ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Nisam na osnovu onoga gore mogao da shvatim da li poboljeva trudnica ili taj sindrom pogađa plod. A nešto kao "smrtnost ploda", pa da uklopiš?

Quote from: John Reynolds on 20-10-2009, 00:30:49Poboljevanje tokom trudnoće?

tako je.

Morbiditet je smrtnost u okviru nekog oboljenja. (Pazi: to nije mortalitet) To svi lekari znaju, morbiditet je za njih kolokvijalni izraz i nisu skloni dobrom prevodu. Treba ostaviti morbiditet trudnoće, jer upotreba odrednice smrtnost bi lekare uputila na smrtnost majki.

Ispalo je da je i trudnoća oboljenje. Bezveze. Kod lekara, sve što ima dijagnozu, ima i svoj morbiditet.

Hvala. Mozda ipak da ostavim morbiditet posto ta rec regularno postoji u srpskom recniku.   

ovo treba da objasnim:

morbiditet trudnoće:
-   jedan ili više pobačaja nepoznate prirode morfološki normalnog fetusa, do 10. nedelje gestacije;
-   jedan ili više prevremenih porođaja pre 34. nedelje gestacije zbog eklampsije i placentalne insuficijencije.

U transplantaciji imaš graft morbidity. Neće riknuti pacijent već ono što je transplantirano. Slobodno ostavi onako kako sam predložio. Lekari su jezički najkonzervativniji.

hvala. 

prevođenje se, nekima, isplati:

Papreni prevodi za železničare


Železnice Srbije platile su u proseku 20.000 dinara za prevod jedne stranice propisa Evropske unije ili ukupno 13 miliona dinara za više od 600 stranica. Reklo bi se da su nadležni u Železnicama ozbiljno shvatili ulazak Srbije u EU, pa su odrešili kesu. Ali nije baš najjasnije da li je bilo opravdano da se ne raspiše tender za ovaj posao, kao i da li je cena prevoda morala da bude tolika.

Posao s Institutom ,,Kirilo Savić" isplivao je na površinu posle izveštaja Sektora unutrašnje kontrole Železnica. Nije poznato da li su zaposleni u ovom sektoru bili inspirisani prvim izveštajem Državne revizorske institucije o trošenju para iz budžeta, kada je otkriveno da se državne pare troše i šakom i kapom. Tek, Železnice priznaju da su tokom 2007. i 2008. godine naručile od Naučnoistraživačkog instituta ,,Kirilo Savić", koji je 96 odsto u državnom vlasništvu, poslove stručnog prevođenja uputstava, objava, direktiva i normi EU i Međunarodne železničke unije. Naručeno je 35 ovakvih poslova vrednih oko 12,7 miliona dinara.
Najbolji odgovor da li je ovaj posao morao da košta baš toliko dobio bi se na tenderu gde bi u konkurenciji više firmi trebalo da se postigne najbolja cena. Ali tendera nije bilo. Na pitanje da li je ispoštovan Zakon o javnim nabavkama u Železnicama, kažu da je stav Sektora za strategiju i razvoj da se postupalo u skladu sa Zakonom, jer se radilo o većem broju različitih projekata male vrednosti. Propisi, naime, dozvoljavaju da se nabavke ispod određene vrednosti, u 2007. je to bilo 250.000 dinara, a u 2008. godini 270.000, obavljaju bez tendera. Praksa, inače, govori, da mnoga preduzeća to zloupotrebljavaju, pa jednu nabavku dele na više manjih kako bi izbegla tender.
Nadležni u Železnicama kažu da je ,,reč o železnički visokostručnim, u tehničko-tehnološkom smislu izuzetno složenim materijalima, koji su za njih imali status tehničkih propisa". ,,Prevođenje je zahtevalo visok stepen znanja. Železnice su pokušale sa prevođenjem preko sudskih prevodilaca, ali nisu dobile stručan i kvalitetan prevod", dodaju u Železnicama.
Interesantan je odgovor Direkcije za železnice, regulatorne ustanove u ovoj oblasti, na pitanje da li je prevođenje propisa EU moglo da košta manje nego što su platile Železnice?
– Direkcija nije nikad za prevod direktiva EU koristila usluge drugih organizacija, niti je to posebno plaćala, već su to radili zaposleni na tim poslovima. Samim tim ne raspolažemo relevantnim saznanjima u vezi sa cenama takvih prevodilačkih usluga – objašnjavaju u Direkciji.
U Železnicama priznaju da je Sektor za unutrašnju kontrolu uradio odgovarajući izveštaj o ovim poslovima i dostavio ga poslovodstvu. ,,U toku je analiza izveštaja i do njenog okončanja nemamo komentar. Milovan Marković, direktor Železnica Srbije, naložio je dodatnu analizu poslova sa Institutom 'Kirilo Savić'", objašnjavaju u Železnicama.



Sve prevodimo sami

Na pitanje da li je Direkcija za železnicu mogla da obavi posao za koje su Železnice angažovane Institut, u Direkciji kažu da se direktive EU u oblasti železničkog saobraćaja odnose na veoma široku oblast, tako da je Direkcija zadužena samo za deo tih propisa. Inače za zvaničan prevod svih pravnih tekovina EU, pa i svih direktiva u oblasti železničkog saobraćaja, zaključkom Vlade Srbije zadužena je isključivo Kancelarija za evropske integracije.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/172660/Papreni-prevodi-za-zeleznicare

Zna li neko kako stoji stvar s plaćanjem prevoda. Ako se knjiga reizda, i to kod drugog izdavača, treba li i prevodiocu nešto platiti ili to može tako u beskraj da se koristi?

Treba. Prevod je tvoje autorsko pravo...

E, tako. Nisam ja u pitanju, ali jedan prijatelj. Hvala.

Original ili kopija Jesenjinovog prevoda

Stari prevodi Bertolina, Sibinovića, Pešića, Topića, Markovića, Malovića, poezije velikog ruskog pesnika, uvršćeni su u novo izdanje, ali pod drugim imenom

Na nedavno održanom Božićnom sajmu knjiga u beogradskom Domu sindikata mogla se naći knjiga poezije Sergeja Jesenjina, objavljena 2009. godine, u izdavačkim kućama ,,Neven" (Zemun) i ,,Feniks" (Beograd), a kao prevodilac navedeno je ime Marine Zobnin. Profesor Miodrag Sibinović, prevodilac, tvrdi za naš list, da su u ovoj knjizi, osim njegovih,  štampani prepevi i drugih naših poznatih prevodilaca i pesnika Miodraga M. Pešića, Nikole Bertolina, Slobodana Markovića, Miroslava Topića i Dragutina Malovića.

Profesor Sibinović, je ovaj slučaj, zajedno sa drugim oštećenim prevodiocima, poverio Autorskoj agenciji Srbije, sa zakašnjenjem od godinu dana. Izdavačka kuća ,,Neven" registrovana je u ulici Gajevoj 14 u Zemunu, međutim, već danima nismo nikoga od zaposlenih uspeli da pronađemo na ovoj adresi. ,,Feniks"- Beograd, koji je potpisan kao suizdavač, i ne postoji u registru izdavača. Najbliži trag je ,,Feniks libris"- Zemun, ali, kako nam je rečeno u ovoj izdavačkoj kući taj trag potpuno je pogrešan. Naime, ,,Feniks libris"- Zemun nema nikakve veze ni sa spornom knjigom niti sa ,,Feniksom" iz Beograda. U Srpskom udruženju izdavača i knjižara, koje ima blizu devedeset članova, ne nalaze se ni ,,Neven" niti ,,Feniks".

Marinu Zobnin, smo pokušali da pronađemo preko Udruženja prevodilaca Srbije. Rečeno nam je da ona nije član ovog udruženja. Pesme u zbirci izabrao je i priredio Živojin Janković, a kao izdavači potpisani su Mika Jeremijević i Vojislav Đuričić. Živojin Janković naveden je i kao urednik. Zanimljivo je, kako kaže Sibinović, da je knjiga nakon njegovog glasnog reagovanja na Božićnom sajmu, sutradan povučena sa štanda.

Prema rečima našeg sagovornika, ova knjiga sadrži kratak predgovor urednika i četrdeset osam pesama i poema.

– Međutim, svi ti prevodi (prepevi) pripadaju poznatim srpskim prevodiocima i pesnicima: Miodragu M. Pešiću, sedamnaest pesama i poema, Nikoli Bertolinu, trinaest, Slobodanu Markoviću sedam, Miroslavu Topiću dve pesme, i Dragutinu Maloviću jedna. Mojih je osam pesama, objašnjava Sibinović, dodajući:

– Neki od tih prepeva, poput, recimo, Pešićevih prevoda ,,Crnog čoveka" i ,,Ane Snjegine", koji se kod nas objavljuju još od 1931. i tokom prethodnih osamdeset godina preštampavani su već bezbroj puta, drugi, pak, Markovićevi, Malovićev, Bertolinovi, Topićevi, kao i moji, objavljivani od pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka do 2000. godine, kada je u Beogradu štampano i već osmo višetomno izdanje Jesenjinovih sabranih dela na srpskom jeziku. Našim ljubiteljima poezije poznati su, takođe, već više od pola stoleća. Zbog toga nema nikakve potrebe trošiti reči na dokazivanje da su pesme objavljene 2009. godine pod imenom prevodioca Marine Zobnin plagijat. Tekstovi tih prevoda (prepeva) su, uglavnom, prepisani od reči do reči, a minimalne izmene u ponekom stihu ostalih pesama pokazuju da onaj ko je ,,intervenisao" nije imao dovoljno nerva ni za izvorni ritam, niti za srpsku poetsku reč.

Uz to, naš sagovornik smatra da se pojavljivanje ovakve knjige može posmatrati s moralnog, kulturološkog, formalno-pravnog, pa i političkog stanovišta.

– Plagijat je morao da otkrije, još pre oštećenih prevodilaca, urednik izdavačke kuće. Zar je moguće da je demokratizacija izdavačke delatnosti i privatizacija izdavaštva toliko snizila kulturni nivo srpske uredničke populacije da jedan stručnjak nije u stanju da prepozna ni kultne tekstove iz srpske riznice prevodne književnosti kao što su Jesenjinova ,,Pesma o keruši", ,,Pismo majci", ,,Život vam je varka s toplom čamom", ,,Crni čovek", i druge, ili bar da, ukoliko ih čak i ne zna – zar je moguće da takav urednik ne zaviri u ranija srpska izdanja Jesenjinove poezije? To je nešto što bi moralo da predstavlja minimum poštovanja nacionalne kulture u kojoj se neko bavi izdavaštvom, smatra dr Miodrag Sibinović, zaključujući da bez uspešnog rešavanja problema piraterije i primene zakona ne može da se očekuje da zaštita intelektualne svojine prestane da bude briga samo ugroženog pojedinca.

M. Vulićević

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Original-ili-kopija-Jesenjinovog-prevoda.lt.html

veselo

IZ RADIONICE PREVODIOCA
Plakala je kao mlada na venčanju

Jelena Stakić bila je pozvana na sud da uradi ekspertizu ukradenog prevoda

Zaposleni ljudi jedva čekaju praznike. Prevodioci, ako su u radnom odnosu, jedva dočekaju te dane kada ne moraju da idu na posao, da bi se udarnički bacili na prevođenje. Taj dan je za njih praznik – započinjanje prevođenja nove knjige, kao rađanje nove ljubavi. Može li to biti zamena za odmor, pitamo Jelenu Stakić koja je prevela 120 knjiga sa engleskog i francuskog, dobila nagradu za životno delo, a nije je zaobišla ni ,,nacionalna penzija".

– Niko nas za to ne pita, takva nam je sudbina, kaže kratko.

Jelena Stakić o prevođenju je govorila nedavno u susretu sa publikom u Domu kulture Studentski grad. Saznali smo tada da je po obrazovanju psiholog, sa smislom za jezik, ali da ne oseća zadovoljstvo kada prevodi psihološku literaturu.

– Naravno, ima izuzetnih francuskih psihoanalitičara i engleskih antropologa. Ali, socijalna psihologija, koja do nas dolazi uglavnom preko američkih naučnika, napisana je suviše pretencioznim rečnikom da bi se rekle neke obične stvari. U tom slučaju treba poznavati materiju. Sećam se da je oralnu frustraciju, kao ustaljeni termin u psihoterapiji, jedan naš kolega preveo kao usnena prikraćenost. I šta ćete tad? – pita Jelena Stakić.

Zato je, kao što je govorila prevodilac Ivanka Pavlović, najbolji rečnik telefonski imenik. Setite se čiji broj treba da pozovete u datom slučaju i svaki terminološki problem biće rešen.

– Evo oko čega sam ja lomila koplja. U jednoj Singerovoj knjizi rečenica glasi: ,,Plakala je kao mlada na venčanju". Kakvo je to poređenje i zašto bi mlada plakala sem ako nije od radosti? Raspitala sam se i saznala da su pravovernim Jevrejkama sekli kosu na dan venčanja, kako ne bi bile privlačne drugim muškarcima – kaže naša sagovornica.

Od traženja značenja i skrivenog smisla, lepša strana posla je druženje sa piscima. Sa Mišelom Fukoom, poznatim filozofom, čiju je ,,Istoriju ludila" prevela, radila je intervju u Parizu.

– Ostavio mi je utisak duhovitog i blagonaklonog čoveka. Korisno je ono što mi je rekao: Trudim se da ono što pišem bude jasno. To je onda i prevodiocu vodilja. Ne prenemažem se sa stilom, i znam da se ne sme izgubiti jasnoća.

Pitamo je za krađe prevoda, situacije kada male izdavačke kuće objave novo izdanje neke knjige, prepišu postojeći prevod, i potpišu drugog prevodioca.

– Knjige Eriha Froma i Viktora Frankla prevedene su u Hrvatskoj, a onda su ti prevodi u celosti ponovljeni u Srbiji, a potpisani su drugi prevodioci. Pogledala sam neka vrlo karakteristična mesta, i uverila se!

Našu sagovornicu su jednom zvali i na sud da uradi ekspertizu prevoda. Knjigu ,,Posmatranje čoveka", koju je preveo Aleksandar Saša Petrović, ponovo je objavio jedan izdavač, ali je Petrovićeva ćerka Jelena Tinska primetila da je reč o očevom prevodu, sa neznatnim izmenama, i zamolila Jelenu Stakić za stručnu procenu.

– Petrović je prevodio romane, drame, Šekspira... U toj knjizi upotrebio je fenomenalne izraze – obrvice čekinjice, trepuške, trepavičice, a novi prevodilac je sve prepisao, i to priznao na sudu!

O takvim i drugim slučajevima Jelena Stakić pisala je u knjizi o prevođenju ,,Žedni preko vode" (BMG, 2001). Demistifikovala je tu pomalo svoj rad, objašnjavajući kako se ranije dovijala, da ne bi nekoliko puta prekucavala tekst na pisaćoj mašini. Naime, naglas je prevodila u diktafon, potom preslušavala i kucala, proveravajući da nisu posvađani rodovi, brojevi i padeži.

Sa kompjuterom je sada spas, pa dok prevodi sluša i muziku. Instrumentalna samo dolazi u obzir – Skarlati, Mocart ili Bah. I dalje je muče igre reči i dok pokušava da ih prevede ima utisak kao da nekome objašnjava kraj vica. Zato je i prekrstila frazu prim. prev., znanu kao primedba prevodioca, u ,,primeti prevodioca" – kako je pametan, učen, kako je našao pravu reč.

Jer, ona uvek čita ta nevidljiva imena. Zna ko je preveo određenu knjigu, ali priznaje da se ne seća ko je režirao neki film... Pošto od nečega mora i da se živi, ipak će reći da se ne bavi ovim poslom da bi se obogatila. Ćerki u amanet, kaže, neće ostaviti bogzna šta.

– Ostaviću joj rečnike.

Ptica rugalica i slavac

Jelena Stakić prevela je knjige ,,Iščekujući varvare" Kucija, ,,Lilit, mračna majka" Žaka Brila, ,,Ludilo udvoje" Joneska, ,,Simboliku u Bibliji" Pola Dila, ,,Kao da ubiješ drozda" (u kasnijim izdanjima naslov je promenjen), i druge.

– Naš distributer je film, rađen prema knjizi, preveo kao ,,Ubiti pticu rugalicu". Zapovedni način u naslovu ukazuje da treba potamaniti tamo neku ptičurinu, a autorka Harper Li je htela suprotno, da naglasi kako je greh učiniti nepravdu čoveku, kao što bi bio i ubiti pticu koja nikome štetu nije učinila. Original ,,To kill a mockingbird" ja sam prevela kao ,,Kao da ubiješ drozda ", mockingbird je drozd, ptica koja podražava pesmu drugih ptica. Slovenački prevodilac je drozda pretvorio u slavuja i njegov naslov je ,,Ne ubijaj slavca".

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Plakala-je-kao-mlada-na-vencanju.lt.html

Kakav entuzijazam, i kakav luksuz od zanimanja 


Bojana Denić: Tekstovi su bića
| Razgovarala: Sanja Anđelković
"I posle niza godina paralelnog iskustva mogu da primetim da obe profesionalne prakse pozitivno utiču jedna na drugu: prevođenje na koreografsku praksu i koreografska praksa na prevođenje".


Bojana Denić (Foto: Dora Bekefi)Pred ponovno izvođenje plesne predstave "Međuprostor"u Domu omladine Beograda, i posle izuzetno uspešnog prevoda dela Elfride Jelinek, književni prevodilac i koreograf Bojana Denić je posetiocima sajta Kulture predstavila manifestacije prevođenja: pisala je o prevođenju tekstova sa nemačkog jezika na srpski i o prevođenju ideja u pokret.

Može li se živeti od toga?

"Moralo bi, u normalnim društvima, da može da se živi od onoga što radiš dobro, zar ne? Usput, i sami ste svedoci ugodnog života naše poznate estradne zvezde koja veoma dobro živi, i živeće, od sportskog marketinga kojim se svojevremeno bavila... Obe moje profesionalne prakse poprilično su nelukrativne, i stalno se pitam koja li je nevažnija u "koordinatama današnjih sistema vrednosti". A tek kad narečene oblasti suzimo na savremenu nemačku dramsku književnost i savremeni ples! Koga će – u bliskoj budućnosti – tek to da zanima, kada se svi parametri vrednosti iskazuju robno-novčano, da ne kažem, brojčano: prodatim brojem karata, prodatim brojem ulaznica, prodatim brojem knjiga, rejtingom... Znam, rešenje je sasvim jednostavno: prevoditi što više tomova knjiga dnevno i štancovati predstave koje traju nedeljama! U kojima se, podrazumeva se, igra do iznurenja poput onog u filmu "I konje ubijaju, zar ne".

Instrumenti kulturne politike treba da podstiču, ako ne i štite, nekomercijalne vrednosti! No, koliko god sumanuto zvučalo, ipak, i dalje opstaje ta retka vrsta, iako o njoj ne čujete mnogo, zaista retko delikatnih persona – kojima komercijalno nipošto nije dovoljno! Oni, koji su srećni što postoji hrabra izdavačka kuća "Rende", spremna da objavi sasvim nekomercijalan dramski tekst "Rehnic (Anđeo uništenja)" autorke Elfride Jelinek, austrijske dobitnice Nobelove nagrade."

Upravo srpski prevod (Bojane Denić) je prvi prevod integralne verzije teksta na bilo koji strani jezik. Inače, Bojana pažljivo bira tekstove kojima namerava da se bavi i prevodi "isključivo tekstove koji je provociraju i koji joj ne daju mira".

"Tekstovi su bića s kojima moram intenzivno da se družim pre nego što krenem da ih prevodim. Moram da pričam s njima, da ćutim s njima, zajedno odlazimo na pijacu i u šetnju, pijemo čaj... I tek pošto se dobro upoznamo, počinjem da prevodim. Ta bića me mobilišu, nikako vojno, moliću lepo! Potrebno je da me uzbuđuju ne samo na tematskom, već i na strukturnom nivou – struktura rečenice, struktura misli, kompozicija teksta i, ako hoćete, muzika teksta. Moram da dokučim muziku bića, bila ona punk, jazz, pop, himna, oratorijum ili ludilo od svega navedenog, takozvani – postmoderni sinkretizam... Inače, ništa od prevoda!

"Rehnic (Anđeo uništenja)" je nemilosrdan tekst, zapravo, lavina koja ruši sve konvencije dramskog teksta (nema podele na činove, niti na scene, ne postoje lica, itd.) a u kojem autorka razmatra diskurs javnog govora – glasnog uvežbavanja kolektivnog prećutkivanja i ćutanja o nacističkim zločinima tokom II Sv. rata".

Za prevod tekstova u okviru projekta Savremena nemačka drama u Narodnom pozorištu, koji je inicirala Maja Pelević – Monsun u aprilu, Po imenu gospodin, Poslednja vatra, Heaven po Tristanu – kao i za prevod Horvatove drame "Figaro se razvodi, koju je režirao Slobodan Unkovski, primila je godišnju pohvalu Narodnog pozorišta za "rad od izuzetnog i posebnog značaja za uspešnu aktivnost Narodnog pozorišta u Beogradu za sezonu 2008/2009."

"Prevodilačka profesija je marginalizovana, a dežurni krivci za to su, između ostalog, i neretke izdavačke kuće kojima nikako nije stalo do kvaliteta prevoda, već isključivo do daj-šta-daš modela ili, pak, nepotističkih prevoda, te shodno tome, ono što se redovno nudi je izobilje nečitljive literature, a o narušavanju integriteta autora i da ne govorim. Biljana Srbljanović je, u okviru Sajma knjiga u Lajpcigu izjavila, parafraziram, kako ima utisak da se na dramske pisce gleda kao na pisce koji, na svom putu, još uvek nisu stigli do proze, a za nju je, kako ona tvrdi, to oduvek bio dramski tekst! Zašto, dakle, savremena dramska književnost? Zato što su tekstovi elastičniji, dinamičniji i čini mi se više pozivaju na eksperiment na planu strukture, semantike, sintakse. No, postoje i prozni tekstovi performativne strukture s kojima se rado družim.


Promocija knjige Sa Perišom Perišićem najbolje delim taj kosmos – dramaturgom i lektorom/redaktorom – sa kojim sarađujem već godinama. Nemali broj takvih dramskih tekstova zainteresovao je ne samo kolege – dramaturge i dramske pisce, već i pozorišne uprave, reditelje, pozorišne časopise: "Ovde i sada" (Šimelpfenig/Teatron), "Lopovi" (Dea Loer/Scena), "Životinjsko carstvo" (Šimelpfenig; režija: Ksenija Krnajski, Narodno pozorište u Beogradu), "Seksualne neuroze naših roditelja" (Lukas Berfus; režija: Tanja Mandić-Rigonat, Narodno pozorište u Beogradu), "Po imenu Gospodin" (Filip Lole; režija Stevan Bodroža, Atelje 212), "Rehnic" (Elfride Jelinek, Rende)..."

Potreba za savremenim plesom nastala je iz gustine reči i rečenica, iz potrebe za brisanim prostorom, za drugom vrstom izraza, neverbalnog izraza, a opet iz istog ili sličnog osećaja za dramaturgiju (bilo teksta ili pokreta), odnosno tišinu (međurečeničnu ili onu u fizičkom prostoru).

"I posle niza godina paralelnog iskustva mogu da primetim da obe profesionalne prakse pozitivno utiču jedna na drugu: prevođenje na koreografsku praksu i koreografska praksa na prevođenje.

Paradoks, Srbiji poznat i imanentan i na drugim nivoima, predstavlja ignorisanje lokalne savremene plesne scene; primera radi, Festival igre narečenu, stičem utisak, strateški diskredituje i apostrofira kao 'eksperimentalnu' (čitaj: amatersku) dok su akteri baš te etiketirane, takozvane 'eksperimentalne scene' veoma aktivni u inostranstvu (volela bih javnosti da skrenem pažnju na samo neke od njih: Draganu Bulut, Igora Korugu, Ljiljanu Tasić, Marka Milića...) i osvajaju prestižne evropske nagrade (Dalija Aćin) a srednjoškolke/ci iz klase Isidore Stanišić – sa odseka za savremeni ples naše jedine srednjoškolske institucije za plesnu edukaciju – postaju najbolji studenti na plesnim akademijama u inostranstvu. Afirmativni pomaci, istina je, postoje u slučaju plesnog ansambla Bitef teatra."

Na plesnoj sceni aktivna je kao koreograf (poslednju produkciju savremenog plesa "Međuprostor", sredinom maja, možete ponovo videti u Domu Omladine), zatim u dramskim predstavama radi sa glumcima scenski pokret ("Sanjari", u režiji Miloša Lolića, osvojili su Grand Prix Bitefa 2009, a predstava "Bog je DJ" vratila se nedavno kući sa uspešnog gostovanja u Minhenu).

"Pokatkad nastupam što u sopstvenim produkcijama, što u produkcijama dragih koleginica i kolega (primera radi, Isidore Stanišić, Miloša Sofrenovića...). I naposletku, no, nikako manje važno, već šest godina, posle školovanja i profesionalnog usavršavanja u Berlinu, Beču, Budimpešti, aktivna sam i kao pedagog za savremeni ples. Veoma sam srećna što imam priliku da radim sa ljudima takvog duha – neposredna razmena čiste energije!"

kako je kod nas preveden naslov filma Sucker Punch? u današnjoj politici ( dodatak - tv revija) naslov ovog filma je preveden  kao cuker punč!

Quote from: Alexdelarge on 23-11-2012, 21:00:20
kako je kod nas preveden naslov filma Sucker Punch? u današnjoj politici ( dodatak - tv revija) naslov ovog filma je preveden  kao cuker punč!

http://t.hbo.rs/movie/iznenadni-udarac-sucker-punch_-70878

kako biste preveli naslov filma romancing the stone ( ako za trenutak zanemarimo genijalan prevod lov na zeleni dijamant...btw. postoji li uopšte dijamant zelene boje?)

Google ne poznaje reč - romancing.

Boja dijamanta zavisi od primesa. Dijamant je providan.

Romancing the stone - možda: Zaljubljen u kamen.

Quote from: Alexdelarge on 17-02-2013, 00:03:34btw. postoji li uopšte dijamant zelene boje?

Postoje, mada su veoma retki.

Btw, ono u filmu je smaragd, ako se dobro sećam.

Quote from: Alexdelarge on 17-02-2013, 00:03:34
kako biste preveli naslov filma romancing the stone

opisno.

imam ja neku zavrzlamu

body-proper i body-furnished

mislim, mogu da stavim čitav pasus ali neće vam ništa pomoći, jer ne znam kako bi se ovo inače prevelo na srpski

Pre neki dan sam kupio "Popular Science" na srpskom. Izvinjavam se, na nečemu što samo liči na srpski.
Ima raznih prevoda, ali ovako nešto još nisam doživeo. Google translate je mila majka za ovo.
Svaka, ali svaka rečenica je besmislena.


U sledećoj deceniji, dok će uslovi koji liče na flašu ispunjenu peskom pogoditi američki zapad, postaje sve teže odbaciti sušu kao privremeni problem.

Nuklearne elektrane bi mogle proizvoditi električnu energiju bez ugljenika mrežom obrnute osmoze za postrojenja za desalinizaciju.

Najveći problem, međutim, može biti cena od jednog triliona dolara za ovu akciju uz godišnje troškove.

Jefiniji način bio bi đubrenje okeana odlaganjem gvozdene prašine u vodu kako bi ova prašina stimulisala rast fitoplanktona koji udišu CO2.

Da li ovi ljudi zaista misle da smo mi debili?

Mićo, ovo je genijalno! Neće valjda da se rasproda dok ne dodjem?!!!

Mogu da ti kupim par komada...


Ima i neviđenih "dostignuća" iz tvojih oblasti:


Podjednako efikasan i postupan, rad je mogao da podstakne kaskadu pratećih istraživanja, usmerenih na razvoj drugih vrsta ćelija.
Pristup velikom broju specijalizovanih ćelija može promeniti načine na koje lekari proučavaju bolest i na koje farmakolozi ispituju lekove, što bi zauzvrat dovelo do novih tretmana osmišljenih za pojedince.

Vest:


Crna rupa

Divovski mehur gasa koji srlja prema supermasivnoj crnoj rupi u centru naše galaksije mogao bi da propadne u ambis sredinom godine, rasipajući zračenje u svemir u sjajnoj eksploziji svetlosti, posmatranje tog procesa koji traje decenijama, moglo bi da pomogne naučnicima da odgovore na pitanje kako crna rupa raste.

Je l' to ovo:


http://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2012&mm=12&dd=24&nav_id=671967

QuoteČasopis je ispunio sva očekivanja sa sjanim tekstovima i dobrim prevodom. Ostaje očekivanje od redakcije da će kako s euhodava u rad uskoro biti tekstova iz naše zemlje i regiona, i od domaćih autora. Takođe bi i neka kolumna pomogla predstavljanju atmosfere domaće nauke. Sigurno postoje ovakvi planovi.

Quote from: Mica Milovanovic on 28-02-2013, 22:56:09
Vest:


Crna rupa

Divovski mehur gasa koji srlja prema supermasivnoj crnoj rupi u centru naše galaksije mogao bi da propadne u ambis sredinom godine, rasipajući zračenje u svemir u sjajnoj eksploziji svetlosti, posmatranje tog procesa koji traje decenijama, moglo bi da pomogne naučnicima da odgovore na pitanje kako crna rupa raste.

A giant bubble of gas that is rushing towards supermasivnoj black hole at the center of our galaxy could collapse into the abyss of mid-year, scattering radiation into space in a great explosion of light, observing this process that lasts for decades, could help scientists to answer the question of how black holes growing.

Back (google) translation увек даје занимљиве резултате. 

To... to su ti dobri prevodi...

Ипак мораш признати да си се насмешио кад си прочитао вест о мехуру гаса који СРЉА (у пропаст). 

Našao sam orginalnu vest!


A giant blob of gas headed directly for the supermassive black hole at the center of our galaxy could begin to drop into the abyss mid-year, blasting x-ray radiation into space in a brilliant display of light. Witnessed for the first time by scientists, the decades-long process will help answer the question of how black holes grow.

Divovski mehur gasa koji srlja prema supermasivnoj crnoj rupi u centru naše galaksije mogao bi da propadne u ambis sredinom godine, rasipajući zračenje u svemir u sjajnoj eksploziji svetlosti, posmatranje tog procesa koji traje decenijama, moglo bi da pomogne naučnicima da odgovore na pitanje kako crna rupa raste.

Quote from: Gaff on 28-02-2013, 23:00:03




Časopis je ispunio sva očekivanja sa sjanim tekstovima i dobrim prevodom. Ostaje očekivanje od redakcije da će kako se uhodava u rad uskoro biti tekstova iz naše zemlje i regiona, i od domaćih autora. Takođe bi i neka kolumna pomogla predstavljanju atmosfere domaće nauke. Sigurno postoje ovakvi planovi.

Sada je tu i na našem jeziku.

Quote from: Mica Milovanovic on 28-02-2013, 22:52:23
Mogu da ti kupim par komada...


Ima i neviđenih "dostignuća" iz tvojih oblasti:


Podjednako efikasan i postupan, rad je mogao da podstakne kaskadu pratećih istraživanja, usmerenih na razvoj drugih vrsta ćelija.

ona druga jos moze i da prodje, mislim, jasno je na sta se mislilo, al ova je HIT!
hocu bar jedan primerak!

   .  .


Ja postigao kontraefekat... Mislio sam da odvratim ljude o čitanja ovog časopisa...


Odoh da požurim na kioske da slučajno ne vrate remitendu...


Ode još 250 dinara... 

Da pišemo gnevno pismo redakciji?

A što? Da izgubimo ovakve bisere...

Mićo, tebi Lilit ne veruje. Oće s svoje oči da se uveri.

Nećeš verovati, ali nigde ga više u gradu nema, pošto je izdašao novi broj... Svi kiosci su vratili stari...


Ako neko vidi kod uličnih prodavaca - to je broj sa borbenim avionima na naslovnoj strani, neka javi...

Pošto je bilo govora o autorskim pravima, interesuje me da li se otkupljuju prava ako se radi o priređenim antologijama kao što je npr. Antologija francuskog eseja koju je objavio S. Glasnik? Čudno mi je da bi se neko (pa i S.G.) toliko obavezivao i mučio da traži prava za prevođenje pojedinačnih autora t.j tekstova od pojedačnih fondacija, organizacija, čega god koje polažu prava na njih. Kako ide sa priređenim knjigama, i postoji li razlika kada knjiga sadrži različite autore i kada predstavlja priređene ili izabrane spise jednog autora?

Prava se kupuju za čitavu antologiju; vlasnik prava je priređivač.

U oba slučaja? I kad se radi o više autora i kad se radi o istome autoru?
I hvala na informaciji!

ne nađoh neki drugi topik, ako postoji uputite me

Kako bi preveli: ''they are open-ended and multiedged''?

Kako se uopšte izboriti sa kvarenjem jezika, na primer reći ,,prikačiti" umesto ,,atačovati", ili zameniti izraz ,,selfi" nekim srpskim izrazom?
Problem na koji sam upravo ukazala je sasvim nov i ja ga doživljavam kao društveni, a ne samo jezički fenomen. Nekada je postojala nesumnjiva želja govornika srpskog jezika za podizanjem jezičke kulture. Danas je i ta želja dovedena u pitanje. Izgleda da ćemo morati učenicima, studentima i svim građanima Srbije prvo da objasnimo da je važno biti pismen i da treba negovati srpski književni jezik, pošto se, očigledno, mnogi preispituju u vezi s tim, a tek kada sa tim raščistimo, možemo krenuti u borbu protiv ,,atačovanja", ,,selfija", itd. Pre nekoliko meseci, studenti su me iznenadili svojom kreativnošću kada sam ih zamolila da prevedu ,,selfi" na srpski. Ponudili su nekoliko desetina spontanih odgovora: autoslika, jajić, ličnjak, ogle­daloslik, osob­njak, samoja, samić, samoslika, samofotka, samofotografi­ja, samoškljoc, svo­jeljub, svo­jić, svojko, svojfot, sebeblic, sebić, slikoseb, sop­stvenjak itd. Najčešći odgovori bili su: samoslika, sebić i (šaljivo) svojko. Kada bismo se potrudili da negujemo leksičku normu i da forsiramo u školi i medijima dobre prevode stranih reči, neki od njih bi vremenom zaživeli.

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Sve-je-vise-boraca-za-nepismenost.lt.html

''Problem na koji sam upravo ukazala je sasvim nov i ja ga doživljavam kao društveni, a ne samo jezički fenomen.''

za početak da nađe druge riječi za problem i fenomen...

Meni ovaj 'svojić' super zvuci. To je to.

ja bih preveo selfie kao narcisoid.

Quote from: Alexdelarge on 05-09-2015, 16:16:22
ja bih preveo selfie kao narcisoid.

a ja bih kao sjebalica.

sfotka 


inače, juče gledo NE OKREĆI SE, SINE


i ustaše govorile samovoz za automobil i brzoglas za telefon


realno, piši selfi

Da, ipak je to strana kovanica opste poznata pod tim nazivom. Prosto, koliko god su oni odgovori iz ADL-ovog primera dobri i mastoviti, ipak 'selfi' najbolje opisuje selfi. Hrvati valjda kazu 'sebić'.