ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

[/b]

Српски писац омладинских научно-фантастичних романа и прича СРЕДОЈЕ КАЛАЊА (1949)
РАК КОСТИЈУ У БАЧКОМ ПЕТРОВЦУ (објављено 2003.године)



Ми увек верујемо да не можемо победити рак без лека. Да бисмо победили рак, потребно је узети лек. Међутим, ова прича је о раку костију који је дошао у Бачки Петровац у доба доминације војника, војних оружја, војних возила, војних институција и осталих ствари везаних уз војску над целом Планетом Земљом. Једног дана је у Бачки Петровац дошао и математички инструмент који је био познат само под именом ''Неидентификовани Математички Инструмент''. Сада је доба доминације војника, војних оружја, војних возила, војних институција и осталих ствари везаних уз војску над целом Планетом Земљом и у питању је заиста чудно доба. Не зна се тачна година почетка доба доминације ствари везаних уз војску над Планетом Земљом, нити тачна година дешавања ове приче. Зна се једино да се ова прича дешава у Бачком Петровцу у доба доминације војника, војних оружја, војних возила, војних институција и осталих ствари везаних уз војску над целом Планетом Земљом. Прича почиње када су се сусрели рак костију и математички инструмент познат само под именом ''Неидентификовани Математички Инструмент''.
У раку костију је неидентификовани математички инструмент препознао само страшног изазивача навале његових другова исте врсте на људска тела. Рекао му је:

– Ти си страшан и ти изазиваш навалу својих другова исте врсте на људска тела. Откуд ти у Бачком Петровцу, раку костију?

А на то ће рак костију:

– Ти си само обичан математички инструмент и упркос томе те зову именом ''Неидентификовани Математички Инструмент''. Иначе, познајем те још од када сам студирао на болоњском економском факултету. Препоручујем ти да одеш у Болоњу да се подсетиш тог факултета. Да ли ти је то јасно, неидентификовани математички инструменту?
– Ја се заправо не сећам да сам студирао на болоњском економском факултету – одговори му лепо неидентификовани математички инструмент – Ја се једино сећам да сам студирао на економском факултету извесног кошичког техничког универзитета. Осим тога, живео сам на близу границе између Словачке и Мађарске. Да ли си ме добро разумео, раку костију?
– На граници између Словачке и Мађарске никада нисам био – наставља разговор рак костију – Ја сам живео на сицилијанском острву и одатле сам дошао у Болоњу да студирам на тамошњем економском факултету.
– Сада те добро разумем, раче костију! – вичући неидентификовани математички инструмент прекида разговор са раком костију и одлази.

Након што је неидентификовани математички инструмент отишао, рак костију се у свом изливу беса запитао:

– Како да решим неслогу између мене и неидентификованог математичког инструмента?

А неидентификовани математички инструмент је баш по препоруци рака костију отишао у Болоњу да се подсети тамошњег економског факултета. Када је стигао у Болоњу, одмах је трчећи морао на тамошњи економски факултет. Све у Болоњи је око тамошњег економског факултета разорено одавно у најпотреснијем рату који је започео доба доминације војника, војних оружја, војних возила, војних институција и осталих ствари везаних уз војску над Планетом Земљом. Управо то је изненадило неидентификованог математичког инструмента када је стигао у Болоњу. И када је стигао пред зграду чувеног болоњског економског факултета се у свом изливу беса запитао:

– Како је Болоња могла бити разорена, а да њен економски факултет остане сачуван?

Одједном је код неидентификованог математичког инструмента дошао последњи становник Болоње и испричао му следећу причу:

– Наш град је одавно разорен у најпотреснијем рату који је започео доба доминације војника, војних оружја, војних возила, војних институција и осталих ствари везаних уз војску над Планетом Земљом. Тај рат се морао десити због питања Сардиније. Питање Сардиније је заправо покренуло рат у којем је погинуло двеста десет хиљада грађана, ако се рачуна само територија наше државе Италије. Наша је држава била страшно погођена тим ратом.
– Шта је све срушено приликом најпотреснијег рата на вашој италијанској територији? – питао је неидентификовани математички инструмент последњег становника Болоње.
– То је дуга прича – на то ће последњи становник Болоње – Углавном запамти да је наша држава Италија била страшно погођена најпотреснијим ратом који је започео доба доминације ствари везаних уз војску над Планетом Земљом!
– Разумем твоје речи – закључи разговор неидентификовани математички инструмент.

Неидентификовани математички инструмент се потом вратио у Бачки Петровац и тамо започео писање приче о томе како је Италија била страшно погођена најпотреснијим ратом који је започео доба доминације ствари везаних уз војску над Планетом Земљом. Када је то довршио, показао је причу раку костију који ју је пажљиво прочитао. Њему су се највише свидели они делови приче где се помињу болести које су харале приликом најпотреснијег рата који је започео доба доминације ствари везаних уз војску над Планетом Земљом. На то ће неидентификовани математички инструмент:

– Шта ти се највише свидело?
– Делови твоје приче где се помињу болести – одговори му рак костију.

Инспирисан деловима приче неидентификованог математичког инструмента о ратним данима у Италији где се помињу болести, рак костију је узео атлас и бирао где ће напасти. Изабрао је Штрацинг, трговиште на територији аустријске Покрајине Доње Аустрије. Стога је узео своју свемирску летелицу звану ''Бол'' и одлетео у аустријско трговиште. Када је био над аустријским трговиштем, рак костију је, управљајући својом свемирском летелицом, испалио пројектиле на тамошње трговишно гробље. Ти пројектили су садржали све што је везано уз прави рак костију код човека. За неколико секунди је гробље у аустријском трговишту Штрацингу било разорено. Као последица овог догађаја је настало чудовиште које се звало Келер. Келер се обрати раку костију, који је управљао својом свемирском летелицом:

– Штрацинг је сада мој, раче костију!

Рак костију, управљајући својом свемирском летелицом, је то одобрио. Келер, чудовиште које је настало као последица разарања трговишног гробља пројектилима који садрже све што је везано уз прави рак костију код човека, постао је господар трговишта које се налази на територији аустријске Покрајине Доње Аустрије. Потом је рак костију својом свемирском летелицом одлетео натраг у Бачки Петровац. Када се вратио у Бачки Петровац, испричао је неидентификованом математичком инструменту причу о томе како је напао гробље у аустријском трговишту Штрацингу и како је монструм Келер постао господар целог трговишта:

– Инспирисан деловима твоје приче о ратним данима у Италији где се помињу болести, узео сам атлас и бирао сам где ћу напасти. Изабрао сам Штрацинг, трговиште на територији аустријске Покрајине Доње Аустрије, и узео своју летелицу звану ''Бол''. Одлетео сам у аустријско трговиште и испалио пројектиле на тамошње гробље. Тада је као последица настало чудовиште под именом Келер. Тај монструм је убрзо постао господар целог трговишта. То сам одобрио и потом сам морао одлетети натраг у Бачки Петровац.
– Лепо си то урадио! – честита му неидентификовани математички инструмент.
– Хвала! – на то ће рак костију.
– Нема на чему! – на то ће неидентификовани математички инструмент.

За то време су многобројне светске новине писале како је чудовиште постало господаром аустријског трговишта званог Штрацинг. Неки људи нису смели чути ову чудну причу. Ма колико год била чудна, нико ни заиста није чуо за њу. Планета Земља под доминацијом војника, војних оружја, војних возила, војних институција и осталих ствари везаних уз војску пропада као леш, а други који су даље од закона преузимају свакакве власти. Такав је случај и са аустријским трговиштем Штрацингом, које је сада под доминацијом Келера, монструма који је настао као последица разарања трговишног гробља пројектилима који садрже све што је везано уз прави рак костију код човека. Не можемо овој ствари стати на пут, јер се она стално дешава.
Ако је Келер, монструм који је настао као последица разарања трговишног гробља пројектилима који садрже све што је везано уз прави рак костију код човека, сада господар аустријског трговишта званог Штрацинг, постоји само нада да ће и свим насељеним местима којима је окружено то аустријско трговиште загосподарити слични монструми. Што се рака костију тиче...
Он је у својој лабораторији у Бачком Петровцу проучавао о разорној моћи пројектила који садрже све што је везано уз прави рак костију. С раком костију је и фибросарком, који заједно с њим проучава о разорној моћи пројектила који садрже све што је везано уз прави рак костију. Он је употребио бризгалицу да би је напунио садржајем из разорних пројектила. Рак костију је био заиста задивљен научним подухватом кога је добро урадио фибросарком.

– Ја сам задивљен што се тиче твог научног подухвата – тако коментарише научни подухват фибросаркома рак костију – Твој је научни подухват успео захваљујући твојој бризгалици. Њу си напунио садржајем из разорних пројектила које користи моја свемирска летелица звана ''Бол''. Честитам ти, фибросаркоме!
– Хвала – на то ће фибросарком – Али ћу имати још честитки од осталих који су чули за мој научни подухват.

Међутим, за научни подухват који је извео фибросарком тако што је своју бризгалицу напунио садржајем из разорних пројектила које користи свемирска летелица ''Бол'' су чули само у Бачком Петровцу, али не и шире. Али у Луксембургу, главном граду истоименог великог војводства, је премијер великог војводства рекао министру високог образовања и истраживања великог војводства:

– Чуо сам да је у Бачком Петровцу у Аутономној Покрајини Војводини у Србији извео научни подухват тако што је своју бризгалицу напунио садржајем из разорних пројектила свемирске летелице зване ''Бол''. Да ли то можете потврдити, господине министре високог образовања и истраживања Великог Војводства Луксембург?
– Лажете! – на то ће луксембуршки министар високог образовања и истраживања.

Али је у зграду луксембуршке владе одједном ушао луксембуршки велики војвода и рекао министру високог образовања и истраживања његове земље:

– Премијер моје земље Луксембурга говори истину!

За казну, луксембуршки министар високог образовања и истраживања је морао скинути рукавице и предати их луксембуршком великом војводи да их чува за успомену. Неколико сати касније је у Луксембург, главни град истоименог великог војводства, у својој свемирској летелици званој ''Бол'' стигао рак костију заједно са фибросаркомом. Када су ужурбано ушли у зграду луксембуршке владе, фибросарком је морао рећи луксембуршком министру високог образовања и истраживања о свом научном подухвату:

– Господине министре високог образовања и истраживања Великог Војводства Луксембург, ако ми не верујете, ја сам у Бачком Петровцу у Аутономној Покрајини Војводини у Србији извео научни подухват тако што сам своју бризгалицу напунио садржајем из разорних пројектила које поседује свемирска летелица звана ''Бол''. Ти разорни пројектили садрже све што је везано уз прави рак костију код човека, а свемирска летелица коју помињем је у власништву рака костију, господине министре високог образовања и истраживања Великог Војводства Луксембург.

Министар високог образовања и истраживања Великог Војводства Луксембург се одмах обрати луксембуршком великом војводи:

– Да Вам буде што јасније, и фибросарком је говорио истину о свом научном подухвату у Србији!
– Господине министре високог образовања и истраживања Великог Војводства Луксембург, одмах сам разумео Ваше речи! – потврди луксембуршки велики војвода.

После извесног времена је у Луксембургу, главном граду великог војводства, и то у државној лабораторији и пред огромном публиком, био изведен велики научни подухват где су учествовали бризгалица напуњена садржајем из разорних пројектила који може изазвати прави рак костију и беркширска свиња. Славни је луксембуршки научник убризгао садржај из разорних пројектила који може изазвати прави рак костију у тело беркширске свиње. Она је одмах добила прави рак костију. Тада славни луксембуршки научник изјављује огромној публици:

– Научни подухват у којој су учествовали бризгалица напуњена садржајем из разорних пројектила који може изазвати прави рак костију и беркширска свиња је успео. Беркширска свиња је добила прави рак костију и тако се разболела. Захваљујем се фибросаркому што ми је уступио бризгалицу напуњену садржајем из разорних пројектила који може изазвати прави рак костију!
– Нема на чему, славни луксембуршки научниче! – на то ће фибросарком.

Неко му је из огромне публике поверио фибросаркому нову бризгалицу, такође напуњену садржајем из разорних пројектила који може изазвати прави рак костију. Фибросарком се одлучио за огромну публику нови научни подухват где ће овог пута учествовати бризгалица напуњена садржајем из разорних пројектила који може изазвати прави рак костију и средоземна коњска скуша која је пливала у свом тесном акваријуму. Не губећи ни секунд, фибросарком је одмах убризгао садржај из разорних пројектила који може изазвати прави рак костију у тело средоземне коњске скуше која је заправо била једини становник свог тесног акваријума. Посрећило му се јер је несрећна средоземна коњска скуша одмах добила прави рак костију. Тада је изјавио огромној публици:

– Научни подухват у којој су учествовали моја бризгалица напуњена садржајем из разорних пројектила који може изазвати прави рак костију и средоземна коњска скуша је успео. Несрећна је средоземна коњска скуша управо добила прави рак костију и тако се разболела. Захваљујем се оном који ми је из ваше публике предао бризгалицу напуњену садржајем из разорних пројектила који може изазвати прави рак костију!
– Нема на чему, фибросаркоме! – на то ће човек из огромне публике који је фибросаркому предао бризгалицу напуњену садржајем из разорних пројектила који може изазвати прави рак костију.

Сада је био ред на рака костију. Исти човек из огромне публике који је фибросаркому дао бризгалицу напуњену садржајем из разорних пројектила који може изазвати прави рак костију је раку костију предао нову бризгалицу која је, као и све остале бризгалице у овој причи, била напуњена садржајем из разорних пројектила који може изазвати прави рак костију. А рак костију је рекао човеку из огромне публике:

– Одлучио сам се да за вашу публику изведем свој научни подухват. У мом научном подухвату ће учествовати напуњена бризгалица коју си ми дао и туниска овца. Ти и цела ваша публика да тај мој научни подухват нисте заборавили!
– Наша публика те подржава, раче костију! – тако је викао на рака костију човек из огромне публике, и то дебело неподношљивим гласом.
– А сада морам ићи да изведем свој научни подухват за вашу публику! – заврши разговор са човеком из огромне публике рак костију.

Рак костију је отишао да изведе свој научни подухват у којем ће учествовати његова нова бризгалица напуњена садржајем из разорних пројектила који може изазвати прави рак костију и туниска овца. Пре него што је имао прилике да започне свој научни подухват, човек из огромне публике му је викао:

– Раче костију, у свом срцу имаш изванредну храброст!

На то ће рак костију:

– У свом срцу је имам свакако!

У огромној публици су били и славни луксембуршки научник, који је успео убризгати садржај из разорних пројектила са правим раком костију у тело беркширске свиње, и фибросарком, који је успео убризгати садржај из разорних пројектила са правим раком костију у тело средоземне коњске скуше. Фибросарком ће славном луксембуршком научнику:

– Ако смо ми стварно успели у својим научним подухватима, успеће и наш херој звани рак костију.
– Верујем у његов успех – на то ће славни луксембуршки научник – Ако наш херој звани рак костију успе да убризга садржај из разорних пројектила који може изазвати прави рак костију у тело туниске овце, од премијера нашег Великог Војводства Луксембурга ће добити злата колико хоће!
– И ја мислим да ће након свог изведеног научног подухвата наш херој звани рак костију од премијера Великог Војводства Луксембурга добити злата колико хоће! – закључи разговор са човеком из огромне публике фибросарком.

А рак костију је већ био заузет својим научним подухватом, убризгавањем садржаја из разорних пројектила који може изазвати прави рак костију у тело несрећне туниске овце. У огромној публици је био и сељак који је живео у непосредној близини Луксембурга, главног града истоименог великог војводства. Он је управо у државној лабораторији у том граду успешно извео свој научни подухват тако што је у тело правог афричког слона убризгао супстанцу која се у медицини и ветеринарству званично сматра илегалном. Прави је афрички слон након научног подухвата изведеног од стране сељака одмах пао на под и умро. Сељак је пажљиво посматрао како рак костију изводи свој научни подухват и викао му:

– Хеј!
– Шта је? – на то ће рак костију.
– Та туниска овца на којој изводиш свој научни подухват је моја! – одговори сељак раку костију – Одмах је враћај!

Међутим, научни подухват рака костију над сељаковом туниском овцом се приближио крају. Сељак се страшно изнервирао, а његова туниска овца је била на добром путу да добије прави рак костију и да се тако разболи. Тек када је рак костију завршио свој научни подухват над туниском овцом, јавио је њеном власнику сељаку:

– Немојте бити огорчени, драги мој друже сељаче, али је ваша туниска овца управо добила рак костију и тако се разболела.

А потом се обратио огромној публици следећим речима:

– Успео сам! Без проблема сам убризгао садржај из разорних пројектила моје свемирске летелице који може изазвати прави рак костију у тело несрећне туниске овце! И захваљујем се оном који ми је из ваше публике дао бризгалицу напуњену садржајем из разорних пројектила моје свемирске летелице који може изазвати прави рак костију!
– Нема на чему, раче костију! – на то ће човек из огромне публике који је раку костију предао бризгалицу напуњену садржајем из разорних пројектила који може изазвати прави рак костију. Заправо, то је био онај исти човек који је фибросаркому предао бризгалицу напуњену садржајем из разорних пројектила са правим раком костију за потребе сјајно изведеног научног подухвата у којој су учествовали она и средоземна коњска скуша.

Након својих научних подухвата изведених у Луксембургу, главном граду истоименог великог војводства, рак костију се у својој свемирској летелици званој ''Бол'' коначно вратио у Бачки Петровац заједно са фибросаркомом. Када су се рак костију и фибросарком коначно вратили у Бачки Петровац, затекли су неидентификованог математичког инструмента очајног јер је изгубио свог кућног љубимца, суперсауруса званог ''Флук''. Неидентификовани математички инструмент је тада рекао раку костију и фибросаркому:

– Мој кућни љубимац, суперсаурус Флук, побегао је!
– Зашто? – упитао је фибросарком неидентификованог математичког инструмента.
– Ја то не знам – одговорио му је неидентификовани математички инструмент.
– Не брините! – на то ће фибросарком – Ја ћу лично пронаћи вашег суперсауруса Флука!
– Хвала ти што си се одлучио да извршиш овај озбиљан задатак! – захваљује му се неидентификовани математички инструмент.
– Нема на чему! – на то ће фибросарком – Пронаћи ћу ја вашег суперсауруса Флука, разумеш?
– Разумем! – заврши разговор са фибросаркомом неидентификовани математички инструмент.

Фибросарком је отишао пронаћи суперсауруса Флука, а власник тог кућног љубимца, неидентификовани математички инструмент, му довика:

– Мој кућни љубимац, суперсаурус Флук, је црне боје, разумеш?
– Свакако те разумем, неидентификовани математички инструменту! – тим речима је фибросарком као бесан довикао неидентификованом математичком инструменту.

После извесног времена је фибросарком стварно успео пронаћи црног суперсауруса Флука, иначе кућног љубимца у власништву неидентификованог математичког инструмента. Пронашао га је на самом излазу из Бачког Петровца тј. у Лењиновој Улици. Када га је пронашао тамо, рекао му је:

– Идемо код твог власника, неидентификованог математичког инструмента!
– Драго ми је што чујем твоје речи – на то ће црни суперсаурус Флук – Хвала ти што си ме пронашао, фибросаркоме!
– Нема на чему, Флуче, црни суперсаурусе! – одговори фибросарком црном суперсаурусу Флуку.

Сада су фибросарком и црни суперсаурус Флук, иначе кућни љубимац у власништву неидентификованог математичког инструмента, морали превалити дуг пут до неидентификованог математичког инструмента. Тек након стотину страшних мука су напокон стигли до њега. Неидентификовани математички инструмент му се срећно захваљује:

– Хвала ти што си ми вратио мог кућног љубимца, црног суперсауруса Флука!
– Нема на чему, пријатељу! – на то ће фибросарком.

На крају, рак костију је заувек напустио науку и посветио се продаји кикирикија у целом Бачком Петровцу. Тако је рак костију постао веома доброћудан према становницима те знамените бачке вароши. Међутим, научни подухвати који су извели он, фибросарком и славни луксембуршки научник остаће упамћени као најзначајнији научни подухвати у историји луксембуршке науке. 


     
НАПОМЕНА: Ова омладинска научно-фантастична прича је преузета из збирке омладинских научно-фантастичних прича ''Желео сам мало среће'' (Српска Књижевна Задруга 2003.) нашег тренутно популарног писца омладинских научно-фантастичних романа и прича СРЕДОЈА КАЛАЊЕ (Кањижа, Севернобанатски Округ, Аутономна Покрајина Војводина, Србија, 12.јул 1949.), објављене 2003.године од стране наше познате издавачке куће за књиге ''Српска Књижевна Задруга'' (www.srpskaknjizevnazadruga.com) из Београда (Србија).

Омладинска научно-фантастична прича ''Рак костију у Бачком Петровцу'' се може наћи у збирци омладинских научно-фантастичних прича ''Желео сам мало среће'' (Српска Књижевна Задруга 2003.) нашег тренутно популарног писца омладинских научно-фантастичних романа и прича СРЕДОЈА КАЛАЊЕ (Кањижа, Севернобанатски Округ, Аутономна Покрајина Војводина, Србија, 12.јул 1949.). Ту збирку омладинских научно-фантастичних прича је објавила на самом почетку 2003.године наша позната ''Српска Књижевна Задруга'' (www.srpskaknjizevnazadruga.com). Данас је омладинској научно-фантастичној литератури та наша позната издавачка кућа за књиге позната по објављивању великог броја омладинских научно-фантастичних романа и збирки омладинских научно-фантастичних прича аутора са простора наше државе Србије.
Српска омладинска научно-фантастична литература је својим највећим делом преплављена сталним приповедањем о науци, а у неким омладинским научно-фантастичним романима српских аутора се приповеда о путовању кроз време. Ликови таквих омладинских научно-фантастичних романа, и то приликом њихових путовања кроз време, се на крају најчешће ''изгубе'' у времену српске историје, уколико се њихова радња одиграва на територији наше државе Србије. Међутим, већина омладинских научно-фантастичних романа и прича српских аутора се одиграва на целој целцатој територији европског континента. Што се занимљивости везаних уз српску омладинску научно-фантастичну литературу тиче, она по целој својој природи пре личи на праву научну фантастику, ону у којој главну улогу играју свемир, ванземаљци, роботи и остале сличне ствари. То је уједно и разлог зашто је данас српска омладинска научно-фантастична литература популарна у Јапану. 
Најбољи пример српске омладинске научно-фантастичне литературе који комбинује две њене карактеристике (радња се одиграва на целој целцатој територији европског континента + приповедање о науци), а који сам узео за ову антологију омладинских научно-фантастичних прича преточених у радио-драме, јесте омладинска научно-фантастична прича ''Рак костију у Бачком Петровцу'' тренутно популарног српског аутора омладинских научно-фантастичних романа и прича СРЕДОЈА КАЛАЊЕ (Кањижа, Севернобанатски Округ, Аутономна Покрајина Војводина, Србија, 12.јул 1949.). Омладинска научно-фантастична прича ''Рак костију у Бачком Петровцу'' из његове збирке омладинских научно-фантастичних прича ''Желео сам мало среће'' (Српска Књижевна Задруга 2003.) приповеда не само о науци, већ и о образовању. Што је најважније, та и све остале омладинске научно-фантастичне приче из Калањине збирке омладинских научно-фантастичних прича ''Желео сам мало среће'' (Српска Књижевна Задруга 2003.) се у потпуности одигравају у далекој будућности.
Флук је црни суперсаурус (Supersaurus – http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Supersaurus_dinosaur.png/640px-Supersaurus_dinosaur.png) који је у омладинској научно-фантастичној причи кућни љубимац неидентификованог математичког инструмента. Слична имена као што су ''Флок'' и ''Флак'' су носили и други измишљени кућни љубимци јако популарни у Источној Европи у време владавине комунизма над њом. Флок је име пса из нашег познатог стрипа ''Командант Марк'' (http://sr.wikipedia.org/sr-ec/Командант_Марк), иначе рађеног од стране новосадских аутора, а Флак (Frakk) је име створења налик вуку из познатог омладинског научно-фантастичног романа мађарске омладинске научно-фантастичне литературе ''Лирови'' (A Lear Klub – Móra Könyvkiadó 1960.) познатог мађарског аутора омладинских научно-фантастичних романа и прича ДОРИЈАНА ХОРВАТА (Horvát Dorián – האָרוואַט דאָריאַן – Ђомаендрод, Жупанија Бекеш, Мађарска, 18.фебруар 1916. – Будимпешта, Мађарска, 6.април 1981.), иначе Мађарског Јеврејина.
У Калањиној омладинској научно-фантастичној причи се од изумрлих животиња помиње изумрли гмизавац суперсаурус (Supersaurus – http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Supersaurus_dinosaur.png/640px-Supersaurus_dinosaur.png), а од животиња које данас лутају Планетом Земљом се помињу свиња чувене енглеске пасмине ''беркширска свиња'' (Berkshire – http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/93/Adelaide_champion_Berkshire_boar_2005.jpg/640px-Adelaide_champion_Berkshire_boar_2005.jpg), средоземна коњска скуша (Trachurus mediterraneus – http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a6/Jurel_blanco_o_mediterr%C3%A1neo_%28Trachurus_mediterraneus%29.jpeg/640px-Jurel_blanco_o_mediterr%C3%A1neo_%28Trachurus_mediterraneus%29.jpeg), овца славне северноафричке пасмине ''туниска овца'' (Tunis – http://www.sheep101.info/Images/tunis-ram.gif и http://www.sheep101.info/Images/Tunis.jpg) и афрички слон (Loxodonta africana – http://sr.wikipedia.org/sr-ec/Афрички_слон). Прве три поменуте животиње су добиле прави рак костију научним подухватима који су одлично урадили рак костију, главни јунак омладинске научно-фантастичне приче, његов саборац фибросарком и славни луксембуршки научник, док је афрички слон (Loxodonta africana – http://sr.wikipedia.org/sr-ec/Афрички_слон) био жртва смртоносног научног подухвата одлично урађеног од стране сељака који живи у непосредној близини луксембуршког главног града Луксембурга (Луксембург), а који је иначе власник туниске овце (Tunis – http://www.sheep101.info/Images/tunis-ram.gif и http://www.sheep101.info/Images/Tunis.jpg), озбиљно заражене правим раком костију у научном подухвату рак костију, главни јунак омладинске научно-фантастичне приче.
Одмах по објављивању Калањине збирке омладинских научно-фантастичних прича ''Желео сам мало среће'' (Српска Књижевна Задруга 2003.) се на Радио Београду (www.radiobeograd.rs) појавила наша радијска адаптација омладинске научно-фантастичне приче ''Рак костију у Бачком Петровцу'', која се може наћи управо у поменутој Калањиној збирци омладинских научно-фантастичних прича. У нашој радијској адаптацији Калањине омладинске научно-фантастичне приче ''Рак костију у Бачком Петровцу'' су учествовали београдски драмски уметници Тома Курузовић (http://www.imdb.com/name/nm0476105/), Миленко Заблаћански (http://www.imdb.com/name/nm0951424/), Душан Радовић (http://www.imdb.com/name/nm1470664/), Миленко Павлов (http://www.imdb.com/name/nm0667793/), Ненад Стојменовић (http://www.imdb.com/name/nm0831252/), Небојша Љубишић (http://www.imdb.com/name/nm0515541/), Драган Николић (http://www.imdb.com/name/nm0631877/), Бојан Жировић (http://www.imdb.com/name/nm0957185/) и Танасије Узуновић (http://www.imdb.com/name/nm0882729/), новосадски драмски уметници Југослав Крајнов (http://www.imdb.com/name/nm3293733/), Раде Којадиновић (http://www.imdb.com/name/nm0463604/) и Радослав Миленковић (http://www.imdb.com/name/nm0587027/), као и ужички драмски уметник Слободан Љубичић (http://www.imdb.com/name/nm0515539/). Дакле, у нашој радијској адаптацији Калањине омладинске научно-фантастичне приче ''Рак костију у Бачком Петровцу'' је учествовало укупно тринаест наших драмских уметника. Један од њих је био Приповедач, а остали су добили по једну улогу.
Ово није први пут да се по некој његовој омладинској научно-фантастичној причи тренутно популарног српског аутора омладинских научно-фантастичних романа и прича СРЕДОЈА КАЛАЊЕ (Кањижа, Севернобанатски Округ, Аутономна Покрајина Војводина, Србија, 12.јул 1949.) направи радио-драма. Како он сведочи, у својој је младости имао прилике да чује обе југословенске радијске адаптације омладинске научно-фантастичне приче ''Сигурно одржавање'' из његове дебитантске збирке омладинских научно-фантастичних прича ''Чувати се знатне хералдичке вишње'' (Братство-Јединство 1973.), урађене одмах по њеном објављивању. Прва југословенска радијска адаптација Калањине омладинске научно-фантастичне приче ''Сигурно одржавање'', која је била урађена на тадашњем српскохрватском језику (у питању је данашњи српски језик) и са глумачком поставом коју су чинили драмски уметници из тадашње СР Србије (1945 – 1991), емитована је на београдском радију (www.radiobeograd.rs), док је друга југословенска радијска адаптација Калањине омладинске научно-фантастичне приче ''Сигурно одржавање'', која је била урађена на тадашњем босанско-хрватско-српском језику (у питању је данашњи бошњачки језик) и са глумачком поставом коју су чинили драмски уметници из тадашње СР Босне и Херцеговине (1945 – 1991), емитована на сарајевском радију (http://www.bhrt.ba/178.html). Потом је Калања, како он сведочи, имао прилике да чује јапанску радијску адаптацију омладинске научно-фантастичне приче ''Змај за увежбану анђеоску особу'' из његове збирке омладинских научно-фантастичних прича ''Змај за увежбану анђеоску особу'' (Veselin Masleša 1988.), емитовану 1993.године на Јапанском државном радију (www.nhk.or.jp).
Тренутно популарни српски писац омладинских научно-фантастичних романа и прича СРЕДОЈЕ КАЛАЊА (Кањижа, Севернобанатски Округ, Аутономна Покрајина Војводина, Србија, 12.јул 1949.) се родио 12.јула 1949.године у Кањижи (Севернобанатски Округ, Аутономна Покрајина Војводина, Србија), у српској породици православне вере која се 1945.године у ту бачку варош доселила из Хрватске тј. из хрватског сремског места Борова (Вуковарско-Сријемска Жупанија, Хрватска). Написао је велики број омладинских научно-фантастичних романа и збирки омладинских научно-фантастичних прича, а од великог броја збирки омладинских научно-фантастичних прича које је написао се највише истиче ''Змај за увежбану анђеоску особу'' (Veselin Masleša 1988.). Живи и ради у Београду (Србија).

Омладинскa научно-фантастичнa причa ''Рак костију у Бачком Петровцу'' се може наћи у збирци омладинских научно-фантастичних прича ''Желео сам мало среће'' (Српска Књижевна Задруга 2003.) нашег тренутно популарног писца омладинских научно-фантастичних романа и прича СРЕДОЈА КАЛАЊЕ (Кањижа, Севернобанатски Округ, Аутономна Покрајина Војводина, Србија, 12.јул 1949.). Ту збирку омладинских научно-фантастичних прича је објавила на самом почетку 2003.године наша позната ''Српска Књижевна Задруга'' (www.srpskaknjizevnazadruga.com). Данас је омладинској научно-фантастичној литератури та наша позната издавачка кућа за књиге позната по објављивању великог броја омладинских научно-фантастичних романа и збирки омладинских научно-фантастичних прича аутора са простора наше државе Србије.
Српска омладинска научно-фантастична литература је својим највећим делом преплављена сталним приповедањем о науци, а у неким омладинским научно-фантастичним романима српских аутора се приповеда о путовању кроз време. Ликови таквих омладинских научно-фантастичних романа, и то приликом њихових путовања кроз време, се на крају најчешће ''изгубе'' у времену српске историје, уколико се њихова радња одиграва на територији наше државе Србије. Међутим, већина омладинских научно-фантастичних романа и прича српских аутора се одиграва на целој целцатој територији европског континента. Што се занимљивости везаних уз српску омладинску научно-фантастичну литературу тиче, она по целој својој природи пре личи на праву научну фантастику, ону у којој главну улогу играју свемир, ванземаљци, роботи и остале сличне ствари. То је уједно и разлог зашто је данас српска омладинска научно-фантастична литература популарна у Јапану. 
Најбољи пример српске омладинске научно-фантастичне литературе који комбинује две њене карактеристике (радња се одиграва на целој целцатој територији европског континента + приповедање о науци), а који сам узео за ову антологију омладинских научно-фантастичних прича преточених у радио-драме, јесте омладинска научно-фантастична прича ''Рак костију у Бачком Петровцу'' тренутно популарног српског аутора омладинских научно-фантастичних романа и прича СРЕДОЈА КАЛАЊЕ (Кањижа, Севернобанатски Округ, Аутономна Покрајина Војводина, Србија, 12.јул 1949.). Омладинска научно-фантастична прича ''Рак костију у Бачком Петровцу'' из његове збирке омладинских научно-фантастичних прича ''Желео сам мало среће'' (Српска Књижевна Задруга 2003.) приповеда не само о науци, већ и о образовању. Што је најважније, та и све остале омладинске научно-фантастичне приче из Калањине збирке омладинских научно-фантастичних прича ''Желео сам мало среће'' (Српска Књижевна Задруга 2003.) се у потпуности одигравају у далекој будућности.
Флук је црни суперсаурус (Supersaurus – http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Supersaurus_dinosaur.png/640px-Supersaurus_dinosaur.png) који је у омладинској научно-фантастичној причи кућни љубимац неидентификованог математичког инструмента. Слична имена као што су ''Флок'' и ''Флак'' су носили и други измишљени кућни љубимци јако популарни у Источној Европи у време владавине комунизма над њом. Флок је име пса из нашег познатог стрипа ''Командант Марк'' (http://sr.wikipedia.org/sr-ec/Командант_Марк), иначе рађеног од стране новосадских аутора, а Флак (Frakk) је име створења налик вуку из познатог омладинског научно-фантастичног романа мађарске омладинске научно-фантастичне литературе ''Лирови'' (A Lear Klub – Móra Könyvkiadó 1960.) познатог мађарског аутора омладинских научно-фантастичних романа и прича ДОРИЈАНА ХОРВАТА (Horvát Dorián – האָרוואַט דאָריאַן – Ђомаендрод, Жупанија Бекеш, Мађарска, 18.фебруар 1916. – Будимпешта, Мађарска, 6.април 1981.), иначе Мађарског Јеврејина.
У Калањиној омладинској научно-фантастичној причи се од изумрлих животиња помиње изумрли гмизавац суперсаурус (Supersaurus – http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Supersaurus_dinosaur.png/640px-Supersaurus_dinosaur.png), а од животиња које данас лутају Планетом Земљом се помињу свиња чувене енглеске пасмине ''беркширска свиња'' (Berkshire – http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/93/Adelaide_champion_Berkshire_boar_2005.jpg/640px-Adelaide_champion_Berkshire_boar_2005.jpg), средоземна коњска скуша (Trachurus mediterraneus – http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a6/Jurel_blanco_o_mediterr%C3%A1neo_%28Trachurus_mediterraneus%29.jpeg/640px-Jurel_blanco_o_mediterr%C3%A1neo_%28Trachurus_mediterraneus%29.jpeg), овца славне северноафричке пасмине ''туниска овца'' (Tunis – http://www.sheep101.info/Images/tunis-ram.gif и http://www.sheep101.info/Images/Tunis.jpg) и афрички слон (Loxodonta africana – http://sr.wikipedia.org/sr-ec/Афрички_слон). Прве три поменуте животиње су добиле прави рак костију научним подухватима који су одлично урадили рак костију, главни јунак омладинске научно-фантастичне приче, његов саборац фибросарком и славни луксембуршки научник, док је афрички слон (Loxodonta africana – http://sr.wikipedia.org/sr-ec/Афрички_слон) био жртва смртоносног научног подухвата одлично урађеног од стране сељака који живи у непосредној близини луксембуршког главног града Луксембурга (Луксембург), а који је иначе власник туниске овце (Tunis – http://www.sheep101.info/Images/tunis-ram.gif и http://www.sheep101.info/Images/Tunis.jpg), озбиљно заражене правим раком костију у научном подухвату рака костију, главног јунака омладинске научно-фантастичне приче.
Одмах по објављивању Калањине збирке омладинских научно-фантастичних прича ''Желео сам мало среће'' (Српска Књижевна Задруга 2003.) се на Радио Београду (www.radiobeograd.rs) појавила наша радијска адаптација омладинске научно-фантастичне приче ''Рак костију у Бачком Петровцу'', која се може наћи управо у поменутој Калањиној збирци омладинских научно-фантастичних прича. У нашој радијској адаптацији Калањине омладинске научно-фантастичне приче ''Рак костију у Бачком Петровцу'' су учествовали београдски драмски уметници Тома Курузовић (http://www.imdb.com/name/nm0476105/), Миленко Заблаћански (http://www.imdb.com/name/nm0951424/), Душан Радовић (http://www.imdb.com/name/nm1470664/), Миленко Павлов (http://www.imdb.com/name/nm0667793/), Ненад Стојменовић (http://www.imdb.com/name/nm0831252/), Небојша Љубишић (http://www.imdb.com/name/nm0515541/), Драган Николић (http://www.imdb.com/name/nm0631877/), Бојан Жировић (http://www.imdb.com/name/nm0957185/) и Танасије Узуновић (http://www.imdb.com/name/nm0882729/), новосадски драмски уметници Југослав Крајнов (http://www.imdb.com/name/nm3293733/), Раде Којадиновић (http://www.imdb.com/name/nm0463604/) и Радослав Миленковић (http://www.imdb.com/name/nm0587027/), као и ужички драмски уметник Слободан Љубичић (http://www.imdb.com/name/nm0515539/). Дакле, у нашој радијској адаптацији Калањине омладинске научно-фантастичне приче ''Рак костију у Бачком Петровцу'' је учествовало укупно тринаест наших драмских уметника. Један од њих је био Приповедач, а остали су добили по једну улогу.
Ово није први пут да се по некој његовој омладинској научно-фантастичној причи тренутно популарног српског аутора омладинских научно-фантастичних романа и прича СРЕДОЈА КАЛАЊЕ (Кањижа, Севернобанатски Округ, Аутономна Покрајина Војводина, Србија, 12.јул 1949.) направи радио-драма. Како он сведочи, у својој је младости имао прилике да чује обе југословенске радијске адаптације омладинске научно-фантастичне приче ''Сигурно одржавање'' из његове дебитантске збирке омладинских научно-фантастичних прича ''Чувати се знатне хералдичке вишње'' (Братство-Јединство 1973.), урађене одмах по њеном објављивању. Прва југословенска радијска адаптација Калањине омладинске научно-фантастичне приче ''Сигурно одржавање'', која је била урађена на тадашњем српскохрватском језику (у питању је данашњи српски језик) и са глумачком поставом коју су чинили драмски уметници из тадашње СР Србије (1945 – 1991), емитована је на београдском радију (www.radiobeograd.rs), док је друга југословенска радијска адаптација Калањине омладинске научно-фантастичне приче ''Сигурно одржавање'', која је била урађена на тадашњем босанско-хрватско-српском језику (у питању је данашњи бошњачки језик) и са глумачком поставом коју су чинили драмски уметници из тадашње СР Босне и Херцеговине (1945 – 1991), емитована на сарајевском радију (http://www.bhrt.ba/178.html). Потом је Калања, како он сведочи, имао прилике да чује јапанску радијску адаптацију омладинске научно-фантастичне приче ''Змај за увежбану анђеоску особу'' из његове збирке омладинских научно-фантастичних прича ''Змај за увежбану анђеоску особу'' (Veselin Masleša 1988.), емитовану 1993.године на јапанском државном радију (www.nhk.or.jp).
Тренутно популарни српски писац омладинских научно-фантастичних романа и прича СРЕДОЈЕ КАЛАЊА (Кањижа, Севернобанатски Округ, Аутономна Покрајина Војводина, Србија, 12.јул 1949.) се родио 12.јула 1949.године у Кањижи (Севернобанатски Округ, Аутономна Покрајина Војводина, Србија), у српској породици православне вере која се 1945.године у ту бачку варош доселила из Хрватске тј. из хрватског сремског места Борова (Вуковарско-Сријемска Жупанија, Хрватска). Написао је велики број омладинских научно-фантастичних романа и збирки омладинских научно-фантастичних прича, а од великог броја збирки омладинских научно-фантастичних прича које је написао се највише истиче ''Змај за увежбану анђеоску особу'' (Veselin Masleša 1988.). Живи и ради у Београду (Србија).