu."
Osjetim kako se okrenula soba i kava mi se zajedno s kiselinom iz želuca vratila u grlo. Udahnem naglo, tako da me zaboli.
,,Otkad se tebi sviđaju žene? Prije si imala neke mladiće."
,,Ne sviđaju mi se žene. Sviđa mi se Senada. Ona je moja žena, svati. Htjele smo zajedno s malim otić kod njene sestre u Sarajevo. Tamo je našla posao. A onda je njen muž skonto i otišo Burazu na vrata. Uzo joj dokumente isto ko Buraz meni da ne možemo jedna drugoj, preko granice. Sve ti je lago. Taj laže čim zine. Al' istina je, ko što vidiš, i gora nego što si mislio", kaže i ispali još jedan rafal smijeha.
,,Daj prekini!" viknem. ,,Je li ti to Buraz obrijao glavu?"
Pocrvenjela je.
,,Ah, nek' je", kažem suho i pustim zrak iz pluća. Pokupim ključ od auta i ostavim kovanice za kavu na stolu.

Pisma zatvorenika – Suzana Tratnik

Kada me je ostavila Nada, htela sam da se ubijem. Jedne letnje večeri, kada je najlepše sedeti u gradu, pozvala me je na kafu. Međutim, večernja kafa nije mogla da znači ništa dobro, osim da će sastanku ubrzo biti kraj. Sedele smo u polupraznom kafiću na obali Ljubljanice. Kada je previše naglo srknula gutljaj vrele kafe, opsovala i spustila šoljicu, primetila sam da joj se tresu ruke. ,,Znaš..." zaustila je ni ne pogledavši me. Rasejano sam klimnula glavom, iako, naravno, ništa nisam htela da znam. U jednom dahu mi je saopštila da bi želela da prekinemo s našim povremenim viđanjem. U međuvremenu je samo na trenutak zaćutala da bi ohladila jezik opečen vrelom kafom. Dobro, možemo da još koji put odemo na piće i popričamo, brzo je dodala, ali kod mene više neće dolaziti. Ja sam za nju divan čovek, jedan od najboljih koje je ikada srela, ali, ona više ne može da bude sa mnom. Plaši se da će se zaljubiti i to ne želi, jer onda bismo obe patile. Previše je rasuta na sve strane. Previše žena je oko nje. Ne da joj one nešto znače, ali mene bi stalno povređivala dok bude flertovala sa njima. Ukratko, toliko mnogo me je volela, da je morala da ode od mene. Htela je još da me otprati do kuće, ali sam povređeno zahtevala da ustane i prva ode, ako je već tako odlučila. Jer ne želim nikakvu utehu za tupsone. Ustala je i zagrlila me. Kada je htela da me poljubi, okrenula sam glavu u stranu. Rasuta Nada je otišla, a ja sam i dalje okretala glavu u stranu i zurila u vodu.

O mojoj tužnoj nameri da se ubijem, naravno, više nema nikakvih dokaza, jer nikome nisam pričala o tome. Imala sam prave prijateljice, koje bi mi zavrnule šiju kad bi saznale kakvim crnim mislima sam dozvolila da me odvedu, i to tako divan čovek, poput mene. Istovremeno su bile uverene i u to da me Nada nikada nije zavređivala, jer je, budimo iskreni, obična koketa i luftiguz, koja je ostala na nivou emotivne zrelosti jedne srednjoškolke. I, kada me bude minula ta glupava zaljubljenost, po mišljenju mojih prijateljica, veoma brzo ću i sama shvatiti da sa svojom dragom nemam baš ni o čemu da pričam.

Zaista bi mi bilo neprijatno da priznam da mi se činilo da bez Nade ne vredi živeti. Ubiješ se zbog munjevitog pada deonica na berzi, zbog dugova ili zato što ti je do temelja izgorela kuća na dva sprata. Dobro, možeš da se ubiješ i ako otkačiš. Meni se nije dogodilo ništa poput toga. Samo me je ostavila devojka koja nema ni sasvim sređeno potkrovlje, i još je, na neki način, isuviše mlada. Zašto bih, dakle, nakon njenog odlaska htela da tek tako okončam svoj život? Šta je to bilo tako posebno na njoj? Jednu zajedničku temu smo, ipak imale. Seks je bio dobar, najbolji koji sam do tada iskusila. Al' da odem s ovog sveta zbog neprestanog pulsiranja u međunožju, bilo je još najmanje razumno od svega. I, tako sam opet bila prinuđena da preživim. Uprkos usamljenim noćima kada nisam htela u vrevu kafića kraj Ljubljanice, da ne bih gledala kako Nada sprovodi u praksu svoju rasutost među raznim ženama. Naravno, naravno, malo sam se i nadala tome da ću joj nedostajati ukoliko me ne bude viđala, da će se opametiti i jedne lepe večeri pojaviti na mojim vratima i pokajnički mi priznati da je napravila strašnu grešku jer nije sebi dozvolila da se zaljubi u mene. Jer bez mene ne može da živi.

Quote from: Loni on 03-02-2013, 01:16:35

Jedino što upada u oči, a mislim da je ipak propust, je što nema nijednog muškog autora.
Anomandar Rejk je u našoj radionici toliko ubedljivo napisao lezbo scenu da mi je došlo da se prekrstim kad sam posle objavljivanja imena video da jee reč o muškarcu.

... o kojoj prici je rec ?

... odlomci


Devet piva – Jelena Lengold

Pričala je o svom mužu, nekakvom propalom glumcu, koji drži radnju za hamburgere. I koji je besomučno vara. I kako ona nije ljubomorna, ali jednostavno ne razume zbog čega on to radi. Zatim je ponovo srkutala kafu i grickala svoja bajna usta.
Imala je onu vrstu noktiju kojih sam se plašila, nalik na ptičje. Njena manikirana kandžica ni za treputak nije ispuštala šolju. Šolja je bila oslonac, potpora. Ponekad je stavljala obe ruke na nju, kao da je pokušavala da se ogreje na nečemu što se već odavno ohladilo.
– Trebalo bi da jednom na miru o tome, razgovaramo – rekoh.
Ništa, zapravo, nisam želela da znam o njenom mužu, o njenom životu, o dolasku iz provincije u ovaj grad, o količini znoja koju isteruje iz sebe na aerobiku pokušavajući da se preruši u seks-bombu. Mogla sam se u stvari zakleti da glumi orgazme tom netalentovanom glumcu, koji nikada ništa ne ukopčava jer ionako misli na srednjoškolke koje ujutru kupuju hamburgere, vrteći se u svojim preširokim majicama.
A onda sam joj to predložila. To o neodložnoj potrebi da se jednom na miru ispričamo. U mom stanu.
– Šta piješ? – pitala sam.
I tada je konačno bila iskrena:
– Kupi pivo – rekla je. – Devet piva za mene.
Nisam ni trepnula.
Devet piva za nju, plus flaša belog vina za mene, sve se to već ohladilo u frižideru kada je zakucala.

Put u Out – Lamija Begagić

– Je l' te strah? – pitam.
Ona veli da jeste, a ni ne zna da sam je pitala je li je strah toga što će se njena porodica raspasti onog momenta kad im okrene leđa. Misli da sam je pitala je li je strah ovog putovanja i ove naše odluke da im napokon kažemo, da im, na proslavi pedesetog rođendana moje mame, da im svima, mami, tati, dedi, Aidi i Adnanu, svima, kažemo...
– Ma, to je normalno. Mislim, to da te strah. I mene je – odgovaram tiho.
A nije me strah. Nije toga. Strah me jeseni, strah me da će ovo ljeto tako brzo proći, strah me da neće sa mnom izdržati još dugo ili, još gore, da će se jednog jutra probuditi u pedesetoj čekajući povod da ode od mene.
– Hajde stani na prvoj pumpi, pliz... – jedva progovaram.
– Zašto?
– Malo mi je muka.
Zaustavlja auto i ja izlazim. Udišem zrak, ona izlazi za mnom i stavlja mi ruku na rame. Na licu joj vidim taj osjećaj odgovornosti, iako zna da sve to sa mnom nije od loše vožnje, trzanja auta i nespretnog zaobilaženja rupa na cesti. Nudi mi da ja vozim dalje, ali odbijam ljuta na samu sebe.

Nisam ni znao za taj konkurs, a nemam nikakav problem da se pozabavim i tom temom...

Quote from: D. on 31-01-2013, 09:37:02

a ima nešto užasno kukavički u situaciji kada svi napadaju jednog čoveka, bio on diletant ili ne. čak i sodaš ima par branitelja ovde.

Ne bih da kvarim ovu lepu temu koja je svima korisna,
ali moram da prokomentarišem ovaj prkos D... protiv situacije kada su svi protiv jednog.

Da. Slažem se da je teško kad se boriš protiv većine.
U sličnoj sam situaciji bip (Al' da ne grešim dušu, linč sam doživeo na političkim temama jer sam isuviše prozapadnjak u odnosu na srpski standard. Na ostalim temama moram da priznam da su bili korektni pa van politike linča nije bilo).

Ti želiš da istakneš poentu da si sama protiv svih i da ne nikad ne ideš za masom.
Ok. Ne ideš za masom, ali ideš uz MOĆNE.
U ovom malom mikro svetu moćan je sam vlasnik sajta Boban kao i Scallop svojim delom, iskustvom i ugledom.
Ti si prema njima vrlo pristojna i suzdržana i vrlo vešto anuliraš svaki sukob i kritiku.

Dakle to da si protiv svih, u tvom slučaju važi, samo ako ti ,,SVI'' nisu na funkcijama.

Pa ruku na srce, jeste mi nisko kad čopor napadne pojedinca i ustajem protiv toga,
ali ima niskosti i kad se neko skoncentriše samo na tzv.lidere.

A ako ćemo pravo ti ne znaš ni da se držiš tima
jer sam se ja često javljao da stajem na tvoju stranu kad je masa protiv tebe,
kao što smo bili saveznici protiv konzervativaca, ali nisi uspela da ispoštuješ mene kao
koalicionog partnera kasnije.

Nemoj onda da se buniš što ne pripadaš timu ako saveznike redovno izdaješ.

 


Volim da sam moćan.

Quote from: Loni on 03-02-2013, 22:21:14
jer sam se ja često javljao da stajem na tvoju stranu kad je masa protiv tebe,

Pa? To je samo tvoja odluka, ne znam šta si očekivao - da podržim neke tvoje sulude ideje, teme i izjave, jer si ti birao da "budeš na mojoj strani"?

I ja sam bila na tvojoj nekoliko puta, pa ti to ne trljam na nos, jer to je bila moja odluka.

Odrastite, muškarci, i prestanite da krivite žene za svoje odluke i izbore.

A što se tiče moćnih, B je, trenutno, jedini muškarac u mom životu koji ispunjava apsolutno sve kriterijume za pravog muškarca. A ne vi ostali, šonje i slabići koji samo nešto kukumavče: "jao, buhuhu, D. me je izdala!", "jao, buhuhuhu, D. me dira", "jao, buhuhuhu, D. je zla!" itd.


Zapitajte se zašto Bobana nikada nisam "izdala". A i da jesam, ne bi kukumavčio, nego bi to podneo kao Moćnik. 

Quote from: D. on 03-02-2013, 22:30:44
A što se tiče moćnih, B je, trenutno, jedini muškarac u mom životu koji ispunjava apsolutno sve kriterijume za pravog muškarca.

Tebi, najpre, nedostaje visina. Ne volim da budem za glavu viša od muškarca. Onda ti fali masa. Ne volim da muškarca mogu da nosim u zubima. A onda ti nedostaje piša. Ne volim kada sam hrabrija od muškarca.

Quote from: Loni on 03-02-2013, 01:16:35
Anomandar Rejk je u našoj radionici toliko ubedljivo napisao lezbo scenu da mi je došlo da se prekrstim kad sam posle objavljivanja imena video da jee reč o muškarcu.

Nijednog muškarca u zbirci nema zato što muškarci pojma nemaju o lezbejkama. Kao što to ne zna ni taj Anomander Rejk.

Quote from: D. on 03-02-2013, 22:30:44

Zapitajte se zašto Bobana nikada nisam "izdala". A i da jesam, ne bi kukumavčio, nego bi to podneo kao Moćnik. 

Teraš nas da se zapitamo?
Da pogađamo?

Shvatam.
Želiš da se igramo Lepe Brene i slatkog Greha u pesmi dijaloške forme - Čik, čik, čik pogodi, šta mi prija šta mi godi?
(Odnosno - Čik pogodi. Što mi samo Boban godi?  )

A mi (nebobani) horski da pogađamo:

Zato što je
vlasnik sajta.
Završna reč
svakog fajta!

Urednik je
časopisa,
početniku
mlečna sisa.

Ima kuću
izdavačku,
Uvek nežno
čačka mačku?

Pa onda opet D...-onica:

- Aaaaaaaaaaaaaj.
Nisam, nisam takva ja.
Aaaaaaaaaaaaaa
Protekšn mi ne treba

Mojoj vagi treba masa
za dukate nemam tasa.

Pa? Jesam li išta dosad objavila kod njega i za njega?

Vi ste, bre, otužna masa glupaka.

To se ne rimuje!

,,Glupaka'' mora da ide uz -svaka, kvaka, caka, svraka, braka, mraka...

Nisi odgovorio na pitanje.

Kakvo pitanje?

Da l si dosad izdavala za tu kuću?
Pa šta ako nisi.

Uvek je veća motivacija biti dobar s nekim ako nešto TEK očekuješ.

Ali bolje je ovu temu više ne kvariti.
Kakve god ti želje, ukusi i proračuni bili, nemam ništa protiv.
Tvoj život tvoja stvar. 

Lopov za svakog misli da je lopov. Srećom pa Boban nije peder, imala bih konkurenciju izgleda.

Sreća da Ghoul nema sajt, časopis i izdavačku kuću.
Možda bi u tom slučaju on bio idealne: visine, mase, piše, tip savršene argumentacije i vaskoliko mudrog rezonovanja.

Ne bi.

Boban je jedan. A ti si ružan. Duša ti je ružna. Zato me i ne zanimaš. Retko ko može da me slaže u pogledu ružnoće duše. Provaljen si odavno, ružni čoveče.


Ali eto tebi Gula. Na primer.

  Pa?

  Tim pre si mogla da budeš moja koaliciona partnerka.
  Da me oplemeniš iznutra!

  U čemu je poenta združiti se s onima koji su već spiritualno lepi?
  Nema misije.

  Da su svi razmišljali kao ti, ,,Lepotica i zver'' nikad ne bi bila napisana.

Nisi ti zver, ne laskaj sebi. Ti si samo ružan.