ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Prvi put sam video tog čoveka dok sam bio na poslu. Iako je bio prilično udaljen nisam mogao a da ga ne primetim. Bio je obučen u crno elegantno odelo, sa crnim  šeširom i crnim naočarima. Ali to što je bio obučen u crno nije bio razlog zašto je privukao moju pažnju, već to što je iako je odelo, bilo lepo skrojeno i po mojoj proceni skupo, bi veoma prljavo kao i činjenica da iako ima naočare i ne vidim mu oči osećam kao da baš mene posmatra. Iako sam znao da je to nemoguće jer su prozori sa druge strane zatamnjeni osetio sam neku jezu dok je on stajao nepomičan i istrajan u svom osmatranju. Približio sam se prozoru dok je on i dalje stajao nepomično i kada sam malo bolje pogledao učinilo mi se da ima blagi ali zlokoban, onaj podrugljivi osmeh. Pomislio sam na Muzej voštahih figura i kako bi bio savršen deo inventara.
Onda sam osetio ruku na ramenu i skočio u stranu zauzimajući gard, na šta se moj kolega počeo smejati.

  -Opet gledaš ribe, ne brini se samo sam ja, nije šefica. A i zašto se toliko plašiš nje pa i ona želi kao i ti samo malo seksa, ali sa tobom, axaxaxa!

  -Ma daj bre sto puta sam ti rekao da se ne prikradaš!

  -Ej kucao sam ovog puta, ali ti si se baš uneo u posmatranje, daj pokaži i svom kolegi cicu da naparim i ja oči.

Onda sam opet pogledao kroz prozor ali gospodina Voštane Figure nije bilo.

Prošlo je par dana i baš kada sam zaboravio i prestao da razmišljam o tome on je stajao na istom mestu u istom prljavom odelu i sa istim osmehom gledao u mene. Skočio sam više od besa nego od straha i pojurio stepenicama. Prošao sam pored portira ne odgovorivši mu na pitanje i izleteo napolje. Jako sunce me je zaslepelo na trenutak, ali kada su mi se oči navikle bila je samo masa ljudi ali ni traga od "njega".

Celoga dana sam samo o tome razmišljao i nisam mogao normalno da obavljam posao. Na kraju dana sam otišao kod šefice kako bih zatražio par dana odmora, a videvši me kako izgledam ona se složila, kroz šalu pomenuvši da bi i njoj dobro došlo da se odmori i da mi se pridruži. Ja joj nisam ništa odgovorio i krenuo sam kući.

U autobusu je bila guzva i gust vazduh pun neprijatnih mirisa. Bio sam na ivici povraćanja. A onda kao kada udarna igla udari u cauru i zapali barut pojavio se "on". Stajao je na ulici u "dobro poznatom stavu" samo sa većim osmehom. Povratio sam od grozote po ženi koja je sedela ispod mene, što je izazvalo povike i vrisku. Putnici su počeli da me vredjaju a vozač je zbog gužve koja je nastala naglo zakočio i ja sam istrčao napolje gde sam jos jednom povratio. Kući sam nastavio  pešice, stalno se okretajući.

Kada sam stigao kući bio sam sam znojav i prljav pa sam skinuo sve sa sebe i istuširao se. Nisam mogao da jedem. Pokušao sam ali nisam mogao ni da spavam. Otisao sam do dnevne sobe kako bih potražio neki lek koji bi me smirio. Otvorio sam pregradu sa lekovima i izvukao bočicu bensedina ali sam je odmah ispustio i ona se razbila u paramparčad. Došlo mi je da zavrištim od užasa. Na slici koja je stajala iznad fioke bili smo moji drugovi i ja, srećni na moru sa par devojaka (slika koja predstavlja sve smo nekad bili a sada nismo), ali ono sto je izazvalo užas u meni je Voštana Figura koja daleko u pozadini NA JEBENOJ PLAŽI stoji u JEBENOM ODELU. U nadi sam otrčao do druge sobe, uzeo album sa fotografijama i počeo da listam, a onda me je obuzeo nevidjeni užas i strah. Bio je na skoro svakoj fotografiji, u daljini i istom ukočenom položaju. Ali to je bilo na prvi pogled. Kada sam malo bolje zagledao na svakoj novijoj slici osmeh mu je bio veći. Nisam mogao da verujem kako ranije nisam primetio to.
Krenuo sam ka prozoru siguran da će biti napolju. I bio je. Bliži. Sada je već pokazivao i zube. VELIKI osmeh. Jagodice podignute. Zubi kao i odelo, ravni, pravilno rasporedjeni, što se kaže "pod konac", ali odavde se vidi  žuti i pokvareni. Kao da godinama jede najodvratniju hranu, ubudjalu i pokvarenu, kao da jede leševe dok se raspadaju.

Povukao sam se sa prozora. Uplašen sam. Zgrabio sam papir i olovku i pisem ovo.

Ne želim da se vodim kao nestao dok se "on" gosti mojim mesom.

Počnjem da osećam i neki smrad. Smrad prljavog zadaha, pokvarenih zuba...

Ali neću mu dozvoliti, neću postati jedan od mnogih...

Nadam se da će neko naići na ovu moju poslednju stranicu života...

SA FLAŠOM U JEDNOJ I UPALJAČEM U DRUGOJ RUCI I MNOGIM FLAŠAMA RAZBIJENIM OKO SEBE, SA OTVORENOM BOCOM PLINA I SA LUDAČKIM OSMEHOM NA LICU ČEKAM NEČASTIVOG, ČEKAM VOŠTANU FIGURU, ČEKAM DA GA ZAGLIM U PLAMENU.



Malo je sirovo napisano, i verovatno ima grešaka oko forme možda neka oko pravopisa, ali sam više zainteresovan za kritike i pohvale oko priče...

Ja bih još radila na ovoj priči.
O svom junaku nam nisi rekao gotovo ništa. Znamo da je samac, ne baš mlad (to si nagovestio kod fotografije sa drugarima, na kojoj su svi ''onakvi kakvi više nisu''). Znamo da je zaposlen i da mu posao, upravo kao i privatni život, ne donosi previše sreće.  On u radno vreme zvera kroz prozor, gleda žene ( i čini se da najčešće ostaje na gledanju), pomalo flertuje sa šeficom, mada tu nije stvarno zagrejan, ima slab želudac i nervozan je tip. To je to. Ja bar nisam pronašla ništa više, a pomenuto mi nije dovoljno da se za sudbinu tvog junaka zainteresujem. Treba tu malo više osobenosti.
Znam da ti naizgled obični, neinteresantni ljudi umeju da, na ogromno čuđenje okoline, skončaju sa upaljačem i plinskom bocom u ruci. Tvoje je da kažeš kako i zašto je do toga došlo. Ili da nam ne kažeš, već da nas navedeš da o tome razmišljamo.
Kakav je on čovek? Da li je uopšte čovek? Zašto nečista sila upravo njega prati? Da li je zgrešio (činjenjem ili nečinjenjem), da li se nalazi u nekom prelomnom trenutku ili je predodređen za loš kraj?
Zašto njegov tajanstveni pratilac liči baš na voštanu figuru, zašto nosi prljavo crno odelo, ima li nekog dubljeg značenja u tome? Da li si želeo dublja značenja ili samo da njegovu pojavu prikažeš kao čudnu i neprijatnu?
Daj malo više osećanja, nije dovoljno reći samo : ''nisam mogao normalno da obavljam posao'', ''nisam mogao da jedem'' ili ''bio sam na ivici povraćanja''. Mada, ovo poslednje je možda stvar ukusa.

Quote from: cepa87 on 17-07-2013, 15:05:36

Malo je sirovo napisano, i verovatno ima grešaka oko forme možda neka oko pravopisa, ali sam više zainteresovan za kritike i pohvale oko priče...

Pohvale potraži u tazbini.

Fantom slobode protiv vostanog. Daj malo tu bitku. Kako si se tako lako predao?

Xe xe, meni se upravo ovakav kraj svidja, inace ovo je kraca verzija jedne druge i nezavrsene price napisana za 10ak minuta. Hteo sam da bude kratka zato nema dosta detalja a i ideja je da sami formirate lika koliko toliko. Kraj je kao u izmaglici stivena kinga, neodredjen...

jesi li uopste citao Izmaglicu?

Citao sam vise puta i rekao "kao u izmaglici" a ne isto, osim ako ti nisi gledao film a ne citao knjigu

U ovome sam uglavnom videla taksativno nabrajanje, kad on šta i kako.
Što se tiče glavnog lika, ne bih se složila sa Kimurom. Na ovoliko malo prostora sam dosta saznala o njemu. Ono što nisam jeste sve ostalo, posebno otkud tolika užasnutost od početka. I nije lepo pisano. E da, čemu velika slova?
No, sve je ovo nebitno kad vidim koliko autora mi (čitaj čitaoci) ne interesuju i kako nam ni malo poštovanja ne ukazuje. Puno grešaka, kojih je svestan, ofrlje pisano, i još nas upućuje šta ne treba da radimo a za šta je zainteresovan.

Nisam bas razumeo sta si htela reci jer si izgleda i ti ofrlje napisala post ne znam kako nekome ne ukazujem postovanje samo iznoseci svoje misljenje. Velika slova mi se svidjaju kada naglasavam nesto...u principu ja nisam ni pocetnik pisac,znam to, trenutno radim dva posla pa i ne stizem, imam neke ideje od kojih ova nije najbolja (i napisana za 10 min) ali mi se svidela ideja, i to sto se neke stvari ne kazu doprinosi tajnovitosti odnosno misteriji...

Дај нам нешто што си написао за сат-два времена, али са приближно оволико текста.

Ako ces da odbacis svaciju kritiku, zasto si kacio? Sve na sta su ti ljudi skrenuli paznju je na mestu.  To sto kazes da si ovo napisao za deset minuta, samo cini da ispadnes neozbiljan.
A sto se saveta tice, za pocetak razmisli o svemu sto su ti iznad napisali.

Pa znam da sam malo neozbilja procitao sam sve sto je napisano i neke kritike su ok dok se sa nekim ne slazem. I ne svadjamo se lepo razmenjujemo misljenja. Mada kakvih sam se sbe prica nacitao ovde mislim da je ova solidna u pogledu ideje, pogotovo ako procitate onu sa prdenjem

,,Prvi put sam video tog čoveka dok sam bio na poslu. Iako je bio prilično udaljen nisam mogao a da ga ne primetim. Bio je obučen u crno elegantno odelo, sa crnim  šeširom i crnim naočarima."

A zašto ne ovako:

Nisam mogao a da ne primetim elegantnog  čoveka u crnom. Odelo, šešir, naočare, sve je bilo crno.

Jeste bolje samo sam hteo da naglasim kada sam ga video prvog puta. Ako poslusam svaki savet mozda bude bolja prica.dajte jos

Smisao primedbe je bio da odugovlačiš. Pazi, ovo nije roman, nemaš prostora za tako opširna objašnjavanja. Ja sam tek nešto na brzinu pretumbao, samo da vidiš na koji način da ubrzaš radnju. Pokušaj da uneseš dinamiku u to što pišeš, ovako ćeš teško povući čitaoca da te prati. I nemoj da se braniš, sve što sam ti rekao je bilo dobronamerno...

ko jos misli da je NEOPHODNA borba na kraju? meni se vise svidja da bude ovakav kraj.