ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

  Uhh... Mala je nabrijana, a BaHrundi... uhh bahrundi bahrundi...

Quote from: D. on 23-02-2013, 14:13:58
i ja sam pročitala priču i slažem se sa njegovom analizom.

Nismo ni mislili da će biti drugačije.

2. AUGUSTIN U FABRICI ČUDESA

    Ovoj priči nedostaje oko 300 grama zapeta, tu i tamo. Takođe primetno je, a uvek poželjno za izbegavanje, ovako nešto: "Ponovo svrdla svoj strašni pogled kroz moju svest, parališe je. Oblizujem usne i na jedvite jade sabiram rastrgani um." Svrdlati pogledom, pa makar bio i strašan, je vrlo vratolomna rabota, nezgrapno, nemoguće, nezamislivo zlodelanije, još ako je kroz svest, to je tek ajnštajnovsko - hokingovska kerefeka teško razumljiva običnim smrtnicima. Oblizivanjem usana se ne može opisati, u ovom slučaju, požuda, osim ako ovaj pronalazač nije imao nameru da pojede ženu koja koketira sa njim. Sabiranje rastrganog uma je nešto čemu ni svi matematičari sveta nisu dorasli i, stoga, time se ne treba ni baviti.
    Pisac mora da odgovori na jedno veoma važno pitanje: kako se pronalazač, makar bio i iz esnafa alhemičara, kojim čudom i vratolomijom, našao u kancelariji osobe kojoj je hteo da predstavi svoj izum, a da prethodno ne bude "propušten kroz šake" sekretarice, u ovom slučaju, sekretara? Zabunom? To mi je deluje neuverljivo, jer bi takve zabune potencijalno bile veoma česte i uloga sekretarice bi bila obesmišljena. S tim u vezi, mislim da pada osnovna piščeva zamisao - da prostom zamenom mesta protagonista, na neočekivan način da priči smisao. Ja zaista nisam ni slutio da sekretarica uistinu nije sekretarica, ali, nazovimo ga, šok nakon otkrića, bio je premali da opstane pred ubrzo došavšom logikom - u kancelarije se ne upada slučajno, tek tako, naročito ako, kako je pisac i spomenuo, postoji obezbeđenje koje se, pored sekretara (asistenta), stara o tome ko i kada ulazi, i gde. Priča pada u toj osnovnoj postavci, a i sve ostalo sa njom neminovno, a nazirem da je pisac imao nameru da se poigrava sa ulogom polova u savremenom društvu, stavljajući muškarca kao potčinjenog ženi.

Veličina analize, kao i obično, pada na nivou razumevanja. Ko nije u stanju da pojmi, ne treba da se bavi analizom. Meni je odmah palo na um da se izumitelj prepao, da su mu se od stra' usne osušile i da ih je zato oblizao. Ipka, možda neki samo iz požude ližu usne. Slab sam požudnik. I, naravno, dospeo je u kancelariju sekretara na način kako se uvek do sekretara dospeva: kucnuo i ušao. Bože, kako je to nemoguća situacija za Hrundija! To što se gazdarica tamo smestila dok sekretar (asistent) pakuje njen prtljag u njenoj kancelariji, je nemoguća mentalna misija. Preko ostatka ove tužne analize spustiću veo zaborava.

01 — KOZADELAVITA-Zabavna priča, okej zamisao. Pred kraj mi je nešto zasmetalo. Možda da se ceo pasos ,,Dovoljan je hrapavi glas..." prebaci negde ispred. Nije baš objašnjavanje, ali ispada da jeste. Naravoučenije na samom kraju otvara mogućnost da se čitava priča preuredi, da grune malo, možda moonwalk po govnima (i Majkl ume da voli), a junak se čitavog života izdržavao čisteći klozete i živeo u uverenju da će jednog dana da uspe.

,,Kloaka" tako postaje reč ,,februarske", pošto je iz nje trebalo da isklizne i ono nesneto jaje (Augustin)...

3. POKLON PROŠLOSTI

    Dakle, jasna je osnovna namera autora, da kritukuje savremeno društvo predviđanjem da će čovek "napredovati" pravcem "onečovečenja", ali, bih ga zamolio da pročita čitav, podugački prvi pasus. To je primer nelitararnog postupka, praktično, crtanje: ovo je ono, a to je ovo, bilo je ovako, levo je gore, a juče je sutra. Umesto toga, moglo se posegnuti za jednim trikom, na primer, pa priču započeti scenom, čiji protagonisti mogu da budu sporedni likovi, koji se više u priči neće pojavljivati, u kojoj bi se prikazao svet kakav je autor zamislio, na primer, užurbana masa ljudi, koja ide na posao, nemo, bezosećajno prolazi pored napuštenog novorođenčeta, koje plače, ispod, PLASTIČNOG drveta, ostavljeno. Ovako bih ja počeo, neka mi ne zameri autor:

Duboko pod zemljom, kao naštimovana mehanička srž časovnika, budi se ljudska gomila i, kao da čini automatizovanu radnju stalnog, uzaludnog ponavljanja, izlazi iz svojih prenatrpanih spavaonica, užurbano, zombirano, halapljivo u sopstvenoj apatiji, i upućuje se, kao preistorijska horda, levo, desno, koračajući nalik ukroćenoj senci koju ka svetlu vuče još jedino osećaj da mora biti negde, u neki čas, i koja, prolazivši, odlazeći, slepa za sve osim za sopstvene korake, ne dotiče se senke koju pravi usamljeno, plastično, rugajuće drvo koje kvazitrešnjom zovu, u kojoj kmeči, kao rasporena zora, napušteno, rumeno, izgladnelo odojče, umotano u prnje tog bednog, dvadeset drugog, dvadeset trećeg, ko zna kojeg veka...

Znači, pričati, ne prepričavati! U ovom "mom", alternativnom početku, ima svega što postoji i u autorovom, jedino što će iz mog, čitaoci određene zaključke o svetu u kojem se priča odvija, morati da izvuku iz spoznaje da postoji - plastično drvo, kao metafora besplodnosti, bezrodnosti, koje jedino može da se okiti veštačkim, plastičnim trešnjama. Gde su trešnje takve, i njihovi konzumenti mogu biti istovetni - veštački, bezljudni.

Takođe, obratiti pažnju na lik Helge, sekretarice, da li bi ona tako naglo prepoznala sve ono što joj pronalazač donosi, zar ne bi bilo verovatnije da su joj sva čula i sva moć da oseća otupela, i da nikakvi mirisi, boje ili zvuci to ne bi mogli da promene? Tu je i suština zašto je narativni postupak loše izveden: dve trećine priče je potrošeno na "crtanje" sveta i ubeđivanje sekretarice da primi pronalazačev izum, pri čemu nije ostalo mesta da se likovi izgrade psihološki, što je osnov svake karakterizacije. Prosto rečeno, onaj koje je odrastao u svetu gde nema osećanja, teško će se prenuti na šum mora, ili muziku iz prošlosti, njegov um će funckionisati po sasvim drugim principima i da bi do preobražaja došlo, bilo bi potrebno mnogo više prostora nego što dužina priče dozvoljava. Ali, tu i jeste problem narativnog postupka, što se radioničarski pisci mahom trude da svoju priču dovedu do kraja u "realnom vremenu", gde časovnik nužno ide napred, od tačke A do tačke B, bez ikakvih digresija, povratka u prošlost kroz priču, preklapanja vremena, iskustava i dešavanja. I naravno da će u tom slučaju vreme pobediti, jer pisci koji ga shvataju kao pravolinijsku stazu, neminovno zaostaju, i zato im priče bivaju lišene zaokruženosti, fali im manje ili više segmenata da bi bile potpune.

Trebalo je ovu ideju bolje realizovati, planski je dobra, ali se njeni efekti ne vide.

Saglasan.

4. AV!

    Izdvojio bih, najpre, dve rečenice: "Sekretarica je na miru turpijala nokte, ne obraćajući pažnju ni na šta."; "Ružičasta mašnica na sveže natapiranoj dlaci na glavi, pufnaste duge uši i špicasta njuška belile su se posebnim sjajem." U prvoj rečenici je tvrdnja da sekretarica na miru (a u ratu, ili nemiru?, nije gramatički neispravno, ali bi bolje bilo - spokojno), turpija nokte, u koliziji sa drugom tvrdnjom da ni na šta ne obraća pažnju. U tom slučaju bi isturpijala meso na prstima, jer "ne obraća pažnju ni na šta", samim tim ni na turpijanje noktiju. Izražavanje treba da bude jasno, da je napisano "ni na šta drugo", to bi bilo u redu. Druga rečenica je oličenje nevešto sklopljenog opisa, koji je upotpunjen evo kakvim - posebnim, sjajem. Sad, ako neko zna kakav je to sjaj, neka javne.
Izbegavati sledeće: "piskutav glas", "oči su zacaklile", "odletela je kao pomahnitala", i tome slično.
Da li je pisac bio ubeđen da će ova priča ovako kako je napisana, funkcionisati ikako do kao jedna mala pošalica, čak i ako, uz svu dobru volju, zaključimo da su psi u ovoj priči metaforične predstave onoga što nas čeka iza "nekih vrata" koja otvaramo bilo radi potrebe, bilo radi zadovoljstva (čitaj: zaposlenja, lečenja, druženja, školovanja...)? U redu, tamo je doberman, ali to još nije razlog da se neko uplaši. Možda je vezan? Premator za bilo šta, bez zuba? Čitaj: možda je u pitanju direktor firme koja je u finansijskim gubicima i koji je, ma koliko bio "dobermanovski", prinuđen da sasluša sve poslovne ponude i predloge. U tom slučaju, ono "Av!" na kraju priče, moglo bi da znači i "možda ste vi šansa koja će moju firmu izbaviti iz kolapsa, gospodine".  Na kraju krajeva, ostalo je potpuno nejasno, možda u kancelariji ima još nekog (direktor), jer, ako doberman sedi u direktorskoj fotelji, ne mora nužno da znači da je direktor. I sledstveno nameri autora da direktora predstavi kao dobermana, namrgođenog i agresivnog, sledi pitanje: zar bi vrata do nekog dobermana, čuvala neka tamo napirlitana pudlica sa "pufnastim dugim ušima", koja ne može da odoli ni običnoj keks - koski?
Ako su već psi metafore, čemu onda izumitelj - čovek? Zašto i on nije predstavljen kao pas, ako prihvatimo da je, opet stereotipno, sekretarica predstavljena kao "pudlica - kurvica - modelsica", a direktor kao "doberman - gutač sirotinje", zašto i pronalazač nije dobio svoj ekvivalent u liku neke rase psa, koja bi najbolje opisala jednog, nazovimo ga, zanesenjaka koji se nosi mišlju da menja svet? Neka to bude pas mešanac, lutalica, avlijaner, koji bi najbolje opisao socijalnu grupu ljudi kojoj bi pronalazač, da sam ja pisao pričao, pripadao. I naravno, produžiti priču i zaokružiti ideju koja je imala potencijalno jaku društvenu poruku.

Saglasan.

Nego, gde je Kufer da vidi kako je ispunjen njegov (tm) zadatak?

Zaturen na carini.

mora da je hrundi sjajan analitičar, kada drugi i nemaju svoje analize, već pljuju ili se slažu sa njegovim. uključujući i mene. ali ja sve vreme mislim da je sjajan.

tačno je - samo mali perica zamišlja situaciju u kojoj direktorka, iz nepoznatih motiva, odlučuje da glumi glupavu sekretaricu; iz nepoznatih motiva sedi na mestu sekretara i iz nepoznatih motiva gubi vreme sa random smaračem.

Motivi su sasvim jasno ispripovedani, no tvoja pristrasnost je očigledna. Takođe, nigde nije naznačeno da je sekretarica glupava.
Prvo optužbe, laži, pa provokacije. Ostavi se radionice, bavi se kiticama. To najbolje umeš.

ova koja se obraća smaraču je glupava, jer se ne komunicira  na inteligentan način. to je zato što ni autor ne ume bolje, naravno.

i glupava je jer bez razloga sedi i smara se sa smaračem. vrlo bezvezno, neinteligentno i bez cilja.

očajna karakterizacija. hrundi je odlično primetio.

Nemaš ti pojma, sad je očigledno.
Možda je inteligencija u napupelim bradavicama?
Vreme je da se uhvatiš slamke.

Ups, neću više da ti repliciram i spuštam se na tvoj nivo trolovanja i mržnje. Nestani 

Quote from: D. on 23-02-2013, 23:38:29
mora da je hrundi sjajan analitičar, kada drugi i nemaju svoje analize, već pljuju ili se slažu sa njegovim. uključujući i mene. ali ja sve vreme mislim da je sjajan.

Ovih dana će se i Hrundiju smučiti tvoja podrška. Nekako si sama sebi najveći neprijatelj.

možda mu se već smučilo vaše proganjanje sa radionice?

ja ne pružam podršku, pa je povlačim kada mi ne odgovara. hrundiima moju podršku od samog početka, on i ja slično glasamo i slično razmišljamo o pričama. to sam odavno rekla, može da se nađe na temama.

džekove priče su bez trunke inteligentne karakterizacije.

No, draga moja D., pa prisjetimo se dakle tvoje prosle price, u kojoj ti je karakterizacija likova svedena na jedno veliko O. Nula. Nista. Suplja teca. Rupa. No, kako svi branimo svoju celjad, price, tako i ti, reci ces da tamo ona nije bila potrebna. Prica ti je bila toliko fanatasticna da mi sitna raja sagitaska nismo uspijeli uhvatiti tvoj nivo, to sto si ti napisala, ne da se umom shvatiti. 
Eto, mozda ni Dzeku bas u ovoj prici, nije bila potrebna. Shvati to kao njegovu umjetnicku slobobodu.

Cekamo s radoscu tvoje nove fantasticne price. S karakterizacijama likova ili bez, nema veze. Ali samo da znas, dobit ces po repu istom mjerom kao sto je i ti nama dajes.

D, ti nekako uspevaš da se ljudi koje podržavaš osećaju usrano, a ljudi koje pljuješ uzvišeno.
To je zaista redak dar.

Priča ,,Caribog" me je odmah podsetila na – kompjutersku igricu.
Postoje pravila! Samo jedna stvar osim izuma. Da je taj način pisanja imao bilo kakve šanse da bude uspešan, svi bi pisci pisali bacajući kockice neke roll play igrice.
Savet 1. Ostavite se imena poput Decijusa. Latinska imena nisu pomoć, nego opterećenje.
Savet 2. Još jednom (već mi je dosadilo): Kad upotrebite reč koja već u pročitavanju čudno zvuči, problem je u reči. Nemogavši će odmah odbiti dobrog čitaoca. Nađite kako je ispravno ili je zaobiđite.
Sledeći pasus me konačno uverava da ,,čitam" roll play. Sve u njemu je prepisano sa ekrana. Prelazimo na sledeću sličicu.
Protagonista dospeva pred sekretaricu gde autor uspešno demonstrira svoju površnost (tipfeller), stereotipni pogled na sekretaricu i najavu ,,jao, šta će da joj se desi" u obliku polurečenice: A kada je igra nadigra...
Savet 3. Nikada ne ubeđujte čitaoca da će nešto da se desi. Iznenadite ga time što se – desi.
Na ovom mestu prestajem da čitam i počinjem da otaljavam.
U ovom delu se autor raspištoljio obilnim deskripcijama sekretarice, kao da bi to trebala da bude karakterizacija, u ključnom trenutku je ,,izbutao" po džepovima i izvadio čokoladicu. Tu lukavi čitalac treba da skonta da je to izum, jer protagonista nije imao ,,drugu stvar". Ah, da, novi portal u igrici se otvara i ulazimo na poslednji nivo.
Siroti Belzebub, Azrael i svi drugi đavoli i sotone onoga sveta, dok ih pisci budu potezali kad ne znaju šta da napišu. Naravno, sva bezidejnost ove priče dolazi do kulminacije kad se đavo ,,skljoka nazad u fotelju". Cin-cin! 300.000 poena. Prošli smo na sledeći nivo. Game end!
Igrica se zove – ,,Tražiti đavola".
Oni radioničari koji su u čitanju ove priče našli kvalitet imaće na sledećem nivo igre posla sa mnom.

6. CARIBOG
   
   Ovo je prilično nejasno, odnosno, kao da su pisala dva čoveka, jedan prvu četvrtinu priče, drugi ostalo. Od trena kada počinje dijalog glavnog protagoniste i sekretarice, pisac potpuno gubi nit priče i, umesto da se fabula razdradi, ona se prepušta nasumičnim i naizmeničnim slikama/vizijama koje kao da štanca neki polaroid foto - aparat. Čitanje ove priče liči na probijanje kroz sirove filmske kadrove, na dokumentarni filmski zapis nekog amatera.
Nekoliko primera loših rečenica, nejasnih: "Odbacio sam se od zida, u kome su se krila vrata na koja sam ušao, bio je membranozan, i levom nogom se odrazio sa stola." ; "Zatekao sam ga kako drema za stolom, zakmećen u fotelji-,,direktorskoj". Na njemu je čučalo odelo savršenog kroja, ali kako nije nosio cipele iz nogavica su mu vireli papci. Belzebub mu je poslao jednu muvu koju je terao striganjem kozjih ušiju. Dobio sam neobjašnjivi poriv da istrčim napolje, iskopam rupu i to što sam video pohranim u nju. Dok sam se premišljao kako da ga probudim, otvorio je jedno oko i namignuo mi istim."
Ovo je sve toliko zbrčkano, sa poremećenim redosledom reči u rečenici, sa nekim rečima koje ne postoje, sa nekima koje su nepravilne, sa nezgrapnostima poput "čučećeg odela", sve do interesantne, ali besmislene (autor, verovatno nesvesno, i sam to uviđa, kada kaže "neobjašnjivi poriv"), rečenice u kojoj stoji da će iskopati rupu i tamo staviti nešto što ga je uplašilo/šokiralo. Kada bi se tako čovek tako lako rastosiljavao svojih sećanja, svetom bi vladao zaborav.
"Iz očiju što robe duše prolile su se grimizne munje dok mu je telo narastalo plinuto talasima gneva." Dakle, mislim da ni piscu nije jasno šta je hteo da kaže. Neka pokuša da zamisli išta smisleno, moja moć imaginacije, u ovom slučaju, nemoćna je. Ali ako zamislimo oči koje robe duše - a robiti se može i ljubavlju, požudom, jezom, smehom, pa grimizne (purpurne) munje, zatim telo koje je narastalo - plinuto (ne razumem reč, ako potiče od plina - gasa, mogu da pretpostavim da se telo naduvavalo, nešto suprotno od rasplinuti), i na kraju, talase gneva, dobijamo jednu prično neuverljivu, nezgrapnu sliku. Čitaj: treba čitkije, razumljivije, da ne kažem lepše.
"Otupeo, mrtvorezan, bio sam." Jednom prilikom, u jednom od radioničarskih krugova, neko se šalio na račun nečijeg pisanja koje je podsećalo na govor Jode iz Ratova zvezda. Dakle, niti je besomučno kićenje pridevima "lepo" pisanje, niti je to zamena redosleda reči u rečenici sama po sebi. Takođe, ni kovanica "mrtvorezan" mi ne prija.
Ova priča nema nikakav koncept, upskor silnom skakanju, prolaženju kroz "membranozne" zidove, oštrim noktima, režanjima, ona se može posmatrati kao isečak nekog filmića, kao prepričavanje jednog sna. Svi likovi su marionete tog sna, potpuno prazne ljušture o čijim se porivima ne može ništa reći, jednostavno sve je napisano u stilu - dobar dan, hop - cup, tras - šljas, a - ha, doviđenja. Mada, nazirem neku sirovu talentovanost koja teži ka određenoj formi...

Bodove sam dao:

5. ISPRED VRATA

   Ima jedan dobar pasus u ovoj priči, koji mi je privukao pažnju: "Почиње пауза. Службеници кувају кафу, пале цигарете. Гурају се нa степеништу, баш као ђаци. Одрасла, остарела и поружнела деца." Uverljiva slika, dobro poređenje. Bez obzira što je priča "upropaštena" i nije se odvijala u pravcu u kojem sam očekivao, u poređenju sa ovomosečnom ponudom, ovaj pasus je prevagnuo da se opredelim.
2 boda.

7. BEPOVA LADICA

   Šarmantno, ali predvidljivo, bolno predvidljivo, do granice iritantnosti predvidljivo, superpredvidljivo, ali, kažem, šarmantno. 
1 bod kao predujam da se ovakve, bespoentalne priče više neće pisati na ovoj radionici, jer smo se "dogovorili" da težimo boljem.

8. KREVET, KREVET, JARANE

        Moj jarane jarane, jarani smo mi, ne daj ne daj jednoj ženi da nas zavadi... Nešto u tom stilu. Par vrcavosti, ništa što već na Radionici nije viđeno.
1 bod kao predujam da se ovakve "humoristične" priče više neće pisati na ovoj radionici.

Quote from: Hrundi V. Bakshi on 24-02-2013, 12:51:10
sve do interesantne, ali besmislene (autor, verovatno nesvesno, i sam to uviđa, kada kaže "neobjašnjivi poriv"), rečenice u kojoj stoji da će iskopati rupu i tamo staviti nešto što ga je uplašilo/šokiralo. Kada bi se tako čovek tako lako rastosiljavao svojih sećanja, svetom bi vladao zaborav.

Primedba: Pročitati "U cara Trajana kozje uši".

Quote from: Boban on 24-02-2013, 01:49:35
D, ti nekako uspevaš da se ljudi koje podržavaš osećaju usrano, a ljudi koje pljuješ uzvišeno.
To je zaista redak dar.

To ti samo podilaziš scallopu, po običaju. Rekla sam ti da se, što se mene tiče, ne mešaš u moje sukobe. Ko je u pravu, odbraniće se sam. I neće emocionalno ucenjivati. Ja tebe nikada nisam.

Što se tiče karakterizacije u mojoj prošloj priči, tačno je da je ima. Cela priča je o izgradnji odnosa između dvoje ljudi i njihovim različitim karakterima, težnjama, željama... zbog kojih se i (ne) rastaju. I tačno je da je to retko ko ukapirao. Lord samo, zapravo. Meni dovoljno.


Saturnice, nivo na kojem ti komuniciraš (puno mržnje i histerije), uopšte mi ne prija, i ja ti se jednostavno neću obraćati direktno.

Naravno da mi Boban podilazi. A, kome će? A kome ću ja? Naravno, Bobanu. Hajde, objasni nam zašto je Kufer utekao glavom bez obzira od tvoje podrške? I šta su tvoji sukobi? Podvaljianje u kome se nadaš da ćeš nekoga uvući u beskrajnu raspravu. Tebi ne treba objašnjenje nego stalna prisutnost. To još pali kod sirotog Maca koji veruje da objašnjenje završava dijalog. Na svim drugim mestima si izduvala.

Quote from: scallop on 24-02-2013, 14:46:50
Naravno da mi Boban podilazi. A, kome će? A kome ću ja? Naravno, Bobanu. Hajde, objasni nam zašto je Kufer utekao glavom bez obzira od tvoje podrške? I šta su tvoji sukobi? Podvaljianje u kome se nadaš da ćeš nekoga uvući u beskrajnu raspravu. Tebi ne treba objašnjenje nego stalna prisutnost. To još pali kod sirotog Maca koji veruje da objašnjenje završava dijalog. Na svim drugim mestima si izduvala.

Izduvali ste vi. Samo se silom namećete, i autoritetom koji ste i stekli zahvaljujući podilaženju Bobanu. Jer drugi nemate. Vi, zapravo, samo vičete da ste mu prijatelj. Godinama. Ali to je sve što radite. Dugo poznavanje nije isto što i prijateljstvo. Jer ja vidim koliki ste mu prijatelj kada neko dođe na forum da ga pljuje. Boban 100% ne vidi.

Kao što sam već rekla - nikakav ste učitelj i pedagog. Upropastili ste radionicu i od nje napravili leglo mediokriteta, bez obzira na to koliko su ljudi ovde talentovani. Od trenutka kada ste je vi preuzeli, a ja se dobrovoljno povukla, ona je nepovratno potonula u blato od kvaliteta i spisateljskih veština. Rekoh već - nije taj poziv za sebične i egocentrične, poput vas.

I prestanite da p(r)ozivate druge ljude poput lorda i mac-a. Vi ne znate zašto oni raspravljaju sa mnom, i ne znate da li su i od koga "utekli". Samo spletkarite u mediokritetskoj nadi da ćete diskreditovati moju ličnost.

Novost za vas - ja ne ucenjujem emocijom kao vi. Meni ne trebaju drugi, da bih znala svoju vrednost, kao što su potrebni vama.


Jer ako Boban ne vidi koliko ste mu puta najahladnije zabili nož u leđa, vidim ja. I vidim kakav ste mu prijatelj. Čim neko dođe ovde da ga pljuje, vi počnete na finjaka da podjebavate Bobana, u večitom kompleksu od njega. To je odlika malih ljudi, scallope. Vrlo malih.

I neću vam dozvoliti da oterate Hrundija odavde. Čovek je odličan pisac i još bolji analitičar, i poslednji je Mohikanac na radionici, kojem niste vi bog i batina. Zato ga i terate. Stidite se.

Quote from: Boban on 24-02-2013, 01:49:35
D, ti nekako uspevaš da se ljudi koje podržavaš osećaju usrano, a ljudi koje pljuješ uzvišeno.
To je zaista redak dar.

Ovo je, zapravo, sasvim normalno, kada bolje razmislim. Ja se ne uklapam u većinu i ne mislim kao većina. Većina ljudi kojima pružam podršku želi da se uklopi, dopadne, pa im moja podrška ne prija. Ne osuđujem, razumem. Ne može svako sam.

Greše jedino oni koji se osećaju uzvišeno. To je lažna slamka spasa. Zato što vreme uvek pokaže svoje.

Naravno da ti ne treba niko da bi znala svoju vrednost. Tvoja vrednost vrca na svakom topiku ZS. Puca na sve strane od znanja, talenta i veštine. Šta vrca - fraktalizuje. Svi se dive i stavljaju te u albume i ramove iznad kreveta. Boban se krsti na svaki tvoj post i kliče - Aleluja! Žene te ne drže na ignoru, a kitice ti se neprestano klanjaju. Samo još da se uzneseš i napraviće ti crkvu. Da se mole jer si se konačno uznela.

Vi idete na ignor.

Zbogom.

Najzad. Sad će da mi lakne. Biti na ignoru tako važne persone je kompliment, biću srećan bar do ručka. Kad bi sam stavila na ignor i sve ostale, bilo bi mnogo onih kojima bi laknulo.

Quote from: zakk on 24-02-2013, 15:38:12
D banovana na 24h.

Šteta, a taman sam se oraspoložio.

Quote from: D. on 24-02-2013, 14:29:54

Quote from: Boban on 24-02-2013, 01:49:35
D, ti nekako uspevaš da se ljudi koje podržavaš osećaju usrano, a ljudi koje pljuješ uzvišeno.
To je zaista redak dar.

To ti samo podilaziš scallopu, po običaju. Rekla sam ti da se, što se mene tiče, ne mešaš u moje sukobe. Ko je u pravu, odbraniće se sam. I neće emocionalno ucenjivati. Ja tebe nikada nisam.

Što se tiče karakterizacije u mojoj prošloj priči, tačno je da je ima. Cela priča je o izgradnji odnosa između dvoje ljudi i njihovim različitim karakterima, težnjama, željama... zbog kojih se i (ne) rastaju. I tačno je da je to retko ko ukapirao. Lord samo, zapravo. Meni dovoljno.


Saturnice, nivo na kojem ti komuniciraš (puno mržnje i histerije), uopšte mi ne prija, i ja ti se jednostavno neću obraćati direktno.

Nivo na kojem komuniciram je jednako proporcionalan tvome. Ti bas mislis da sam ja takva glupaca pa ne vidim kako si moj obican komentar upucen Dzekiju iskoristila, izmaniluplirala, da bi covjek ispao glup, budala. Jos jedan od bezbrojnih pokusaja da se ljudi, nebitno koji, ali vecinom oni koji ti nisu po gustu, omalovaze, ponize, da se osjecaju kao dubrad, a ne ljudi!
Mozda i ja da te stavim konacno na taj jebeni Ignor. Moram prouciti kako ide. Ako budes vidjela da ne trzam vise na tvoje pizdarije, znaj, to je. Nadam se da ce i tebi biti lakse od toga. Pa eto, nek nesto bude na zajednicko zadovoljstvo.

Pun mi je kufer tvoga kokodakanja. I to na svaku, a samo zato jer svoj uzviseni kljun moras zabost u sve pokretne i nepokretne mete na Sagiti.
Toliko, lijepo te sad pozdravljam.

Quote from: scallop on 24-02-2013, 15:44:06
Šteta, a taman sam se oraspoložio.

Mogla si toda uradiš pre poslednjeg posta. Biti na nivou zavisi od nivoa.

Ispred vrata – Ova priča me nije naročito dojmila, uprkos solidno urađenoj karakterizaciji koja mi je uspela stvoriti sliku Ljubice. Pripovedanje teče lepo ali sam se na početak namrštio. Ne volim priče koje me ne zgrabe odmah i ne daju da mrdnem. Kraj mi je takođe na klimavim nogama, ne dopada mi se nedorečenost.
Sve u svemu, priča sa manama ali i pokojim kvalitetom.


Caribog – meni se ova priča dopala radi protagoniste, uprkos već nabrojanim manama a koje se tiču scenosleda i naivnosti istog. Volim antijunake i smotane protagoniste makar bacili i piš u gaće.
Na pojedinim mestima čitanje zapinje zarad loše konstruisanih iskaza a kraj je, kao i u prethodnoj priči, bled i nedorečen, da ne kažem besmislen. Da je pisana iz trećeg lica, ne bi videla moj glas.       

Quote from: scallop on 24-02-2013, 10:20:41
Priča ,,Caribog" me je odmah podsetila na – kompjutersku igricu.
Oni radioničari koji su u čitanju ove priče našli kvalitet imaće na sledećem nivo igre posla sa mnom.

Kakva pretnja!
Pošto sam za ovu priču glasala i malčice je pohvalila, moram da naglasim da je ne smatram savršenstvom. Bože sačuvaj!
Ipak, a meni je ovo što dolazi nakon ipak važnije, ona nije praznjikava kao neke, tehnički savršenije priče.
Slab sam vam ja šegrt, Scallope.

Jesi.    Srećom ima drugih majstora ovde.

I meni je žao.

Ispred vrata – po meni najbolja priča u ovom krugu. I da sam glasala njoj bi išao maksimum bodova. Jedina je priča koju sam nekoliko puta pročitala. I jutros sam to opet učinila. Užitak je i dalje isti. Ne znam ni sama što je u priči bolje, od izvrsnog dijaloga koji teče prirodno i bez zapinjanja ili do onog poređenja s Lj-ubičinim imenom. Odlična dosjetka. Bez laskanja i prenemaganja, mislim da je autorica ove priče maštovita i talentirana, i da će nas na Radionici i dalje pratiti svojim odličnim tekstovima.
I još nešto, što se tiče Ljubičinog svako malo pogledavanja na sat, kao što je scallop i rekao, možda nije u funkciji i nema logičnost. Ali ja to ne bih izbacila, da se mene pita. Ja bih potražila smisao u tom njenom pogledavanju, svakako bi se potrudila naći mjesto za njeno još bolje funkcioniranje u samoj priči.

Meni svejedno. Ja bih, ipak, više pažnje posvetio sadržajnom sunovratu posle 10,49 h. Na Radionici treba da naučimo kako napisati celovitu dobru priču.

Quote from: scallop on 25-02-2013, 09:45:03
Meni svejedno.

Na šta mislite?

Na Radionici treba da naučimo kako napisati celovitu dobru priču.

Zato sam ovde.
Ipak, nikakvo saršenstvo forme neće prikriti odsustvo sadržine.
Priča ''Ispred vrata'' pada od onog trenutka (tačno ste ga označili)  kada autor više nema šta da kaže, već samo ispunjava dati zadatak.

Potpuno tačno. Kad je počeo da ugrađuje zadatak i fantastiku, mleko je prevrnuto.

Безвредни коментари, други део...


04. АВ! - Ова прича ми се највише свидела, и то баш натегнуто за нумеро уно...даклем, идеја је добра, међутим, и она пати од лошег, или пак, краја који је захтевао далеко већу ефективност. Тек на треће читање сам уочио неколико правописних грешчица, ал` `ајд` сад...такође, крај је предвидљив.

05. Испред врата – једна од две приче где су аутори обрнули ћурак наопако и поставили као главног лика секретарицу...можда је услед тога овде  дошло до толиког увода и траћења простора на описивање маторе секретарице, суровог мајстора свог посла. Свиђа ми се реченица: ,,Уредан је, сав миришљав и испеглан, што је права реткост код душевних болесника."  И, шта сад? Љуб`ца је заглавила у неком лимбу or what? И жели да настави борбу, јер таква је она, фајтер који неће да остане испред врата? Good 4 Her!

06. Царибог – ово је у ствари добар трип, који ми се после сваког новог читања свиђа све више...добро, било је свега три читања Добра фора са шаљивим ,,шефом": ,,Ah, da. Topla voda ume da bude korisna, a o rupi u saksiji da ne govorimo." На прво читање нисам сконтао крај, али то је већ мој проблем...

07. Бепова ладица – да ли је ово испуњење задатка на крајње уврнут начин? Проналазач је леш који обмањује секретарицу својим изумом (мјуз у ковчегу/ладици) и тако долази до шефа, овде директора, којег напред наведена секретарица случајно убија? Или је она само луда ко струја? Или сам ја почео да патим од лонијевских тумачења прича са радионице? 

08. Кревет, кревет, јаране – свидела ми се ова лаганица, већина ће вероватно рећи – виц прича...и били би у праву. Оно што ми је заболо око, јесте препричавање две сијамске Босанке њихове животне приче. Да, то је убачено да би објаснило ко су, шта су и у ком су фазону, али збијено све у говор једне од њих не звучи реално...па, и та друга зна зашто су ту! Могло би се рећи да је неко вајкање и сл., ал ето, нисам стекао такав утисак. Ту су и правописни недостаци...ал` овде ми се свиђа крај, на крају крајева

09. Шта ћеш бити, кад не будеш био? – е, тек је ова прича пример мог каснијег контања о чему се ту, мајку му, ради?! Тек сам код трећег читања схватио Римплодова константа – уста...ретард, шта`ш... Обично ми се овакве приче не допадају, сувише су сумануте, апстрактне или шта ти ја знам...али, ова ми је некако симпатична, има неку веселу и позитивну ноту... Осим што бих додао да ми се наслов не допада нимало, чак иако је можда пародија на нека физозофска просер питања.

Е, тако...а саде да видим шта је рекла остала гулија...

04 — AV!
Ideja o kerovima na poziciji ljudi je simpa, u startu. Zasmetalo mi je što dijalozi malo mirišu na Sinišu Pavića, ali to je verovatno zbog moje emocionalne uslovljenosti, ili sentimenta gađenja, dakle nije greh.  Ali... Šta taj koskoblični keks čini psima? Ako treba da im pokaže gde im je mesto tu je trebalo malo šenjenja, te sedi, lezi i sl. Oštrica je karika koja nedostaje i sugestijica ko su u stvari psi. Dakle, ovo je materijal koji vredi.

Dobro, bre, gazda Bobo, hoćeš li ti obzaniti autore pre kraja meseca?

Pa obznanio sam već danima... što ne gledate u zaglavlje.

Onda, mogu i zvanično da zagunđam: Moja priča se ne zove Augustin u fabrici čokolade, nego Augustin u fabrici čudesa.

Moj Augustin nije tupavi Čarli.

Saturnice čestitam 
ND Zodiak, takođe!

Blažen sam, kako dolikuje radiončaru godine, među ženama 

Ja nisam Kumura, ali da ne zvocamo