ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

  Пре два минута сам постовао на Харлиновом топику неколико реченица о овом филму.

едит: За мене је врх ФФФ први [REC], скоро све остало је... мех.

Michael Jai White o odlasku Jima Kellyja:

My world stopped this morning when I learned of the passing of Jim Kelly. He was a pioneer, our first black representation of what a black martial artist is to this world. His look, swagger, martial arts prowess has been an inspiration myself as well as countless others. In Black Dynamite I copied his monochromatic fashion since, his afro, as well has his patented kiai (yell) SUUUEEYY! I am inspired to continue honoring him as I forge forward in this industry. I've met the man upon occasion and have empathized with his wounds that were afflicted by Hollywood. We first met at Good Earth Restaurant in "97" when I went over to his table an introduced myself as Mike. He didn't know who I was but he shared his views on the industry and was deeply troubled with how blacks were being treated in Hollywood. In the 70's Black Alpha Males were embraced in movies as logical leads and representations of who we were and currently our media blueprint was that of a buffoonish nature. I used his point to argue my case that he make a comeback. "You are an Icon and if we'd work together the people would support." Mr Kelly felt there was no hope in Hollywood and ironically stated "You'll never see a Black Superhero." It was one of those moments where respect collided with an argument victory...I'mean the Universe just tossed me an underhand softball. Should I tell him that he happens to be talking with "that very black man" who has already played a Superhero? I elected not to tell him because it would've been a small point in contrast to his argument that I know, has been fueled with first hand and tragic accounts. Sometimes folks don't need to hear they are wrong. It can shatter their psyche in contrast to what gives them balance to cope with their situation. I told him that things were getting better and that NewLine had made two movies with black male leads who were martial artists. We exchanged information and I'd contact him from time to time. I was Mike, the guy from Good Earth and I worried he might feel betrayed when he learned of how much more our paths were similar and that I was, in many ways, seen as "The New Him." I tried to get him to do cameos in films but the "Hollywounds" were too deep. For now I will train just a little bit harder and focus a little deeper. I, as well as my generation was inspired by Jim Kelly and I have to accept that I may inspire the next. I am saddened that this hero was defeated, by himself or the system and I resolve not to do the same. I accept this baton on behalf of you Master Kelly and Mike from Good Earth's gonna fight on with the swagger and pride he borrows from you!

Stari uopšteno

http://novinenovosadske.rs/cercil/

Quote from: crippled_avenger on 01-07-2013, 10:45:31
Mr Kelly felt there was no hope in Hollywood and ironically stated "You'll never see a Black Superhero."

Lepo je što je poživeo bar da vidi da ovo nije bilo tačno. RIP.

Ćirjaković o tradicionalnim zabludama u vezi sa turbofolkom...

http://nepismenidjavoljiadvokat.blogspot.com/2013/07/ceca-aca-lukas-i-maks-veber.html

Samo okoreli Marvelovci, ljudi koji su zalutali u bioskop i neko sa zlom namerom može da kaže da je MAN OF STEEL smeće.

U vreme Marvelovih "Pljuni, pa zalepi" filmova, MAN OF STEEL je impozantan poduhvat u koji je uložen trud na raznim nivoima, od priličnog brainpowera na nivou postavljanja priče i ključa stilizacije pa sve do impozantne fizičke produkcije. U ovom filmu je pronađen pravi balans između Nolana i nekoga ko ima vizuelnu kulturu, i MAN OF STEEL je, iako priča o vanzemaljcu koji je pao na Zemlju i otkrio da ima supermoći u odnosu na ljude, jedan od ubedljivije realizovanih superherojskih filmova, a čak i u DC univerzumu, dakle uključujući i Nolanovog Batmana.

Snyder je srećom zauzdan u svojim iživljavanjima i film se više drži realizma, sa nervoznom kamerom, često iz ruke, spregnutom sa impresivnim specijalnim efektima i prilazom fizici superherojstva kakav je recimo ranije viđen u HANCOCKu, dakle ovde superheroj kada sleti malo raskopa asfalt. U filmu postoji jedna sekvenca koja je karakteristična za Snydera i koja je maestralna, u maniru retrogarde, na pola puta između omaža nemačkom ekspresionizmu i NSK u kojoj "duh" Jor Ela objašnjava istoriju Kriptona svome sinu.

U ostalom delu filma, prevashodna referenca je upravo Peter Berg. Superman živi u svetu američke pastorale, sa blue collar "ocem" i skromnom "majkom" u svetu starih kamioneta sa otvorenim haubama i u permanentnom stanju popravke i štrikovima punim veša, i ta klasa koja je "motor Amerike" čini njegov odgoj koji i rezultira apsolutno cheesy ali sasvim prilagođenom završnicom u kojoj se Superman zariče da se neće okrenuti protiv SAD jer je odrastao u Kansasu.

Drugi pol ove priče je Supermanov SF svet Kriptona i generala Zoda koji bi u tipičnom Marvelovom filmu bio prikazan površno i usputno kao ne preterano važan origin, dočim ga Snyder i Nolan ovde ozbiljno i detaljno tretiraju. MAN OF STEEL ima u sebi elemente space opere, i u tom smislu stoji kao lekcija kako je recimo trebalo uraditi THORa i ceo setting na Asgardu. Snyder i Nolan svesno prilaze tome da je Supermanov svet i na Zemlji i van nje i sve delove tretiraju ravnopravno, obraćajući pažnju na dizajn kako umirućeg Kriptona koji je prikazan kao mešavina Pandore i MATRIXa i kasnije invazije na Zemlju koja je tretirana vrlo ozbiljno u pogledu estetizacije, kao da je to osnovna tema filma (što u neku ruku i jeste tačno).

U tom smislu, u svom akcionom finalu koje je iz žanra "letnji dan do podne" dakle traje dugo, rušenje i žrtve su masivni, MAN OF STEEL pokazuje koliko su analogne sekvence u AVENGERSu zaista smešne ne samo u pogledu rediteljske veštine već i tehničke realizacije. Iako je reč o suštinski neuporedivim filmovima, zanimljivo je staviti ih jedan pored drugog upravo zbog tog tretmana iznenadne invazije vanzemaljaca tretirane u superherojskom ključu.

Pored hardkor rušilačke akcije, MAN OF STEEL nudi i nekoliko sekvenci reklaksiranije comic book akcije, naročito u sekvenci na brodu generala Zoda.

Glumačka podela je izvanredna. Nadam se da Henry Cavill neće biti suočen sa "proketstvom Supermena" koje je sustiglo sve druge glumce koji su igrali ovog junaka, no ima predispozicije da ga izbegne jer je imao karijeru i pre MAN OF STEELa a high concept je već overio u Tarsemovim izvanrednim IMMORTALSima. U svakom slučaju, savršen je izvor za ovog junaka, ima sve predispozicije i glumačk i fizičke, a Amy Adams je zanimljiv izbor za Lois Lane i imaju solidnu hemiju kao par. Prvi film je kao i u Donnerovom slučaju imao All-Star podelu među origin junacima, verujem da će u sledećim nastavcima taj pristup biti ostavljen za negativce, Ipak, Russell Crowe ima veću i značajniju ulogu nego Marlon Brando kod Donnera, a mislim da je Diane Lane koja u roku od 30 godina pređe put od MILFa do GILFa angažovana isključivo da bi raspalila maštu Meha Krljića.

Primedbe o preteranom korišćenju hrišćanskih simbola stoje i mislim da u tom pogledu MAN OF STEL neće obradovati ni ateiste ni vernike ali u suštini ti detalji nemaju neki fundamentalni značaj za priču tako da se više primećuju usput nego što se osećaju na nivou celine.

MAN OF STEEL je uspeo pokušaj warnera da oživi jednu od svojih najpouzdanijih franšiza i da to postigne kroz ono što ju je krasilo, a to je dobar film. Nolan i Snyder su dali dobar sinergijski efekat potvrdivši tezu da je Nolan bolji kao ideolog nego kao egzekutor.

* * * 1/2 / * * * *

Slazem se, opasan film. Meni se posebno dopalo to drugacije tretiranje superherojskog kljuca - odnosno, to sto imas utisak da gledas pravi SF, a ne superherojski film. I da dodam - Hans Zimmer je prevazisao sebe ovim filmom.
Ipak, ne bih poredio Avengerse i ovaj film - osim po tome sto su oba radjena po stripovskom predlosku, radi se o filmovima koje deli citav svemir, odnosno, univerzum (wink,wink). Meni licno su i Avengersi remek-delo.

Taj upliv ozbiljnog pristupa SFu je zapravo ključni preokret u ovom filmu. Singerov problem je između ostalog bio u tome što je Supermenov svet sveo na "njujorški pašaluk" odnosno postavio se kao da je jedino bitno kako on funkcioniše u kontekstu zemaljske, urbane priče i nije pronikao u njegove SF korene. A poređenje sa AVENGERSima ima smisla utoliko što u oba imamo superheroje koji se po prvi put autuju pred građanima suočene sa vanzemaljcima koji donose apokalipsu. Rezultati su poražavajući po AVENGERSe.

Pogledao sam EUROPA REPORT Sebastiana Cordera. Ovaj ekvadorski reditelj, školovan na UCLA uspeo je da skupi relativno All-Star ekipu sa kredibilnim SF favoritom Sharlto Copleyem, Šveđaninom Michaelom Nyquistom koji se etablirao prevashodno kao negativac, mezimicom rumunskog festivalskog filma Anamaria Marincom i snimi zanimljiv SF u found footage maniru. Ovog puta gledamo sakupljene snimke sa putovanja svemirskog broda na Europu, jedan od Jupiterovih satelita gde postoji velika verovatnoća da se razvio život. Putovanje se ubrzo pretvara u niz fatalnih događaja koji jdnim značajnim delom imaju veze i sa time da li na Europi ima života ili ne.

EUROPA REPORT u sebi ima sve predispozicije za kvalitetan SF, čak možda i veliki uspeh, kultni status i sl. i Cordero je vrlo blizu da to postigne, međutim, osim dobre namere i solidne tehničke realizacije ne nudi ništa drugo. EUROPA REPORT nudi nekoliko zanimljivih suspense scena, ima dobar dizajn, ali sve to je samo prazna ljuštura pošto filmu nedostaje osnovna ideja o tome šta su mu ciljevi i krajnji horizonti. EUROPA REPORT se nikada sasvim žanrovski ne opredeli, i u priličnom delu trajanja se Cordero mahom divi vlastitoj zamisli i tome sa koliko pozicija kamere uspeva da opravda found footage. Gluma je takođe dobra što pomaže utisku da je film sadržajniji nego što jeste.

Šteta, EUROPA REPORT zaslužuje da se pogleda ali će baš zato ostaviti mnogo slabiji utisak jer izneverava visoka očekivanja.

* * 1/2 / * * * *

I jos jednom...

Quote from: milan on 02-07-2013, 17:01:10
Meni licno su i Avengersi remek-delo.

Quote from: crippled_avenger on 02-07-2013, 19:05:04
Singerov problem je između ostalog bio u tome što je Supermenov svet sveo na "njujorški pašaluk" odnosno postavio se kao da je jedino bitno kako on funkcioniše u kontekstu zemaljske, urbane priče i nije pronikao u njegove SF korene.

Da, a i idolopoklonstvo prema Donerovom Supermenu, sto je dovelo do toga da je Singerov Povratak Supermena film koji je zakasnio nekih dvadesetak i vise godina.

Па ја од генијалног Зака Снајдера нисам ни очекивао ништа мање од апсолутно фантастичног филма.

Ja ne znam koji su film Kripl i Milan gledali, ali MAN OF STEEL koji sam ja gledao bio je dosadna gomila nepreglednog smeća. Anti-film dostojan Larsa fon Trira. MST3K materijal, maltene. 

S druge strane, srpstvo poznato kao THE AVENGERS sam gledao osam puta. I opet ću ovija dana. 

Ja sam prošlog vikenda, vagajući između Man of Steel i Monster U odabrao Piksar. Ali sad kad Kripl ovako ubedljivo piše o Dajen Lejn Men ov Stil mislim da ću u Subotu da mu dam šansu da me oduševi. Ili barem zabavi.

Meho, iako si Marvelovac, znam da si ljubitelj kvalitetne kinematografije što MAN OF STEEL definitivno jeste i da ćeš lakše podneti ovaj znak da se DC budi iz decenijskog sna, silinom sa kojom se Rusija podigla protivu Gruzije pre par godina.

WORLD WAR Z je mogao da bude prekretnica u istoriji žanra i mislim da imamo sreće što nije. Naime, ovaj film od 200 miliona dolara o zombijima, da je zaista onoliko dobar koliko bi trebalo da bude oteo bi zombije sirotinji, entizijastama i budalama širom sveta koje ovaj podžanr još uvek vide kao put za afirmaciju. Zombiji su tema nekih sjajnih i nekih groznih filmova, ali su se još uvek zadržali kao zlatni standard niskobudžetne produkcije uprkos nekolikim intruzijama visokobudžetnog i high profile filmmakinga. Doduše, u poslednje vreme postoji tendencija da se zombiji sve više apropriraju u ambicioznijem holivudskom filmu, da se komodifikuju za najširu publiku, čak i da se njihova mitologija mutira u nekim potpuno neočekivanim pravcima.

Da je WORLD WAR Z pun pogodak, on bi sigurno podigaos tandarde zombi filma, možda i do tačke da jeftiniji filmovi na ovu temu nemaju šta da traže, kako oni koji su jeftini zbog budžeta, tako i oni koji su jeftini na planu ideja. Međutim, uprkos impresivnoj fizičkoj produkciji, pristojnim mada ne briljantnim efektima, WORLD WAR Z ostaje nedopustiv u čitavom nizu slojeva koji su zapostavljeni ili realizovani na pogrešan način.

WORLD WAR Z je koncipiran kao jedna salata od scena, grozničavi akcioni košmar smešten u okolnosti zombi apokalipse. Međutim, razvoj lika i priče je toliko diskontinuiran da mnoge kompjuterske igre sa sličnom epizodičnom strukturom imaju veću koherentnost. U fokusu nije toliko sama priča koliko glavni junak, ali putanja tog glavnog junaka je pravolinijska, sa nekakvim zaokruživanjem koje kao da se desilo u nekom drugom filmu.

Kao što je već opšet poznato, WORLD WAR Z je inicijalno imao drugačiju završnicu. I deo sa ukrcavanjem u avion u Jeruslaimu je zapravo prelomna tačka od koje je film iznova sniman. Sada, ta završnica deluje kao drugi film. Likovi se drugačije ponašaju, dramaturgija se menja, iz jednog kumulativnog pristupa gomilanja utisaka odjednom maltene dolazimo u televizijski film, čak i filmske glumce zamenjuju televizijski glumci u sporednim ulogama i onda se tu junak i priča razreše.

Ne mogu da kažem da je taj "drugi film" per se slabiji nego onaj osnovni ali definitivno jeste drugačiji i strukturalno remeti utisak. Naime, umesto spektakularne završnice koja bi logično proisticala iz spektakularnog građenja dotadašnje "priče", finale je prilično low key i tu se film inače baziran na visceralnom iskustvu dosta "izduva".

No, zanimljivo je da su na filmu kao DPa potpisali Bena Seresina iako je Robert Richardson snimao glavninu. Seresin je došao tek na dosnimavanje a Richardson je navodno bio nezadovoljan konverzijom u 3D. Ja sam gledao običnu 2D projekciju ali kako čujem ljudi se žale na 3D projekciju.

Poznat sam kao neko kome glupost u filmovima ne samo da ne smeta već mi čak i prija. Međutim, WORLD WAR Z je prepun gluposti koje nisu na nivou filma od 200 miliona dolara. Prosto znamo šta je glupost od 200 miliona. Ovaj film nudi gluposti za film od 2 miliona, dakle, u gluposti nije ekstravagantan već šupalj i besmislice deluju više kao previdi nego kao autorova mašta koja se otela kontroli. Ovi problemi postoje i na nivou celine i na nivou detalja, na nivou priče i na nivou pojedinačnih scena, ali su tako raspoređeni da opterećuju i devalviraju ceo film.

WORLD WAR Z je očigledno pretrpeo znatne intervencije u montaži čim je bilo i dosnimavanja. Otud mi se čini da možda ova forma i na nivou ritma nije ono što je Marc Forster izvorno zamislio, ali da je na kraju prevagnula želja da se izmontira brz i pitak film i u tome su uspeli. Možda je duža i sporija verzija odgovarala na neka pitanja koja su ostala otvorena u ovoj varijanti ali čini mi se da ni znatno duža verzija ne bi fundamentalno popravila film i samim tim, dobro smo prošli.

Krvi gotovo da nema, ugrizi su dati informativno mahom u nekim shaky cam intervencijama, više se očitavaju na licima žrtava nego na mestima ugriza tako da film svoju visceralnost više crpi iz dinamične akcije nego iz telesnosti junaka i monstruma. To je takođe jedan od aduta koji preostaju jeftinijim filmovima o zombijima.

Roman Maxa Brooksa je ovde potpisan na špici bez većeg razloga. Naime, ne samo da nije ponovljena struktura romana koja nije filmićna nego ni neki od fundamentalnih koncepata kojima se roman bavi nisu iskorišćeni izuzev par detalja, tipa da se narod sklanja na severu jer se tamo zombiji sporije kreću. Sve ostalo je izmenjeno tako da ovaj film uopšte nije adaptacija tog litetarnog dela a njime nije čak ni ozbiljnije inspirisan. No, ako film pomogne afirmaciji knjige koja nije ništa naročito ali jeste ponudila malo drugačiji pogled na temu, eto bar neke koristi.

WORLD WAR Z je pitak i šupalj spektakl koji je na blagajnama uspeo da se izbori sa lošim publicitetom koji ga je pratio ali nije uspeo da savlada unutrašnje probleme.

* * 1/2 / * * * *

Ali Đuričko je, kad sam ja gledao WWZ na blokbaster projekciji, pokupio ovacije publike u ulozi bjeloruskog komercijalnog pilota koji uspe da avion prizemlji tako da poginu svi osim naših.

Inače je film šokantno neimpresivan za budžet od 200 milijuna koji se naprosto nigde ne vidi. Specijalni efekti su solidni ali neambiciozni, priča je naglašeno predvidiva i čak, nakon promene kraja i dosnimavanja novog kraja, skoro pa low key, akcija je korektna ali ne i pamtljiva. U celom filmu je možda najinteresantniji upravo taj PG osećaj - gledaš film o zombijima a nema krvi, iznutrica, komadanja...

QuoteInače je film šokantno neimpresivan za budžet od 200 milijuna koji se naprosto nigde ne vidi.

То ко да је Додик расписивао тендер.

Đuričko je prodao svoju nacionalnu čast za epizodnu ulogu beloruskog pilota.

Quote from: Meho Krljic on 03-07-2013, 18:44:57

Inače je film šokantno neimpresivan za budžet od 200 milijuna koji se naprosto nigde ne vidi. Specijalni efekti su solidni ali neambiciozni, priča je naglašeno predvidiva i čak, nakon promene kraja i dosnimavanja novog kraja, skoro pa low key, akcija je korektna ali ne i pamtljiva. U celom filmu je možda najinteresantniji upravo taj PG osećaj - gledaš film o zombijima a nema krvi, iznutrica, komadanja...

Očigledno je 200 miliona bila cena snimanja jednog i po filma. Filmovi koji se dosnimavaju po pravilu ekstremno mnogo koštaju jer ponovno okupljanje ekipe ima visoku cenu.

Situacija na početku u Filadelfiji je prilično ambiciozna, Jerusalim takođe. Međutim, Južna Koreja je iznenađujuće low key. Do tačke da se u tami zapravo ni ne vidi postoji li tu neka scenografija ili ne?

Jerusalim je međutim vrhunac propusta. Prvo bizaran detalj da Pit od Mosadovca ne sazna ništa naročito, zatim ceo plot sa preskakanjem zida koji je potpuno dementan, konačno odsustvo motiva zašto Pit vodi sa sobom sakatu Izraelku.

No, ako je deo u Rusiji kada Pita mobilišu u vojsku zaista činio ceo treći čin, verujem da je u tom delu zarobljen i spektakl. Isto tako mislim da je taj deo možda odbačen zbog političke korektnosti. kao što se recimo ne pominje da je zaraza počela u Kini tako se prenebregava i taj deo sa Rusijom koji je i u romanu i u filmu bio baziran na snazi autoritarnog režima. Srećom, Severna Koreja je bezbedna (BTW, ne na isti način kao u romanu)...

No, ipak, moj omiljeni touch je u finalnom set-pisu kada Pita ostave samog u sred cele situacije. To je onako, baš za ljubitelje i poznavaoce neosmišljenosti na filmu...

Da, pa mora biti da su tolke pare slupane na dosnimavanje jer ovo ovako kako izgleda ne deluje dovoljno skupo. Mislim, da se mi razumemo, Holivud Akaunting je čudo, ali ipak... većina onih masovki deluje kao relativno jeftin CGI i hajde, kad avion počne da se raspada usred leta to je kul, ali ipak... WWZ deluje kao barem jedan cenovni razred ispod Avendžersa ili, šta ja znam, Šerloka Holmsa.

А шта је проблем с три-де верзијом филма? Код мене у "Роди" изгледа да немају намеру да прикажу људску верзију, а није ово филм за који бих се исцимао више од прелажења улице, те...

Jedino gde se prikazuje u normalnoj verziji je Kolosej. A problem sa 3D koliko cujem je losa konverzija. Sniman je kao 2D pa ona scene nisu prilagođene 3D formatu. Akcija je mutna a žale se i da je tamna projekcija...

Jedini 3D efekat koji je zanimljiv je najavna špica, ovo ostalo je skroz nepotrebno i sigurno je bolje gledati u 2D varijanti...

Pogledao sam HUMMINGBIRD poznat još i pod naslovom REDEMPTION, rediteljski projekat Stevena Knighta poznatog britanskog scenariste koji se okušao sa art house radovima kao što je EASTERN PROMISES u kome glavnu ulogu igra Jason Statham. Ovaj film se razlikuje od Stathamovog kanona jer je reč o urbanoj košmarnoj bajci u kojoj ima elemanta krimića i akcije ali sa fokusom na karakter i vrlo estetizovanu melodramu. Sa postavkom koja uključuje dikensovske prosjake, ne sasvim platonsku romansu sa kaluđericom, saradnju sa Trijadama, neonom osvetljeni London koji ističe čeve i DP Chris Menges, u filmu se susreću Melville i Joe Wright, srećom bez upliva ranig Guy Ritchieja.

Knightov film je ambiciozan, svakako je drugačiji, i u određenom smislu nadovezuje se na sličnu vrstu krimića kao što je bio EASTERN PROMISES. Nažalost, iako je bolji od Cronenberovog filma, nije sasvim uspeo jer se na pretenciozan način bavi dosta pojednostavljenim pitanjima morala, ljubavi, osvete, iskupljenja koja su sa istom zrelošću i slojevitošću prisutna u znatno dinamičnijim žanrovskim radovima. Statham pritom nije problem filma jer je njegov raspon emocija sasvim dovoljan za raspon koji diktira lik. Rekao bih da je problem u Knightu koji smatra da usporen tempo automatski donosi kontemplativnost a to nije uvek tako.

Na krajiu, Statham samo sugeriše šta je ovaj film mogao biti da je bolji, a to je solidan britanski gangsterski film. Ali, to možda nije bilo krajnje ishodište, možda je ovo mogla biti i nekakapva francuska studija traume, kriminala, osvete i vere. I to je možda nešto na šta bi asocirala Knightova reputacija. Na kraju, međutim, ovaj film stoji kao smpatičan eksperiment koji uprkos tome što nije blizak Stathamovom kanonu neće revoltirati njegove fanove.

* * 1/2 / * * * *

Pogledao sam rimejk EVIL DEADa urugvajskog reditelja Fede Alvareza. Ponovo je reč o filmu koji je potpuno izmešten iz konteksta originala i na određeni način potpuno obesmišljen kroz rimejk. Naime, kao u nekoliko ranijih slučajeva za koje je mahom bio odgovoran Alexandre Aja, ovde imamo skup i ambiciozan rimejk filma koji su snimili neki amateri-sirotinja-exploitation oportunisti-studenti u kome se na mnogo viši nivo ambicije donosai ideja koja je bila prilagođena profilu ranijih autora. To dovodi do rezultata koji je u najmanju ruku kič, a mnogo češće samo usiljena interpretacija ekstravagantne snalažljivosti iz prošlosti u savremenim A-produkcionim uslovima.

Tako se Alvarezov rimejk EVIL DEADa praktično ne može gledati. Ne zato što je sam po sebi loš, mada jeste i prilično slab, već zato što je nepodnošljivo gledati tu vrstu budalastog koncepta u ovoliko "ozbiljnoj" realizaciji. Gore u spoju sa karakternom interakcijom koja je na nivou CABIN IN THE WOODS pre preokreta, rezultira prilično napornim iskustvom.

Ako imamo to u vidu, EVIL DEAD je prilično reakcionarad rad u kontekstu žanra, kao da pokušava da unese novi život u ofrmulu koju je CABIN IN THE WOODS pokušao da obesmisli, i to bi možda imalo smisla da nije reč o mejdžor filmu, to jest da je ta poetika na nekom nivou "iznuđena".

Dodatnu gorčinu stvara utisak da ovaj rimejk nije diktirala nikakva korporacija već upravo sam autor originala koji, s druge strane, sada režira skupe family friendly filmove i postiže velike uspehe, dakle ni na koji način ne pokušava da oživi svoju karijeru kroz ovaj film i sl.

S druge strane, siguran sam da neko kome prija ova vrsta filma, ko nekritički prilazi žanru, u njemu može uživati, naročito ako ne uzima u obzir sve ove faktore.

* 1/2 / * * * *

David Bordwell se oprašta od Lau Kar Leunga.

http://www.davidbordwell.net/blog/2013/07/02/lion-dancing-lau-kar-leung/

ELYSIUM na nebu, SNOWPIERCER na zemlji

http://dobanevinosti.blogspot.com/2013/07/elysium-na-nebu-snowpiercer-na-zemlji.html

Stari srbuje malo tvrđe za vikend, pokazujući svoje pravo lice

http://novinenovosadske.rs/nauka-i-tehnika/

Quote from: crippled_avenger on 05-07-2013, 12:37:35

S druge strane, siguran sam da neko kome prija ova vrsta filma, ko nekritički prilazi žanru, u njemu može uživati, naročito ako ne uzima u obzir sve ove faktore.

U, ne znam, ja uzimam u obzir sve faktore, a opet, Evil Dead mi se prilicno dopao. Mozda zato sto sam ocekivao, pa cak i zeleo da mi se ne dopadne... 

Malo humora za prave ljude

http://www.buzzfeed.com/daves4/jokes-only-nerds-will-understand

Musić i Horvat kod Omera Karabega

http://www.slobodnaevropa.mobi/a/25038606/full.html

Pogledao sam i drugi film iz televizijskog serijala ekranizacija romana Alistaira MacLeana o agentu Mike Grahamu. Prvi DEATH TRAIN je većim delom sniman u Sloveniji i Hrvatskoj, dočim je drugi NIGHT WATCH jednim manjim delom sniman u Hrvatskoj, ali ga je koproducirao Jadran Film i radila ga je pretežno hrvatska ekipa. Reditelj i scenarista hje ponovo David Jackson a radnja je pretežno smeštena u Amsterdam i Hong Kong gde Graham pokušava da spreči severnokorejske generale da se dokopaju satelita koji bi im omogućio da prisluškuju i eventualno unište sve kanale komunikacije u svetu.

Zaplet u kome se kroz nestanam Rembrandtove slike zapravo načinje slučaj državnog terorizma nije baš najveštije postavljen i drugi film mnogo više deluje kao TV produkt od prvog a to uključuje i Brosnanovu polu-letargičnu rolu. Ako imamo u vidu da je NIGHT WATCH izašao iste godine kao GOLDENEYE u njemu praktično vidimo Brosnana u dve slične role ali u filmovima potpuno različite ambicije i dometa.

Otud se ovaj film danas verovatno i pamti samo zato što je u njemu Brosnan imao bondoliku ulogu.

Pogledao sam RESOLUTION Justina Bensona, zanimljiv indie triler koji koketira i sa hororom ali na kraju se pretvara u neinventvni spoj mumblecorea i Lyncha. Benson i Moorehead su napravili dobru atmosferu ali elementi koje su potom uveli kao pokretače zapleta počeli su da odstupaju od onoga što je jača strana ove priče. Koliko bi u nekom filmu o urednoj američkoj porodici koja živi u tipičnom porodičnom domu, pojava bizarnih artefakata imala smisla, u priči o junaku koji pomaže najboljem prijatelju da se skine sa kreka u straćari u indijanskom rezervatu, takvi detalji ne samo da nemaju specifičnu težinu nego se ni ne uklapaju u ambijent. Samim izborom da se izoluju, junaci dolaze na prostor gde su neobične stvari očekivane, a vrsta neobičnosti koja ih zatiče u RESOLUTIONu ne deluje da organski proističe iz postavke.

Glavni junaci deluju kao bogatiji karakteri nego što zapravo jesu, Benson i Moorhead često vrte u krug iste teme i motive, ali atmosfera i gluma ostavljaju bolji utisak od smage samog sadržaja. Samo razrešenje priče takođe strašno potkopava utisak o filmu. Ipak, RESOLUTION ima zanimljivu atmosferu i barem parcijalno nudi nešto zanimljivo u okvirima savremene horor ponude u kojoj se javlja sve više naslova sa ozbiljnim indie rediteljskim postupkom.

* * 1/2 / * * * *

Karlovy Vary Film Review: 'Killing Season'
June 30, 2013 | 03:32PM PT
Robert De Niro and John Travolta don't exactly shine in this cartoonishly violent drama about two troubled veterans of the Balkan wars.
Alissa Simon


The sight of Robert De Niro and John Travolta sharing the screen for the first time reps the one and only selling point of "Killing Season," a cartoonishly violent drama routinely helmed by Mark Steven Johnson ("Daredevil"). The actors play troubled vets of the Balkan wars — De Niro a U.S. colonel, Travolta a member of the infamous Serbian Scorpions — who find that a literal and metaphorical spilling of guts is just the thing to exorcise their war demons. Millennium Entertainment will hedge its bets for this gory, arrow-in-cheek actioner with a simultaneous theatrical and VOD release Stateside on July 12.

Given that offensiveness massively outweighs entertainment in this two-hander, replete with graphically and gleefully depicted torture, it seems odd that the project attracted two stars of this caliber. Perhaps to justify his choice of a darker role, Travolta has been gamely supporting the pic with pre-release personal appearances in a variety of prestige venues, although it's far from typical festival fare.
Get Karlovy Vary Film Festival News and alerts free to your inbox Learn More >>

A quick prologue played under a pounding score capsulizes the genocide that took place in Bosnia in the 1990s, and implies that NATO forces carried out summary executions of newly captured Serbian war criminals after liberating an internment camp. Hoping to confront his would-be executioner is the loquacious Emil Kovacs (Travolta, sporting a hard-to-understand Eastern European accent, a shaved head and bizarre, unattractive facial hair), who was shot in the back by Col. Benjamin Ford (De Niro) and left for dead.

The tight-lipped Ford also bears physical and psychic wounds from his time in Bosnia; embittered and wracked with pain, he leaves a near-hermitlike existence and can't get over his failed marriage. The only shooting he does these days is with his camera.

Clad in a pilgrim's hood, carrying a staff and resembling a medieval-era Grim Reaper, Kovacs materializes one stormy night near Ford's luxe cabin deep in the Appalachian mountains and gains entry by fixing the older man's car. A slow, talky second-quarter setup establishes that the men share a taste for archery, Johnny Cash and Jagermeister. Gee, in another world they might have been friends.

The third quarter supplies ample doses of table-turning action and groan-inducing visual effects as Ford accompanies Kovacs on a hunting expedition, only to discover who's meant to be the quarry. It's the cinematic equivalent of those old "Spy vs. Spy" comicstrips in which two nearly identical antagonists use a variety of ruses and booby traps to inflict grievous bodily harm. Among the most gruesome assaults shown here are Ford being forced to insert a rope through his arrow-pierced calf, and a bound and bloody Kovacs essentially being waterboarded with a pitcher of salty lemonade.

Given the overall problems of tone, the pic's erstwhile happy ending isn't surprising even though it strikes one of many false notes here. Perhaps even Quentin Tarantino couldn't have found the right tone for the screenplay's mix of gratuitous violence and pretentious philosophizing about extenuating circumstances, confession and redemption.

The screenplay by Evan Daugherty ("Snow White and the Huntsman"), which was included on the 2008 Black List, originally was titled "Shrapnel," was set in the 1970s, and centered around an American WWII vet with a piece of metal buried in his leg and a former Nazi officer; John McTiernan was attached to helm. Given the greater historical distance and the presence of a stronger director, that project may well have played better than what has made it to the screen.

Johnson seems more at ease capturing cliched shots of majestic nature than he is guiding his scenery-chewing leading players.  Moving with his trademark physical grace, Travolta offers a twinkly-eyed perf that undercuts his character's rep as a cold-blooded killer. Although mostly registering as weary and exasperated, De Niro offers a few twinkles of his own in the over-the-top sequence that starts with him nailing Travolta's profile to his front door with an arrow.

The glorious autumnal forests, fields, mountains and waterfalls of Georgia are shown to their best advantage. Tech credits are pro, despite Christopher Young's grating, overinsistent score.
Karlovy Vary Film Review: 'Killing Season'
Reviewed at Karlovy Vary Film Festival (Special Event), June 29, 2013. MPAA Rating: R. Running time: 90 MIN.
Production
(Belgium-U.S.) A Millennium Entertainment (in U.S.) release of a Millennium Films, Corsan presentation of a Corsan, Nu Image production. Produced by Paul Breuls, Ed Cathell III. Executive producers, Avi Lerner, Danny Dimbort, Trevor Short, Boaz Davidson, John Thompson, Guy Tannahill. Co-executive producers, Linda Favila, Anson Downes. Co-producer, Veronique Huyghebaert.
Crew
Directed by Mark Steven Johnson. Screenplay, Evan Daugherty. Camera (Technicolor, HD), Peter Menzies Jr.; editor, Sean Albertson; music, Christopher Young; production designer, Kirk M. Petrucelli; art director, Thomas Minton; costume designer, Denise Wingate; visual effects supervisor, Evan Jacobs; stunt coordinator, Jeff Imada; sound (Dolby Digital); Petar Kralev, Adrian Rhodes.
With
Robert De Niro, John Travolta. (English, Serbian dialogue)

Dev Patel ("Slumdog Millionaire," "The Best Exotic Marigold Hotel") is in early talks to star in Neill Blomkamp's sci-fi feature "Chappie" at MRC.

The story details are being kept top secret, but is based on the short film "Tetra Vaal" about a robotic police force patrolling the slums of South Africa.

Sharlto Copley has already been cast as a police robot working the shanty towns. Patel will play the human lead, a young man in the impoverished town.

Blomkamp and Terri Tatchell penned the script, while Simon Kinberg is producing. The project will be Blomkamp's first project post-"Elysium".

Pogledao sam NOW YOU SEE ME Louisa Letteriera, vrlo dinamičan i duhovit heist film koji je poslužio kao fina kontrateža robotizovanim i postapokaliptičnim blokbasterima ove sezone. Letterier je verovatno najuspešniji učenik Luc Bessona i za sada je uspeo da napravi vrlo respektabilan body of work. NOW YOU SEE ME je njegov povratak posle teške mašinerija CLASH OF THE TITANSa, jednostavnom repertoarskom filmu u kome ključnu ulogu ima "ljudski faktor". Okupio je izuzetnu glumačku podelu, među glavnim glumcima nema slabog mesta i doneo je svu svoju efikasnost i preciznost tako da NOW YOU SEE ME ima intenzitet tobogana koji zaobilazi, ali i ne prevazilazi "kletvu filmova o mađioničarima".

Naime, filmovi o mađioničarima su po pravilu problematični zbog toga što je sam filmski izraz iluzija i onda se spoj iluzije kao tehnike prikazivanja i iluzije kao akcije koja se prikazuje, pretvara u neodrživu strukturu i odbija publiku. NOW YOU SEE ME se bavi mađioničarima koji organizuju spektakularne pljačke i u tom pogledu prikaz raslojava na dva dela, spektakl na sceni bez demistifikacije, i spektakl u razotkrivanju iza scene. Međutim, ono gde film trpi najveći dramaturški problem jeste faza kada mađioničari stupe u akciju. pošto demistifikaciju akcije čuva za posle trika, glavni junaci preuzimaju sporednu ulogu a policajac koji ih juri dolazi u fokus. Film je dovoljno dinamičan da se ovo "varanje" ne percipira kao mana koja ozbiljno remeti utisak, ali bez ikakve sumnje, film bi bio vredniji da su scenaristi i reditelj našli način kako da "pokriju" ovu deonicu.

No, ukupno iskustvo je izuzetno prijatno, vrlo old school i drago mi je što NOW YOU SEE ME može da se smatra umerenim uspehom na blagajnama, naročito ako imamo u vidu konkurenciju koja je udarala jako.

* * * / * * * *

Stari spaja Bregu, Kanyea i Cee Lo Greena u jednom narodnom kolu...

http://www.citymagazine.rs/u-vazduhu/urban-flash/4667/dimitrije-vojnov-serbia-sounds-global/

   Lepo si ga spojio, doista. Sad moram da preslušam Kaneyja.

Jigga What? Jigga Who?

http://www.complex.com/art-design/2013/07/jay-z-is-rapping-to-marina-abramovic-at-pace-gallery

Pogledao sam AFTER EARTH M. Night Shyamalana. Ovaj film deluje kao da su ga proizveli profesori filmske produkcije kako bi imali temu za seminarske radove svojih studenata. Pravo je čudo kako je ovaj film uspeo da uopšte bude snimljen na ovakav način i takva odluka se može objasniti samo beskrajnom željom studija Sony da izgradi odnos sa Will Smithom. Ovaj film je došao u najgorem trenutku za Sony jer ova sezona im je donela dva kapitalna letnja promašaja za redom a AFTER EARTH je bio prvi i pokrenuo je lavinu lošeg publiciteta za studio.

Ovaj film, sam po sebi, nije preterano dobar, nije baš ni loš, naročito ne na neki inspirativan način, i jako je teško analizirati ga van konteksta ambicija studija, Smithovih namera, budžeta, Shymalanove sudbine i sl. Da su ovaj isti film snimili neki anonimusi ili ljudi sa manje zvučnim imenima, dobio bi čak možda i umerene pohvale jer i ono što je loše u filmu je loše na zanimljiv način. Štaviše, da ovaj film nije izašao tokom leta kada se suočio sa teškom konkurencijom, i sa ovim imenima bi bolje prošao.

Međutim, na nekom bizarnom nivou, ono što se filmu AFTER EARTH ne prašta u pogledu promašenosti jeste to što odstupa od formule i to zbilja deluje kao havarija koja je čekala da se desi.

M. Night Shyamalan je reditelj čiji je uspeh bio nezaslužen i koji je obrni-okreni snimio jedan odličan film i nekoliko odličnih scena. On je reditelj u ozbiljnom sunovratu već nekoliko godina, praktično od kada je napustio Disney i postavlja se pitanje zašto ga je Smith uopšte uzeo da režira ovaj film. Shymalan uprkos enormnom budžetu nije postigao da ovaj film izgleda naročito raskošno i AFTER EARTH je više kao neka vrsta sirotinjskog AVATARa ali je negde jasno da je Smith želeo njegovu ekspertizu u "mirnijim scenama", međutim to što je Shymalan doneo nije dovoljno da opravda čitavih 130 miliona dolara budžeta u filmu koji izgleda kao da je koštao 30. I otprilike da je toliko koštao sada bi bio hit. Isto tako, sa tom cenom i ovim rezultatom na ekranu u kome se ne vidi svaki dolar, AFTER EARTH ni pod kojim uslovima ne bi mogao da se isplati.

Scenario koji je po Smithovoj priči napisao Denzelov trećepozivac, poluopskurni tip Gary Whitta u saradnji sa Shymalanom je u najmanju ruku osrednji, a po svom mentalitetu definitivno ne dobacuje do one maštovitosti koja se očekuje od filma od 150 miliona dolara. Ako su Smith i ekipa očekivali da ovaj film bude franchise starter, a navodno jesu, postavlja se ozbiljno pitanje zašto ovaj film pre svega izgleda kao žestok stand alone. Dakako, da je bio hit, ovo bi bio origin story ali u ovom filmu nije započeto apsolutno ništa čemu bi se sledeći filmovi mogli vratiti. Priče o sajentološkom uplivu su po meni preterane, s tim što je moje poznavanje sajentologije na nivou najosnovnijih informacija pa je moguće da neko ko je upućeniji u njihova učenja možda prepoznaje neke detalje koji meni izmiču. Ovaj film čak nema ni neku ekološku agendu iako se dešava na napuštenoj Zemlji kojoj se transformisao ekosistem.

No, koncept filma liči na ideju koju je osmislio Tom Hanks za CAST AWAY a Zemeckis je to briljantno realizovao. Ovoga puta ideja je bila da jaden Smith bude mladi akcini heroj a da Will ima ulogu mentora. I zaista, osim jednog flešbeka, Will nema nijednu akcionu scenu, već deo vremena na ekranzu provodi sedeći sa bolnom grimasom i navodeći sina, sporadično ubacujući neke pseudofilozofske savete. No, Jaden je glavni na ekranu i pored akcije ima i glavni screentime.

Bilo bi licemerno reći da Jaden nije dorastao tome da iznese skup film jer je KUNG FU KID sa njim i Jackie Chanom doneo oko 400 miliona dolara širom sveta sa budžetom od 40, Will je hteo da ponovi taj sinergijski efekat Jadena i velike, zapravo najveće zvezde, ali previše ga je stavio u prvi plan i povlačenje Willa u pozadinu, u najčistiji supporting character je bilo preekstreman potez, naročito jer je ovo jedva pa duo drama - zapravo Jaden je sve vreme sam i u centru pažnje. U određenom smislu, sam Will je imao takav zafatak u filmu I AM LEGEND i odlično ga je uradio ali to je u ono vreme smatrano izazovom za jednog superstara u kome je ponovio Hanksov podvig iz CAST AWAY. Stavljanje Jadena u sličnu poziciju je pokušaj u kome ima integriteta ali za koji je jasno da bi više izazivao strepnju nego nadu.

Ovo je film u kome je antagonista monstrum koji se ne pojavljuje puno ali je dovoljno gadan da film ne bude za decu. pa praktično da jedva bude i za Jadenove vršnjake. Pojedini elementi filma su vrlo surovi, naročito za klince, a Willova povreda usled koje ostaje u brodu samo zahvaljujući Shymalanovoj slaboj režiji nije imala onu teskobu koji ima Hanksovo vađenje zuba u CAST AWAYu.

Akcije ima, nije loša, ali nije uopšte onoliko spektakularna koliko bi trebalo za bude za te pare i za ovu sezonu. Nove žiovotinje koje su evoluirale na planeti liče na sadašnje taman u dovoljnoj meri da izgledaju kao rezultat evolucije, a monstrum koji se sukobi sa Jadenom je generic, doduše to se može opravdati time što je napravljen da lovi ljude, verovatnmo nekim vidom genetskog inženjeringa koji je sličan razmišljanju holivudskih scenarista.

Dizajn futurističkih kolonija i svemirskih brodova je vrlo 70s sa nekim orijentalnim detaljima u enterijeru i New Age prostranošću. Prikaz tehnologije i prevoznih sredstava budućnosti deluje stilizovano, arhaizirano i po kompleksnosti realizacije liči na nešto ambiciozniji TV pilot. AFTER EARTH u pogledu dizajna ima nešto svoje ali nema šta da traži nasuprot OBLIVIONa, STAR TREKa ili ELYSIUMa, da nabrojimo samo ovogodišnju konkurenciju. Doduše, kako rekoh, razlikuje se, ali ta razlika nije dovoljna da se kvalifikuje kao prednost. U početku filma taj pojednostavljeni dizajn koji negde evocira STAR WARS čak stvara iluziju da mašine i tehnika neće igrati značajnu ulogu u filmu, i to u osnovi jeste tačno, ipak kasnije se uvode neki high tech elementi koji definitivno po sofistikaciji odudaraju od ove izvorne jednostavnosti.

U AFTER EARTHu se ne može reći da ima puno toga novog ali svakako ima puno toga drugačijeg. Nažalost, ovo je jedan od filmova koji je baš zbog toga zaslužio da uspe nešto više. Međutim, njegov neuspeh ne potvrđuje samo ziherašku poltiku Holivuda u komercuijalnom već i u estetskom pogledu - da je bilo veće kontrole studija, AFTER EARTH bi sigurno bio bolji film i to je zapravo najtragičniji aspekt. Čini mi se da kada se komercijalni neuspeh ovog filma malo zaboravi i kad prođe neko vreme, dobiće neku vrstu kultnog statusa kao jedan od onih velikih vanity projekata po kojima se pamte velike zvezde.



* * 1/2 / * * * *

P.S. S druge strane, celokupan pritisak na film u medijima desio se odmah posle premijere, dok su bili aktuelni samo američki rezultati, ali sada bi se moglo reći da je koštao 130 miliona a vratio nekih 100 miliona kada se uzme u obzir i skor ostvaren u svetu. Jedna od teza je bila i da je Will Smith izgubio moć da privuče publiku. Ako imamo u vidu da on u OVAKVOM filmu još i nije glavni glumac, teško je reći da nema nestvarno veliku box office moć. Pre će biti da ovakav film obeshrabri publiku budućih projekata.

Da, Sony je izludeo sa budžetima. Kojih bre 130 milona dolara?? Na šta??? Ludilo. Moram da kažem da se meni ovo nije gledalo od prvog momenta i da sam nekako skloniji da pogledam Pacific Rim, tu barem znam na šta idem...

Pacific Rim Job

Мени, као вјероватно највећем поштоваоцу лика и дјела МНС-а на овим просторима, овај филм се и гледа и не гледа. Гледа ми се наравно због обећавајуће идеје и феноменалног режисера (а и тај сценариста је писао врло добри Боок оф Ели), али једноставно нисам сигуран да могу да издржим ону балаву иритантну сподобу у главној (и јединој?!) улози током читавог филма.

Е, него, може ли неко да ми објасни како функционишу ствари са буџетом, зарадом, исплативошћу и сл.? Занима ме конкретно сљедеће: Ако се каже да је неки филм имао буџет нпр. 150 милиона долара, а заради 250 милиона долара, да ли је тај филм у плусу 100 милиона или имају још неки значајни трошкови (маркетинг и сл.?) који чине да тај добитак буде мањи? Колико филм оквирно треба да заради у односу на свој буџет да би студио био у плусу?

U suštini treba da zaradi duplo više. Dakle, ako je koštao 100 miliona, bilo bi dobro da u bioskopima zaradi 200 miliona.

E sad, tu ima i faktor troškova za marketing koji se mogu i ne moraju dodati budžetu iz prostog razloga što taj budžet možda pokrivaju sponzori. Ali, ponekad ga i ne pokrivaju tako da se ponekad i taj trošak mora uračunati. Međutim, ako je film koštao 100 miliona i reklamiran je za 50, ne mora da znači da će se isplatiti sa 300 miliona, možda mu je dovoljno i manje jer je suština računice u sledećem. Dakle, pola para ide bioskopu, pola ide producentu i distributeru.

Sad, mi tek povremeno znamo kako su se producent i distributer raspodelili. Na primer, većinu filmova finansiraju holivudski studiji koji su u osnovi distributeri. Ali, isto tako ima filmova koje finansira neko drugi a oni ih samo distribuiraju, tako da sad tu ima raznih računica. Nekada čak i bioskopdžije finansiraju film, npr. Village Roadshow koji mahom finansira Warnerove filmove je lanac bioskopa.

Ovaj sada najaktuleniji slučaj sa firmom Legendary koja je bila sa Warnerom i prešla za Universal je primer kuće koja je producirala i finansirala filmove što je naravno Warneru jako značilo jer nisu morali da brinu za načine finansiranja,naročito u okolnostima finansijske krize. Otud npr. mislim da će Warner možda čak mnogo manji trud uložiti u preostale Legendary produkcije koje mu ostaju da ih pusti u 2013. i 2014. jer je njegov udeo u tim filmovima mani i lako će povratiti svoju investiciju pošto se obično distributer prvi naplaćuje. 

Zatim, film ima dalje vidove eksploatacije posle bioskopa ali je bioskopski skor važan zbog kulturnog kapitala jer ako je film bio hit onda će sa tim imidžom ići na kućne formate, televizije i sl. a ako nije, cena mu pada. Isto tako, važno im je da film povrati novac iz bioskopa zato što su to velike investicije i ako se ne povrati brzo, studiji ulazee u minus, padaju im akcije i sl. No, filmovi u svom prilično dugom veku eksploatacije obično vrate novac pre ili kasnije ali naravno što ga duže vraćaju to su manje isplativi. 

Stoga, ogroman marketing za filmove koji su već u startu hitovi, tipa neki Marvelovi naslovi ima za cilj veliki bioskopski skor koji ima i finansijski i marketinški smisao jer uspeh generiše uspeh. Ali, isto tako, ako film prođe naprosto "dovoljno dobro", dakle ni ne mora da udvostruči budžet na blagajnama, može da ostvari "kulturni kapital" i proglasi se uspehom. Naročito recimo ako je delo velikog autora. Tipa, ako Scorsese snimi film od 100 miliona i taj film zaradi 100 miliona, smatraće se kao hit, iako formalno nije.

U tu cifru treba uračunavati i rezultat van Amerike i rezultat u Americi iako u suštini ova podela od pola-pola ne važi baš svuda jer prosto u drugim zemljama studio ima neke lokalne distributere koji uzimaju 15 posto, dakle nije baš ta podela ali to su mahom manja tržišta. Na svim velikim tržištima, studiji rade bez posrednika.

Хвала на детаљним информацијама!
Питао сам јер сам читао чланак неке будале о Џонију Депу и лик набраја његове посљедње филмове који су као флопнули и за један од њих (заборавио сам који) каже нешто типа "коштао је 100 милиона а зарадио само 250" и ту се мени створи упитник над главом.

Pogledao sam PACIFIC RIM Guillerma Del Tora. Reč je o filmu prema kome imam pomešana osećanja zato što je u njemu sve proizvod autorove odluke tako da i ono što je dobro zapravo deluje loše kada se sagleda širi kontekst u kome je realizovano, a opet treba pohvaliti ono što zaslužuje pohvalu.

Ono što je dobro u filmu PACIFIC RIM jeste Del Torova odluka da relativno smireno snima akciju između velikih robota i kaiju čudovišta, da se sve ne pretvori u apstraktnu video instalaciju kao kada Bay pretera (a preteruje sve vreme posle prvog dela TRANSFORMERSa), dobro je to što je u pogledu broja likova i toka priče kompaktan, dobro je što film ima solidan tempo i nije dosadan.

Međutim, sve ostalo u filmu je manje ili više loše, s tim što ono što bi se moglo smatrati lošim jer je neuspelo u estetskom pogledu deluje mnogo benignije od onoga što je suštinski problematično.

U estetskom pogledu, problem je u tome što Del Torov pokušaj da se način upravljanja robotima putem spojenih psiha dva pilota, što je realizovano na jednom sub-DREAMSCAPE odnosno sub-INCEPTION nivou zapravo nikada ne prenosi na sam odnos među likovima, i ne zaigra u njihovim sudbinskim situacijama. Štaviše, na kraju taj plot device više ima ulogu u pokušajima da se na sličan način razume kaiju nego da se zapletu odnosi među ljudima. Otud, taj sub- INCEPTION zaplet deluje kao prilično lobovanje.

Odnosi među likovima su svedeni na izvikivanje parola, motivacionih govora i svih mogućih opštih mesta o padu i ponovnom usponu ratnika. Del Toro je negde toga svestan i neki glumci kao što je Idris Elba to dovode do paroksizma ali prosto tih scena ima previše da bi se mogla opravdati njihova trapavost.

Comic relief uopšte nije smešan ali se paradoksalno kroz comic relief likove rešavaju krucijalne stvari vezani za zaplet. Štaviše, na nivou priče, comic relief likovi su mnogo bitniji od glavnih.

Konačno, borba između robota i kaijua je bezveze. Nezavisno od efekata, spektakla i sl. te scene su toliko apsurdne, toliko očigledno bazirane na efektima i toliko depersonalizovane da zapravo ni ne mogu biti bolje od ovoga kada se tako postave. Doduše, ne znam da li se mašine kojima rukuju piloti u ovom filmu kvalifikuju za naziv robota budući da im piloti sve vreme komanduju, izvinjavam se ako sam se pogrešno izrazio.

Konačno, iako kaijui napadaju danju, sve scene borbe se dešavaju noću, po kiši i pod vodom pa se tu baš ni ne vidi ništa naročito, iako ni to što ima da se vidi nema previše smisla. MAN OF STEEL donosi akciju iste logističke složenosti ali je prikazuje na neuporedivo bolji način.

Glumačka podela je mahom regrutovana iz televizijskih serija, to je jedna od instanci Del Torovog podilaženja geekovima i nažalost filmu nedostaje "težina" u podeli, glumac koji može da iznese rolu na velikom ekranu.

No, svi ovi problemi na stranu, osnovni problem PACIFIC RIMa je u tome što je ovo film od 200 miliona dolara sa pulp premisom koja samo u ovom stanju dekadencije Holivuda uopšte može da dobije A-tretman. Način na koji Del Toro priča ovui priču je takođe B. Ovde čak ni nema nekog pokušaja crossovera između potpunog pulpa i nečega što ipak ima smisla na ovom formatu.

Dekadencija holivudskih studija u kojoj se dešavalo spajanje monstruma iz različitih mitologija krenulo je još davnih dana, ali susreti Dracule, Frankensteina i Wolfmana su se dešavali u nekim potpuno drugačijim produkcionim kontekstima.

Ovde nije pitanje zavisti ljubitelja starih filmova prema novim, ima sjajnih B-premisa, čak vrlo sličnih PACIFIC RIMu koje su rezultirale odličnim A-filmovima, recimo REAL STEEL Shawn Levyja. Problem je u tome što su svi ti B-filmovi zapravo u svom pristupu zdraviji od Del Torovog. Njegov pristup jeste B ali on ima sasvim dovoljno A resursa da izgubi onu snalažljivost B-reditelja i tada stvara film koji je potpuno jalov. REAL STEEL je nedostižan zlatni standard za ovo, čak i prvi TRANSFORMERS, međutim čak je i ROBOT JOX daleko superiorniji iako se praktično bavi istim tehnologijama.

PACIFIC RIM ima infantilnu premisu koja je do te mere artificijelna i dekadentna da više nije zanimljiva i realizovan je sa opscenim količinama novca koje čine da Del Toro ztaliči na dete koje je dobilu igračku kakvu je oduvek želelo ali više nema sposobnost da joj se raduje i da se sa njom maštovito igra.

O samoj derivativnosti filma ne treba trošiti reči. Međutim, i OBLIVION je bio na sličan način sastavljen od delova drugih filmova ali je funkcionisao zahvaljujući punom ubeđenju svojih autora koje je u ovom filmu izostalo. Ovde je masa elemanat istrgnuta iz svog izvornog konteksta, a to je inače mučna tendencija savremenog filma, s tim što ovog puta Del Toro nije učinio apsolutno ništa da tu stvar na bilo koji način produbi ili oživi. Kaiju invazija je prikazana toliko distancirano da je film maltene inovativan. Međutim, irnonija sudbine je u tome da je Del Toro na rečima neko ko stalno dokazuje kako petparačke premise nisu potpuna glupost a onda jednu od njih koja još od svoje prve ekranizacije nije tretirana kao glupost (a kaiju tradicija je toliko politički potentna da je čak i Kim Jong Il snimio PULGASARI kao politički film) i sveo je na taj nivo.

* * / * * * *

Quote from: crippled_avenger on 12-07-2013, 02:22:52
Njegov pristup jeste B ali on ima sasvim dovoljno A resursa da izgubi onu snalažljivost B-reditelja i tada stvara film koji je potpuno jalov.

Pa, to. To načelno ubija većinu sličnih pokušaja. Ne samo na filmu, ovo važi maltene svuda. Juče sam slušao novog Congoa Nattyja, album gde ne mora da krade ritmove i vokalne semplove od drugih, gde je imao para da mu se sve odsvira i otpeva kako je zamislio i, naravno, rezultat je višestruko slabijih od njegovih klasičnih jungle momenata.

Ovo je potpuna dekadencija. Svojevrsni pokušaj nasilne infantilizacije nečeg što u startu nije previše sofisticirano ali je i u svom najinfantilnijem obliku ozbiljnije od ovoga, a sve to realizovano sa parama koje obećavaju film najviših ambicija.

Dane & Aubrey

Veteran comedy actor Paul Reiser has joined the cast of Jeff Baena's indie horror comedy "Life After Beth". Reiser will be playing plays the lead character's father.

Dane DeHaan plays a young man who struggles to continue his relationship with his girlfriend Beth (Aubrey Plaza) after she is resurrected from the dead. Shooting begins this week in Los Angeles.