ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Slušala sam kako pada noć. Spokojnu tišinu prekinulo je zvono na mojim vratima. Neraspoloženo i lenjo sam ih otvorila i ugledala crnokosog dečaka koji je širokim plavim pogledom zurio u mene.
Ni na jedno od mojih pitanja nije ni trepnuo, a kamo li odgovorio. Samo me je gledao i blago drhtao. Zbunjena, zatvorila sam vrata rešena da ga zaboravim i nastavim uživanje u nastupajućoj noći.

Dok je mesečev sjaj ulazio u moju sobu, polako sam tonula u san... Trgnula sam se na šum sa druge strane mog kreveta. Uplašeno sam se okrenula i ugledala plavi pogled crnokosog dečaka, obasjanog mesečinom.
- Nisi me povela- reče tužno, protka se mesečinom i nestade.
Bez daha sam skočila i upalila svetlo. Nije ga bilo. Otvorila sam ulazna vrata, nije ga bilo ni tamo. Uz svetlo i uzrujane misli sam dočekala jutro.

Pospano sam zurila u staklo tramvaja ispred mog sedišta. Primećivala sam nered moje kose, ali nisam imala snage da podignem ruku i dovedem je u red. Srce mi je zalupalo u istom trenutku u kom sam pored mog ugledala i odraz lika dečaka od prethodne noći. Blago se smešio svojim pogledom boje neba. Okrenula sam se, iza mene su bili samo sneni putnici. Pogledala sam opet u staklo. Njegov odraz je još uvek bio tu. Blagim pokretom namesito mi je nemirne čuperke i nestao.
U šoku sam uporno tražila njegov odraz sve do stanice.

Ceo dan je prošao kao u snu. Stalno sam se osvrtala i tražila ga. Bila sam tužna. Već je počeo da mi nedostaje. Čekala sam ga te noći, i sledeće noći i sledeće. Tražila njegov odraz u staklu i ogledalu. Tražila sam ga među ljudima koji su promicali pored mene. Nigde ga nije bilo. Polako sam počela da verujem da je pun mesec te noći napravio haos u mojoj glavi.

Ubrzo sam sve zaboravila, dok me njegov pojava, u jednom, sasvim običnom snu, nije razbudila. Nisam smela da se okrenem, znala sam da je tu.
- Nisi me povela, a obećala si - tiho reče.
Ćutala sam.
- Tražio sam te u mnogim životima, a sada mi se čini da ustvari nemam šta da ti kažem. Ti si me zaboravila. Nisi više moja. Besmisleno je - uzdah je propratio zadnju rečenicu.
Ćutala sam i nisam više ni disala. Na senkama na zidu nije bilo njegove. Okrenula sam se, nije više bio tu. Ganuta i uzbuđena, rešila sam da moram da saznam koje sam to obećanje prekršila.

Prolazili su dani, meseci i godine. Što sam više razmišljala, odgovor je bio sve dalji od mene. Shvatih da od toga nema ništa. Spoznaja će doći sama od sebe. Pustila sam i prestala da se okrećem za svakim crnokosim dečakom.

Jedne godine, jednog sunčanog dana, šetala sam jednom sasvim običnom ulicom. Osetih neki nemir i pogledah na drugu stranu ulice. Stajao je nonšalantno oslonjen na stub zgrade i mahao mi. Bez razmišljanja potrčah prema njemu.
Za trenutak primetih crveni audi, osetih tup bol i mrak prekri moju svest.

Probudila sam se u bolnici. Znala sam to po mirisima i užurbanosti oko mene. Nisam mogla da otvorim oči ni da se pomerim. To je znači koma, ta raskrsnica svetova. Nije bilo tako loše. Imala sam pristup u druge svetove, a kući me ionako nije čekao niko... Šetala sam po sećanjima mojih života, tražeći ga.

Jednog dana ugledah ga kako spava ispod širokog hrasta.
- Marine, koliko puta sam ti rekla da ne ležiš na zemlji !?
- Ali, mama, znaš da jedino tako možeš čuti kako hrast uzdiše!
- Hajde kući, ručak je gotov.
- Je li stigao tata?
- Jeste, i čeka nas.
Ručak je bio božanstven. Muž je bio zadovoljan i zavodljivo se smešio. Pocrvenela sam, sećajući se prethodne noći.
- Mama, hoćeš li i mene voditi u Pariz?
- Ne mogu, Marine. To je posao, mnogo obaveza, a i samo dva dana. Izdržaćeš toliko bez mene
- Ali molim te, neću ti smetati, a i znaš da ne volim biti bez tebe. Ako me ne povedeš neću jesti dok se ne vratiš!
- Ma nemoj biti blesav. To je večernji let, bićeš smušen kad dođemo i taman kad se odmoriš moraćemo nazad.
- Ali molim te, pa nisam nikada bio u Parizu, molim te, molim te...
- Dobro, vodiću te, a sada na spavanje.
Iste večeri sam se spakovala i sakrila kofer u holu hodnika. Marin je dva dana bio uzbuđen. Pakovao je sve i svašta, raspakivao, pa opet pakovao.
Došlo je veče kada treba krenuti. Radosno me je pogledao sjajnim plavim pogledom i rekao da misli da je sada sve spakovao.
- Dobro, budi spreman. Krećemo u deset. Moram još da trknem do apoteke, pa polazimo. - rekla sam klizeći rukom niz sjaj njegove crne kose.
Na prstima sam otišla po kofer i iskrala se iz kuće kao krivac.

Dok sam zakopčavala pojas u avionu, već mi je bilo žao što sam ga prevarila, ali, bilo je kasno. Putovanje je bilo prijatno kao i obično, strjuardese ljubazne, a ja sam dremkala i maštala o ponovnom susretu s Parizom i Mišelom. Odjednom je nastala panika. Nešto se događalo. Shvatila sam da ubrzano gubimo visinu. Uplašila sam se najgoreg, zatvorila oči i pokušala da se odbranim plavetnilom. Smrt nisam ni osetila, samo blagi prelaz iz tame u mirisnu svetlost.

Otvorila sam oči. Doktor je zabrinuto gledao u mene.
- Bilo je krajnje vreme da se povratite - reče - nemate teških povreda, samo podliv na čelu i laki prelom ruke. Još malo i možete kući.
Nasmešio mi se široko i otišao.
Nisam ni trepnula. Oči su mi bile pune suza i želela sam da zauvek tu i ostanu.

Gospodice Parker, meni je ovo za nijansu lošije od prethodnih priča. Ponajprije stilski. Loše rečenice koje služe da bi se priča ispričala nabrajanjem. Kao da su slova brojke. A imam i drugih zamjerki.

"Slušali sam kako pada noć", znam da bi to trebala biti pjesnička slika, premda ne znam kakav zvuk proizvodi noć koja pada, ali to bi jos nekako i mogla progucati.

"Jedne godine, jednog sunčanog dana, setala sam jednom sasvim običnom ulicom.", može biti da je ovaj "jedan" upotrijebljen namijerno i s ciljem, možda se samo čini da je njegovo gomilanje dobro. Nije. Zvuči loše kad se čita. Na glas još i gore.

Dalje, koja to žena crveni zbog seksa ( nadam se da nisam pogriješila da je u pitanju bio seks) koji se zbio prethodne noći između nje i muza. Zar je u pitanju bilo prvo seksualno iskustvo, ili sto? Imaju čak i dijete , a ona crveni. Znaci ta sramezljiva žena, takva crveneca, kreće na kraju u Pariz jer je tamo čeka ljubavnik? Opa! Mislim da ti je ovo ispalo malo bezveze.

I još nesto, po čemu mogu pretpostaviti da si mlada i da nemaš djecu, nema te mame osim one najokrutnije, a ova tvoja se ipak čini da to nije, osim sto ima ljubavnika, a to i nije neka greda, koja će dijete lagati na način kako je tvoja junakinja učinila. Da će ga prisiliti do zadnjeg trena pakovati kufere a onda ga ko zadnje govno, ostaviti. Djetetu se lijepo ili ruzno kaže, ne ideš i gotovo. Kad je pametna mama, ni djeca nisu ništa manje od toga.
Sve u svemu, nije dobro pisati o nečemu gdje će na sve pore izbijati činjenica da o necemu imamo premalo iskustva.

Ovo je još jedan pisac zakržljale ili nerazvijene logike koji će na našem forumu uskoro imati e-zbirku priča. Da smo više cepali one koji su se ovde zapatili, manje bi ih bilo.

Quote from: saturnica on 02-03-2013, 08:27:45
I još nesto, po čemu mogu pretpostaviti da si mlada i da nemaš djecu...
Sve u svemu, nije dobro pisati o nečemu gdje će na sve pore izbijati činjenica da o necemu imamo premalo iskustva.

Na žalost nisam mlada i imam dete.
Ovo je san. Moje priče sanjam i tako ih prenosim. U snovima nekada nema suviše opisa za sporedne stvari a i žena koja ima ljubavnika može da pocrveni. Žao mi je što ne osluškiješ kako noć pada, što nemaš mirise boja...

Quote from: scallop on 02-03-2013, 08:51:36
Ovo je još jedan pisac zakržljale ili nerazvijene logike koji će na našem forumu uskoro imati e-zbirku priča. Da smo više cepali one koji su se ovde zapatili, manje bi ih bilo.

U mom dugogodišnjem forumskom iskustvu, ni na tuđim ni na mojim forumima, ovakvu grubost nisam nikada videla. Ne mislim na grubosti upućene meni nego ni jednom članu. Ovo nije kritika teksta ovo je lična uvreda i na normalnim forumima za ovo sledi ban bilo da član ima 3 ili 30000 postova. Mene nećete zapatiti, nemoj da se brineš.

Quote from: Mrs Parker on 03-03-2013, 04:55:17

Quote from: saturnica on 02-03-2013, 08:27:45
I još nesto, po čemu mogu pretpostaviti da si mlada i da nemaš djecu...
Sve u svemu, nije dobro pisati o nečemu gdje će na sve pore izbijati činjenica da o necemu imamo premalo iskustva.

Na žalost nisam mlada i imam dete.
Ovo je san. Moje priče sanjam i tako ih prenosim. U snovima nekada nema suviše opisa za sporedne stvari a i žena koja ima ljubavnika može da pocrveni. Žao mi je što ne osluškiješ kako noć pada, što nemaš mirise boja...

Naravno da žene crvene, ali me ne možeš uvjeriti u gornje opisanu situaciju, jer je krajnje apsurdna. Sto se tiče djeteta i onog parkiranja kufera, ne kažem da to neke žene ne bi napravile. Zena ima svakakvih kao uostalom i muskaraca. Tvoja junakinja, gore opisana, ne odgovara toj slici i u mnogo čemu je kontradiktorna.
A možemo i još malo, pa na primijer kad nam već dajes sliku braka: ručak je bio savršen, muž se zadovoljno smješkao, zena se sramezljiva crvenjela, naslucujemo urnebesni seks koji se zbio protekle noći,  sto dakle ne stima u toj naoko savršenoj idili?
Nemoj se ljutiti, ali i ja svašta sanjam, na sto bi to sličilo kada bi sve dospijelo na papir. Mogla si ga dakle preoblikovati na nacin kao sto to radimo i sa javom.
Ja kao citalac ostala sam zakinuta za mnoge odgovore iz ove tvoje price.

Quote from: Mrs Parker on 03-03-2013, 05:00:58

Quote from: scallop on 02-03-2013, 08:51:36
Ovo je još jedan pisac zakržljale ili nerazvijene logike koji će na našem forumu uskoro imati e-zbirku priča. Da smo više cepali one koji su se ovde zapatili, manje bi ih bilo.

U mom dugogodišnjem forumskom iskustvu, ni na tuđim ni na mojim forumima, ovakvu grubost nisam nikada videla. Ne mislim na grubosti upućene meni nego ni jednom članu. Ovo nije kritika teksta ovo je lična uvreda i na normalnim forumima za ovo sledi ban bilo da član ima 3 ili 30000 postova. Mene nećete zapatiti, nemoj da se brineš.

Prolistaj malo stranice ove Radionice, pa ćeš tek vidjeti sto znaci grubost. Ne znam na kakvim si sve forumima bila, ali Sagita nije usporediva s icim. Dobrodošla u Arenu!

Quote from: Mrs Parker on 03-03-2013, 04:55:17
Ovo je san. Moje priče sanjam i tako ih prenosim.

Da li sam te dobro razumela da je tvoja priča zapravo prepričan san?

Quote from: Mrs Parker on 03-03-2013, 05:00:58

Quote from: scallop on 02-03-2013, 08:51:36
Ovo je još jedan pisac zakržljale ili nerazvijene logike koji će na našem forumu uskoro imati e-zbirku priča. Da smo više cepali one koji su se ovde zapatili, manje bi ih bilo.

U mom dugogodišnjem forumskom iskustvu, ni na tuđim ni na mojim forumima, ovakvu grubost nisam nikada videla. Ne mislim na grubosti upućene meni nego ni jednom članu. Ovo nije kritika teksta ovo je lična uvreda i na normalnim forumima za ovo sledi ban bilo da član ima 3 ili 30000 postova. Mene nećete zapatiti, nemoj da se brineš.

Mozda mu je neko provalio u nalog?

Nije mi niko provalio u nalog. Jednostavno, ako pisci očekuju da mislimo na njih, onda i oni moraju da misle na nas.

Zato sam rekla da se ovde lome kičme - niko ovoj ženi nije objasnio šta je glavna karakteristika njenog pisanja (šta je ono što izaziva nedopadanje), ali grubost i povređivanje ne izostaju.

Istovremeno, izostala je svaka oštrija osuda "e-antologija" (osim moje, Bobanove, stevine) na topiku predviđenom za to, ali se kola lome preko leđa pridošlica. Nije fer.

Radioničari koji već dve godine pišu trebalo je već da prepoznaju ovo o čemu govorim što se "Obećanja" tiče.

Ova priča nije priča, već prepričan san. Ovo je enciklopedijski primer prepričavanja.

@Mrs Parker

Na radionici smo često pričali o razlici između pripovedanja i prepričavanja. Prepričane "priče" nemaju ritam, melodiju, poetičnost, atmosferu ni dinamiku. Priča "u sebe treba da uvuče čitaoca", da ga natera da se poistoveti sa likovima, da želi da sazna šta se sa likovima događa. Pisac ne sme da vodi čitaoca za ruku, jer čitalac onda ne oseća draž upoznavanja ispropovedanog sveta i njegovih junaka.

Takođe, pričali smo i o korišćenju prideva "zdravo za gotovo". Pridevi "pospano", "tiho", "polako" itd.) sami po sebi nemaju nikakvo značenje. Izazivaju slabe asocijacije i većinom predstavljaju kliše u pisanju, napor pisca da prepriča atmosferu, umesto da učini da je čitalac oseti.

Otvorićemo temu o tome, pa ćemo pričati. Prepričavanje je dosta veliki problem u pisanju.

Quote from: saturnica on 02-03-2013, 08:27:45

"Slušali sam kako pada noć", znam da bi to trebala biti pjesnička slika, premda ne znam kakav zvuk proizvodi noć koja pada, ali to bi jos nekako i mogla progucati.

zar se to ne zove sinestezija i zar nije sasvim uobicajno stilsko sredstvo, koje se izborilo za svoje mesto u knjizevnosti jos u 19. veku? 

Quote from: angel011 on 03-03-2013, 10:20:55
Da li sam te dobro razumela da je tvoja priča zapravo prepričan san?

Nije bukvalno prepričan, to je san dat u pisanoj formi, original, ne prepričavanje. Na forumu sam dala dva takva sana. "Pogled iz srca" nije san i to je "svesna priča".

Quote from: saturnica on 03-03-2013, 09:43:41
A možemo i još malo, pa na primijer kad nam već dajes sliku braka: ručak je bio savršen, muž se zadovoljno smješkao, zena se sramezljiva crvenjela, naslucujemo urnebesni seks koji se zbio protekle noći,  sto dakle ne stima u toj naoko savršenoj idili?
Nemoj se ljutiti, ali i ja svašta sanjam, na sto bi to sličilo kada bi sve dospijelo na papir. Mogla si ga dakle preoblikovati na nacin kao sto to radimo i sa javom.
Ja kao citalac ostala sam zakinuta za mnoge odgovore iz ove tvoje price.

U toj idili ne štima ništa kao što se kasnije vidi. Što se tiče postupka majke prema dečaku, krivica prati prvi deo priče. Verujem da čitaoc ostaje zakinut za mnoge odgovore iz priče ali ne mislim da svaka priča mora dati sve odgovore. Neke priče ostave zapitanost i mogućnost raznih tumačenja. Nisam želela dati sve odgovore i za mene to može biti smisleno.

Dobro.

Quote from: bitanga on 03-03-2013, 19:22:23

Quote from: saturnica on 02-03-2013, 08:27:45

"Slušali sam kako pada noć", znam da bi to trebala biti pjesnička slika, premda ne znam kakav zvuk proizvodi noć koja pada, ali to bi jos nekako i mogla progucati.

zar se to ne zove sinestezija i zar nije sasvim uobicajno stilsko sredstvo, koje se izborilo za svoje mesto u knjizevnosti jos u 19. veku? 

Ne bih rekla da je to sinestezija, i zapravo je potpuno nevažna sitnica u odnosu na druge probleme kojih ima u ovoj priči.